Jump to content

Писмо еп. Кирила о дешавањима у Америци

Оцени ову тему


Препоручена порука

„Стање ствари“ сазнаје: Синод ће преиспитати „Устав Српских епархија у САД“

BY СТАЊЕ СТВАРИ on 23. АВГУСТА 2019.  ( 2 )

У САД је донет „Устав Српских епархија у САД“ а да није поднет на одобрење Синоду (у првој) и Светом Сабору (у коначној) варијанти

spc-novosti.jpg?w=700

Архивска фотографија: СПЦ

 

Како сазнаје наш портал, Свети Архијерејски Синод ће у скорије време врло детаљно преиспитати новоусвојени „Устав Српских православних епархија у САД“. Већ је припремљен материјал који показује да се тим актом далеко надмашују овлашћења епископима у САД, које им је дао Свети Архијерејски Сабор 2018. године.

Наиме, у САД је донет поменути Устав, а да он није поднет на одобрење Синоду (у првој) и Светом Сабору (у коначној) варијанти. Штавише, овим Уставом је избрисан назив Српска православна црква у САД, а ограничена су и права Светог Архијерејског Сабора у избору будућих епископа. Тиме не само да је „на мала врата“ у поредак СПЦ уведена аутономија епархија у САД, него се и огрешило о литургијско-благодатни домострој Цркве, истичу наши извори у Патријаршији.

Стање ствари је обавештено да су неке владике упутиле Синоду врло детаљне анализе тренутне ситуације са предлозима које мере треба предузети у организацији СПЦ на читавом америчком континенту.

Очекује се да своја решења Синод упути Светом Архијерејском Сабору на разматрање и усвајање на јесењем заседању у октобру ове године.

(Стање ствари)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 145
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  On 25. 8. 2019. at 7:27, The Godfather рече

„Стање ствари“ сазнаје: Синод ће преиспитати „Устав Српских епархија у САД“

Expand  

Jedan komentator na SS: 

Dj Gordic

23. августа 2019. • 19:16

Ovo je odlican Ustav za Ameriku. Nasa SPC je porobljena od Vucica i NATO-a i zato SPC u Americi treba da se odcepi i ode u raskol. Sve pohvale za Dobrijevica i za Maxima.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 25. 8. 2019. at 5:34, Zoran Đurović рече

Показао сам људима да је теологија не мртва академска ствар него живот. Покушај спречавања да дођем на БФ је донео користи поукашима али и многим другим

Expand  

Написаћу овде пар ствари не да "терам првицу", ради ове наше деце, који уче, који ће сутра учити народ.Покушаћу сажето у примерима, а закљуке сваком по на особ препуштам. Нисам жртва, него да проговирмо.

ЖРУ

ЖРУ сам заобилазио далеко около. На почетку сам био као гост, и није ми се свидео "дух" који ту "дише". Као обраћеник вери сам се учио од Владике Николаја, касније кроз Цркву јавила се жеља за теологијим. Имајући велико животно искуство, сагледавајући живи живот и Николаја, једноставно нешто је ту недосајало - ја то зовем "правсолавни сентименализам". Сви смо лепи, преподобни, ако скренеш пажњу на неку погрепну појаву одмах те жигошу као "осуђивача" и, подразмева се "борбо за вераша". Знао сам да ЖРУ као идеј аније лош, чак је неопходан и тек је свезао "пионирску мараму" и нисам за себе ту ништа нашао. Други, љубав, личност, заједница - све је то срж Правсолавља, али то је све, видео сам, можда грешим, била пука теорија и сентимент. Али добро, од нечега мора да се расте, мора семе да се засеје, па подразумева се да ће амброзја да сколи...тхатс лајф.

Видим да је данас ЖРУ очврснуо, да је нестало помаме за докторатима, за летењем у висине - либерализам, глобализација, рад за 300 евра у српским чарапарама...да ли теолога да ли њихових родитеља, све је то утицало да та сентименталан слика исчезне. Личост се заиста остваривала у другоме, у оцу, маци, који рмбаче за цркавицу да детету дају да оде на Карабурму, да има за стан, храну...све је то дало једну другу слику Зизјуласа (не критикујем га, критикује погрепно пимање).

Други и љубав на катедри за Догматику - о сељачкој крави

Напуштам једну од набогатијих ЕУ земаља и селим се у Италију да бих био ближе ПБФу. Студије сам финасирам. Радим не баш угодне послове јер сам у новој земљи, и нема времена за постепену интеграцију - заради паре, иди за БГ, полажи и то је то. Међутим у Италији је кроза велика. Људи се убијају (мали привредници), банке се затварају, средња класа Талијана одлази код попова и у Каритас да тражи паре да им се плати струја, гас...ужас.

Отац и мајка су стари, земљу не могу да раде, а сурови капитализам ЕУ без алтернативе брутално пљачка, исисава све из српских земаља. Ја сам требао да се женим, да купујем стан, да помажем родитељима, али сам "помахнитао" и ухватио се теологије. Кажем оцу и мајци: "Не можете ви више земљу радити, па скупље је да обрађујете, него да купите готово, таква су времена". Али њима је тешко, то је њихов живот да одржавају имање, није то еконмска него животна рачуница. Зовем једном мајку, плаче. Питам шта је. Каже да јој је "настрадала крава". Плаче као да је најмилији умро. Кажем јој: "Мајко, види, млеко је скоро џаба, ја много ионако трошим, није мени ништа да вам купим колико год хоћете млека. Ионако више нисте кадри да држите краву"! Ајмо догматичари, да се мало подсемјавамо...летс копи соме фром твитер.

Мајка поче да рида. Ја да је утешим она се загрцунла од плача. И тада схватим...крава је њима само трошак. Корпоративни фашисти су уништили све због профита, сада је трошак радити земљу, држати чак и једну кравицу. Али она плаче јер ако се ослободи краве, шта ће бити њен живот? Да седи у хладовини и чека смрт! Треба да идем на испите, пара се нема, а сада и крава. Морам мајци купити краву. Ништа, ја тешко обећавам, а кад обећам кажем "ако Бог да, ако могнем, нисам сигуран". И обећам јој посалти паре за краву. Џаба ти догматика.

И некако се "отвори пут", одрадим неке послове, пошаљем мајци за краву, а беше и за стан, клопу и за пут у БГ, хотел и испите. Дању ради, ноћу читај Зизјуласа и за БГ. Амфитеатар, индексе на сто и асистент прегледа - идентификује. Немам ја појма шта гледа, валда да није неко други дошао полагати и то. Узе мој индекс, погледа и пита где су потписи са вежби, шта ли. Ја скрушено кажем да сам дошао из инострабства, да сам финасирам студије и да нисам био на предавањима, немогуће ми је то ускладити - дрско, са висине, као ПСА одрстрани ме са испита.

Сад није мени толико, јесте, али мање, што ме осдстрани, није ми з апаре потрошене, него што их нема, што је скоро немогуће доћи до њих. Али ми је - па просудите је ли гордост или шта је - како сепонео одвратно, дрско. Ако је неко факултеско правило "болоњско", ОцКеј бре, кажи: "Коњу, волу, колега или љубљени мој, тако је и тако - не можете полагати". Ма јок, арогантна "висина" неким докторатчићем се напуцала и заболе њега нека ствар ко си, шта си госн' "други".

У реду, "покисли пас" сагео главу, изашаи кроз оне амфитатарске клупе, још је асистент љут и пун презира - бре, ко си ти да долазиш да ми узимаш време. Сузе на на беоњачама, сакриј, сажали мученика, и бежи. Одем код Кончаревићке, тада и питам, рекох не дао Бог не жалим се, вратише ме са испита, тако је и тако, ја не могу бити на прдавањима ни следеће ни икоје године, шта да радим. Жена устаде од беса. "Ви сте толики пут прешли, а вратили вас са испита, нису дали да полажете. Сад ћу да зовем владику"! И ја: "Јао, немојте молим Вас, немојте заиста, није важно,, него само кажите шта ћу следеће године"?

Толико од љубави и другости, тада, на катедри за догматику. Углавном поштујем ја ту "педагошку етику", морају људи, је ли правила поштовати. Углавном потроших ја ПОЛА КРАВЕ мајчине да би ме догматичар пун љубави истерао као пса са испита, без хтења да види да ли сам спремио испит - из "техничких разлога" ме одстрани.

После сам положио, и није важна година, не верем се ја за чинове и титуле...али баш је болно када те "брат" дочека са таквом "љубављу" - апсурно, онај који те учи да волиш другога.

Драге колеге, браћо у Христу, часни оци: ви сами закључите како једна честита жена, која није писмена, воли своју краву, а како доктор са катедре за догматику (није Матић!, небитно ко је) "воли" свога студента.

За мене је лако, нисам жртва, могу да живим где хоићу, сем у Србији јер немам 100 000 евра, нисам достојан чина, и лош сам теолог, у свему никоговић...али, немој ме лагати да ме волиш, а показивати ми презрење ка поганом псету. Немој, плиз, немој ме лагати, јер нисам крив што то лицемерје не могу да прихавтим. Само ме немој лагати да ме волиш.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 25. 8. 2019. at 10:32, Zoran Đurović рече

Jedan komentator na SS: 

Dj Gordic

23. августа 2019. • 19:16

Ovo je odlican Ustav za Ameriku. Nasa SPC je porobljena od Vucica i NATO-a i zato SPC u Americi treba da se odcepi i ode u raskol. Sve pohvale za Dobrijevica i za Maxima.

Expand  

Свако ко позива на одцепљење, а да за то нема дебелу историјску подлогу, је издајник.

... и сав живот свој Христу Богу предајмо

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 25. 8. 2019. at 10:58, Kafanski amater рече

Свако ко позива на одцепљење, а да за то нема дебелу историјску подлогу, је издајник.

Expand  

Исправио бих  "издајник" на расколник. Једина "историјска подлога"  је тражити од Мајке Цркве (не НАДмајке, самопроглашене, из Турске, него матичне помесне Цркве) благолов, који ова, ако је у интересу мисије да се име Божије проповеда - подразмева се, даје, те тако те Цркве постају Сестре.  Што у овом случају није. Ако је ово на што неки упозоравају то онда и јесте издаја и раскол. Но надати се "призивању памети".

Јурисдикцијски проблем је сада један од горућих проблема Православља, јер се затекло у убрзаним миграцијама и глобализацији, али или глобализму (=идеологија корпоративних фашиста која насилно подстиче глобализацију, која је природни процес кретања људи, где глобалисти имају само један циљ - профит и овадавање деловима света). Црква се до сада показала випе него неефикасна и неспособна да одговори овом (и многим другим) изазовима.

Ове локалне појаве и проблеми, мислим, да у свему ипак има неки Божији "прст" који ће зло окретати на добро, и да ће Православље, кроз трвења, као уосталом и увек у историји, изнаћи решења. Бојати се страдања, раскола и надати се што мирнијем изналажењу проблема.

Песимистично је то што је свет иначе у великом хаосу; што је либерални капитализам и западни свет у силазној путањи а Исток јача, тако да "рањена звер" може да буде јако опасна. Но ипак су на Истоку највећа правсолаван земља Русија, затим нехришћанска Кина и Индија, и да ће упрао те "земаљске везе" тих великих земаља са Русијом створити код тих народа једну позитивну слику - да ће у Русији видети "Христа из Јеванђеља", Онога којега је Ганди био свестан рекавши "да су Енглези дошли у Индију са Христом из Јеванђеља уместо са мачем и огњем, Идија би била Православна".

Нема случајности код Бога, Апостол Тома је последњи видео Христа васкрслога, а он је Апостол Индије. Проблем јурисдикције, верујем да није ни близу лаког, јер је историјски тренутак другачији и околности него приликом успостављања канона (који нису догме и променљиви су) - али биће сигурно трвења великих, које ће коропративни фашисти, глобалисти, а међу њима је много бруталних сатаниста у пуном смислу речи, здушно подстицати. На све начине ће придобијати "лауфере" унутар Цркве (уценама, притисцима, корпуцијом разном и сл) како би продубили расколе.

Тако да нас чекају велика искушења . не мора се бити пророк - али са њима иде и Благодат већа на славу Божију. Кина и Индија иако нехришћанске имају добру основу за прихватања Христа јер је њихова религиозност темељена на прилично здравим моралним начелима, која не колидирају мног са хришћанством. Проблем је њихово поимање хришћанства из перспективе народа који су или били поробљавани или искориштавани од европски пљачкаша. Али и у исламском свету и код Кинеза и Индијаца полако се Правсолавље одваја од оних који су их или пљачкали или порабљавали.

Запад у свом паду - паду који је не-за-у-ста-вљив - ће изазивати ратове и расколе, али треба му помоћи да се "приземљи" уз што мање потреса...управо тако, сматрам, да и Црква свеправославна, треба да посматра ствари и у том контесту решава проблем јурисдикције. Са једне стране "колидирајућих" епархија на Западу, и са друге огромном мисионарском потребом на Истоку. С обзиром на стање, које видимо каво је, није кадра ова генерација Епископа да то реши, а то значи, да ће "лахор Духа Светога" да "задише" и да ће се то решавати постепено уз одређена трвења, понегде и расколе. Да да Бог без великих раскола и без крви.

Узимајући ово у обзир, ако неке наше владике у САД и иду ка некој "својој" Цркви, то је ниско ситниошићарџијство, недостојно велике мисије коју и Црква и Епископат има. Пробелм је перцепције, јер САД има мање шансе за оправослављивање него Кина или Индија. Поред перцепције проблем је, наравно, ситношићарење.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 25. 8. 2019. at 10:58, Kafanski amater рече

Свако ко позива на одцепљење, а да за то нема дебелу историјску подлогу, је издајник.

Expand  
  On 25. 8. 2019. at 11:44, Ćiriličar рече

Исправио бих  "издајник" на расколник. Једина "историјска подлога"  је тражити од Мајке Цркве (не НАДмајке, самопроглашене, из Турске, него матичне помесне Цркве) благолов, који ова, ако је у интересу мисије да се име Божије проповеда - подразмева се, даје, те тако те Цркве постају Сестре.  Што у овом случају није. Ако је ово на што неки упозоравају то онда и јесте издаја и раскол. Но надати се "призивању памети".

...

Expand  

Дао сам само општи пример или филтер како препознати актуелне аномалије друштва. Да ли ће неко бити расколник, секташ или нешто треће то зависи од друге стране.

Тако је једном приликом један свештеник на питање "како да препознамо шта је добро или лоше" одговорио да "оно што води ка Христу (Цркви, заједници, Православљу) је добро, а оно што (од)води од Христа је лоше."

 

... и сав живот свој Христу Богу предајмо

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 25. 8. 2019. at 10:32, Zoran Đurović рече

Jedan komentator na SS: 

Dj Gordic

23. августа 2019. • 19:16

Ovo je odlican Ustav za Ameriku. Nasa SPC je porobljena od Vucica i NATO-a i zato SPC u Americi treba da se odcepi i ode u raskol. Sve pohvale za Dobrijevica i za Maxima.

Expand  

to komentarisao neki imbecil?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 25. 8. 2019. at 20:26, Стаљиново унуче рече

to komentarisao neki imbecil?

Expand  

Немам појма, али држим луђим ово што раде америчке владике, јер се они не шале. Запао ми је за око овај коментар јер је као из неког паралелног света... 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 25. 8. 2019. at 21:00, Zoran Đurović рече

Немам појма, али држим луђим ово што раде америчке владике, јер се они не шале. Запао ми је за око овај коментар јер је као из неког паралелног света... 

Expand  

Душевно/духовна девијација. Ако Синод/Св. Сабор не одреагује како треба биће свашта.

... и сав живот свој Христу Богу предајмо

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 25. 8. 2019. at 21:00, Zoran Đurović рече

Немам појма, али држим луђим ово што раде америчке владике, јер се они не шале. Запао ми је за око овај коментар јер је као из неког паралелног света... 

Expand  

to su ti serbski liberalni religijozni nascijonalisti

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Био сам сумњичав да може доћи до неких већих проблема, међутим, по теолошким питањима и заврзламама, сада сам готово сигуран да ће бити невиђеног раскола у православљу, тако што ће Фанар одвући себе и своје присталице у јерес. Кад би се само стрпили до средине века, када ће се све много лакше разјаснити, али као да се некоме жури да Фанар чини то што чини. Изгледа да политичка и економска и технолошко-војна криза и успореност Запада, повлачи са собом циничне и антицивилизацијске потезе. Како било, будућност хришћанства је на даљем Истоку као својим центром.

Наука верујућих каже:

Апсолутан је само Бог

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...