Претражи Живе Речи Утехе

Пише: Владислав ЂОРЂЕВИЋ Заступам тезу да је Србија европски и светски шампион у феминизму. Теза добија потврде са свих страна. У среду 6. децембра 2017. на ТВ Хепи (TV Happy) др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије (ИЕС), изјавио је: „Србија је водећа данас у Европи по броју бракоразводних парница у којима се аутоматски женама додељује [дете]. У преко 80 посто случајева аутоматски се старатељство додељује женама.” По боју додељене деце мајкама Србија је европски и светски шампион у феминизму. По броју оптужених и санкционисаних мушкараца за „насиље у породици”, Србија је такође европски и светски шампион у феминизму. Наравно, у већини случајева оптужбе су лажне. По броју абортуса – а њих је око 20.000 годишње – Србије је такође европски и светски шампион у феминизму. По броју развода, Србија је такође европски и светски шампион у феминизму. По броју самаца, Србија је такође европски и светски шампион у феминизму. По стопи рађања, тј нерађања деце, Србија је такође европски и светски шампион у феминизму. По малом „доходовном јазу”, Србија је на другом месту у Европи, одмах иза Румуније. Дакле, Србија је по малом „доходовном јазу” на високом другом месту у Европи. По броју „посланица” у Скупштини, Србија је у врху у Европи и свету. Oд 250 посланика у Скупшини жена је сада 91, тј. 36 посто. По броју министарки у Влади, Србија је у врху у Европи и свету. Жене министарке чине 25 посто свих министара у Влади. По броју и утицају радикалнофеминистичких организација, Србија је такође европски и светски шампион у феминизму. Радикалнофеминистичку агенду заступа сама потпредседница Владе Зорана Михајловић, уједно и председница радикалнофеминистичког „Координационог тела за родну равноправност”. Радикалнофеминистичку агедну форсира и Марија Обрадовић, председница Женске парламентарне мреже. Радикалнофеминистичку политику подржава Маја Гојковић, председница Скупшине Србије. Наравно, Бранкица Јанковић, повереница за „заштиту равноправности”, такође је радикална феминисткиња. На челу државе су радикалне феминисткиње. Радикални феминизам је постао политика свих државних институција. Победила је радикалнофеминистичка политика „родног главнотоковања” (gender mainstreaming). По броју жена у државним институцијама, Србија је изнад европског и светског просека. По томе смо водећи. По броју жена запослених у судовима, Србија је такође европски и светски шампион у феминизму. Врховни касациони суд је 30. маја 2016. имао 37 чланова, од тога 21 жену и 16 мушкараца. Бивши председник Србије Томислав Николић 17. децембра 2016. именово је 5 судија Уставног суда, од тога 4 жене и 1 мушкарца. У врху судства годинама доминирају жене. Тако је 2009. председница Уставног суда била једна жена (Боса Ненадић), председница Врховног касационог суда такође жена (Ната Месаровић), министарка правде у Влади такође жена (Снежана Маловић), а председница Друштва судија Србије такође жена (Драгана Бољевић). Данашња председница правде је Нела Кубуровић, радикална феминисткиња. У целини узев, у тужилаштвима и судовима ради дупло више жена него мушкараца, а већина њих су радикалне феминисткиње. По броју жена запослених у здравственим установама и центрима за социјални рад, Србија је такође европски и светски шампион у феминизму. У тим установама ради четири пута више жена него мушкараца. Можда радикалних феминисткиња нема много у здравственим установама, али су зато то скоро све у центрима за социјални рад. По броју запослених жена у просвети, Србија је такође европски и светски шампион у феминизму. У предшколским установама у Србији ради 96 посто жена и 4 посто мушкараца. У основношколским установама у Србији ради 88 посто жена и 12 посто мушкараца. У средњошколским установама у Србији ради 65 посто жена и 35 посто мушкараца. На вишим школама и факултетима ради 53 посто мушкараца и 47 посто жена. У целини узев, у школском систему Србије преко 67 посто запослених су жене. Многе од њих су радикалне феминисткиње. По броју запослених жена у војсци, Србија је такође европски и светски шампион. У Војсци Републике Србије запослено је 32 посто жена. Многе неће рећи за себе да су радикалне феминисткиње, али ће се тако понашати. Обична је предрасуда да је Србија врло патријархално друштво. Заправо, Србија спада у ред најнепатријархалнијих држава на свету. Многим женама је тешко и ја саосећам с њима. Али то није зато што је Србија врло патријархална држава, него управо зато што је европски и светски лидер у феминизму!

Мирољуб Петровић је особа која је на себе скренула пажњу многобројним јавним наступима. Стекао је чак и извесну популарност. Његов интервју код Теше Тешановића има преко 800.000 прегледа, што је рекорд на нашим просторима. Једни га хвале, други оспоравају. Али мало ко је равнодушан. Стога се намеће питање: ко је он заправо? Мирољуб је сложена личност, па и ова објава мора бити сложена. По свом основном интелектуалном хабитусу Мирољуб је радикални протестант. Он је то, без обзира на формалну верску афилијацију. Он следи основно начело радикалног протестантизма „Само Библија” („sola Scriptura”). То подразумева да је за њега Библија једини извор вере. Такав став је неприхватљив за православне и католике, који признају за верски ауторитет не само Библију него и остало Предање. А став да је Библија богонадахнута неприхватљив је и за атеисте и агностике. Стога је Мирољуб у раскораку и са православнима, и католицима, и атеистима и агностицима. Али он није било какав протестант. Мирољуб следи протестантски фундаментализам (protestant fundamentalism). То укључује став да Библију треба тумачити буквално, литерарно. Приступ је у богословској методологији познат и као билицизам (biblicism). Као протестантски фундаменталист, Мирољуб следи и „научни креационизам” (scientific creationism) – веру у дословну истинитост библијског извештаја о стварању. Протестантски фундаменталисти су тој проблемтици посветили неколико института. Један од њих је „Институт за изучавање стварања” („The Institute for Creation Research”) у Даласу (Dallas). Мирољуб је управо алумни тог института. Међу протестантским фундаменталистима често је и заговарање здравог начина живота, незагађеног цивилизацијом. Мирољуб и то следи. Тај став он баштини из радикалог протестантизма, али он није много различит од православног отшелништава. Мирољуб има и друге одлике протестантског фундаментализма. У том смеру је чест и филосемитизам, тј. филојудаизам. Тако је и Мирољуб јудеофил. Будући да адвентисти имају нека облежја филојудаизма (светковање суботе и креационизам) Мирољуб је неко време био члан те секте. Напустио ју је, јер је он у свом филојудаизму отишао толико далеко да је то и за ту заједницу било неприхватљиво. Осим тога, напустио је те скупину, јер је индивидуалиста који тешко трпи било чији ауторитет. Са аспекта православног богословља, Мирољуб је јудеохришћанин, а то су били и неки јеретици у раној историји Цркве (нпр. евионити). Са аспекта православног богословља, Мирољуб је јудеохришански јеретик. Мирољуб има и друге одлике. Он је изразити конзервативац и патријархалист. Будући да сам ја један од водећих заговорника идеологије конзервативизма и патријархализма, тај аспект његовог деловања подупирем. Разумљиво је да са таквим ставовима Мирољуб изазива гнев наших радикалних феминисткиња, попут Весне Дедић, која је у једном телевизијском гостовању била у студију са Мирољубом и у бесу га напуста. Весна има кратак фитиљ. Разумљиво је и то да Мирољуб наилази на симпатије код многих младих мушкараца којима се смучила агресивна промоција радикалног феминизма која девојке залуђује и чини дрчнима. Мирољубов патријархализам им делује као мелем на рану. Мирољуб је интересантан и као тип личности. Попут већине протестантских фундаменталиста, и он има ригидну психичку структуру. Не попушта лако у дијалогу. Чини се да има егоцентричну, чак и нарцисоидну структуру личности. Није он лак саговорник. Готово се може рећи да је патолошки опседнут собом. Све у свему, Мирољуб је сложена и контроверзна личност. Делим неке његове ставове, али не све. Као чевек склон концилијаризму, желим му свако добро, а као као човек који критички мисли овај кратки осврт закључио бих аристотеловски: драг ми је Мирољуб, али ми је дража истина („Amicus Miroljub, sed magis amica veritas”). http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2017/06/24/vladislav-djordjevic-miroljub-petrovic-pod-mac-bato-je-protestantski-jeretik/