Српска народна религија

[Zayron]

пре 13 минута, Тражитељ рече

Да ли то певају "Дунаве, Дунаве, е ти мутна водо"?

Занимљив ми је тај мотив обраћања реци и наглашавања да је мутна... Код нас га има у баш много песама:

- Колубаро, мутна водо
- Ој Мораво, мутна водо
- Теци Драво, мутна водо
- Ој Нишаво, мутна водо
 

На пример:

 

Или:

 

 

 

Da, pjevaju. To je sve panonski slovenski folklor, u taj spadaju i ovaj slovački i srpski. Inače ti motivi i teme se ponavljaju i vrlo su slične, od Rusije, Bjrjeloruije i Ukrajine, Poljske pa sve dole do Balkana. Kod Balkana treba razlikovati panonski i i mediteranski dio a kulturno i folklorno, recimo BiH gravitira sjevernim dijelom k panonskom kulturnom prostoru a južnim k mediteranskom.

[Božena]

ПОКЛАДЕ
Према народним обичајима, домаће гозбе свих окупљених чланова породице или сеоска весеља уочи великих постова. Па стога, називи поклада су везани за називе великих постова: Васкршње, Божићне, Петровске и Великогоспојинске.

 

 Прве три су у народној традицији и данас веома очуване. Према врсти хране која се спрема, у народу постоје и други називи. Тако се покладе називају беле, или сирне кад је обавезно обредно једење белог мрса. Месне, кад се углавном спремају јела од меса. Проштене или прочка покладе су добиле назив по обичају да се на овај дан све увреде опраштају, како би и нама дугови били опроштени, и тако растерећени дуговања, што чишћи ушли у период наступајућег поста. Зато се у народу, уз чашу, као здравица на овај дан каже: "Опрости, улазимо у пост као у море", а присутни одговарају: "Нека је од Бога опроштено, опрости и ти мени".

 

[Тражитељ]

пре 3 часа, Zayron рече

 Kod Balkana treba razlikovati panonski i i mediteranski dio a kulturno i folklorno, recimo BiH gravitira sjevernim dijelom k panonskom kulturnom prostoru a južnim k mediteranskom.

Када је у питању словенско-албански простор, ја бих ту изоловао четири културно-фолклорна елемента који се прожимају, не знам шта мислиш о томе:
- панонско-подунавски
- медитерански
- балкански-динарски
- балкански-континентални

У БиХ, на пример, имамо сва четири. У Хрватској немамо континентални, у Србији немамо медитерански, а у Албанији и Црној Гори имамо само медитерански и динарски.

 

[Božena]

https://www.knjizara.com/pdf/130333.pdf
O narodnoj religiji
Uvođenje savremenih metoda označava momenat kada se napušta potraga za korenima i
praporeklom, izvođenje neplodnih ili, čak, besmislenih rekonstrukcija, analogija i krugova komparacija i prelazi se na pitanja kako ta religija "radi" i koja je njena uloga i mesto u životima onih koji je praktikuju? Koje su to osnovne logičke i idejne strukture koje stoje u pozadini religijskog i ritualnog ponašanja u našem narodu? Traže se odgovori na pitanja zašto neko nešto radi pod uticajem svojih religijskih uverenja a ne odakle vodi poreklo takvo ponašanje, kojem kultu pripada i da li je prepoznato kod još nekog nama bliskog ili dalekog naroda. 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Zayron]

On 12.8.2020. at 14:33, Тражитељ рече

Када је у питању словенско-албански простор, ја бих ту изоловао четири културно-фолклорна елемента који се прожимају, не знам шта мислиш о томе:
- панонско-подунавски
- медитерански
- балкански-динарски
- балкански-континентални

У БиХ, на пример, имамо сва четири. У Хрватској немамо континентални, у Србији немамо медитерански, а у Албанији и Црној Гори имамо само медитерански и динарски.

 

Da, to je na mikroplanu. taj balkanski dinarski i kontinentalni kompleks na makroplanu su samo razno odstupnjovane nijanse prelaza i mikstura tog panonsko-podunavskog i mediteranskog, u makroplanu je to povezano i sa ostalim materijalnim činiocima (arhitektura, folklorne nošnje, folklorni muzički instrumenti) i istorijskim kontekstom pa su onda s tog gledišta samo dvije te glavne gravitačne tačke ili područja, ta panonsko-podunavska ploča i dole taj mediteran a sve ostalo je u većoj ili manjoj mjeri bilo pod njihovim kulturno-istorijskim uticajem. i mediteranski i panonski prostor su istorijski bili oba obilježeni, ozznačeni, poznamenani najviše osmanskim osvajanjima i orijentalnim kulturnim elementima koji su prodrli do njih i na razne načine i u različitoj mjeri se sintetizirali i spojili s tim domorodim slovensko-dinarskim i slovensko-panonskim elementom. I na istočnom Balkanu jre značajan i taj Egejski i Crnomorski koji su ustvari samo okrajovi produžetci ili dijelovi tog panonskog i mediteranskog kulturnog prostora.

[Zayron]

Češki, moravski i šleski folklorni običaju - Češka Republika - Čehi, Morava i Šlesko 

 

[Božena]

 

[Božena]

Kao i srpske porodice i srpska sela imaju svoje slave (crkvena slava, litija, zavetina) Najrasprostranjenija i najznačajnija je nekada bila zavetina.

Zavetina Značenje

I seoska slava se praznuje u čast sveca zaštitnika sela, a sama reč „zavetina“ navodi na pomisao da je praznik nastao u vezi sa nekim zavetom. Suočeni sa nekom katastrofom ili nesrećom koja je zadesila selo (epidemija ljudi ili stoke, grad, poplava) seljaci su se obraćali nekom svecu za pomoć zavetujući  mu se da će praznovati njegov dan ako usliši njihove molitve i to su činili svake godine.

Za seljake je to bio i značajan društveni dogadjaj. Svečari su toga dana kada je vladalo veselo i svečano raspoloženje, primali mnogobrojne goste, a celo selo je  bilo domaćin. Na sboru ili vašaru je svirala muzika, igralo s u kolu a mladi su se upoznavali i zaljubljivali.

Religijska sadržina zavetine se sastoji u kolektivnoj molitvi koja se najčešće održava noć u oči praznika kada se seljaci okupljaju oko svetog seoskog drveta(zapisa) ili  kod crkve. Domaćin slave ili sveštenik zapali sveću, uzme kadionicu sa tamjanom i okadi sve učesnike obreda koji mole Boga da im podari blagostanje u narednoj godini (bogatu letinu,plodnost stoke, dobro zdravlje).
https://starizanatisrbije.rs/obicaji-kod-srba-seoska-slava-litija/

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

 

[Božena]

Свеци благо дијеле

 

Мили Боже! чуда великога!
Или грми, ил' се земља тресе!
Ил' удара море у брегове?
Нити грми, нит' се земља тресе,
Нит' удара море у брегове,
Већ дијеле благо светитељи:
Свети Петар и свети Никола,
Свети Јован и свети Илија,
И са њима свети Пантелија;
Њим' долази Блажена Марија,
Рони сузе низ бијело лице.
Њу ми пита Громовник Илија:
"Сестро наша, Блажена Марија!
"Каква ти је голема невоља,
"Те ти рониш сузе од образа?"
Ал' говори Блажена Марија:
"А мој брате, Громовник Илија!
"Како не ћу сузе прољевати,
"Кад ја идем из земље Инђије,
"Из Инђије из земље проклете?
"У Инђији тешко безакоње:
"Не поштује млађи старијега,
"Не слушају ђеца родитеља;
"Родитељи пород погазили,
"Црн им био образ на дивану
"Пред самијем Богом истинијем!
"Кум свог кума на судове ћера,
"И доведе лажљиве свједоке
"И без вјере и без чисте душе,
"И оглоби кума вјенчанога,
"Вјенчанога или крштенога;
"А брат брата на мејдан зазива;
"Ђевер снаси о срамоти ради,
"А брат сестру сестром не дозива."
Њој говори Громовник Илија:
"Сејо наша, Блажена Марија!
"Утри сузе од бијела лица,
"Док ми овђе благо под'јелимо,
"Отић' ћемо Богу на диване,
"Молићемо Бога истинога,
"Нек нам даде кључе од небеса,
"Да затворим' седмера небеса,
"Да ударим' печат на облаке,
"Да не падне дажда из облака,
"Плаха дажда, нити роса тиха,
"Нити ноћу сјајна мјесечина,
"Да не падне за три годинице;
"Да не роди вино ни шеница,
"Ни за цркву часна летурђија."
Кад то чула Блажена Марија,
Утр сузе од бијела лица.
Када свеци благо под'јелише:
Петар узе винце и шеницу,
И кључеве од небеског царства;
А Илија муње и громове;
Пантелија велике врућине;
Свети Јован кумство и братимство.
И крстове од часнога древа;
А Никола воде и бродове;
Па одоше Богу на диване,
Молише се три бијела дана
И три тавне ноћи без престанка,
Молише се, и умолише се:
Бог им даде од небеса кључе,
Затворише седмера небеса,
Ударише печат на облаке,
Те не паде дажда из облака,
Плаха дажда, нити роса тиха,
Нит' обасја сјајна мјесечина:
И не роди вино ни шеница,
Ни за цркву часна летурђија.
Пуно време за три годинице:
Црна земља испуца од суше,
У њу живи пропадоше људи;
А Бог пусти тешку болезању,
Болезању страшну срдобољу,
Те помори и старо и младо,
И растави и мило и драго.
Цио остало, то се покајало,
Господина Бога вјеровало.
И осташе Божји благосови,
Да не падне леда ни снијега
До један пут у години дана;
Како онда, тако и данаске.
Боже мили, на свем тебе вала!
Што је било, више да не буде!

Литургијски етос епске народне песме Свеци благо дијеле | Српскa Православнa Црквa [Званични сајт]

WWW.SPC.RS

 

[Zayron]

Slovenske djeve pjevaju i igraju .....