Православно учење о сујеверју , астрологији, врачању, магији и лажним пророцима

[Slobodnjak]

Kada to budem odlucio.

[Интегра]

Не можеш избећи сусрет са Богом. Није ово опомена, не јурим те Библијом као неки амерички хил-били проповедник, него само констатујем чињенице.

А и да се не изненадиш.

[Megidon]

Kada to budem odlucio.

Добро макар се јави кад будеш ишчезавао или шта већ,немој да одеш тек тако....није људски.

А дотле док се не одлучиш можеш мало ићи у цркву да се припремиш, можда ти се нађе....

[Arsenija]

Nepostojanje ne postoji .Šta je nepostojanje? :.mislise. To je neka ljudska izmišljotina.

Lako je odbaciti večni život,po principu kiselog groždja.To je prirodno nama ljudima.Na ovaj svet ne donosimo ništa sem potencijala da zadobijemo večni život u punoći i smislu,u radosti koja ne prestaje.

Bog nama ništa ne nameće.On nas voli.Umire za nas i pokazuje nam put.No,glatki su putevi koji u ponor vode....i  

"Uđite na uska vrata! Jer široka su vrata i prostran put koji vodi u propast i mnogo ih je koji njime idu.
O kako su uska vrata i tijesan put koji vodi u Život i malo ih je koji ga nalaze!" Matej 7:13, 14

 

P.s.Svi postojimo i postojaćemo zauvek.Bar ja tako mislim.Soboda postoji u obliku slobodnog izbora,u smislu:znam ili verujem i sada mogu da odlučim ili ću da živim u skladu sa svojom verom i voleti ljude,voleti Boga i biti smiren pred celim svetom ili cu gordo odbaciti Božju ruku i pojuriti za slavom,moći,ovozemaljskim zabludama i obmanama....

P.s.s.Bilo kako bilo,mene to ne zanima mnogo.Bog čeka.Večnost čeka.Sve što postoji mimo Boga je nemoćno i nevažno u poredjenu sa Svetim Pismom .To je tajna.I svako ima slobodu da odabere,strah ili veru.

P.s.s..... govori Gospod Gospod, nije mi milo da umre bezbožnik, nego da se vrati bezbožnik sa svoga puta i bude živ... (Jez 33,11) Zašto da mrete, dome Izrailjev?...

P.s.s.s........

[Slobodnjak]

Meni vecni zivot nije potreban.

Inace, bas veceras moje prijateljice prizivaju duhove pomocu table, a i mene su pozvale na seansu

[Јанко]

Meni vecni zivot nije potreban.

Inace, bas veceras moje prijateljice prizivaju duhove pomocu table, a i mene su pozvale na seansu

Ми помоћу табле често призивамо шах, и сваки пут нам успе.

[Slobodnjak]

Ouija tabla je pocetnicka majstorija, ali je podjednako zabavna iskusnima i pocetnicima.

Moje drugarice su igri vec dve godine, a vec sam se uverio da to funkcionise.

[Megidon]

Ouija tabla je pocetnicka majstorija, ali je podjednako zabavna iskusnima i pocetnicima.

Moje drugarice su igri vec dve godine, a vec sam se uverio da to funkcionise.

ха ха ха, функционише али шта? идем и ја код другарица али ове су ....изгонитељке!!!!!!!!

Јел те твоје читају и кастанеду?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Meni vecni zivot nije potreban.

Inace, bas veceras moje prijateljice prizivaju duhove pomocu table, a i mene su pozvale na seansu

Klasičan skup prakticiranja hule na Duha Svetoga. Ovo je i deo mog odgovora na temu šta je hula na Duha Svetoga.

[JESSY]

Аутор: Антонина Пантелић

ШТА ЈЕ ОКУЛТИЗАМ? 

У последње време, у Русији (а као што знамо, и у Србији, прим. прев.) примећује се необично велика тежња ка окултизму у свим његовим пројавама, па самим тим и према окултним методама лечења. Код нас се, дословно као печурке после кише, појављују разна окултна учења, школе, токови, па међу њима и сатанистички. У Москви је званично регистована „сатанистичка црква“, масонска ложа. У часописима и журналима објављују се рекламе и огласи чаробњака и магова, у којима позивају људе да их посете ради скидања „урока“ и „чини“, ради „исцељења“ свих могућих болести, ради љубавних чини, итд. Издају се окултни часописи (НЛО, Тајна власт, Оракул, Аномалија и многи други), штампа се огроман број књига о магији, чаробњаштву, екстрасензорици, уфологији итд; постоје установе као што су асоцијација „Екологија непрепознатог“, „Међународни институт космичке антропоекологије“, „Међународни институт човекових резервних могућности“, центар нетрадиционалних истраживања „Алфа“, међународно „Друштво древних астронаута“, „Међународна асоцијација психоениосугестологије“, многобројни дијанетички центри, Академија парапсихологије, Академија енерго-информационих наука, уфолошки центри, итд. Сви ти центри, друштва, асоцијације, академије, журнали и часописи баве се „истраживањима“, „праксом“ и ширењем окултних знања међу народом. Шта је, међутим, окултизам?

Ево како Велика совјетска енциклопедија (1974. г, т. 18, с. 348) дефинише реч „окултизам“. Окултизам - од латинске речи оццултус, што значи „тајни, скривени“ - заједнички назив за учења која признају постојање скривених сила у човеку и космосу, недоступних за уобичајено људско искуство, али доступних за „посвећенике“, који су прошли кроз посебну иницијацију („посвећење“) и специјалну психичку обуку. При том се за циљеве ритуала посвећења... сматра достизање виших ступњева спознаје, који отварају приступ за такозвана „тајна знања“. Управо та, такозвана „тајна знања“, налазе се у темељу чаробњаштва и магије, из којих су се на светлости дана појавили екстрсензорика, биоенергетика, уфологија, итд. Током последњих година, окултне науке - екстрасензорика, биоенергетика, уфологија, учење о карми, хипноза, парапсихологија итд. постале су изузетно распрострањене, а посебно међу научном интелигенцијом. У томе су значајну улогу одиграли радови Рериха и Ј. Блаватске на развијању учења Агни-јоге.

Окултна учења долазе нам и са Запада и са Истока, и ова појава је у великој мери повезана са развојем идеолошког и духовног плурализма или, боље речено, сведозвољености, на позадини такозване демократизације друштва. Пред нашим очима врши се страшна духовна агресија уперена против Русије, а превасходно против Православља у Русији, јер је Русија остала стуб и тврђава истинског Хришћанства у свету. Међутим, управо због тога се и улажу огромни напори како би се и изнутра и споља поткопали Православље и Црква. Вероватно да мало ко зна да је још 1994. г. потрошено 150 милиона долара за духовну агресију на Русију, када је у нашу земљу провалио поток разних антиоправославних проповедника који су затим почели да стварају разне секте и школе, па међу њима и окултне - школе екстрасензорике, магије, уфологије, астрологије, итд. С друге стране, распад нашег система здравствене заштите (који је некад сматран најбољим у свету), немогућност бесплатног добијања висококвалификоване медицинске помоћи (која је постала предмет трговине, и то врло уносне), високе цене многих неопходних лекова, недостатак појединих лекова у апотекарској мрежи, појава великог броја екстрасенса, магова и чаробњака који нуде релативно јефтину помоћ и, најзад, религиозна неписменост становништва, довели су до процвата окултног исцелитељства, којем теже многи неверујући или маловерни људи. 

Однос наше Цркве према окултном исцелитељству је изичито негативан. Сагласно правилима св. Василија Великог, људи, који се баве чаробњаштвом, подложни су истој црквеној казни као и убице. 

Према правилима VI Васељенског сабора, људи који су потражили помоћ чаробњака, подлежу шестогодишњој епитимији, исто као и гатаре или израђивачи талисмана. Они, који су огрезли у тим делима и не одвраћају се од њих, бивају одлучени од Цркве.

Стари завет је веома строг према чаробњацима, гатарима, врачарима, тј. према представницима окултних наука. У Законима поновљеним (или Петој књизи Мојсејевој), каже се: „Када уђеш у земљу коју ти Господ Бог твој даје, не учи се чинити гадна дела оних народа. Нека се не нађе у тебе који би водио сина својега или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звездама, ни који гата по птицама, ни урочник, ни бајач, ни који се договара са злим духовима, ни опсенар, ни који пита мртве. Јер је гад пред Господом ко год тако чини, и за такве гадове тера те народе Господ Бог твој испред тебе. Држи се сасвим Господа Бога својега“ (5Мојс. 18,9-13). У Књизи левитској (или Трећој књизи Мојсејевој) је речено: „Не обраћајте се к врачарима и гатарима, нити их питајте, да се не скврните о њих. Ја сам Господ Бог ваш„ (3Мојс. 19,31) и „А ко се обрати к врачарима и гатарима да чини прељубу са њима, окренућу лице Своје насупрот њему и истребићу га из народа његова. Зато се освештавајте и будите свети, јер сам Ја Господ Бог ваш„ (3Мојс. 20,6-7). Најзад, у Књизи изласка (или у Другој књизи Мојсејевој), каже се: „Вештици не дај да живи“ (2Мојс. 22,18), а у Књизи левитској се особито отворено и строго говори о људима који се баве окултизмом: „Човек или жена у којима би био дух врачарски или гатарски да се погубе, камењем да се заспу, крв њихова на њих“ (3Мојс. 20,27). 

На тај начин, у Старом завету је однос према људима који се баве врачањем, бајањем, чаробњаштвом и гатањем по звездама (астролозима) и сличнима, тј. према онима који се баве окултним наукама, потпуно јасан и врло строг, и иде чак до њиховог погубљења. О онима који се чаробњацима обраћају за помоћ, каже се: „А ко се обрати к врачарима и гатарима... окренућу лице Своје насупрот њему и истребићу га из народа његова“ (3Мојс. 20,6). Из онога што ћемо у наставку говорити видеће се да они, који се за помоћ обраћају чаробњацима, маговима, шаманима или екстрасенсима уистину почињу да страдају, и духовно и телесно, све до потпуне пропасти. Многи људи, који се занимају за НЛО или „ванземаљце“, такође трагично окончавају своје животе. Тако се у животу остварују библијске речи: „Окренућу лице Своје насупрот њему и истребићу га из народа његова“.

[JESSY]

МЕТОДЕ ОКУЛТНОГ ИСЦЕЉЕЊА

По чему су тако застрашујући окултни методи исцељења? Хипноза, екстрасензорика, врачање и кодирање користе методе насилног деловања на човекову психу, гушећи његову вољу и програмирајући понашање људи по туђој вољи - вољи хипнотизера, екстрасенса, чаробњака, итд. Делујући на човекову подсвест, они у ту подсвест уграђују своје програме понашања и мишљења. Тај програм, продирући у свест, одређује понашање, поступке, па чак и човеков начин размишљања. Човеку се чини да поступа по својој вољи, по својим жељама. У ствари, он извршава вољу другог човека, другог духа. Тако насилно деловање ограничава човекову личност, паралише његову вољу, мења понашање, па чак и мишљење. Човек, на неки начин, постаје биоробот, у њему се убија лик (образ) Божји.

Лик или образ Божји носи у себи сваки човек, ма колико да је лош, и ма колико да је пао. Лик Божји се састоји у томе што човек има оне особине, које су својствене Богу: разум, слободну вољу, бесмртну душу. Када човеку одузимају његову и намећу му своју вољу, мењајући тиме човеков начин мишљења и понашања, окултисти се изругују лику Божјем, умањују га и човекову душу потчињавају себи. 

Сагласно учењу Светих Отаца Цркве, човек може да поступа по својој вољи, по вољи Божјој и по вољи демона, која му се у датом случају намеће преко посредника - чаробњака, екстрасенса или хипнотизера.

Екстрасензорика, биоенергетика, чаробњаштво и магија корачају искуственим путем, упркос забрани Цркве и Светог Писма, залазећи у духовни свет и постижући одређене резултате у лечењу. Међутим, екстрасенс и чаробњак улазе у духовни свет својом грешном, неочишћеном душом и сасвим је природно што они у свету духова могу да опште само са светом негативних (демонских) сила.

 

Свештенослужитељима и православним лекарима добро су познате трагичне последице лечења људи код екстрасенса, биоенергетичара и магова. Уколико то нису обични шарлатани, ако су уистину екстрасенси, онда известан број оних, који им се обраћају за помоћ, може тренутно да добије олакшање, па чак и исцељење своје болести.

Када, међутим, прође неколико месеци, у ређим случајевима и годину дана (према мојим запажањима, у периоду од 2-6 месеци) болест се враћа с новом снагом, а њено лечење постаје далеко сложеније. Често бивају захваћени и други органи, а долази и до тешких психичких поремећаја који понекад воде и ка самоубиству.

Наше духовно-лекарско искуство рада са људима који су лечени код екстрасенса, биоенергетичара и такозваних исцелитеља, допушта нам да издвојимо следеће синдроме „окултне болести“:

Психотички или психо-соматски синдром, који се развија по типу, у психијатрији добро познатог, синдрома Кандинског-Клерамбоа (акутно душевно растројство, прим. прев.). Он се испољава на следећи начин: када прође неко време након лечења код екстрасенса, обично се код психички потпуно здравих људи почињу појављивати неразумљиви, такозвани немотивисани страхови, тј. страхови незнано од чега и незнано због чега. Затим се, са новом снагом, обнавља она болест због које су се и обраћали окултистима, или, пак, болест прелази на други орган. При том се та нова болест лечи веома тешко или се не лечи уопште. Често се аналогна болест појављује и код блиских чланова породице - код деце или код супружника. После тога појављују се мотивисани страхови типа неуроза и присилних страхова, као што су страх од смрти, страх од онога што ће се догодити са децом или са блиским људима, страх од саобраћаја... На таквој позадини, човек почиње да чује гласове који му заповедају да учини ово или оно. Појављује се депресивно стање које се постепено погоршава, а гласови постају све упорнији и наметљивији, тако да почињу да управљају психом, да намећу мисао о самоубиству. Болесници покушавају да изврше самоубиство и често се на тај начин окончава њихов живот.

У својству примера, навешћу неколико запажања.

Млада девојка С., студент медицине, почела је да похађа школу екстрасенса. Када су прошле две седмице и када су почели да их обучавају „како да дају и да приме енергију“, почела је да осећа јаке главобоље, вртоглавицу, убрзан рад срца, спазматичне болове у стомаку, појавили су се неразумљиви страхови, а нешто касније развило се и стање депресије. „Лечење“ код екстрасенса је само погоршало субјективна осећања. Уследила су испитивања код кардиолога, терапеута, гастроентеролога, ендокринолога, неуропатолога, али дијагноза није постављена.

[JESSY]

ОДЛАЗАК У ЦРКВУ

Стање се све више погоршавало и почела је да чује гласове који су јој сугерисали да се баци под воз. На савет једне верујуће другарице, отишла је у православну цркву и исповедила се. Свештеник јој је допустио да се причести, а затим је примила и Свету Тајну Јелеосвећења. Након исповести, причешћа и јелеосвећења, њено стање се поправило. Ишчезли су и „гласови“ и мисли о самоубиству. Уз благослов свештеника, почела је да се причешћује сваке недеље, што је чинила током месец дана. Стање се значајно поправило. После три месеца, осећала се сасвим нормално. На инсистирање свештеника, контакте са екстрасенсом прекинула је већ после прве посете храму.

Младић Д. од 20 година, некрштен. После завршетка школе, почео је активно да изучава окултну литературу. Почео је да практикује такозване „астралне пројекције“, односно изласке из тела. На позадини бављења окултизмом и гладовања појавили су се симптоми психотичног растројства: изјавио је како је дошао до великог открића, али се појавила и главобоља; почео је да чује „глас“ који му је рекао да су сви људи „роботи“ и заповедио му да побегне од куће, што је младић и учинио. Отпутовао је из Мосве, али је био избачен из воза, јер му је „глас“ заповедио да скине одећу. Доспео је у психијатриску болницу. Пошто је отпуштен из болнице, почео је да се изругује над иконама: Спаситељеву икону је пробадао иглама, а икону блажене Ксеније Петроградске је бацио...

Дечак Павле, 10 година. У вези с оштро израженим, повишеним импулсом за говор и акцију (једна врста болесне еуфорије) код овог дечака, његова мајка се обратила екстрасенсу. Спроведено је око двадесет сеанси „исцелитељства“. Дечаку није било боље, напротив, хипердинамични синдром се појачао. После годину дана, почео је да добија нападе страха у сну. Видео је демоне, који су ишчезавали тек пошто би над њим читали Јеванђеље и пошкропили га светом водицом.

Током ноћи, поред дечаковог узглавља стављали су Јеванђеље. Напади страха и виђења су ишчезавали; међутим, када би заборавили да ставе Јеванђеље, напади су се поново појављивали. После исповести родитеља и дечака и његовог причешћивања, као и после вршења Свете Тајне Јелеосвећења, страхови и виђења су нестали.

Следећа чињеница скреће на себе посебну пажњу: неверујући људи, који не посећују цркву, не читају религиозну литературу и не живе црквеним животом, као и деца из нерелигиозних прородица, често, после лечења код окултиста, почињу да виде демоне. Када су се код једне девојчице од 7 година појавили симптоми озбиљног кожног обољења, родитељи су се обратили лекару-хомеопати. Испоставило се да је овај лекар екстрасенс и астролог. Пошто се код њега лечила око 2 месеца, девојчица је почела да види демоне који су је плашили и присиљавали да не слуша родитеље. Био је то повод да се дете крсти; после крштења, престала је да види демоне.

[JESSY]

ЈЕЛЕОСВЕЋЕЊЕ

Дечак од 9 година патио је од енурезе (неконтолисано уринирање). Након што је гледао телевизијску сеансу Алена Чумака, почео је да види демона који му је забрањивао да иде у цркву и да похађа недељне часове веронауке. Пошто су дечак и родитељи разговарали са свештеником, исповедили се, причестили и извршили Св. Тајну Јелеосвећења, дечак је престао да види демона и да чује његов глас.

Мушкарац од 33 године, неверујући и некрштен, подвргао се кодирању код психотерапеута, поводом алкохолизма. Убрзо после тога осетио је дубоку тугу и апатију. После 4 месеца почео је да види демона који га је убеђивао да оконча са собом. Развило се депресивно стање. Захваљујући савету једног верујућег пријатеља, примио је Свето Крштење, после чега више није видео демона. Његово расположење се поправило и почео је добро да се осећа.

Могло би се навести мноштво сличних примера. Пада у очи чињеница да се оваква стања тешко могу поправити уобичајеним методима лечења. Крштавање некрштених болесника, исповест, причешће, јелеосвећење и духовни разговори доводе или до излечења или до побољшања, на чијој позадини лечење већ даје добре резултате.

Ево нешто другачијег примера. Једна болесна, верујућа жена, обратила нам се за медицинску помоћ; жалила се на нападе несвестице, на главобољу, мучнину, поремећен сан, депресију, неспокојство и страх за породицу. Готово исте тегобе појавиле су се и код двојице њених синова, од 11 и 7 година, посебно код млађег. Приликом испитивања у медицинским установама ништа није пронађено, дијагноза није постављена, лечење није дало позитивне резултате. Из разговора са њом дознали смо да је њен муж пре годину дана почео да се бави екстрасензориком и биоенергетиком. Њене молбе и савети да престане са тим ни до чега нису довели. Исповест, вишекратно причешћивање и јелеосвећење ублажили су испољавање болести код свих чланова породице, али нису довели до излечења. У разговору с њеним мужем, успели смо да га убедимо да прихвати чин одрицања од бављења окултизмом и да се исповеди. Убрзо после тога, сви чланови породице су оздравили.

„Окултна болест“ посебно тешко протиче код деце. После сеанси А. Кашпировског, код неке деце, склоне епилепсији, развили су се тешки епилептички напади који су ишли све до епилептичког статуса, када напад следи за нападом и кад се не могу зауставити уобичајеним лекарским мерама. Таква деца су морала бити хоспитализована у реанимационим одељењима, и нису увек успевали да их спасу. Било је и случајева смрти деце или су констатоване тешке компликације, које су ишле све до декортизације - тешког оштећења коре великог мозга; у том случају, деца су постајала тешки инвалиди. За младе и одрасле карактеристична су самоубиства и покушаји самоубиства. Више пута сам био у прилици да посматрам младе људе који су покушали самоубиство на позадини „окултне болести“, која се развила после занимања за екстрасензорику или за друге видове окултизма.

Епископ самарски и сизрански Сергије такође истиче везу између самоубистава и окултизма. Према његовим запажањима, у овој епархији расте број самоубистава међу младима. Он сматра да је то последица занимања за окултизам, јер живот без Бога, посебно ако постоји занимање за окултизам, нарушава духовни мир. „Не постоји бела, зелена, црвена или црна магија, постоји једноставно магија, а њена боја не игра никакву улогу“ („Православна Москва“, бр. 18(42), јун 1995, с. 5).

[JESSY]

Со, зечја шапица и потковица. Уколико сте сујевејрни, данас вам сигурно није било свједено устати из кревета јер је петак 13 дан који многи сматрају за баксузан, а само се нагађа зашто. Прича и објашњења је много, а ниједно не даје чврсту основу да заиста повјерујемо да би требало да се плашимо данашњег дана заиста.

Фобија или страх од „црног” петка има свој стручни назив параскевидекатриафобија. Ради се о релативно новом страху, од којег пати између 17 и 21 милион људи и на тај дан економски губици износе око 800 милиона долара. Постоје теорије да је број 13 несрећан јер је Исух Христос на Тајној вечери имао 13 гостију, а разапет је у петак. Постоји и вјеровање да је 13. гост, Јуда, издао Исуса. Постоји прича да су многи морнари због празноверја одбијали да се укрцају на брод у петак, па је британска морнарица у 19. вијеку „из ината” направила брод назван „Х.М.С. Фрајдеј” (Х.М.С. Петак). Чланови посаде одабрани су у петак, брод се отиснуо на пучину на петак 13, а за капетана брода имвнован је Џејмс Фрајдеј. Приликом прве пловидбе брод је нестао.

Иако постоје бројне теорије, саговорници „Дана” поручују да је петак 13. у ствари дан као и сви остали, јер баксуз не чека одређени датум. Ове године петак 13. долази у комбинацији са пуним Мјесецом и астролози предвиђају да ће донијети много невоља. Они упозоравају да овог петка не причате много ни са ким јер ћете доћи у сукоб, да не радите, а ни да возите кола. Медији преносе да су три велике сунчеве бакље током протекла два дана ослободиле огромни облак честица које би могле блокирати комуникацију на Земљи и рад сателита. Талас би требало да данас погоди нашу планету.

Антрополог Лидија Вујачић каже да нема никаквог упоришта у стварности вјеровање да је петак 13. баксузан дан.

То је дан иети као и остали некада добар некада лош. Ако знамо да је човјеков однос према природним силама и законима одувијек био однос слабијег према јачем, онда је јасно да је немоћ људски ум често одводила у ирационално, имагинарно, односно сујевјерно понашање. Не постоји култура и цивилизација која не не познаје и не практикује извјесне облике сујевјерја. Стога, није тачно да само неразвијена друштва производе сујевјерје јер и у такозваном модерном друштву постоје изрази сујевјерја који су настали „у складу“ са стандардима популарне, потрошачке културе, као и они који представљају „мутиране“ облике, наслијеђене из ранијих времена, а прилагођене савременом начину живота, каже Вујачићева.

Она наводи да се савремени појединац опет нашао на почетку па отуда и објашњење откуд код нас, али и другдје, у 21. вијеку толика количина сујевјерја, када је наука демистификовала многе ирационалне категорије.

Појединац је паралелно и моћан и слободан, али и изгубљен и заробљен у новом, контроверзном систему вриједности различитим личним и колективним кризама и оно што је кључно заробљен је у страху од неизвјесне будућности истиче Вујачићева.

Свештеник Предраг Шћепановић, парох толошки и директор радија Светигора, поручује да су сви дани Богом благословени и у свим данима треба и може да се чини добро и шири хришћанска љубав. Према томе, ни петак 13. није нипошто баксузан јер је и то дан који је створио Бог, истиче Шћепановић.

Ријеч је о празновјерју и сујевјерју који су показатељ непостојања праве вјере у Бога и цркву божију. Празновјерје даје петак 13. несретан дан настало је из доколице, и његови творци желе на мјесто праве вјере на пиједестал друштвеног живота поставити судбину. Тим сујевјерјем жели се избјећи одговорност за неко лоше дјело јер, ето, петак 13. је по њиховом мишљењу несретан дан црна мачка му је прешла пут и друге врсте празновјерја. Човјек мора да буде одговоран за своје поступке, а никако за наша лоша дјела и послије њих за лоше последице није крив петак 13, или црна мачка или нешто слично како каже народна изрека – Рађено суђено, истиче Шћепановић.

Он наводи да овог петка 13. јуна славимо Светог апостола Јерму и мученика Ермија.

Дан као и сваки други

Владимир ВУКИЋЕВИЋ: Не вјерујем да је петак 13. баксузан. Нијесам сујевјеран то је дан као и сваки други. Никада нисам имао проблема на петак 13.

Катарина БУЛАТОВИЋ: Не плашим се тих ствари и не вјерујем у то. Вјерујем да ми неће ни данашњи дан ништа лоше донијети. Сваки дан доноси изненађења, па се тако свима дешавају и лијепе и мање лијепе ствари и сматрам да то нема везе са било којим датумум.

Марко БЛАГОЈЕВИЋ: Мени се обично дешавају лијепе ствари на петак 13, а иначе о томе не размишљам, иако сам помало сујевјеран. Мислим да људи без потребе праве драму кад се поклопи тај дан са 13. у мјесецу, јер то нема везе са несређом или баксузним догађајима.

Ксенија КРСМАНОВИЋ: – Веома сам сујевјерна. Плашим се да ће ми се десити нешто лоше данас,. иако ми се досад није дешавало ништа лоше на петак 13. Сујевјерна сам и страх ме је јер ће бити и пун мјесец.

Исидора КРСМАНОВИЋ: Нијесам присталица тих вјеровања, не размишљам о томе и не плашим се данашњег дана и датума. Нијесам сујевјерна и сматрам да нема потребе да се било ко плаши таквих прича и вјеровања.

Образовани одвајају

Социолог Срђан Вукадиновић каже да степен образовања увелико одређује да ли ће неко бити сујевјеран или не. Он наводи да образованији грађани често узимају у разматрање чињенице, а не вјеровања која вуку коријене из давнина.

Страх од неког дана и датума можемо повезати и са лошим стандардом и општим страхом народа. Људи лоше живе, отуђују се једни од других, и постају лабилни и подложни вјеровању да нешто доноси срећу. или несрећу, каже Вукадиновић.

Холивуд заслужан за одржавање страхова

Психолог Радмила Ступар Ђуришић каже да су владари неуком народу често наметали страхове од разних дана и појава како би лакше манипулисали. Она наводи да је тако настао петак 13, а лако се могло десити да то буде и сриједа 16.

Кроз историју је посвједочено сијање страха међу народ и људи се тешко тога ослобађају. Такође, велику игру игра и Холивуд, који је заслужан за одржавање појединих страхова, па тако и фобије од петка 13. На примјер, људи се више плаше духова него вукодлака јер Холивуд форсира филмове са духовима, каже Ступар Ђуришић, додајући да многи сматрају да су жене сујевјерније јер о томе више причају, али да су и мушкарци често подложни разним празновјерјима.

Милан Секуловић

Извор: Дан

http://www.mitropolija.com/ubi-nas-sujevjerje-neka-njegova-necrkvena-tumacenja-danas-je-petak-13/

Илустрација преузета са:  vukajlija.com

[Милан Ракић]

Pored praznoverica koje smo nasledili iz daleke prošlosti, veliku popularnost kod dela populacije uživaju i neke novijeg datuma. Najrasprostranjenije među njima su – da će se EU raspasti pre nego nas u nju pripuste, kao i da će Rusija postati strah i trepet planete, baciti Ameriku na kolena, a nas zasuti milijardama najpovoljnijih kredita. Čini se da je najavljivani smak sveta ipak nešto realnija opcija od ove

 

Malo ko se nije od srca nasmejao pročitavši u novinama da su državne vlasti Svazilenda zabranile vešticama da lete na metli iznad 150 metara visine, kako ne bi ugrožavale vazdušni saobraćaj. Istovremeno, ni približno sličnu reakciju neće izazvati vest da lideri nekih najrazvijenijih zemalja imaju lične astrologe, iako se u oba slučaja radi o klasičnom verovanju u natrprirodno.

 

Činjenica je da ne postoji civilizacija čiji pozamašan deo kulturnog nasleđa ne čine svakovrsni oblici sujeverja. Psiholozi će, nadajmo se, jednog dana naći smisleno objašnjenje zašto njegova rasprostranjenost ne stoji u obrnutoj korelaciji s razvojem nauke i obrazovanja i zbog čega ono doživljava renesansu širom planete uprkos činjenici da smo već uveliko zagazili u 21. vek. 

 

No, sve dok se verovanje u onostrano odvija na nivou benigne zabave, nema naročitog razloga za brigu. Opasnost nastaje kada ono počne da nanosi društvenu štetu ili se njime „zaraze“ oni koji odlučuju o sudbinama miliona ljudi.

 

Za razliku od američkog ex-predsednika Ronalda Regana koji nije priznavao bliske veze s astrolozima uprkos brojnim dokazima koji govore suprotno, naši državni glavari nisu osetili ni trunčicu blama kada su početkom 90-tih pri Generalštabu vojske osnovali konsultantsku parapsihološku sekciju – Grupu 69, čije su tvrdo jezgro činili legendarna Milja Vujanović, Dragoš Kalajić i Milić od Mačve. Sračunato igrajući na kartu nacionalističkog ludila koje je zahvatilo mase, plasirali su putem najtiražnijih medija svoja tobožnja proročanstava, izazivajući opšte oduševljenje – da će se UN ugasiti 1994, a Klinton zaorati nebeske njive već 1996, te da će njegov rodni Arkanzas napasti „monstruozne pčele“, zbog čega će se Ameri masovno iseljavati u Srbiju; da će se Amerika naskroz raspasti januara 2000.godine, a Slobodan Milošević završiti svoj predsednički mandat tek 2010. godine. U međuvremenu, Hrvati će preći na pravoslavlje, a Ohrid postati prestonica “svih srpskih zemalja”! 

 

Još jedan bizarni slučaj izleta u onostrano domaća štampa je zabeležila u proleće 2006. godine, u vreme konstituisanja parlamenta Srbije, nakon izlaska Crne Gore iz zajednice SCG. Rešen da rađanju nove države obezbedi što povoljniji astrološki aspekt simboličkim činom “useljenja” u zgradu Skupštine, čelnik tog ustavnog organa Predrag Marković je, po savetu astrologa, pohodio pomenuti objekat u gluvo doba noći, u 2.55 časova, kako bi “obezbedio” da zemlja bude rođena u znaku Lava i podznaku Raka.  

Država u znaku Lava: Predrag Marković u znaku Šešira 

 

O učinkovitosti ovog gesta do danas nismo čuli ni reč od dežurnih političkih analitičara. Doduše, ni psihijatri se nisu oglasili tim povodom, što je mnogo veći profesionalni propust.

 

Nema nikakve kvalitativne razlike između verovanja u magijsko dejstvo životinja i biljaka,  srećnih i nesrećnih brojeva, dana u nedelji, taloga u šoljici kafe, rasporeda linija na dlanu i „sudbinskog“ značaja položaja nebeskih tela u trenutku našeg rođenja.

 

Pokušaj da se zvezdočitanju da naučni dignitet razultirao je osnivanjem brojnih astroloških „obrazovanih“ ustanova od Amerike do Rusije, u čemu ni mi nismo ostali po strani. Pre devet godina u Beogradu je, pod šifrom delatnosti „sportsko i rekreativno obrazovanje“, otvoren Institut za astrološka istraživanja i edukaciju „Johan Kepler“. Nema tragova da se pomenuta ustanova ikada javno eksponirala prognozama povodom važnijih društvenih zbivanja. Sve što se može saznati je da je na njoj diplomirala nekad popularna pevačica Madam Piano, te da je svoje spoznaje o „čudesnosti našeg postojanja“, zajedno sa još dvojicom fah-kolega, pretočila u Astrološki vodič za Novo Doba – Odiseja 2012, potpisujući se novim imenom – Nia Nedeljković.           

 

Laičku fasciniranost nad komplikovanim instrumentarijem kojim se astrolozi služe u svojim tumačenjima lako je razbiti u paramparčad sa samo nekoliko suvislih pitanja. Ako čovekova sudbina zavisi od trenutka njegovog nastanka, zar to nije vreme začeća, a ne rođenja? Zašto statistika ne može da potvrdi da osobe rođene na istom mestu i u isto vreme imaju podudaran karakter i sudbinu? Kako uticaji svih planeta i zvezda mogu za astrologe biti od iste važnosti, ako je fizika odavno dokazala da im se gravitacione i magnetne sile drastično razlikuju s obzirom na pojedinačnu veličinu i udaljenost od Zemlje? Zašto astrolozi nisu izvršili korenitu reviziju svojih teorija, ako se zna da je Međunarodna astronomska unija još 2006. godine definitivno skinula Pluton sa spiska planeta, kao i da je pre 16 godina otkriveno i trinaesto sazvežđe – Zmijonoša, što bi značilo da „validni“ horoskopi moraju da imaju 13 znakova?     

 

Kao što ne postoji meteorološka prognoza koja se neće kad-tad ostvariti, tako stoji stvar i sa astrološkim tumačenjima, po pravilu uopštenim i lociranim u neku neodređenu budućnost. Nema ni promil šanse da će nam astrolog u natalnoj karti „videti“ da li ćemo proći na nekom konkursu za posao, položiti važan ispit u aktuelnom roku ili s kojim brojevima na lotu nam je osigurana „sedmica“.   

 

Iako je domaći Zakon o javnom redu i miru zabranio na TV kanalima s nacionalnom frekvencijom astrologe, vidovnjake i njima srodne delatnike „laki keš“ disciplina, njihov posao je nastavio da cveta po kablovskim televizijama i popularnoj štampi.

 

Za razliku od države koja se s pola snage bori protiv praznoverja, crkva u tome pokazuje mnogo više srčanosti. Što je, naravno, za pohvalu, dok ne čujemo njeno objašnjenje: „Pravoslavni hrišćanin ima silne zaštitnike u nevolji. To je njegov krst koji nosi na grudima, to su svete ikone..“. Još ako tome dodamo osveštenja kao čin rasterivanja zlih duhova, čudotvornu svetu vodicu, brojne „zapise“ po seoskim atarima, verovanje u raj i pakao, jedini zaključak je da je religija samo institucionalizovano praznoverje koje ne trpi konkurenciju od strane „maloprivrednika“ u tom poslu, jer joj ugrožavaju monopol nad ljudskim strahom i neprosvećenošću.   

 

Da se na natprirodnim bićima može bogato profitirati, odavno znaju i pisci romana, filmadžije, turistički preduzetnici. Snežni čovek jeti, čudovište iz Loh Nesa, gospa iz Međugorja, samo su neke od onostranih mega zvezda. Ni naši „lekoviti“ Najdanovi krugovi nisu za bacanje, a ni oni legendarni drekavci koji se redovno javljaju kad tabloidima ponestane vrućih tema, ali ih niko dosad nije pokušao marketinški upakovati za izvoz. Takođe, ništa nam ne vredi što u svetskoj lingvističkoj baštini imamo terminološki copyright na vampire, kad su ih preduzimljivi Škoti i Englezi odavno brendirali i na njima masno zarađuju. Doduše, kod njih te aveti obitavaju uglavnom po boljim kućama, najčešće dvorcima, dok su kod nas vekovima tretirani tek kao nepopularna grobljanska populacija. 

 

Ni naši susedi Rumuni, čija je zemlja postojbina najčuvenijeg vampira – grofa Drakule, decenijama nisu mogli uzimati turistički dinar na tu okolnost, budući da Čaušeskuov komunistički režim nije priznavao čin povampirenja svojih žitelja, pa se tek u novije vreme čine pokušaji organizacije vampirskog turizma. Pored vampira, naše istočne komšije, prema vladinoj statistici, raspolažu i sa najmanje četiri hiljade radnoaktivnih veštica, organizovanih u sindikat. Budući da se dotične energično opiru uvođenju fiskalnih kasa i plaćanju poreza, preteći crnom magijom vladinim službenicima, ovi su prisiljeni da podatke o njihovom finansijskom stanju prikupljaju sa fejsbuk stranica na kojima se pomenute dame na sva usta hvališu raskošnim vilama, skupim bundama i sličnim statusnim simbolima.   

 

Kod nas su veštice zvanično ukinute još u pretprošlom veku, aktom vožda Karađorđa, kasnije verifikovanog i od strane  njegovog naslednika kneza Miloša. No, njihovo odsustvo jedva da se primećuje u prebogatoj narodnoj tradiciji verovanja u najraznovrsnija čudesa.

 

Tako u pojedinim delovima zemlje poseban status u pogledu radikalne efikasnosti uživa takozvana vlaška magija, koja u širokom spektru delatnosti ima i popularno „zavezivanje“ polne moći muškarca, čineći ga nesposobnim s bilo kojom ženskom osobom osim zakonite supruge. 

 

No, mnogo manje vickast primer praznoverja je pomor nedužnih sova ušara, zakonom zaštićene vrste, u jednom selu kod Pećinaca, zbog verovanja meštana da im one donose nesreću. U okolini Zaječara zabeležen je i slučaj višegodišnjeg odbijanja ukopa na novom groblju, zbog verovanja da će porodicu čiji pokojnik bude prvi pokopan, snaći veliko zlo. U vikend naselju blizu Pirota već šest godina na putu leži, od starosti pala, „sveta“ kruška, a niko se ne usuđuje da je pomeri kako ne bi navukao nesreću na sebe i porodicu.

 

Slični slučajevi su samo deo domaćeg folklora i suštinski se ne razlikuju od brojnih evergreen praznoverica koje su rasprostranjene po svim meridijanima. 

 

Zbog iracionalnog straha od broja 13, neke aviokompanije nemaju taj redni broj sedišta, ponegde liftovi ne voze do 13. sprata, a neretko se kućni broj 13 zamenjuje sa 12a. U Kini je baksuzan broj četiri, jer izgovor te reči zvuči gotovo identično kao reč smrt, pa su čak i mobilni telefoni koji u sebi imaju četvorku jeftiniji od onih „bezopasnih“.

 

Kucanje u drvo, „da ne čuje zlo“, potiče od verovanja da u drvetu žive zli duhovi, pa im kucanjem treba zaglušiti uši da ne čuju naše želje za čije je ostvarenje neophodno da ih naglas izgovorimo, dodirujući pritom koru drveta.

 

Verovanje da razbijeno ogledalo donosi sedam godina nesreće, nasledili smo od starih Rimljana, koji su smatrali da se na njegovom staklu projektuje ljudska duša, te da razbijanje dovodi do njenog zarobljavanja i ugrožavanja života. Doduše, ostavili su nam i utehu da se život zasigurno obnavlja svakih sedam godina, pa samo valja sačekati da propisano vreme baksuzluka prođe.

 

Nije preporučljivo ubijati bubamaru, ne samo zato što je domaći zakon tretira kao zaštićenu vrstu, već i što hrišćani veruju da ona predstavlja Devicu Mariju.

 

Crna mačka od koje milioni strepe kad im pređe put ni ne sanja da vuče harizmu od crknute kućne ljubimice engleskog kralja iz 17. veka Čarlsa I, koji je u njenom iznenadnom upokojenju video svoju zlu kob, budući da je, koliko sutradan, zbačen s prestola i smešten u tamnicu.

 

Manir da se kijavičaru obavezno kaže „nazdravlje“ uveo je dežurni poglavar Svete stolice u vreme velike epidemije kuge kada je kijanje smatrano pouzdanim znakom da će oboleli u najskorije vreme napustiti ovozemaljski život. Njegova engleska verzija, „God bless you“, svakako je bila mnogo  primerenija prvobitnoj nameni.

 

Odžačara, kao biće koje donosi sreću, brendirali su Austrijanci pre više od tri veka. Navodno, jedan garavi momak je s vrha zgrade uočio turske osvajače kako nadiru prema Beču, promptno obavestio nadležne organe i time presudno doprineo da se odbrana grada blagovremeno organizuje.       

 

Pored sličnih praznoverica globalne rasprostranjenosti, brojne su i one lokalne, s nacionalnim pedigreom. Pa, tako, Šveđani veruju da će im ključevi stavljeni na sto doneti nesreću, dok Englezi to isto misle za nove cipele. Nigerijac se plaši da ga neko ne udari metlom, jer će od toga postati impotentan. Rusi smatraju da zviždanje u kući donosi svađu, kao i da za srećan put treba pre polaska obavezno malo odsesti na prtljagu. Čuti mačku kako kija, Italijanima donosi sreću, dok Grke ćup s kaktusom ispred kućnih vrata štiti od nesreće. Irci veruju da se ljuljanjem prazne stolice prizivaju zli duhovi da u nju sednu, Škotima je svraka vesnik skore smrti, za Japance krvna grupa određuje ljudski karakter, a Španci izbegavaju nazdravljanje čašom vode jer su posledice fatalne - sedam godina lošeg seksa.

 

Čak i kada praktikuju izvesne oblike sujeverja, većina njegovih poklonika ipak podsvesno oseća da je ono u bliskoj vezi s primitivizmom i neprosvećenošću, pa se trudi da ga upražnjava na diskretan način.

 

No, tu svakako ne spadaju sportisti koji su, bez konkurencije,  pravi šampioni sujeverja.

 

Raširenost praznoverja u ovoj profesiji je tolika da neizbežne maskote sportskih klubova više niko i ne dovodi u vezu sa verovanjem u natprirodno.

 

Olimpijske igre u Pekingu 2008. godine otvorene su 8.VIII u 8 sati i 8 minuta, jer se u Kini osmica smatra srećnim brojem. Na trkama Formule 1 ustaljena je tradicija da se takmičarski broj 13 nikome ne dodeljuje.

 

Po nekim statistikama, čak osamdeset procenata sportista ima neke rituale kojima priziva sportsku sreću.   

 

Čuveni košarkaš Majkl Džordan godinu dana je sponzoru plaćao odštetu zbog nošenja “srećnih” crnih patika na mečevima, umesto belih “najki” kako ga je ugovor obavezivao.

 

Slavni Dijego Maradona je na teren redovno ulazio levom nogom. Legendarnom golmanu Partizana Petru Boroti sportsku sreću “čuvale” su tri narukvice – jedna metalna, druga od svinjske kože i treća od crvene vunice.

 

Kapiten Čelsija Džon Teri uvek sedi na istom mestu u klupskom autobusu.

Tri flašice za sreću: Rafael Nadal

 

Španski teniser Rafael Nadal obavezno na teren iznosi tri flašice s vodom i osvežavajućim napitkom, poređa ih s etiketom okrenutom prema svojoj strani terena, a između gemova pije samo po jedan gutljaj iz svake.

 

Martina Higins za sreću nosi bele gaćice, a Serena Vilijams ne menja grudnjak i čarape dok pobeđuje na turniru.

 

Bivši hrvatski teniser Goran Ivanišević je posle svake pobede odlazio u isti restoran, sedao za isti sto i naručivao isto jelo, dok petostruki osvajač Vimbldona Bjern Borg veruje da mu je fazonirana brada ojačavala pobednički duh.

 

Sujeverje sportista nije teško razumeti s obzirom da ih neretko od životno važnog uspeha deli samo zrnce koncentracije, snalažljivosti, snage ili – sreće. Ali apsurdno zvuči da se verovanje u natprirodno može sresti i kod nekih uvaženih naučnika.

 

Doduše, još uvek nije sasvim razjašnjeno da li se čuveni fizičar Nils Bor samo šalio kada je, na pitanje zašto drži potkovicu zakucanu iznad vrata i da li zaista veruje da mu ona donosi sreću, odgovorio odrečno, ali i dodao da je “načuo da ona deluje i na one koji u nju ne veruju”.

 

Mnogo je drastičniji slučaj mnogopoštovanog Hipokrata, oca medicine, koji je svojim učenicima savetovao da nipošto ne operišu onaj deo tela “kojim vlada sazvežđe kroz koje Mesec upravo prolazi”. Jedina olakšavajuća okolnost koja mu se tim povodom može priznati je da je živeo u 5.veku pre nove ere, u vreme kada su dometi nauke bili relativno skromni, a astrologija smatrana ozbiljnom disciplinom.        

 

Razvijenost elektronskih komunikacija omogućila je astrolozima i drugim vidovnjacima da najširoj publici plasiraju svoja proročanstva, ali i statističarima da pedantno beleže njihove spektakularne promašaje i tako na eksplicitan način dokazuju besmisao kvazinaučnih metoda u predviđanju budućnosti.

 

Za razliku od pomenutih, naš Mitar Tarabić, srpski Nostradamus, iako nije ostavio ni slovce pisanih proročanskih tragova, ima nedostižan skor “pogodaka”, zahvaljujući nepogrešivoj taktici njegovih iskusnih tumača - da se nipošto ne istrčavaju s prorokovim predskazanjima, već da post festum udaraju tarabićke vizionarske pečate, tek pošto nas snađe neka beda ili se u nju uvalimo sopstvenom krivicom.    

 

Pored praznoverica koje smo nasledili iz daleke prošlosti, veliku popularnost kod dela populacije uživaju i neke novijeg datuma. Najrasprostranjenije među njima su – da će se EU raspasti pre nego nas u nju pripuste, kao i da će Rusija postati strah i trepet planete, baciti Ameriku na kolena, a nas zasuti milijardama najpovoljnijih kredita.

 

Čini se da je najavljivani smak sveta ipak nešto realnija opcija od ove.

 

Svjetlana Rašić, Esquire/E-novine