(ВИДЕО) Матија са Матијом

[Поуке.орг инфо]

Јубиларно, хуманитарно вече академика Матије Бећковића у Звездара театру, којим наш велики песник својом поезијом и са њеним поштоваоцима, сваког 30. децембра већ двадесет година испраћа календарску годину, снимила је Радио-телевизија Србије.

РТС је емитовао троделну емисије под називом "Матија са Матијом" снимљене 30. децембра прошле године. У магију овог јединственог духовног егзила гледаоце ће повести сам академик Матија Бећковић, који потом пред препуном салом Звездара театра сам на сцени казује своје објављене и неке нове стихове.У првом делу овог специјалног серијала наш највећи живи песник говори своје песме: "Матија Бећковић-суза или мина", "Откад главу промолих из мајке", "Богородица Тројеручица", као и антологијску поему у којој је овековечио своју највећу љубав "Вера Павладољска", потом "Хлеба и језика", "Распра пред Никшићким манастиром има ли под небом више богомоље", "Кад будем млађи" и "Ђе рече Јапан".

Троделни серијал "Матија са Матијом" јединствен је телевизијски запис са песником Бећковићем који је више од пола века једна од најзначајнијих фигура наше књижевне сцене и сусрету његовог стваралаштва са публиком. "Матија са Матијом" документ је културне историје и документ о песнику који чини њен најбољи део.

Уредник: Војка Пајкић Ђорђевић
Редитељ: Петар Станојловић

 

 

 

 

View full Странице

[Поуке.орг инфо]

Вера Павладољска: Прва љубав Матије Бећковића којој је и посветио своју прву поему

Мало ко се ожени својом првом љубави, рекао је једном приликом Матија Бећковић. А управо њему је то пошло за руком.

“Као песник родио сам се у Ваљеву пре 40 година”, рекао је Матија Бећковић за Време 1999. године. И још: “Вера Павладољска је моја прва поема, и моја прва љубав. И не знам баш много оних који су се оженили својом првом љубављу. Помешали су се живот и поезија. А поезија је мој живот, и моја прва и последња љубав.”

 

Арсен Дедић, чувени певач из Шибеника 1966. године обрадио је ову песму

Арсен Дедић својевремено направио је композиције на две песме Матије Бечковича: “Два пријатеља” и ” Вера Павладољска”.

Једном приликом Бећковић је након његове смрти причао о пријатељству са Арсеном Дедићем, па и обради ове поеме: “Арсен је био славан, за разлику од мене, па су многи мислили да их је он написао – открива Бећковић. – Моја супруга Вера радила је у Универзитетској библиотеци. Једног дана када се вратила са посла испричала ми је да су је колеге питале: “Како онај Црногорац гледа на то што му Арсен опевава жену?””

Вера Павладољска рођена је у руско-срспкој породици. Отац јој је био Рус- Алексеј, а мајка Крагујевчанка Јелена Кораћ.
Вера је рођена у Крагујевцу 1941. године, а већ у раном детињству преселила се са родитељима у ваљево.

 

У време гимназијског школовања Вера је на ваљевском корзоу (“у Карађорђевој улици/Између Поште и Суда”) срела Матију Бећковића који ће њихову љубав најпре овековечити поемом “вера Павладољска” па потом и многим другим стиховима. Са родитељима је становала у ваљевској Карађорђевој улици број 79. Умрла је 1998. године у Београду.

Вера Павладољска

Лукавица је хтела да ме надлукави
Пунио се месец у августу као локва
Испаљиване пуне дуге преко језера и глава
На радилиштима у рудницима боксита
Убеђивао сам непознате људе
У твоје име
Вера Павладољска

Грешиле су пијане птице у простору
Препелица је кљуном горе окретала
Свест је мрчала међу литицама
Гоњен точилима кршима и губом
До грла у живом блату мислио сам
Колико си ме волела
Вера Павладољска

Мрак је у мраку сјао као животиња
Гром у ланцима чамио за брдима
Молио сам за слух физичких радника
Дивио се њиховом суровом апетиту
Заклињао једног глувонемог младића
Да изговори твоје име
Вера Павладољска

Цео дан у небу изгорео месец
Под лажним именом лечи свој пепео
У мрцави међу двојницима
Док музика снег у уши убацује
Клео сам се у обе руке нарочито десну
Да те нисам волео
Вера Павладољска

 

Удварао се непознатој девојци
У кањону Таре код Колашина
Говорио истине на свим језицима
Жарио и палио да их поверује
Док је ћутала сећао сам се
Да си ми најкрупније лажи веровала
Вера Павладољска

Певао је славуј са грлом грлице
Све на свету ме на те подсећало
Хвалио сам се да си луда за мном
Цела плажа да ти се узалуд удвара
Како те терам да идеш из главе
И како нећеш
Вера Павладољска

Куло црног жара под слепим очима
Заразна звезда све и свашта сажди
Док ми се падобран није отварао
И кад сам у завичајне бездане падао
Причали су да те зовем из свег гласа
Ал нисам признавао
Вера Павладољска

Ронио у најдубље бежао у горе
Да те гласно зовем да нико не чује
Био сујеверан – питао пролазнике
Како твоје лице замишљају
Чезнуо да цео дан пролазиш крај мене
Па да се не окренем
Вера Павладољска

На љубавној промаји између две звезде
Невидљиви ухода има нешто против
Жеђ за ракијом је слична фантазији
У теретном камиону који јури снегу усред лета
Биле су две усне неписмених жена
По угледу на твоје
Вера Павладољска

 

По невремену сам ловио на руке
Мед златних меридијана у води
Описивао очи једне жене месец дана
У возовима без реда многе сапутнице у пролазу
Убедио да су ми све што имам у животу
Мислећи на тебе
Вера Павладољска

Пита за мене метак луталица
Сада ме погрешно тражи око земље
Вучен тајним магнетом мог чела
Напија месец да проказе где сам
Злоставља мора куша ваздух и подмићује
Ти ћеш ме издати
Вера Павладољска

Траје монотона биографија сунца
Све сијалице горе усред дана
Словослагачи су срећни док ову песму слажу
Ваздух не схвата да сам себе бомбардује
Један од влашића склон је пороцима
И једни и други ветрови те оговарају
Неколико држава тврди да си њина
Ти си на своје име љубоморна

Каблограми се у дубокој води кваре
Нико не зна где су слова твог имена
У мртвим и лажним језицима у погрешним
нагласцима
У рукопису звезда по некој самој води
Ко ће ухватити сјај самогласника
Које птица кука
Вера Павладољска

(Опанак)