Bog nema pol i ne prica muskim glasom?

[Fildza]

Zasto mu se obracamo sa Otac..? 

[Milan Nikolic]

Можеш ли мало детаљније да поставиш питање?

[Fildza]

ako bog nema pol jer je duhovno bice...kojim jezikom prica?....i sto ga zovemo otac...?

[Натан]

пре 10 часа, Fildza рече

Zasto mu se obracamo sa Otac..? 

Зато што нам се Сам тако представио, сматрам.

 

[Давид]

2 hours ago, Fildza said:

kojim jezikom prica?

Како којим? Па најстаријим, српским.

[Срндаћ]

5 hours ago, Fildza said:

ako bog nema pol jer je duhovno bice...kojim jezikom prica?....i sto ga zovemo otac...?

Бога зовемо Оцем јер је тако писано у Библији. Конкретно, Исус назива Бога својим ( али и нашим ) Оцем, као нпр. у Јеванђељу по Матији глава 6 стих 1 и 2:"Пазите да праведност своју не вршите пред људима, да вас они виде; иначе немате награде код Оца вашега који је на небесима." То би био најједноставнији "догматски" одговор. Иначе, оваквих спомињања Бога као Оца има у Библији колико ти душа иште.

Дакле, неспорно је да је хришћански бог - Бог Отац. Остаје онда питање зашто је Бог баш очинска фигура?

Е, ту почиње забава  На ово питање се може дати више одговора. Претпостављам да негдје има и богословско, догматско објашњење које лично не знам јер се никада нисам запитао ово питање, па нисам ни трагао за одговором. Оно чега се ја сада могу сјетити долази изван области богословије и вјере:

1.  Хришћанство је аврамовска религија, па је као таква патријархална и логично је да је врховно божанство уједно и мушко ( феминистичко-социолошки одговор  );
2. Хришћански бог једино може оличавати мушки, очински архетип јер је Бог тај који поставља правила, наређује, који има власт и силу, који награђује и кажњава, који брани, који управља и уређује. У било којој религији и митологији, очинска фигура је та која поставља границе, која наређује, управља и уређује оно над чим ( или над ким ) има власт. Кинези имају небеског цара на врху пантеона, Стари Грци су имали Зевса, Словени Перуна или Сварога, Нордијци и Германи су имали Одина, хиндуси имају Вишнуа итд. Свима њима је заједничко да су pater familias, било стварно или фигуративно. Па тако и хришћански бог има исту власт. Ем нас је створио, ем нам је глава кући ( архетипско-митолошки одговор );
3. Људи су психолошки "умрежени" тако да врховну власт коју прати сила, снага, наредба итд. сагледавају као "нешто мушко". Вјероватно је тако због еволуције или просто историје људског друштва од његових почетака. Људи су од почетка морали да се организују на најбољи могући начин да преживе и на крају се испоставило да је најбоље да су мушкарци ти који иду, лове храну, боре се, уређују и одржавају заједницу, па су сходно таквој подјели рада додјељиване управо такве особине отачким фигурама у религији ( историјско-психолошки одговор ).

Што се тиче "матерњег језика" Бога Оца - мислим да је исправан одговор тај да Бог Отац нема матерњег језика, али да може да говори којим год језиком треба да би се нека порука пренијела људима. Друга је прича са Исусом, јер је њему арамејски био матерњи језик - буквално.

[Fildza]

ali Bog je duhovno bice...ne moze biti ni musko ni zensko...niti njegov glas moze biti muski jer je onda ogranicen na jedan pol...

[Milan Nikolic]

То ти је као таласна функција кванта. Ни Бог није ни мушко ни женско, али када се обраћа нама може изабрати да буде као мушко.

[Срндаћ]

20 hours ago, Fildza said:

ali Bog je duhovno bice...ne moze biti ni musko ni zensko...niti njegov glas moze biti muski jer je onda ogranicen na jedan pol...

Овдје је неопходно да разликујеш "мушко" у биолошком смислу и "Отац" као архетип личности. Та два појма јесу везана један за други и у скоро свим случајевима представљају исту ствар, али изузеци, попут овог, постоје.

Тачно је како кажеш - Бог не може бити ни мушко ни женско у биолошком смислу, али свакако може бити очинска личност, личност која врши отачку функцију. Већ сам навео које су то функције:

23 hours ago, Срндаћ said:

Хришћански бог једино може оличавати мушки, очински архетип јер је Бог тај који поставља правила, наређује, који има власт и силу, који награђује и кажњава, који брани, који управља и уређује. У било којој религији и митологији, очинска фигура је та која поставља границе, која наређује, управља и уређује оно над чим ( или над ким ) има власт.

Вршење очинске улоге нема толико везе са биолошким полом колико има са врстом личности. Не мораш бити мужјак у биолошком смислу да би вршио "мушке" функције, јер за то мораш само бити одређена врста личности. Па тако је беспредметно питати се да ли је Бог Отац мушко или женско ( јер је изнад и изван те подјеле ), већ је једино валидно питати се каква је то личност Бог - очинска, мајчинска или нешто треће? С обзиром да се хришћански бог редовно појављује као врховна власт, као глава народу и људском роду, као личност која поставља правила, која кажњава када су та правила прекршена и која опрашта код искреног покајања ( што су све одлике очинске фигуре ), онда се може рећи да је разумљиво зашто је Бог - Отац.

Са друге стране, можеш погледати типичне мајчинске архетипе који се одликују бригом, њежношћу, рађањем и заштитом дјеце, њиховим његовањем и видјети да су супротност од очинских фигура. Кронос нпр. је одлучио да једе своју дјецу јер су пријетња за његову власт, па је његова супруга, Гаја, на превару спасила једно дијете - Зевса, без обзира што је тиме прекршила вјерност своме мужу. Или конкретно у хришћанству, Марија је своје дијете скинула са крста и побринула се да се макар достојно сахрани, без обзира на околину које је њеног сина осудило и погубило као тешког криминалца.

Отац представља ред и правила, награђује и кажњава. Мајка представља бригу и борбу за своје вољено, без обзира на правила. 

Зато је Бог - Отац.

По мом скромном мишљењу, макар.