Српска народна религија

[Božena]

Poslednja opomena: Lepa sela lepo se prodaju – Srbi dedovinu daju na doboš

RS-LAT.SPUTNIKNEWS.COM

---

Srpska sela na samrtnoj postelji počela su da povlače očajničke poteze ne bi li preživela – prodaju...

 

[Božena]

OBIČAJI: KAKO SU NAŠI PRECI ISPRAĆANI NA „ONAJˮ SVET? - Fondacija Srpski legat

WWW.SRPSKILEGAT.RS

---

Fondacija Srpski Legat je osnovana sa ciljem da svojim aktivnostima promoviše istoriju, tradiciju i kulturu...

 

[Božena]

 

[Božena]

 

Miholjdan je radna svetkovina

novosti.rs

Kalendarske priče - Mnogi narodi 12. oktobra opraštaju se sa letom i završavaju poslednje poljoprivredne poslove. Nereligiozni povod za obeležavanje miholjskog leta. U Nemačkoj prvi školski raspust uvek počinje u oktobru da bi se deca navikla na promenu godišnjeg doba

MIHOLJSKO leto, stare žene, babije leto, leto sv. Martina, sirotinjsko leto - sve su to nazivi koji pokrivaju isto vremensko razdoblje - prvu polovinu 10. meseca u godini. I, naravno, lepo vreme koje najčešće ukrasi početak oktobra.

U svim delovima sveta, među hrišćanima pogotovo, upravo sinonimi za pogodne oktobarske vremenske prilike vezuju se, najpre, za obavljanje poljoprivrednih poslova na kraju sezone, a onda i za neka uvrežena narodna verovanja. Jer, činjenica je da radno proslavljanje Miholjdana 12. oktobra kao dana posvećenog i arhangelu Mihailu, govori o nereligioznom povodu za svetkovine, pošto se odvijaju na poljima ili njivama. I, to još kada vlada lepo vreme, pa se svi srećni i zadovoljni rastaju sa letom.

I meteorološki stručnjaci podsećaju da se upravo tada definitivno prelazi u pravu promenu godišnjih doba.

Kako nam je objasnila meteorolog Verica Gburčik, Miholjdan nije slučajno izabran termin, i za ovaj period nisu ustaljena narodna verovanja samo kod nas.

- U mnogim narodima postoji miholjsko leto, iako se različito zove - objašnjava meteorolog Verica Gburčik. - A, Miholjdan uopšte slučajno nije izabran termin. Pojavu koju mi zovemo miholjsko leto u Americi zovu "old vajfs" ili "stare žene". Interesantno je i što se kod nas miholjsko leto nekada zvalo babinje ili babije leto.

Gburčik ovo tumači činjenicom da je u ovo doba godine relativno toplo, da su letnje vrućine uminule, pa je vreme prijatno. Tada žene, naročito starije među njima, lakše rade i više vremena mogu da provedu u polju.

- U Francuskoj postoji isti običaj - dodaje Gburčik.- Ovo doba godine obeležava se na sličan način, ali se tamo zove leto svetog Martina, po tamošnjem svecu.

Oktobar je mesec koji nas uvodi u veliku promenu vremena i znatno hladnije doba godine. Tako meteorolog Branko Sparavalo iz "Meteosa" kaže da je miholjsko leto karakteristično za sve koji žive u umerenom pojasu u Evropi.

- Ovo je mesec čije se temperature na početku i na kraju meseca najviše razlikuju - dodaje Sparavalo. - Početkom meseca je znatno toplije, a sa padom temperature konačno počinje i grejna sezona.

Interesantno je da se, iako je ovaj naziv ustaljen u narodu, Miholjdan ne vezuje ni za jednog pravoslavnog sveca. Kako beleži Mile Nedeljković u knjizi "Srpski običajni kalendar", "Miholjdan se pouzdano ne može vezati ni za svetog arhanđela Mihaila, koga na ovaj dan praznuju katolici".

- Verovatno je to primljeno kao pogodno ime, pa ga čak pominje i Vuk Karadžić u svom "Rječniku" - podseća Verica Gburčik.- Očigledno je da je to bilo pod posrednim uticajem katoličke crkve.

Kod Nemaca postoji isti običaj, ali malo drukčije "upakovan". Naime, u toj zemlji upravo u tom delu oktobra počinje prvi školski raspust uz lakonsko obrazloženje prosvetnih vlasti da je "potrebno da se deca prilagode novom godišnjem dobu". A, zapravo razlog treba tražiti u narodnoj tradiciji, odnosno u tome što se u to doba godine vadi krompir. Ovaj poljoprivredni plod vazda je bio glavni prehrambeni sastojak ovog dela Evrope. Kopanje krompira je bio toliko važan događaj, pogotovo u vreme kada je poljoprivreda bila suštinski najznačajnija privredna grana, da su cele porodice, i ne samo školska nego i sva sitna deca učestvovala u tom poslu.

Prema zabeleškama Mileta Nedeljkovića, u Holandiji postoji običaj da se na ovaj dan krckaju orasi, pa su po njima gatali. Ukoliko je jezgro suvo, puno i zdravo, godina će biti puna svih plodova, a ukoliko je vlažno - godina će biti kišovita, a letina slaba.

U Norveškoj se do 12. oktobra okončavaju svi poljski radovi i za taj dan se sprema naročita žetvena kaša od novog pšeničnog ili kojeg drugog hlebnog zrna, dok Švajcarci na ovaj dan niz reku puštaju na daščicama upaljene sveće...

Globalno zagrevanje naše planete ne poznaje običaje i predanja. Čovek se pobrinuo za to "varvarstvo" prema prirodi. Zato Verica Gburčik podseća:

- U poslednje vreme se dešava da se miholjsko leto pojavi i u novembru - dodaje Gburčik. - To se isključivo vezuje za očiglednu promenu klime na planeti.

PREDANJE

POSTOJI i uvreženo verovanje da će ukoliko imamo miholjsko leto nastupajuća zima biti hladna. Međutim, analize na osnovu stogodišnjih podataka govore da nije tako.

- Posle izraženog produženog leta u oktobru, čak u 60 odsto slučajeva zima je bila topla - kaže Verica Gburčik

SIROTINJA

MIHOLJSKO leto u narodu često ima naziv i sirotinjsko leto. Verovalo se da u oktobru mora da bude desetak lepih dana kako bi i sirotinja stigla da pozavršava poljske poslove.

- To je bilo vreme kada i oni na svojim imanjima mogu da pokupe letinu, pošto su do tada bili prinuđeni da rade na tuđim imanjima, zbog nadnice - beleži Mile Nedeljković u "Srpskom običajnom kalendaru". - Uz to, postojao je još jedan "duševni" običaj, kada nije dopuštano da udovičke porodice, ili one bez dovoljno muških ruku, ostanu nezbrinute i sa neubranom letinom. Tada se priskakalo u pomoć takozvanom milosrdnom mobom.

Ostalo je zabeleženo da su ove mobe bile praznicima i nedeljom, kao i da nije bio greh ako se sirotinji pomaže tokom praznika ili u nedeljni dan odmora.

PROMENA VREMENA

U OVO doba godine pomeramo i kazaljke na časovnicima, pa ćemo od poslednjeg vikenda u oktobru živeti po zimskom režimu računanja vremena.

Jadranka Marendić-Miljković iz Zavoda za mere, dragocenosti i plemenite metale, podseća da je nedavno usvojen Zakon o računanju vremena po kojem će se vreme menjati uvek tokom poslednje nedelje marta i poslednje nedelje oktobra.

- Ovaj običaj je kod nas prvi put uveden 27. marta 1983. godine - kaže ona. - To je urađeno da bi se efektnije koristio svetli deo dana. Kod nas je u proleće vreme uvek bilo menjano u martu, da bi se na jesenji režim do 1996. godine prelazilo u septembru, a od tada u oktobru.

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

БОГ.

У народној традицији сачувани су трагови веровања у врховног небеског бога старе религије који је некада живео на земљи, док је још свет био бољи и поштенији, а сада живи на небу. По народном веровању, откад је народ почео да псује божанства, бог се преселио на небо.

У народним пословицама и изразима, реч бог често значи небо („.. .испод бога нема се куд," „не види белога бога," „што је под сунцем и под богом". У народним песмама спомиње се бог неба као цар небесни који жени Сунце, свог сина. У песми која говори о Месечевим сватовима, невеста, делећи дарове, богу даје небеске висине, а св. Илији муње и громове. Овај врховни небески бог, којем припада горње, сјајно небо, разликује се од Перуна, персонификације бурног, атмосферског неба, чије су функције пренесене на св. Илију.Гаспарини је указао на веома значајно место у Хелмолдовој Хроници (XII в.), где се каже како Словени верују да на небу влада један врховни бог који се стара само о небеским стварима, док је управљање светом препустио нижим божанствима рођеним од њега. У једној нашој приповеци бог сазива скуп свих светаца, да би извршио поделу управљања, а траг ове поделе функција сачуван је и у песми Свеци блспо дијеле.

Слична веровања нађена су и код других словенских народа, а словенско веровање у врховног небеског бога сасвим се подудара са веровањем угрофинских народа о врховном небеском богу (Нишк'епаз, Нум), који је управљање светом препустио нижим божанствима. По веровању словенских народа,бог у разним облицима, као и угрофински Нишк'е паз, посећује домове људи и доноси им срећу и обиље(наш персонифицирани Божић), што би, у ствари, представљало остатак нижих, почетних представа обогу као даваоцу богатства и обиља. Општа словенска реч бог, која одговара староиндијској речи bhagas, по мишљењу многих научника, потиче од иранске речи baga богатство, обиље, господар, бог,коју су Словени највероватније примили од Скита или Сармата. 

У народу се и до данас одржало веровање о више богова, од којих су једни добри, а други зли.Разговарали се двојица, па један упитао: „Каква је летина код вас?" — а други одговорио: „Не можебити боља." Онда први рекао: „Е, тамо је други бог, а код нас потуче град, па што је и остало, то је дозла бога рђаво." По другом разговору, када се девојка уда негде далеко или у забачени планински крај,онда се каже:
„Удала се богу за леђима." Оба наведена примера показују да сваки крај има свог бога. У народу се често чује у разговору о добром богу: „Не дао благи (или преблаги, милостиви) бог", „Забогамилога"; „Иди с милим богом." По народном стиху: „Бог ће дати који му се моли"; „Не дао јаки бог."Вишњи бог је најузвишенији, горе на небу одакле све види на Земљи. По једном народном стиху: „Асила је у бога вишњега." Братимство се обављало уз позив: „Вишњим Богом и светим Јованом."Очигледно мисли се на хришћанског Бога, али се у проклињању зна и за прастарог бога: „За прабоганемој..." О злом богу казује се: „До зла бога рђаво време." „Љут до зла бога." Питали неку старицу да лисе боји бога, а она одговорила: „Ко се не би зла бојао." У Вишњићевој песми о смрти Краљевића Маркаказује се: „Нит' ти можеш умријети, Марко, од јунака, ни од бритке сабље..., већ ћеш, болан, умријети,Марко, ја од бога, од старог крвника." У Паштровићима се редовно, после нечије смрти, позивало нажалост. На питање ко га уби, одговарало се (ако је умрли умро природном смрћу): „Стари крвник." Уљутини говори се: „Бог твој" (или његов). „Видеће свог бога." „Не може му помоћи ни бог богова." „Стому богова (громова)." „Бога му божијег." „Он је био бог богова у свом селу."

У народу се понегде, у југозападним нашим крајевима, уместо назива бог употребљава
бор, који је постао архаичан. Та реч, у значењу бога, позната је свим Словенима. У заклињању: „О, бора ти, драгигосподару." По стиховима једне народне песме из Босне:
„Ој, ти, горо, бор те не убио што у теби водекапи нема." Или: „Ах, каква је, да је бор убије." На десној страни реке Рашке, непосредно до НовогаПазара, има купаста главица, са старим, сада напуштеним, хришћанским гробљем на врху, коју називају Својбог или Својбор.
Српски митолошки речник

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

Многи обичаји које практикујемо на гробљу и сахранама нису пожељни у православљу

RS.SPUTNIKNEWS.COM

---

У савремено доба неретко се дешава да се на православним гробљима спроводе сувишни...

 

[Božena]

http://www.rts.rs/upload/thumbnail/2020/10/31/6906611_slava-tjpg

Време је крсних слава, које смо обичаје сачували

WWW.RTS.RS

---

У Србији је крсна слава један од најважнијих верских обичаја који окупља породицу. Весна Марјановић, етнолог, истиче за РТС да од 13. века можемо да пратимо светковање...

 

[Božena]