Саопштење на Саопштење - Верзија Саопштења у Митрополији црногорско-приморској

[Vladan :::.]

sozercanje.wordpress.com/2019/05/23/саопштење-на-саопштење

Саопштење на Саопштење

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, издао је „алтернативно“ Саопштење Светог Архијерејског Сабора СПЦ?![1]

Поред тога што у медијима, на све могуће и немогуће начине, имамо замагљивање чињеница по питању тога да ли се Епископ Максим покајао за (неке) своје ставове или није, имамо сада и алтернативнна Саборска Саопштења!

Тако је Митрополија црногорско-приморска издала Саопштење које, с обзиром на оно што знамо, није у свим својим деловима Саопштење Светог Архијерејског Сабора СПЦ, иако се тако зове! Или можда ми сви ипак живимо у матриксу у коме је стварност релативна ствар?

Како да ово схвати верујући народ? Да ли су постојала два СА Сабора СПЦ или само један? Ако је један да ли је ово преправљено Саопштење заиста Саопштење целог Сабора или је то Саопштење Митрополита Амфилохија о Саопштењу СА Сабора СПЦ? Надам се да сте довољно збуњени, да не постављам додатна питања.

Митрополит Амфилохије у „своме“ (?) саопштењу СА Сабора има следеће измене. Подвучени текст означава измене и додатке, а текст у угластим заградама означава делове који су избачени из Саборског Саопштења.

…

…На позив Његове Светости, Патријарха српског г. Иринеја (уместо: На позив Сабора), Патријаршију су посетили председник Републике Србије г. Александар Вучић и председавајући Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик. После заседања, у свечаној дворани за пријеме, Сабор је са дужном пажњом саслушао излагања двојице српских лидера о стању и проблемима нашег народа у Србији и Републици Српској, [али и шире, као и] о напорима [и неравноправној борби са моћницима] за очување Косова и Метохије у саставу Србије, [и о свеобухватној помоћи државе Србије нашем народу да опстане на најсветијој српској земљи, Косову и Метохији] као и о братској сарадњи државних органа, образовних и културних установа и свих осталих носилаца јавне одговорности у Србији и у Републици Српској, на добро нашег народа с обе стране Дрине и на његово опште добро, ма где да живи.

Својим Саопштењем о Косову и Метохији, Свети Архијерејски Сабор је поновио свој непроменљиви став са претходна два Сабора.

…

Размотрено је и стање наше Цркве у такозваном региону, односно у државама створеним на развалинама бивше Југославије, при чему је констатовано да су анимозност и дискриминација у односу на нашу Цркву присутне, у већој или мањој мери, готово свуда – у Хрватској, Босни и Херцеговини, Северној Македонији, а нарочито у Црној Гори, где је недавно од стране Владе Црне Горе утврђен (уместо: потврђен)антиевропски и антицивилизацијски предлог закона о Црквама и верским заједницама. Тим предлогом закона се специјално и намерно дискриминишу Епархије црногорско-приморска и будимљанско-никшићка, а предвиђа се чак и отимање светих храмова и њихово проглашавање за власништво државе (!). Таква решења укидају неотуђиво право грађанина на слободу вероисповести и савести и представљају директно мешање у унутрашње црквене послове. Ту су и покушаји насилног одузимања светињâ у корист канонски и реално непостојеће „Црногорске Православне Цркве” и претње да ће бити срушене поједине богомоље (црква на планини Румији и крстионица на Превлаци). Наравно, свуда – и у Црној Гори, и у Хрватској, и другде – има не мало часних појединаца и читавих заједница и организација које се залажу за правду и слободу свих. Тешко је и стање наше аутономне Охридске Архиепископије у Северној Македонији, где тренутно нема директног прогона архиепископа Јована, епископâ, клирикâ, монахâ и верникâ, али им стално над главом виси Дамоклов мач новог судског гоњења. Упркос томе, наша Црква је и даље, као и до сада, спремна за дијалог са тамошњом Црквом која већ деценијама пребива у расколу и позива је за решење проблема на аутентично канонској основи.

Највећи проблем Православне Цркве данас јесте црквени раскол у Украјини и промашени покушај Цариградске Патријаршије да тај проблем реши „преко колена”, на своју руку, без дијалога са канонском Црквом у Украјини и са Руском Православном Црквом као целином и без свеправославног саветовања. С тим у вези, Сабор остаје при свом досадашњем ставу: наша Црква не признаје новоустановљену парацрквену структуру у Украјини, на чијем челу су грађани Денисенко и Думенко, а налази се у литургијском и канонском општењу само и искључиво са канонском Украјинском Православном Црквом, на чијем челу се налази Његово Блаженство митрополит Онуфрије, и са свим осталим канонским Православним Црквама.

Везано за ово питање Сабор је примио у своју седницу Његово Блаженство Архиепископа кипарског г. Хризостома, саслушавши став Кипарске Цркве по овом питању , сагласан ставу Српске Православне Цркве.

…

Па да погледамо редом ове измене.

• …На позив Његове Светости, Патријарха српског г. Иринеја (уместо: На позив Сабора), Патријаршију су посетили председник Републике Србије г. Александар Вучић и председавајући Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик.

Колико нам је познато, председници су посетитили Сабор, и Сабор (скоро сви архијереји) је заседао у разговору са председницима, а не само Патријарх. Ако је Патријарх предложио такав сусрет, Сабор је очигледно прихватио предлог. Јер да није прихватио предлог онда не би Сабор (архијереји) седели са председницима у беседи. Зар не? Према томе, да ли је позив упутио Патријарх испред Сабора, или Сабор с Патријархом на челу, потпуно је неважна техникалија.

• Сабор је са дужном пажњом саслушао излагања двојице српских лидера о стању и проблемима нашег народа у Србији и Републици Српској, [али и шире, као и] о напорима [и неравноправној борби са моћницима] за очување Косова и Метохије у саставу Србије, [и о свеобухватној помоћи државе Србије нашем народу да опстане на најсветијој српској земљи, Косову и Метохији]

Да ли ово избацивање речи „али и шире“ значи да председници нису говорили о проблемима нашег народа осим у Србији и Републици Српској? Будући да је тај део избачен може се то помислити. Али ипак то звучи прилично невероватно с обзиром да ће држава (Србија) да уложи одређена средства у неке епархије изван земље, како смо чули у медијима. Или можда ово избацивање значи да наш народ изван Србије и Републике Српске нама проблема о којима би могло бити речи!?

Избачено је у „неравноправној борби са моћницима“. Да ли то значи да борба није неравноправна и није са моћницима? Можда је ипак ово само сматрано за преоштар речник за једно Саборско Саопштење?

Избачено је помињање свеобухватне „помоћи државе Србије нашем народу да опстане“ на Косову и Метохији? Да ли то значи да држава не помаже наш народ на Косову и Метохији? Или значи да председници нису говорили о некој таквој евентуалној помоћи? Или та помоћ се не сматра помоћ за опстанак народа?

На крају када је реч о „украјинској кризи“.

• Везано за ово питање Сабор је примио у своју седницу Његово Блаженство Архиепископа кипарског г. Хризостома, саслушавши став Кипарске Цркве по овом питању , сагласан ставу Српске Православне Цркве.

Овај део не постоји у Саборском Саопштењу, али постоји у овом „Саборском Саопштењу“ Митрополије црногорско-приморске. Сви знамо да је Архиепископ кипарски примљен у Патријаршију. Знамо и да је било речи о украјинском питању. Знамо и да је он изнео своје виђење решења украјинског проблема, и уопште проблема који је изазвао самовољни поступак Патријарха Вартоломеја.

Оно што не знамо је следеће. Не знамо (барем не преко медија) да је виђење решења проблема Архиепископа кипарског г. Хризостома заиста и „став Кипарске Цркве“. Архиепископ неке помесне Цркве није помесна Црква! И његов став није нужно и став Цркве. Нарочито када га он не носи у неком званичном капацитету. А чули смо на ТВ Храм да је посета Архиепископа кипарског Београду била „приватна посета“! С тим што је примљен у Патријаршију где је у току било заседање СА Сабора СПЦ.

Друго, ми не знамо какав је уопште тај став кипарске Цркве, ни да ли он уопште постоји као званични став. Јер то уопште није формално, а тиме ни јавно, обелодањено.

Треће, став кипарске Цркве о садашњој ситуацији у Украјини не мора да буде нужно истоветан (кипарском) виђењу решења проблема ове кризе. То су две различите ствари. Једно је став о садашњој ситуацији, а друго је мишљење о могућим наредним корацима. У горњем уметку у саопштење Сабора СПЦ, није јасно разграничено између ове две ствари. Само стоји да је саслушан став кипарске Цркве и да је он сагласан са ставом СПЦ! Став о чему? О украјинској ситуацији или о могућем решењу?

Четврто, веома је упитно поистовећивање става наше Цркве, са ставом кипарске Цркве у околностима у којима уопште не знамо какав је тај став. А из овог додатка у Саопштење не знамо ни о чему је тај став. То је рецепт за будуће проблеме. Јер се наш Сабор није изјашњавао о кипарском ставу (за који не знамо да постоји), а потпуно је нереално без детаљног разматрања донети закључак да ми мислимо истоветно о овако комплексном проблему.

Пето, наш Сабор се није изјаснио ни о кипарском сценарију за решење проблема односно о могућем виђењу изласка из кризе. Уколико је неко свеобухватно виђење изнето. Према томе, ни наше виђење решења тога проблема не може бити истоветно кипарској визији решења, кад ми то још нисмо ни разматрали! Ваљда логички след налаже да се то разматра након што се саслуша предлог. Ако архијереји сматрају да су адекватно размотрили предлог кипарског Архиепископа и већ одлучили по томе питању, онда треба да постоји одлука са прецизним детаљима. У том случају оваква конструкција типа „ми исто мислимо“ је такође потпуно непримерена.

Имајући све ово у виду, поставља се озбиљно питање зашто је уопште потребно да ова реченица стоји у Саборском Саопштењу? До те мере потребно да се прави овакав медијски спектакл са два Саопштења о једном истом Сабору! Нарочито је важно ово питање због тога што је ова последња измена једина суштински битна измена у овом „алтернативном“ Саопштењу, које, из неког разлога, објављује Митрополија црногорско-приморска? Остале измене су, као што сви могу да виде, козметичке или помало полемичке природе, по питању више политичких ставова или афинитета, него било чега другог. Али ова последња измена се тиче еклисиологије, и као таква јесте најважнија. И сам Сабор (ма коме год саопштењу веровали) каже да је црквени раскол у Украјини „највећи проблем Православне Цркве данас“. Према томе, овај додатак у Саборско Саопштење, по важности, превазилази све остало.

Од какве користи је тај додатак, и коме је био потребан и зашто?

чтец Ведран Гагић

23.мај.2019.

 

[1] https://mitropolija.com/2019/05/18/saopstenje-za-javnost-svetog-arhijerejskog-sabora-2/

[Milica Bajic]

пре 2 часа, Vladan :::. рече

Надам се да сте довољно збуњени

Јесмо