Тема о КОРОНАВИРУСУ... све на једном месту

[Avocado]

11 minutes ago, haveaniceday said:

Bukvalno sam imao istu ovakvu gresku u razmisljanju i razumevanju statistike,
 

Problem je što ti i dalje ne kapiraš da to nije greška...

[haveaniceday]

1 minute ago, Juanito said:

@Avocado

Можда је овде негде одговор...

Bravo! Zviot nije "jenda observacija" i "jedan koncert" u kom znamo tacan broj ljudi.
 

[haveaniceday]

1 minute ago, cloudking said:

Nista se ti i ja  ne razumemo. Ne pricam  o dolazenju u kontakt sa Koronom nego sa ljudima. I ja sam to isto napisao pre mnogo strana.

 

Ajd da prekinemo ovu jalovu diskusiju, izguglaj samo ovo sto je juanito okacio i razumeces mnogo bolje sta hocu da ti porucim. Ja stvarno ne znam kako bolje.
 

[haveaniceday]

3 minutes ago, Avocado said:

Problem je što ti i dalje ne kapiraš da to nije greška...

Kako ti rece ono.. ti si drustvenjak .. al  ja sam prirodnjak. Mani me se... znam ja kako cu da gledam na zivot. znam da ti ne postujes moje znanje jer nemam nikakvo zvanje i to... al iapk preferiram da verujem sam sebi jer sam u tri godine sam bez iakakve skole postao solidno placeni programer a boze zdravlja i vodja tima uskoro, pa mislim da cu ipak pre da verujem sopstvenom razumevanju nego nekom osrednjem advokatu strucnjaku za gradjansko pravo.....

[cloudking]

3 minutes ago, haveaniceday said:

Ajd da prekinemo ovu jalovu diskusiju, izguglaj samo ovo sto je juanito okacio i razumeces mnogo bolje sta hocu da ti porucim. Ja stvarno ne znam kako bolje.
 

Necu nista da prekidam.

Ocu da vidim da si ti mene razumeo uopste. Jer me zebavas ovde s nekim imaginarinim situacijama dok ja pricam o realnom zivotu.

 

Dakle, ako danas sretnes 15 ljudi za koje NE ZNAS dal imaju koronu i ako sretnes 1000 ljudi za koje ne znas dal imaju koronu, gde su ti vece sanse da dodjes u kontakt sa koronom od ta dva slucaja ako znas da svaki 30 gradjanin IMA koronu?

Obrati paznju... ne pricam  o verovatnoci da se zarazis nego o verovatnoci da dodjes u kontkat sa koronom

[Juanito]

пре 16 минута, Avocado рече

Brate, ti si prirodnjak, ja društvenjak... ti bi meni trebalo to da objasniš...

Па ево, мислим да сам негде на трагу. Ми овде покушавамо да користимо фреквенционистичку дефиницију вероватноће за процену ризика појединачних догађаја, а то не може, сами фреквенционисти одбијају да припишу ту вероватноћу ако их питаш. Одатле парадокс, зато што и јесте парадокс, то јест није дефинисано. Не можеш да користиш фреквенцију догађаја да процењујеш вероватноћу појединачних догађаја. Али зато постоји бајесовски приступ који управо приписује вероватноћу сваком појединачном догађају (хипотези) и који је потиснут почетком двадесетог века, па се после вратио у мејнстрим. Занимљиво, фреквенционистички приступ је алат за индуктивно закључивање (и клиничке тестове), док је бајесовски конзистентан са хипотетичко-дедуктивним методом и фалсификационизмом.  Тако да није случајно да се потискивање Бајеса подударило са цветањем позитивизма.

[haveaniceday]

6 minutes ago, cloudking said:

Dakle, ako danas sretnes 15 ljudi za koje NE ZNAS dal imaju koronu i ako sretnes 1000 ljudi za koje ne znas dal imaju koronu, gde su ti vece sanse da dodjes u kontakt sa koronom od ta dva slucaja ako znas da svaki 30 gradjanin IMA koronu i da je svako peto (na primer) izlaganje koroni rizicno

Sansa ti je statisticki ista.



primer kockica, imas 1 (bcanje kockice event) \ 6 (broj mogucih rezultata, i sansa da dobijes odredjen broju svakom bacanju je 1\6.

editovao sam onu formulu, postao sam umoran pa sam napisao lapsus. Lakse mi je da razmisljam i objasnajvam u kockicama.

 

[cloudking]

Dobro. Da zakljucimo da je jedini faktor koji utice na sirenje korone zapravo spoljna temperatura.

Nikakvi kontakti, socijalni ili fizicki nemaju ikakvav uticaj na sirenje korone... pranje ruku i ostale gluposti. Ko se plasi od korone jedino moze da se preseli na Kubu il tako neko toplo mesto a ko se ne plasi nek sedi kuci i nek ceka neizbezno...

[Avocado]

37 minutes ago, haveaniceday said:

Nisu lingvisticke vec precizno izrazavanje dva strucna termina vezana za statistiku.

Nije ni to... jer smo mi pričali o šansi i verovatnoći sasvim laički... koristeći ih kao sinonime... tj. možda verovatnoću nismo čak ni pomenuli...

Što se engleskih pojmova koje pominješ tiče - šansa se uglavnom prevodi kao chance, a probability se uglavnom prevodi kao verovatnoća, a ne obrnuto kako si ti napisao...

Takođe, ne znam šta si ti zamislio da stručno znače jer, koliko mogu da vidim ovde, na str. 15. šansa je "količnik verovatnoće da se događaj A desi..."

Tako da pokušaj ponovo... pokušaj da nađeš neki peti način na osnovu kojeg ćeš i dalje moći da tvrdiš da si bio u pravu... jedino što ja više u toj tvojoj patologiji neću da učestvujem...

Mnogo počinješ da ličiš na oca Gorana i na onu čuvenu da je rasprava sa kreacionistima kao igranje šaha sa golubom, porušiće figure, posraće se na tablu i odleteti svom jatu da proglasi pobedu... to konstatno radiš... koliko god se jasno demonstrira da nisi u pravu, ti se samo pokakiš na to, porušiš figure i proglasiš pobedu... jedino što iz rasprave sa kreacionistima, neko nešto može i da nauči, a ove sa tobom su potpuno besmislene, te po zaista prvi put u mojoj internet istoriji, stavljam nekog na ignore... zaista nema nikakve svrhe razgovarati sa tobom... zbogom...

 

[haveaniceday]

Just now, cloudking said:

Dobro. Da zakljucimo da je jedini faktor koji utice na sirenje korone zapravo spoljna temperatura.

Nikakvi kontakti, socijalni ili fizicki nemaju ikakvav uticaj na sirenje korone... pranje ruku i ostale gluposti. Ko se plasi od korone jedino moze da se preseli na Kubu il tako neko toplo mesto a ko se ne plasi nek sedi kuci i nek ceka neizbezno...

Naravno da uticu. Sve to utice. Ali tvoje licne sanse su jedno, a sirenje korone u generalnoj populaciji je drugo. Drugaciji pristup moras da imas.
 

[GeniusAtWork]

Форум у шоку! Расправа о ВЕРОВАТНОЋИ је попримила димензије које нећете ВЕРОВАТИ!!!

[Рапсоди]

пре 2 часа, haveaniceday рече

Jebote osecam se kao kada objasnjavam ljudima da ako bacim dinar i ves masinu sa 9tog sprata u isto vreme oba predmeta ce dotaci zemlju u isto vreme .... a oni ne razumeju zasto.... i onda ne znam odakle da pocnem da objasnjavam. Prokleti dunning kruger.

Сори, али морам да се укључим .

Ако преврућ решо   падне са петог спрата некоме на главу...какве су шансе да умре од удара у односу на опекотине 

[haveaniceday]

7 minutes ago, Avocado said:

Što se engleskih pojmova koje pominješ tiče - šansa se uglavnom prevodi kao chance, a probability se uglavnom prevodi kao verovatnoća, a ne obrnuto kako si ti napisao...

 

Odds na engleskom - verovatnoca na srpskom ( u strucnoj literaturi).
Chance (probability) na engleskom - sansa na srpskom.

Ja ono sto ucim ucim iz engleskih knjiga i kurseva i bas me je zanimalo da proverim, jer sam pomislio da vam mozda ne koristim pogresan termin.
 

The Difference Between "Probability" and "Odds"

SPHWEB.BUMC.BU.EDU

mozes da vidis ovde u formuli da si racunao odds.

e sad mozda sam negde u brzini napravio koji lapsus u terminologiji, jer mi je problem da u glavi prevodim nesto za sta znam definiciju na engleskom. Ali evo ovde da razjasnim.

 

p.s. moguce da se u srbiji drugacije provodi, ja iskreno sam imao velikih problema dok sam kupovao knjige iz programirnja na srpskom. Prevodi su jako jako jako losi, posebno strucnih termina, prakticno ih vise ni ne koristim.

[haveaniceday]

2 minutes ago, Рапсоди said:

Ако преврућ решо   падне са петог спрата некоме на главу...какве су шансе да умре од удара у односу на опекотине 

Zavisi da li je taj neko muz koji je dosao sa mirisom druge zene kuci ili nije.

[Avocado]

33 minutes ago, Juanito said:

Па ево, мислим да сам негде на трагу. Ми овде покушавамо да користимо фреквенционистичку дефиницију вероватноће за процену ризика појединачних догађаја, а то не може, сами фреквенционисти одбијају да припишу ту вероватноћу ако их питаш. Одатле парадокс, зато што и јесте парадокс, то јест није дефинисано. Не можеш да користиш фреквенцију догађаја да процењујеш вероватноћу појединачних догађаја. Али зато постоји бајесовски приступ који управо приписује вероватноћу сваком појединачном догађају (хипотези) и који је потиснут почетком двадесетог века, па се после вратио у мејнстрим. Занимљиво, фреквенционистички приступ је алат за индуктивно закључивање (и клиничке тестове), док је бајесовски конзистентан са хипотетичко-дедуктивним методом и фалсификационизмом.  Тако да није случајно да се потискивање Бајеса подударило са цветањем позитивизма.

I šta Bajes kaže o tome... ako ja dodjem u kontakt sa koronom 15 puta, ti dodjes u kontakt sa koronom 100 puta, jel su nam iste sanse da se zarazimo?