Преминуо Зоран Модли

[Ромејац]

Радијски водитељ Зоран Модли умро је у 71. години у Београду после краће и тешке болести. Био је дугогодишњи водитељ и аутор бројних емисија на три програма "Радио Београда". Први је водио емисију из авиона, док пилотира. Аутор је "Пилотске књиге".

Зоран Модли је био један од најпознатијих српских радио-новинара и диск-џокеја.

Рођен је 1948. године у Земуну, где је ишао у гимназију. Завршио је Вишу ваздухопловну пилотску школу, био је пилот и пилотски инструктор.

Почео је каријеру диск-џокеја почетком седамдесетих година 20. века у београдским дискотекама.

Издао је плочу "Зоран Модли и летећа дискотека" и био је уредник једне рубрике у музичком магазину Џубокс.

Модли је са Бором Ђорђевићем почетком 1975. године основао групу "Хајдук Станко и јатаци", у којој је био певач, али су имали само два сингла, "На путу за Стамбол" и "Анђелија, чувај се Турака".

Био је веома популаран радио-водитељ током осамдесетих када је имао емисију "Вентилатор 202", у којој је кроз тада чувену "Демо топ 10 листу" на "Двестадвојци" скоро целу деценију активно промовисао младе домаће рок групе.

"Вентилатор 202" био је уједно и прва радијска емисија посвећена рачунарима и првим комјутерским програмима.

Модли је преко радија пуштао нешто што је личило на шуштање и крчање. То су, заправо, били нови компјутерски програми које су код својих кућа снимали на касете они слушаоци који су тада имали ране моделе првих рачунара у Србији ("Спектрум", "Комодор 64", "Галаксија").

Оставио је неизбрисив траг својим чувеним шпицама и џингловима који су у то време били заштитни знак "Двестадвојке".

Емисију "Модулације" Модли почиње на Радио Пингвину у мају 1993. године. Емитује "Модул топ-тен" врх листу МОД датотека, рудиментарне рачунарски створене музике.

Ова емисија се 1995. године сели на Радио Београд 202, а 1996. године добија награду "Дискоболос" за најбољу радио и ТВ емисију о рачунарима.

Убрзо се опет враћа на Радио Пингвин уз нови назив "Модулације – The Next Generation", а потом прелази на "МИП радио", где остаје до 1999. године, када се емисија гаси.

Од 2000. покреће емисију "ЗАИР" (Закон акције и реакције) која је годину дана емитована на Радио Београду 202, а потом на београдској Радио Лагуни и на више независних радио-станица у Србији и региону.

Од 2002. године прави технолошки искорак јер се емисија спрема унапред у кућним условима и на рачунару, а прослеђује се мрежи локалних радио-станица путем интернета, а може се преузети са Модлијевог сајта. 

Модли се трудио да буде иновативан и први је водио емисију из авиона, док пилотира.

После више од 20 година проведених у "Јату", где је управљао "боингом 727", наставио је пилотску каријеру као капетан у приватној авио-компанији "Принц авијејшн", све до 15. јула 2010. године, када је доживео удес на аеродрому Брач склизнувши са писте млазним пословним авионом. Авион је изгорео, али су посада и путници изашли неповређени.

После тог удеса, Модли је напустио каријеру пилота. До детаља је описао свој последњи лет у првом поглављу "Пилотске књиге".

Модли је писао и књиге намењене популаризацији пилотског позива. Објавио је седам књига о пилотској професији, летењу и авионима.

Информација о времену и месту сахране Зорана Модлија биће накнадно објављена.

Сарадња са "Радио Београдом"

Модли је сарадњу са Радио Београдом започео као гимназијалац 1965. у емисији "Састанак у 9 и 5" на Другом програму.

Радио је као сарадник у емисијама Првог програма – "Вече уз радио" и "Ново, актуелно, занимљиво", када је написао низ текстова за песме Лоле Новаковић, Драгана Антића, Дијега Варагића и друге звезде шлагерске музике.

Најдуже је сарађивао са Радио Београдом 202. Писао је текстове за водитеље вечерњег програма, а касније је, као већ познат диск-џокеј, 1979. године покренуо авангардну емисију "Вентилатор 202".

Био је активан на више приватних радио-станица, да би се вратио Радио Београду 202 са емисијама "Модулације" и "ЗАИР". Заслужан је и за неке од иновативних и пионирских подухвата "Двестадвојке", од којих је најчувенија емисија "из ваздуха" коју је, летећи изнад Београда, водио из авиона.

 

Преминуо Зоран Модли

WWW.RTS.RS

---

Радијски водитељ Зоран Модли умро је у 71. години у Београду после краће и тешке болести. Био је дугогодишњи водитељ и аутор бројних емисија на три програма "Радио Београда". Први...

 

[Ромејац]

 

[АлександраВ]

Eto, baš hoću..!

.

Setićete se da sam već započeo razgovor sa samim sobom odgovorima na pitanja koja je

Zoran

postavljao

Zoran

u - ili je bar planirao da ih postavi svojevremeno u TV emisiji "Tako stoje stvari". Danas ću tu priču da završim, koliko god da te emisije odavno nema. Dokaz da priče traju duže od emisija u kojima su ispričane i od knjiga u kojima su odštampane... mada ove moje knjigu nikada ni videle nisu! Hajdemo, onda, na sledeće pitanje: zašto si izabrao radio, zašto ne i televiziju? To je kod mnogih bio logičan sled?

Zbog nedovoljne socijalizacije. Na televiziji treba sarađivati sa ogromnim brojem ljudi, a meni je najbolje kad sam sam. TV mi je uvek ličila na cirkus: gomila reflektora, klovnova i dresera. Radio je izrazito kamerna pojava i ne privlači pažnju svetine.

.

* * *

Ali zašto i dalje radio? Šta je danas radio, kada se svi mediji preklapaju?

Navika. Linija manjeg otpora. Elementarna tehnologija. Jeftina produkcija. Čovek sve može sam. Sve su to prednosti radija. Čak ti ni slušaoci nisu potrebni - jednostavno radiš onako kako ti se dopada i svejedno ti je da li te neko sluša. A uvek neko sluša. Radio je zvuk i zato se preklapa sa svim medijima, jer je zvuk njihov obavezan element. Zato radio ne traži prisustvo drugih medija, mada ponekad voli da koketira sa njima. Uostalom, tako sam i ja pre bezmalo četrdeset godina u radio-emisiji krenuo sa demo-snimcima bendova, pa nastavio sa kompjuterima, onda u sve to ugurao puštanje programa preko radija, da bih od nekada bezazlene muzičke emisije napravio radijskog Frankenštajna sa cičanjem, pištanjem, beskrajnim govornim tiradama, muzikom za koju niko nikada nije čuo, horom glasova koje je bilo teško razaznati pojedinačno... U tome i jeste veličina radija: sve je dozvoljeno, a ništa ne košta!

.

* * *

Negde si spomenuo, relativno davno, da si srećan kada sve što ti treba za pravljenje radijske emisije, praktično ceo radio, možeš da nosiš sa sobom. U međuvremenu su sve to smestili u mobilni telefon. Gde je tu pozicija čoveka? Da li je demokratizacija tehnologije ponovo u prvi plan stavila mene i moj talenat sad, kad svi imaju isto „svijetlo oružje“?

Ako ćemo tako, onda su i svu televiziju smestili u mobilni telefon! Jesu li?... Ponekad radijski mikrofon mora da bude hi-fideliti i primi sve one harmonike koji čine bogatstvo zvučnog spektra, ponekad objektiv mora da bude oko sokolovo i fokusira se na tačku u prostoru, umesto da ga „spljošti“ i širokougaoni mazanscen... Možemo da operišemo na nižem nivou i da to kompenzujemo idejnošću – ali kreativan rad nema samo jedan element: ideju; potpuna kreacija je višeslojna i podrazumeva i idejnu, i produkcionu, i tehnološku perfekciju. E, zato će profesionalcu uvek biti potrebno još nešto osim gedžeta koji će strpati u gornji levi džep sakoa!

.

* * *

S druge strane, uporno si se trudio da uvučeš i druge u pilotiranje pišući knjige i promovišući letenje gde god stigneš. Zašto?

Nikada ni u čemu nisam dovoljno uživao ako sam sam. Uvek sam imao potrebu da to 'šerujem' s drugima. Zbog toga novinarstvo, zbog toga di-džejing, zbog toga radio, zbog toga spisateljstvo i priče o avijaciji gde god je to moguće.

.

* * *

Ko ti je bliži, Čarls Lindberg ili Egziperi?

Eh, da su mi rod... Lindberg je imao bogomdano samopouzdanje i jedan od Egziperijevih talenata: talenat da namiriše pravu avanturu. Ostale je imao Egziperi, zato ga kujem u sve one zvezde koje je opisivao u svakoj od napisanih knjiga... Ne samo u „Malom princu“, posle Biblije valjda najtiražnijoj knjizi na svetu, već i u legendarnoj zbirci koju čine "Pošta za jug", "Noćni let", "Zemlja ljudi", "Ratni pilot" i "Pismo taocu".

.

* * *

Zašto si odabrao potpuno strejt pilotsku karijeru? Maltene, tašna-mašna. Je li to u suprotnosti sa tvojom radijskom i di-džej stranom?

Nikada nisam ni bio naročito razbarušen tip. Ja sam ti onaj iz Bregovićeve pesme "...uvijek sam bio pametno dijete, tako kažu, prao zubiće, prije ručka rukice, za mamine goste učio pjesmice - i šta? Uvijek sam bio pametan momak i još sam uvijek: pametno početi, fakultet odabrati, pametno se ženiti, pametno stariti - i šta?", da bi onda krenuo refren: "Pusti, pusti, o, pusti me, hoću bar jednom, eto, baš hoću da budem blesav - i vala neka ću!“

Urednost i određena metodičnost bile su mi zaštitni znak. Kao osnovac crtao sam stripove, vrlo uredno, crticu po crticu i tačkicu po tačkicu, sa onim oblačićima teksta. Želeo sam da budem ilustrator. Pa karikaturista. Pa kinooperater u bioskopu. Pa režiser. Pa novinar. I sve sam to bio, po malo, ponegde i pokatkad. Najduže novinar, dok nisam došao na radio. A radio me je držao sve vreme - od predškolskog do zrelog doba, dočepao sam ga se zahvaljujući disk-džokejskom poslu. Ta priča je već poznata... Odlazak u avijaciju je moj zakasneli i intimni zavet samom sebi. Otac je otišao od nas na moj treći ili četvrti rođendan, ne znam tačno, odrastao sam uz majku, pa još jedinac. Srećom, uspeo sam da upoznam oca dvadesetak godina kasnije u jednom dalekom gradu, neposredno pred njegovu smrt. Iz prve ruke sam čuo njegovu životnu priču – a na tom mestu nastavila se moja...

 

Zoran Modli FB

[obi-wan]