Жена блудница. А он?

[sanja84]

pa kad prihvatis mane drugog co eka i sve resetujes... znaci da si ukinuo uslov po meni

[Juanito]

пре 50 минута, sanja84 рече

Da prostiš ali po tvojoj definiciji mi smo u obavezi da budemo svačija žena i svačiji muž. To je malo čudno zar ne... zato postoji bratska i sestrinska ljubav.

Напротив. Нисмо обавезни да будемо свачији муж и жена, него тек са особом која задовољи (и стално настави да задовољава)... хм, одређене услове...

[sanja84]

пре 35 минута, Juanito рече

Напротив. Нисмо обавезни да будемо свачији муж и жена, него тек са особом која задовољи (и стално настави да задовољава)... хм, одређене услове...

tvoja zena ce imati i ima veliki izazov sa tobom. 

ja sam jedino zelela da se vencam u crkvi. sad kad znam coveka :) i posle jedne decenije... ne kazem da to nije bitno... ali sta bih ja bez mog muza. :) 

 

[sanja84]

sto si zbunjen

[Богољуб 1]

пре 4 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Хвала ти, Брак се систематски и глобално напада и можда га је теже остварити него монаштво, гледао сам интервиу са монахињом мислим из Пећи: " кад је то све тако са браком, идем ја у манастир". Огромна је пропаганда против Брака, а кад си без породице или растурене породице - слаб си и политички.

Кажем ти кад би причешћу прилазили како прилазимо тјелесним односима: без благослова заједнице, да се напијемо, у разним вјерама... трпили би казну? Какву,  управо такву и трпимо због тјелесних сагрешења, још ако живиш са неким а ниси ни искрен - не можеш да му се исповједиш. Па како да будеш сретан?

Мислим такође да то мјењање партнера отежава, али не онемогућује људе да се по вољи Божијој тјелесно сједињу.

Има и читав политички контекст, нису то случајне појаве....

Гдје се повећава опасност повећава са и благодат и сви се ми много радујемо када се људи нађу.

Наши хероји и мученици за 21 вјек су свети Брачници.

Овај коментар је јако важан. Брак и породични живот се систематски нападају  и обезвређују су вредности породичнога живота, рађања деце... кроз либерализам и потрошачки начин гледања на живот већ најмање 70 година. А то би могла бити целовита и засебна тема. "Има и читав политички контекст, нису то случајне појаве...." како велите. Наравно и на оном дубљем нивоу од политичког (линк на један текст:

Pojave demona u naše vrijeme – Upoznaj pravoslavlje

ORTHODOXHR.WORDPRESS.COM

---

Sveta Crkva danas slavi spomen na praoce - Svete koji su živjeli prije dolaska Krista Spasitelja u svijet, u vrijeme Starog Zavjeta...

• Брак и монаштво...

Код светога Павла пише да муж и жена јесу у односу у којему су оконолсти захтевније у неком смислу, него код монаха.

Мислим да није добро успоређивати брак и монаштво на начин како то некада бива: шта је боље, или лакше. Нешто ћу о томе на крају.

Различити су путеви. Сваки према својим животним околностима и призиву остварује оно на што Христос призива. Код светитеља Илариона (Троицкога) има о томе "јединству идеала Христовог". Tумачи да Христос није призвао монахе на један идеал, а брачнике на други, него све "да буду савршени". Он говори о јединству идеала Христовог. Побеђивање себе и усавршавање у љубави. Монаси кроз Христа, љубав према братији и мирјанима, а брачници кроз Христа да се нађу и налазе и расту у Христу кроз брачни, породични живот.

У том смислу сам нешто и коментирао па се може гледати на верност, брачну, монашку... као верност идеалу који је Христос поставио и по Две највеће заповеди.

  Занимљиво ми је била мисао архимандрита Јована Крестјанкина. На питање  једнога човека, којим путем да крене, како да расуди: брак или монаштво, oн му је одговорио, парафразирам, да размишља тако да донесе одлуку - на којем ће крсту раширити руке...    

O тој реченици, може да се размишља мало другачије него у смислу шта је боље? A и на тему јединства идеала Христовог... Оно што Христос чини љубећи Цркву, љубећи своје "до краја". Тако као да се мало боље разуме брачни живот кроз монашки и монашки кроз брачни... или и неки безбрачни, као код нпр. Александрa Пападиамантисa и сл.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

 

[Богољуб 1]

Да будем искрен, нисам тако разумео када сте споменули о нападима на брак, да ће ићи у том смеру.

У неком мом концепту мисли, као целини, споменуо сам између осталога Песму над песмама, у контексту ове теме, јер ми у томе има нечега младаначког, једноставног и ведрог.

А има и других алегорија па се може промишљати и кроз пријатељство.

Онда сам споменуо и крст као исказивање љубави, према Христовом примеру, према онима које волимо, кроз жртву. Полагање живота на крсту за пријатеље, браћу, и као уздарје за Његову жртвену љубав. У том смсилу сам неке паралеле повукао... 

[Иван ♪♫]

I ja sam bludnik, i ne možete mi ništa 

[Рапсоди]

пре 16 часа, Avocado рече

nego npr. "ja nudim sebe odgovornu, brižnu i pametnu i tražim od tebe da budeš pametan, vredan i strpljiv"... prosto, i u takvim odnosima mi nešto specifično nudimo i nešto specifično  tražimo zauzvrat... nije bezuslovno... ni jedna žena i ni jedan muškarac nije nikad tražio partnera sa idejom "ma može da bude bilo kakav, nemam nikakve kriterijume i ja očekujem da on prihvati bukvalno sve i svašta sa moje strane"... to se nikad nije desilo i ljudi nisu takvi... 

Не, него....ја се предајем вољи Божијој да он  пошаље човека према мени и за мене, можда ништа специфично не нудим  нити имам,  и не тражим него се молим да Господ устроји све тако да нам брак буде на спасење. Можда сам ја одговорна, вредна, стрпљива  а можда он не задовољи све те критеријуме који и не тражим . Љубав надзиђује све  недостатке, све покрива, свему се нада, све трпи, све сноси , никада не престаје.

Памет може  одлутати, вредноћа уступити место лењости, стрпљење нестрпљењу, али љубав ослоњена  на Божију благодат никада не престаје.    

пре 16 часа, Avocado рече

da je sestrinska ljubav prema bratu najjača...

 то кажу и песме, не само кривичне статистике. 

[Богољуб 1]

пре 1 сат, Иван ♪♫ рече

I ja sam bludnik, i ne možete mi ništa 

   Иначе, схватам тај појам у смислу и руху удаљавања од несебичнога гледања према Господу, тј. браћи. А да би реч рекао било коме... као да ја онда нисам блудник. C обзиром да je борба с егом, који је упоран и тврдоглав  беспоштеднa, једино крст побеђује.

А и тема се развила... Неке захтевније перспективе тек почињем сагледавати. Oд сваког научио понешто.

  

[Богољуб 1]

 ...  ... @Hadzi Vladimir Petrovic  ...  ... 

 

 

[Богољуб 1]

пре 16 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

 

[Богољуб 1]

пре 23 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Хвала ти, Брак се систематски и глобално напада (...)

Наши хероји и мученици за 21 вјек су свети Брачници.

Ово ме је подсетило на још нешто... Некa се нађе, при руци, линк о православној породици.

Православна породица.

Од виртуалног ка стварном.

[Богољуб 1]

Овај профил је фиктивни лик. Кроз алегорије, метафоре, приче и поуке, на томе профилу, не знам колико сте успели схватити, приказан је однос двају народа и њихових вера. Такође и однос комунизма према тим верама за време II. светскога рата и Југославије.

Црвена нит биле су поуке Светих Отаца и побожност према Богородици Дјеви, породични живот... као простор и смер у којему би се могао тражити могући начин за разрешавање и надилажење међусобних конфликта, размирица и тешких терета прошлости. А управо на темама које су за просечнога човека на било који начин привлачне.

Идеја је била да читајући неке приче свако заправо покуша ући у туђе ципеле, било да је реч о Србима, православцима, било Хрватима, римокатолицима. Да мало боље једни друге упознају и примете предрасуде, због којих као да никада једни другима та два народа неће бити довољно добри, да се не знам шта промени код једних или код других и да су Бог и вера често подређени предрасудама и да постоји искључивост.

Да једни на друге гледају тако да и оно што је добро не желе видети као такво, а оно што је лоше, виде горим. Да није ријеч само о разликама у вери и нацији, него и о несамокритичности(ма).

Кроз приче и метафоре уз понеке намерне случајне грешке, да своје слабости свако може препознати у причама с којима се могло поистоветити. Јер тако су замишљене, да не буду упирање прстом, него огледало у којему је свако могао освестити и видети неки део себе. Уједно да се може видети и да постоји добра воља друге стране да не гледа кроз призму разлика и антагонизама, него у светлу Васкрса, познавања другога, обзира и сл.

Питање над којим се треба некада и замислити: Шта је зе мене или за нас довољно добро, било да смо ми, они, ви... с које год стране границе да се погледа?

Ово не треба схватити као провокацију, него као покушај и потицај да свако себи постави питања на која ће сам одговорити себи на људском нивоу.

Оваква порука, ако не буде избрисана, неће угрозити никога. Ако некога потакне на размишљање и молитве у Светлу Васрксења, за оне друге, ма о коме да је реч, од такве молитве може бити само добро. И то тако да се неке ствари из прошлости разрешавају и надилазе. Да будуће генерације једних или других, буду слободне од окова прошлости.

Мир и свако добро

[Богољуб 1]

"Прича се, како је цар Михаил Палеолог послао своју ћерку Ану са једним изасланством на двор краља Уроша, нудећи ћерку своју Милутину, само да би тако придобио српског краља за унију с Римом. А краљ Урош видећи безумну раскош византијску на принцези и њеним пратиоцима рече: „шта је то и на што то? Ми нисмо навикли на такав живот." И показа руком на једну српску принцезу с преслицом у руци: „ево, рече, у каквом оделу ми узимамо снахе своје!" "

 

Srpska Pravoslavna Crkva

WWW.PRAVOSLAVNACRKVA.CH

---