Пола века од ултимативно највећег догађаја у историји цивилизације након Христовог Васкрсења - слетања на Месец

[Милан Ракић]

Nvidia rekonstruisala Apollo 11 spuštanje na mesec uz pomoć ray tracinga (video)

Proslavlja se 50. godišnjica sletanja Apolla 11 na Mesec 1969. godine, a Nvidia koristi ovaj jubilej da pokaže snagu svoje aktuelne GPU tehnologije. Korišćenje RTX ray tracinga u realnom vremenu je bila glavna tema na kompanijinoj nedavno održanoj GTC konferenciji.

Nvidia je iskoristila svoju najnoviju tehnologiju kako bi kreirala velika poboljšanja u demonstraciji koju je kompanija kreirala pre pet godina, a potom preradila prošle godina u svrhu demonstriranja svoje Turing GPU arhitekture. Rezultat je simulacija sa potpuno interaktivnim grafičkim demoom, koji prikazuje model sunčeve svetlosti u realnom vremenu. Sve ovo pruža filmski i realističan prikaz sletanja na Mesec, sa preciznim senkama, odsjajima od metalne površine i kaciga i drugo.

Nvidia je već uložila dosta truda i sredstava u ovu simulaciju, koja radi na kompanijinom najnaprednijem grafičkom hardveru. Kada je tim počeo da konstruiše virtuelno okruženje, proučavali su vozilo koje je sletelo na Mesec, stvarnu refleksiju svemirskih odela astronauta i svojstva prašine i terena Mesečeve površine. Uz pomoć ray tracinga u realnom vremenu, Nvidijin tim je mogao da prouči relativnu poziciju Sunca i omogući da svaka površina reflektuje svetlo na način na koji bi to se to činilo u stvarnosti.
 

Bez obzira na to da li spadate u teoretičare zavere ili zaista verujete u to da je Apollo 11 tim sleteo na površinu Meseca, nema sumnje da je Nvidia uspela da rekonstruiše ovaj događaj sa velikim umećem, potencijalno nudeći pogled na nešto što se nalazi u svetskim arhivama a što je iskusilo svega desetak ljudi.

[obi-wan]

Jednom nVidia - uvek nVidia!... @drvce, evo nasih!...

[Милан Ракић]

пре 52 минута, obi-wan рече

Jednom nVidia - uvek nVidia!... @drvce, evo nasih!...

RADEON forever

[Плаво Небо]

Ок, не желим да улазим у полемику да ли верујем или не верујем да су каубоји били на Месецу, подсетио си ме @Милан Ракић са овом темом на чињеницу колико ме сама помисао да је човек био на његовој површини фасцинирала, па ипак, ево имам доле две слике које сам преузео (скриншотови) са википедије https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Apolo_11 На једној ми изгледа као да су намерно попрскали око модула воду и створили блато да би се трагови ходања што упечатљивије видели https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Apolo_11#/media/Датотека:Aldrin_near_Module_leg.jpg (искрено, мислим да на Месецу, с'обзиром да нема влаге, трагови са свим оним упечатљивим и то дубоким шарама од чизама не могу ни остати). Ок, знам да и на сувом могу настати трагови, али, овде су контуре толико фине и сама подлога ми изгледа као мокра. А друга слика, мало сам је доле увеличао, https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Apolo_11#/media/Датотека:Apollo_11_Lunar_Lander_-_5927_NASA.jpg приказује сенку модула која иако је мала ипак долази до ивице хоризонта одакле се буквално ништа не види, па с'обзиром да Сунце високо сија ивица хоризонта би требала да буде много, много даље, а не тако близу. Желим да чујем твоје мишљење о овим, мојим, недоумицама, јер, ценим твоје знање о историји летења од авиона до ракета у свемир.

[Александар Милојков]

Ма какво слетање на Месец! То су снимали у неком студију, амерички мангупи! Да заводе свето СрБство!

[drvce]

1 hour ago, Плаво Небо рече

Ок, не желим да улазим у полемику да ли верујем или не верујем да су каубоји били на Месецу,

Onda nista.

[Vladan :::.]

пре 4 часа, obi-wan рече

Jednom nVidia - uvek nVidia!... @drvce, evo nasih!...

Амери су од ванземаљаца преузели напредну технологију за лажирање снимака још пре 50 година али нису до сада смели да је користе у фулу него су намерно правили мутне снимке. Ево сада се све открива како су то радили...
 

[Vladan :::.]

И откуд ми знамо да су на Месец отишли људи а да то нису били прерушени ванземаљци? Немамо појма...
 

[obi-wan]

пре 17 часа, Плаво Небо рече

искрено, мислим да на Месецу, с'обзиром да нема влаге, трагови са свим оним упечатљивим и то дубоким шарама од чизама не могу ни остати

Brate, sve sto treba da uradis je da malo citas o Mesecu, i kakav je materijal na njegovoj povrsini. Sve ce da ti bude jasno u roku od odma`. Tamo sve kaze i o atmosferi, i o tlu, i mineralima ispod kore, svasta su do sad ljudi nakupili znanja, samo treba malo ulozenog truda i vremena da se to prostudira.

[Плаво Небо]

пре 1 сат, obi-wan рече

Brate, sve sto treba da uradis je da malo citas o Mesecu, i kakav je materijal na njegovoj povrsini. Sve ce da ti bude jasno u roku od odma`. Tamo sve kaze i o atmosferi, i o tlu, i mineralima ispod kore, svasta su do sad ljudi nakupili znanja, samo treba malo ulozenog truda i vremena da se to prostudira.

Вероваћу тек кад ме буду повели на следеће слетање

[Милан Ракић]

пре 20 часа, Плаво Небо рече

Ок, не желим да улазим у полемику да ли верујем или не верујем да су каубоји били на Месецу, подсетио си ме @Милан Ракић са овом темом на чињеницу колико ме сама помисао да је човек био на његовој површини фасцинирала, па ипак, ево имам доле две слике које сам преузео (скриншотови) са википедије https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Apolo_11 На једној ми изгледа као да су намерно попрскали око модула воду и створили блато да би се трагови ходања што упечатљивије видели https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Apolo_11#/media/Датотека:Aldrin_near_Module_leg.jpg (искрено, мислим да на Месецу, с'обзиром да нема влаге, трагови са свим оним упечатљивим и то дубоким шарама од чизама не могу ни остати). Ок, знам да и на сувом могу настати трагови, али, овде су контуре толико фине и сама подлога ми изгледа као мокра. А друга слика, мало сам је доле увеличао, https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Apolo_11#/media/Датотека:Apollo_11_Lunar_Lander_-_5927_NASA.jpg приказује сенку модула која иако је мала ипак долази до ивице хоризонта одакле се буквално ништа не види, па с'обзиром да Сунце високо сија ивица хоризонта би требала да буде много, много даље, а не тако близу. Желим да чујем твоје мишљење о овим, мојим, недоумицама, јер, ценим твоје знање о историји летења од авиона до ракета у свемир.

K`o što rekoh u uvodu teme, a i sam kaza da ne želiš da polemišeš, odgovor na pitanja konkretna i sva ostala, nalazi se na domak tastature generalno, a i na samom Forumu imaš temu od 100-ak strana. 

Iskreno, sektaškim mentalitetom (ne a priori kod tebe) i tlapnjama UltraMegaGigaSvakeAmeričanskeProtestantskeSekte se ne bih bavio.

Niti bih tebe (ako li) ili pak ikoga ubeđivao.

Foruma glede, kao što rekoh ima veoma čitana tema gde je sve objašnjeno, a za ostalo, kao što rekoh, neka ovo bude tema posvećena svim herojima koji svoje jastvo uložiše u istraživanje nečega što je psalmpojac zapečatio rečenicom: "NEBESA kazuju slavu Božiju, delo ruku Njegovih javlja svod nebeski."

[Милан Ракић]

David Vujić – Sećanje na Srpskih Apolo 7

Ove godine obeležava se 50 godina od jednog od najznačajnijih događaja u istoriji čovečanstva –misije Apolo 11 i prvog uspešnog sletanja čoveka na Mesec. Veoma značajnu ulogu u ovom poduhvatu imali su i sedmorica inženjera srpskog porekla, nazvanih  „Srpskih Apolo 7“.

„Ljudi  u Srbiji treba da znaju da su njihovi sunarodnici u Americi učestvovali u jednom, neverovatnom projektu. Njihov doprinos razvoju programa svemirskih istraživanja je na ponos cele srpske zajednice“, istakao je u razgovoru za sajt Mašinskog fakuleta David Vujić, poslednji živi član srpske sedmorke, koja je 60-ih i 70-ih godina prošlog veka radila na programu Apolo.  Pored njega, u tom svemirskom programu učestvovali su i Slavoljub Sem Vujić, Milojko Majkl Vučelić, Danilo Bojić, Pavle Dujić, Petar Galović i Milisav Šurbatović.

Gospodin Vujić bio je gost Mašinskog fakulteta, gde je održao je veoma posećeno i inspirativno predavanje  „Serbian 7 in the Apollo 11 Mission“, posvećno upravo 50-godišnjici sletanja “Apola 11” na Mesec. To je bila prilika da u razgovoru sa njim saznamo nešto više o samom projektu i na koji način su srpski stručnjaci rešavali složene i do tada nepoznate inženjerske izazove.

„Većina ljudi nije svesna da na početku Apolo programa nije postojala nikakva svemirska tehnologija. Nismo imali nijednu od današnjih metodologija, metoda i opreme. Sve je bilo „prazna čaša“ koju smo postepeno „korak po korak“ punili. Svu opremu i tehnologiju koju smo koristili razvijali smo tokom projekta“, rekao je naš sagovornik.

Slavoljub Vujić bio je zadužen za istraživanja, testiranje i procenu kvaliteta, Milisav Šurbatović projektovao je sistem za sletanje, a Pavle Dujić bavio se obradom podataka. Petar Galović učestvovao je u projektovanju sistema, a Danilo Bojić bio je glavni inženjer i projektant izlaza za slučaj opasnosti na svemirskom brodu.

Milojko Vučelić bio je član ne samo misije „Apolo 11“, u kojoj je bio zadužen za rešavanje problema prilikom lansiranja, već i radio i na misiji „Apolo 13“, kada je spasao astronaute. Za ovaj podvig američki predsednik Ričard Nikson odlikovao ga je predsedničkom medaljom slobode. David Vujić je bio odgovoran za upravljanje programom i projektom i zadužen za nadzor nad celokupnim projektnim i upravljačkim aktivnostima u vezi s projektovanjem, testiranjem i procenom kvaliteta sistema i podsistema svemirskog broda „Apolo“.

Na pitanje šta je bilo najveći inženjerski izazovi i na koji način su ih rešavali, kratko je odgovorio: „Sve je bilo izazov“. Do tada, kako je rekao, čovek nije bio u svemiru i nisu znali šta mogu da očekuju. Prvobitni cilj je bio da se istraži zemljina orbita, odnosno, uticaj bestežinskog stanja i sunčevog zračenja na ljude i opremu. Međutim, zbog lansiranja  sovjetskog satelita Sputnjik projekat je ubrzan, a tadašnji predsednik SAD Džon F. Kenedi se obavezao da će SAD poslati čoveka na Mesec.

Plan za let Apola 11 je zvučao neverovatno, ali na kraju je uspešno završen. Apolo 11 lansiran je iz svemirskog centra „Kenedi“, na ostrvu Merit, na istočnoj obali Floride, 16. jula 1969. u 9.32 po lokalnom vremenu (13.32 UT), pomoću već proverene trostepene rakete Saturn 5. Njegov lunarni modul Orao bio je na Mesecu 21 sat, 36 minuta i 21 sekund, a Nil Armstrong je na površini Meseca proveo dva sata i 12 minuta, zajedno s Bazom Oldrinom. Za to vreme, Majkl Kolins je bio u komandnom modulu, u orbiti oko Meseca.

„Kada je modul dodirnuo površinu Meseca, svi smo bili u euforiji, ali i zabrinuti, jer nismo imali komunikaciju sa astronautima. Kada je komunikacija uspostavljena našoj sreći nije bilo kraja. Više hiljada ljudi u projektu naporno je radilo 15 do 20 sati svakodnevno da bi ostvarili postavljeni cilj.  Rok koji je dao predsednik morao je da bude ispoštvan. To je bila trka u kojoj smo morali da pobedimo. Kada smo u tome uspeli, osećaj je bio neverovatan“,  naveo je naš sagovornik.

Gospodin  Vujić je, takođe, jedan od osnivača i predsednik Tesline naučne fondacije. Na našu molbu da prokomentariše zloupotrebu nekih od patenata našeg slavnog naučnika  u vojne svrhe za proizvodnju novih vrsta naoružanja, naš sagovornik je podsetio da je Nikola Tesla bio miroljubiv čovek, koji je zastupao mir i radio za dobrobit čovečanstva. „Mnoga rešenja na kojima su radili i Tesla i Mihalo Pupin su direktno primenjena u razvoju Apolo svemirskog programa. To što su neki od Teslinih patenata igrom slučaja našli primenu i na projektilima i letelicama to nije bila njegova inicijalna ideja“, rekao je on.

David Vujić, zajedno sa suprugom Džindžer, boravi u višednevnoj poseti Beogradu na poziv Ambasade SAD u Srbiji da bi učestvovao u kampanji „Vi ste svet“. Njegovo gostovanje na Mašinskom fakultetu organizovao je van.prof. dr Đorđe Čantrak  uz podršku  U.S. Speaker programa u Srbiji.

 Čovek je pre 50 godina bio na Mesecu i ponovo će 

Predavanje Davida Vujića na Mašinskom fakultetu izazvalo je veliku pažnju domaćih medija. Na novinarsko pitanje kako komentariše navode onih koji izražavaju sumnju da je čovek zaista bio na Mesecu pre 50 godina, Vujić je rekao da uživa kada odgovara skepticima.

“Ja im kažem, proveli smo mnogo vremena u Diznilendu da bi snimili film. Ali, to nije slučaj. Vlada SAD i NASA i svi koji su učestvovali: izvođači, podizvođači i dobavljači i inženjeri potrošili su 25 milijardi dolara na taj projekat, što bi u sadašnje vreme bilo oko 120 milijardi dolara za Apolo program. Mi smo spustili čoveka na Mesec”, rekao je Vujić.

Odgovarajući na pitanje da li će čovek ponovo otići na Mesec, on je podsetio  da je aktuelna američka administracija već najavila da će se u narednih pet ili sedam godina obnoviti NASA projekat i ponovo poslati  čoveka na Mesec.

„Postoje ozbiljni planovi za to, kako bi se sproveli dodatni istraživački projekti na Mesecu, a jedan od njih koji se sada razmatra je upravo NASA projekat kojim bi se postavila svemirska stanica, nasuprot međunarodnoj svemirskoj stanici, naveo je Vujić.

 Iz biografije Davida Vujića

David Vujić je rođen je u Midlendu, u Pensilvaniji 1935. Sin je Mitra i Milke, koji su se doselili u SAD iz Okučana i Gline pre Prvog svetskog rata. Diplomirao je na poslovnoj administraciji na Univerzitetu Južna Kalifornija i magistrirao biznis i tehničke nauke na Karitosu, državnom univerzitetu Kalifornije.

Proveo je više od 45 godina u aeronautici i avio-industriji. Dao je veliki doprinos u oblastima vojne avijacije, kosmičkih letova, sistema transporta, energije, razvoja tehnologije, ali i unapređenja biznisa i političkog lobiranja. Vujić je deo karijere proveo i u privatnom sektoru obavljajući ključne, rukovodeće pozicije u nekoliko vodećih američkih i međunarodnih firmi.

Radio je kao izvršni direktor za vladine poslove i konsultant u oblasti vazduhoplovstva, zaštite životne sredine, transporta energije i bezbednosti, uključujući bezbednost u vazduhoplovstvu i zaštiti kritične infrastrukture.

Bio je savetnik visokih vladinih zvaničnika, od administracije Džimija Kartera do Bušove administiacije. Jedan je od osnivača američke vojne službe za obezbeđivanje pristupačnog stambenog prostora aktivnim i penzionisanim pripadnicima američke vojske, kao i ratnim vojnim invalidima.

Od rođenja je član Srpske pravoslavne crkve, a kao dečak službovao je pred oltarom u crkvi pomažući sveštenicima. Svoju pravoslavnu veru i srpske korene nije zaboravio. „Otac je znao da kaže da imam sreće što sam rođen u Sjedinjenim Američkim Državama, ali da nikad ne treba da zaboravim odakle sam.“

[Милан Ракић]

Управо сада, Милан Ракић рече

Jedan je od osnivača američke vojne službe za obezbeđivanje pristupačnog stambenog prostora aktivnim i penzionisanim pripadnicima američke vojske, kao i ratnim vojnim invalidima.

Деда Давиде, да л` мош` овим нашим помоћи да реше предметни проблем 

[Плаво Небо]

пре 5 часа, Милан Ракић рече

na samom Forumu imaš temu od 100-ak strana. 

Ма тражио сам него не могу да нађем. Сећам се да има.

[Milan Nikolic]