– Три ка­зи­ва­ња о Кр­сту (1. део) –

[Снежана]

– Три ка­зи­ва­ња о Кр­сту (1. део) –

 

Космичко дрво, један од
познатих мотива различитих
митологија, пре свега
германско-скадинавске
(извор: weheartit.com)

Крст као пред­хри­шћан­ски сим­вол
смр­ти и жи­во­та
Јо­ван Бла­го­је­вић
 

 

Крст је при­су­тан у древ­ној Ки­ни, ан­тич­ком Егип­ту, Ки­пру и Кри­ту.
Уз круг и ква­драт, крст је те­мељ­ни сим­вол.

 

У са­вре­ме­ном до­бу крст је сву­да при­су­тан сим­вол, ко­ји се углав­ном по­ве­зу­је са хри­шћан­ском ве­ром или, ре­ђе, са нео­г­но­стич­ким тра­га­о­ци­ма. Го­то­во да је у са­вре­ме­ном све­ту то зна­ме­ње при­пад­но­сти, ко­је се ис­ти­че са по­но­сом или по инер­ци­ји. Ни­је, ме­ђу­тим, увек би­лота­ко. У вре­ме по­ја­ве хри­шћан­ства, крст је под­се­ћао на ужа­снусмрт ко­ју ће до­жи­ве­ти истин­ски или об­лà­га­ни не­при­ја­те­љи Рим­ског цар­ства. Он је био сим­волсра­ма, му­че­ња и смр­ти. Сим­волсуд­би­не ка­кву је ис­ку­сио и сам
Го­спод Исус Хри­стос. Ни то, ме­ђу­тим, ни­је по­че­так мно­го­о­бра­зне сим­во­ли­ке кр­ста ко­ја у свом ми­то­ло­шко-кул­ту­ро­ло­шком бо­гат­ству се­же до нај­ар­ха­ич­ни­јих
ду­би­на. На не­ки на­чин, прем ­да хри­шћа­ни крст не усва­ја­ју збогбо­гат­ства ње­го­вог пред­хри­шћан­ ског зна­че­ња, већ због зна­ча­ја оно­га што се на кр­сту до­го­ди­ло, они не од­ба­цу­ју по­сто­је­ћу сим­во­ли­ку већ јој да­ју спе­ци­фич­но исто­риј­ско-бо­го­слов­ско зна­че­ње. Упра­во за­то, ка­зи­ва­ње о кр­сту тре­ба да поч­не од тих ар­хај­ских зна­че­ња по­ве­зи­ва­них са овим сим­во­лом.

Крст као сим­вол сре­ди­шта

Крст је при­су­тан у древ­ној Ки­ни, ан­тич­ком Егип­ту, Ки­пру иКри­ту. Уз круг и ква­драт, крст јете­мељ­ни сим­вол. Упи­си­ва­њемкр­ста у круг, он га де­ли на че­ти­ри де­ла, а уко­ли­ко му се по­ве­жу крај­ње тач­ке на­ста­је че­тво­ро­у­гао. Oвa једноставнa за­па­жа­њасу осно­ва развијенe бо­га­те сим­во­ли­ке ко­ја је пре­ра­сла у уни­вер­зал­ни је­зик. Крст сим­во­ли­зу­је пла­не­ту ко­ја се ши­ри ка че­ти­ри ве­тра зе­маљ­ска, ка­ко се го­во­ ри уСве­том Пи­сму. Он је, сто­га, ко­смич­ка оса, ва­се­љен­ско (ко­смич­ко) др­во, али и сим­вол пре­ла­за, не­пре­ста­ног са­бра­ња уни­вер­зу­ма и ко­му­ни­ка­ци­је зе­мља – не­бо,те су за­то у древ­но­сти хра­мо­ви и ол­та­ри по­ди­за­ни на рас­кр­шћи­ма. Крст ни­је са­мо цен­три­пе­тал­
но, већ и цен­три­фу­гал­но сре­ди­ште. Он је сре­ди­ште из ко­јег на­ста­је ши­ре­ње и зра­че­ње, од­но­сноне­про­ме­њи­во сре­ди­ште у ко­јем седу­ал­ни си­сте­ми спа­ја­ју у је­дин­
стве­но. Он предстaвља син­те­зу не­ба и зе­мље, пре­пли­та­ње про­сто­ра и вре­ме­на, су­срет ко­нач­но­сти и веч­но­сти.

 

Сцена из гробнице непознатог египатског
племића, 4. в. пре Христа (извор: vk.com)

Крст као ­ан­тро­по­ло­шки сим­вол

У ан­тро­по­ло­шком сми­слу крст пред­ста­вља чо­ве­ка ко­ји ра­ши­ре­ним ру­ка­ма по­ку­ша­ва да оства­рисве­о­бу­хват­ност по­сто­ја­ња, али ико­ји се уз­ди­же и ства­ра­лач­ки ус­
пра­вља, те се узи­ма као сим­вол фи­гу­ре пот­пу­но ду­хов­но уз­ви­ше­ног чо­ве­ка. Крст, да­кле, пред­ста­вља ори­јен­та­ци­ју пре­ма раз­ли­чи­тим ни­во­и­ма ег­зи­стен­ци­је.
Про­стор­на ори­јен­та­ци­ја се по­ве­зу­је са осом ис­ток-за­пад, тј. уни­вер­зал­но­шћу људ­ског ис­ку­ства. Уз­ди­за­ње људ­ске ег­зи­стен­ци­је каме­та­фи­зич­ком све­ту при­ка­за­но
је осом се­вер-ју­г (до­ле-го­ре).

 

Високи бронзани „ирски крст“ из 10. века
хришћанске ере (извор: wesharepics.info)

 

Крст као со­лар­но-све­тло­снисим­вол пре­ла­за

Крст је и со­лар­ни сим­вол и пред­ста­вља зра­че­ње, иси­ја­ва­ње бо­жан­ског и за­то га Св. Мар­тинна­зи­ва сим­во­лом сре­ди­шта ва­тре ума и пра­на­че­ла. „Еги­пат­ски
крст“ сим­вол је ми­ли­о­на го­ди­на бу­ду­ћег жи­во­та, тј. веч­но­сти. Уеги­пат­ској ико­но­гра­фи­ји по­ве­зу­је се са бо­го­ви­ма, фа­ра­о­ни­ма и по­све­ће­ни­ци­ма у ини­ци­ја­ци­је
ко­ји, но­се­ћи тај крст, от­кри­ва­ју веч­ност са оне стра­не пре­пре­ка ко­је још увек тре­ба са­вла­да­ти. Ова фор­ма кр­ста, на­ро­чи­то при­сут­на у ико­но­гра­фи­ји мо­но­те­и­стич­ког фа­ра­о­на Еха­то­на, да­нас се по­ве­зу­је са нео­г­но­стич­ким тра­га­о­ци­ма за древ­ним му­дро­сти­ма, али је она ве­о­ма ра­но би­ла при­хва­ћен од коптских хри­шћа­на. Слич­на сим­во­ли­ка се пре­по­зна­је у тзв. келт­ском кр­сту, ко­ји спа­ја сим­во­ли­ку кр­ста као смр­ти и сим­во­ли­ку кру­га као веч­ног жи­во­та. У хри­шћан­ству ову сим­во­ли­ку пре­у­зи­ма
тзв. Ир­ски крст. У африч­кој умет­но­сти че­сто се су­сре­ћу кр­сни мо­ти­ви бо­га­тог сим­во­лич­ког зна­че­ња, по­нај­пре ко­смич­ког. Крст се раз­у­ме каоце­ло­куп­ност све­ми­ра и рас­кр­шће пу­та жи­во­та и пу­та смр­ти, и по­ве­зу­је се са рас­кр­шћем „млеч­не ста­зе у чи­јем цен­тру се су­ди ду­ша­ма умр­лих“.

 

Крст као ­се­ман­тич­ки сим­вол

Крст је по­ве­зан и са се­ман­тич­км сим­во­ли­ком. Од еги­пат­ског  тау, пре­ко пра ­ал­фа­бет­ског сим­во­ла ко­ји је у осно­вила­ти­нич­ног и грч­ког Т, крст је сим­вол смр­ти и су­хог др­ве­та. Укрит­ско-си­нај­ском сли­ков­номпи­сму крст је сим­вол плод­но­стии жи­во­та. Крст се до­би­ја ка­да сепо­ву­че вер­ти­кал­на ли­ни­ја (ли­ни­ја жи­во­та), а за­тим се пре­се­чехо­ри­зон­тал­ном ли­ни­јом. У пре­се­ку те две ли­ни­је је тач­ка, за­у­ста­вље­но кре­та­ње, крај, смрт. Сим­во­ли­ка се, ипак, мо­же чи­та­ти и у дру­гом прав­цу: из те тач­ке
све из­ви­ре на све че­ти­ри стра­не, као што се у Све­том Пи­сму опи­су­ју че­ти­ри ре­ке ко­је ис­ти­чуиз Едем­ског вр­та на све че­ти­ристра­не Зе­мље, да­ју­ћи јој жи­вот(Пост. 2, 10–14). Та­ко се смрти жи­вот по­ве­зу­ју у ди­ја­лек­тич­ком је­дин­ству су­прот­но­сти. Ус­прав­на оса кр­ста спа­ја Зе­мљу, бо­ра­ви­ште чо­ве­ка и не­бо, оби­та­ва­ли­ште Бо­га. Као та­кав крст јесим­вол про­стор­не све­о­бу­хват­но­сти, спо­ја су­прот­но­сти и це­ло­куп­но­сти све­та и за­то се до­во­ди у ве­зу са ва­се­љен­ским или ко­
смич­ким др­ве­том (жи­во­та), ко­јеје по­зна­то из ми­то­ло­ги­је ла­ти­нои се­вер­но-аме­рич­ких ин­ди­ја­на­ца, али и скан­ди­нав­ско-гер­ман­ских пре­да­ња у ко­ји­ма је по­зна­
то ста­бло ко­је се­же до сре­ди­шта зе­мље, али и до­хва­та не­бе­са те сто­га озна­ча­ва спој под­зе­мља, не­ба и зе­мље.

 

Келтска човеко-крснообразна ручка за мач,
2. в. пр. Хр. (извор: balkancelts.wordpress.com)

https://bkcentar.rs/sr/archives/pravoslavlje-029-serijal-tri-kazivanja-o-krstu-cl-003-razumevanje-krsta-na-hriscanskom-istoku-i-na-hriscanskom-zapadu-slicnosti-i-razlikem-jovan-blagojevic