Jump to content

Зоран Ђуровић: Contra Bassianum. Pars II

Оцени ову тему


Препоручена порука

Зоран Ђуровић: Contra Bassianum. Pars II

 

Борећи се против православља које је исповеђено на 7. Васељенском Сабору, Васијан као главну тезу узима да су ови јеретици били канонски свештеници Цркве, јер нису били осуђени Сабором.

У свом делиријуму он Тарасија и остале Оце прави будалама, јер ако се претпостави да је, како нас хулно убеђује Васијан, теорија икономије постојала одувек у Цркви, онда је нејасно зашто Тарасије доводи у питање рукоположење које је извршио канонски епископ? То може само будала да пита. Јер какве везе има то што ме је рукоположио канонски еп. који је после пао у јерес? И то питање Тарасије, јер није глуп како Васијан га замишља, не поставља, него пита: Како поступати према онима које су јеретици рукоположили? Не пита: који ће постати јеретици, него јеретици који јесу. А дефинисао је јеретике као оне који су ван Цркве. Дакле, када каже да је јеретик ван Цркве, Тарасије пита: Како можемо да прихватимо рукоположеног од онога ко није у Цркви? То је питање. И то је озбиљно питање, а не глупачко и банално, како га представља Васијан. И још сугерише: Да је Тарасије знао историју не би ни поставио ово глупо питање јер је Диоскор био канонски владика! Ово је врхунац у бестидности представљања једног од највећих светаца Цркве за будалу!

Дакле, замолио бих Васијана да ми приведе текст где Сабор вели: Како се примају рукоположени од канонских јеретика?

Васијан „расуђује“ на овај начин: „Нису били рашчињени и имали су апостолско прејемство. Од појаве иконоборачке јереси, па до Седмог Сабора није постојао ниједан Сабор који је иконоборце рашчинио и предао анатеми“. Ово се зове у простог народа, лагати као пас! Није потребан само Васељенски Сабор да би анатемисао јерес или јеретика. Анатеме се доносе и на локалним саборима. То је уверење Цркве, јер се Оци на Помесним саборима где су анатемисали јереси и јеретике не би играли цркве. Ко би анатемисао некога мислећи да то нема никаквог ефекта и да се треба чекати Вас. Саб.? Тако и Артемије још није анатемисан, јер треба да дође до Вас. Саб.! Или Артемије није био још рашчињен док и друге Патријаршије нису биле позитивно одговориле на његово рашчињење?

У конкретном случају, назнавререни (неку чудну кованицу користи вл. Атанасије, па је нисам добро упамтио, али се односи на незналицу) Васијан није чуо да су иконоборци анатемисани од Папе Григорија III (690-741), који је то урадио на Сабору новембра 731;  Лав ІІІ је покушао да врати Папу под контролу, но флота се потопила у Јадранском мору (као што се удавио Кируларије који је анатемисао Рим!; неће се нешто византинцима кад иду против Папе! – Даве се у мору). Због ове анатеме, Лав ІІІ је пренео црквену јурисдикцију над Сицилијом и Калабријом Патријарху цариградском. Папство је претрпело због ове анатеме тешке штете. Васијан би рекао: Играла се деца! Та анатема није погодила Патријарха, она није била правоснажна, Папа се нешто умислио и због тога платио цену губљењем Сицилије и Калабрије! - Дакле, Сабор је анатемисао иконоборце.

Ствари се лоше одвијају по Васијана, јер имамо и Латерански Сабор из 649 (лат. Concilio Lateranense), који је организовао св. Папа Мартин у цркви Спаситеља у близини Латеранске палате у Риму. На сабору је био и св. Максим Исповедник. Сабор је био васељенске природе јер је 105 еп. дошло у Рим да учествују у њему. Сабор је анатемисао Ектесис Патријарха Сергија и Типос Патријарха Павла II, као и особе: цариградског Патријарха Сергија, Пира и Павла II, као и Александријског Патријарха Кира.

Зашто ствари иду лоше по непријатеља Православља, Васијана? Зато што он замишља „канонске“ јеретике, па кад сам му навео проблем који је изнео Тарасије како поступати са рукоположенима од јеретика, наведена су имена Сергија, Пира, Петра и Павла. Они су, по Васијановим булажњењима, били канонски епископи јер нису били осуђени Сабором! Но, Латерански Сабор из 649 анатемише и Патријарха Павла II (641-653) који је те године био жив. Иако су се играли Цркве, Мартин и Максим бивају ухапшени и мученички завршавају своје животе. Император није мислио да је посреди безазлена игра.

У свом лудилу Васијан укида сакраменте као што су крштење и рукоположење, а онда од свештенства одузима и власт везивања и разрешивања, коју они чак ни кроз сабор немају! Зар није рашчињен Павле II у тренутку кад га је Сабор анатемисао? Он је остао на столици захваљујући царској власти, али Максим није хтео да уђе у општење са Пт. Петром (654-666), монотелитом, јер је сматрао валидним одлуке Латеранског Сабора, тако да овај за њега није био свештеник. Још мање канонски! A Tарасије је прихватио хиротоније ових као валидне!

Из деловања сабора ми видимо да они нису држали васијанизам по коме њихове одлуке нису правоснажне и валидне. Оци не мисле, по перверзној икономији, о којој Васијан халуцинира. Када се Васијану изнесу и сви докази да су јертици били саборски осуђени, он ће на крају запијукати: Чекајмо Христов Страшни Суд, то је једино правоснажно! Но, идемо даље.

Сада наилазимо на други апсурд над којим се наш збркани „мислилац“ Икономиста Васијан није замислио. Аријанизам је анатемисан као јерес 325 на Никејском (Првом Вас.) Сабору, а вожди су им збачени. Како нису били јеретици? Како су могли да буду канонски свећеници? Одакле су се повампирили? Кад су били „канонски јеретици“, зашто је Амброзије одбио да се крсти и рукоположи од њих? Исто се вели и за његовог покојног брата Сатира (De excessu fratris Satyri), који је доживео бродолом, отпливао до Сардиније, отрчао да се крсти, али кад је чуо да је тамошњи владика аријанац, одложио је крштење. А овај је био канонски владика! Ово само показује да су Тарасије и 7.Саб. били у праву када су говорили о правим јеретицима, а не „канонским“. И они стално говоре о јеретицима, а не кобајаги јеретицима. Поступак пак браће (Ам и Сатир)  не говори да су они негирали благодат у ових јеретика, него да нису хтели да се прихвате осуђене од Никеје аријанске вере и да уђу у њихово друштво, иако „канонско“. Атанасијеви кукавни епископи, о којима говори у писму одмах после 362, су ушли у унију са анатемисаним аријанцима. Они су били са јеретицима. Али испада сада да, по Васијану, јеретици су имали благодат, односно да нису били анатемисани од Никеје. Ово су беспућа и богазе у које се упада када се не прихвата православно учење. Ако су били канонски, зашто Амброзије неће са њима? Атанасијеве владике су били у заједници са аријанцима. И благодат им је остала. Иако су исповедали аријанство. Дакле, показао сам да, по Васијану, ни анатема Васељенског Сабора не важи. Јер ови епископи су после осуде аријанизма (38 година после), исповедали јавно аријанизам. И цела Васељена је била у јереси, како на једном месту вели св. Јероним.

Не могу се пренебрегнути групе о којима говори Атанасије: 1) једни су вође јереси; 2) други на силу уведени; 3) неки из намере да сачувају народ; 4) неки по глупости, тј. обрлаћени. И нико од ових није безблагодатан. Анатему пију само вође, они који су вршили насиље. И бивају свргнути не због јереси као такве (јер, у супротном, сви ови други учесници би били анатемисани) него због намере да руше Цркву. Наравно да устају (вође) да руше Цркву уводећи искварену веру. „Канонски“ јеретици, на сав ужас Васијанов, јер мора да бије главом у зид, се примају, како каже Атанасије, по икономији (οἰκονομικῶς γεγενῆσθαι)! Ако су им тајне валидне, а примају се по икономији, произилази да када се говори о икономији да се има у виду реалност тајни, њихова сакраменталност, а икономија (снисхођење) се односи на то што су били одвојени од „званичне“ Цркве, што су се дружили са јеретицима. Тако смо срушили Васијанове тлапње да Атанасије није признавао сакраменте аријанцима, и показали смо, заједно са св. Тарасијем, да је он одбацивао од Цркве само вође аријанаца, али не и саме сакраменте, јер немамо сведочанства да их је прекрштавао или поново рукополагао. И када се ово примени на читање 7. канона 2. Вас. Саб., онда је јасно да се аријанцима прихвата крштење као сакраментално.        

Све што остаје Васијану је да призна непрекидни ланац Апостолског прејемства и католицима. Јер он, иако несвесно, излаже тезу да до дана данашњег католици имају прејемство (сукцесију апостолске благодати). Јер се из текстова са којима сам га суочио извлачи закључак да не постоји механизам да се неко анатемише него да се благодат свештенства краде из Цркве. Јер анатема Никеје није разблагодатила аријанце који су били „канонски“ епископи. Нити су рашчињени они који су исповедали јавно аријанство, а у себи мислили другачије. И то би било и на 2. Никејском, јер Тарасије није причао о јеретицима који су били ван Цркве, него о јеретицима са прејемством. Тарасије, по њему, није ни разликовао јерес од раскола, био приглуп и необразован.

 

Анатеме у Византији

 

Мало да забиберим Васијану, јер овде се не зна ко пије а ко плаћа, па ко је анатемисан саборски, изгубио благодат, поново је вратио и сл.

Св. Фотије (око 820 - † око 897) је, као и Игњатије, био у два наврата патријарх Константинопољски (857-867 и 877-886). Фотије и Михаило III Пијаница су послали св. Браћу, Кирила и Методија у мисију словенским народима.

Игњатије је био свргнут. Да би се вратио на патријаршијски престо, трчи 859-860 на ноге св. Папи Николи I Великом. Оберучке је прихватио Игњатијеву апелацију, која је канонски утврђена Сардичким сабором 343, канонима 3-5, да би могао и Константинопољу наметнути завршну реч у избору патријарха. Папа 861 шаље као инспекторе у Константинопољ епископе Захарија и Родоалда. Мисија је у позадини имала за циљ да се потврди право папе да номинује све епископе у свету. Но, Михаило III и Фотије корумпирају Николине легате.

Никола I упућује 8 маја 862 писмo Источним патријарсима у коме их позива да се одрекну Фотија. Папа поништава све одлуке Прводругог цариградског сабора. Наиме, тај сабор који су организовали Михаило III, Варда и Фотије, потврдио је законитим избор Фотија и збацио је Игњатија. Папа рашчињава Фотија и вели 863, између осталог:

Не признаје збацивање Игњатија;

Корумпурани легати су изопштени;

Декрети сабора анулирани;

Фотије под анатемом све док је патријарх.

У игри је било и питање Бугара, под чијом ће бити јуриздикцијом: Источном (Константинопољ) или Западном (Рим и/или Франки). Бугарски цар Борис (светац и он) у августу 866 шаље писмо папи са 106 питања на која овај одговара, и на чело мисије за Бугаре поставља епископа Формоза.

Треба имати на уму да Кирило и Методије одлазе у мисију 863, када је већ Фотије изопштен од Николе (чувена Фотијевска шизма).

Фотије није имао прилике да одмах реагује. Јер и за двор је била много једна директна конфронтација са Римом. Но, како је ситуација била неизлечива, 867 сабор у Константинопољу одлучује папу Николу. Фотије шаље и окружну посланицу у којој набраја зашто је збацио папу: Због убацивања filioque; обавезног целибата за свештенике; забране свештеницима да врше миропомазање; суботњег поста и сл. Међутим, исте године Василије I узима престо, збацује Фотија и враћа Игњатија. Промене на двору су условиле промене на црквеним катедрама.

У међувремену, франко-германски мисионари међу словенима оптужују Кирила и Методија по разним основама, па и за јерес. Они, иако послати од Фотија, који је био у расколу са папом Николом, иду да се Николи оправдају. Стижу у Рим почетком 868, Никола је умро и папа је Адријан II (792-872). Кирило тамо умире 869. Адријан II исте године осуђује Фотијеве акције против римске столице. Подржава словенску мисију, признаје им право да користе матерњи језик у богослужењу, рукополаже Методија за архиепископа Панонско-Моравског. И то без да питају Константинопољ. Методије се није приближавао Игњатију.          

Папа Адријан II и цар Василије I сазивају IV Константинопољски сабор 869-870 да би се решило ово питање. Запад овај сабор држи за VIII Васељенски (формално је то исправно, јер одлуке је потврдио император, а били су присутни и папски легати). Исток не. Наиме, Фотије је на овом сабору анатемисан од Игњатија, а све епископе које је поставио били су збачени. Године 869 на Римском сабору, поништене су одлуке Фотијевог сабора из 867, сви потписници тог сабора одлучени, а акта свечано спаљена. Тражи се сазив овог васељенског сабора од императора, спаљивање свих аката сабора држаних под Фотијем и потписивање Libellus satisfactionis. И то све од папе који је рукоположио Методија и одобрио нам службу на матерњем језику!

Сабор, који је личио на рововску борбу, завршен је 28 фебруара 871 у присуству 109 архијереја. Потврдила су се решња папа Николе и Адријана да Фотије никада није ни био епископ, и да се сви које је он посветио рашчињавају; епископи и клирици, који су пре Фотија били рукоположени, али се не покоравају одлуци сабора, свргавају се; осуђени сабором не могу да се баве професуром нити иконописом. Потврђено иконопоштовање.

Никада ниједан васељенски патријарх није пао толико ниско и одобрио права која папе из ранијих векова нису могле замислити, као што је то урадио св. Игњатије из личних интереса. Канонске одлуке имамо само на латинском, јер је грчки текст изгубљен у бродолому. Мада, ништа нас не може присилити да сумњамо у њихову веродостојност када видимо како су се одвијале ствари око самих седница. Папство је однело скоро пуну победу па је разумљиво зашто Рим овај сабор сматра васељенским. Адријан се није сложио са решењем бугарског питања, и како је Игњатије пргрлио Бугаре, папа и њему прети екскомуникацијом.

Игњатије умире и 877 Василије враћа Фотија за патријарха. Како се Василије помирио са судбином да Фотија мора вратити, тако се дипломатским путем убедио и нови папа, Јован VIII. Августа 879 папа окружницом позива противнике Фотија да се помире са њим. Фотије бива рехаблитован цариградским сабором, који се одвијао од новембра 879 до марта 880. 886 Фотије је збачен од најпобожнијег императора Лава VI Мудрог, који је донео мудру одлуку да патријаршијски трон преда свом 18-огодишњем брату Стефану. Фотије умире у изгнанству 896.

Сада за најсмиренијег Васијана, који је погњурен у молитвама Светих Отаца, и новојављени Учитељ Васељене: Фотије је анатемисао Игњатија, није га само рашчинио, како имамо у Никите Пафлагонијског, у Житију Патријарха Игњатија (26). Литурђије које је вршио Игњатије после су биле валидне? Дух није силазио? Исто важи и за Фотија док је био свргнут. Гле, ови се рашчињавају на светим саборима! Рашчињавају једни другима канонске свештенике. Да ли су они били рашчињени или не? Игњатије је поново добио благодат свештенства кад су положили руке на њега? Исто и Фоције? Рукоположени су поново по «икономији»? Папа Никола је и у православном календару светац.

Погледај како ава Јустин није могао да измишља, и житије Игњатијево му је од 10 редова... Свеци се рашчињавали међусобно. Кажи ми, на то дело их је Бог надахнуо?

Све што могу да кажем је да је хитон Исусов један, а људи покушавају да га поцепају. Кад се Израиљ расколио, пророци су били и на Северу и на Југу. То је оно што у твоју тинтару не улази, јер ти активно учествујеш у цепању неподеривог хитона Господњег.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...