Analiza borbenih aviona F-16 koje su kupili naši zapadni susedi: Izraelske “Munje“ i “Gromovi“ za Hrvatsku

[Милан Ракић]

Počevši od 2020. godine još jedan korisnik američkog borbenog aviona F-16 postaće i Hrvatska koja se nakon mnogo godina odlaganja napokon odlučila kakva će biti budućnost borbene komponente svojih vazduhoplovnih snaga. Naši zapadni susedi odabrali su ponudu Države Izrael za polovne avione u varijantama F-16C i D Block 30 koji su dorađeni izraelskom elektronskom opremom i naoružanjem. U Hrvatsku će stići 10 jednoseda i dva dvoseda, prva dva aviona 2020. godine, 6 tokom 2021. i poslednja 4 primerka 2022.

Saopšteno je da će njihova maksimalna cena biti najviše 500 miliona dolara a moguće i manje, plaćanje će trajati 10 godina po 50 miliona dolara godišnje u dve rate. Na avionima će pre isporuke biti izvršen i produženje životnog veka (SLEP) a osim Izraela i sam proizvođač Lockheed Martin, na osnovu čije dokumentacije će se uraditi SLEP, garantuje da će avioni dobiti da mogu da lete još po 3000 sati. Kako je zahtev Hrvatske bio da avioni mogu da lete po 100 sati godišnje, procenjeno je da oni mogu leteti još 25 godina nakon isporuke.

F-16D Block 30 RV Izraela naoružan vođenim bombama SPICE.

Osim 12 aviona koji će proći kroz proces produženja životnog veka, u 500 miliona dolara uračunat je i simulator letenja, zatim obuka 6 do 8 pilota i 45 pripadnika vazduhoplovnotehničkog sastava u Izraelu (od toga 5 inženjera), potom početni paketi rezervnih delova i naoružanja, zemaljska oprema, izgradnja i prilagođavanje infrastrukture (izgradnja hangara), tri godine kompletne logističke podrške uz prisustvo izraelskih stručnjaka (dva pilota instruktora plus još 12 do 15 ljudi) koji će pomagati u  obuci i održavanju aviona (tehničko osoblje biće osposobljeno za održavanje u 1. i 2. stepenu) kao i transport dogovorene opreme i delova.

Iako su značajno nadograđeni po specifičnim zahtevima RV Izraela, avioni su, kako se tvrdi potpuno kompatibilni s NATO standardima, takođe dovoljno su savremeni i pored toga što je reč o avionima starije varijante F-16 koji će u trenutku isporuke imati 32 do 35 godina. Treba napomenuti i da je od ponuđača traženo da tokom celog životnog veka ispravnost flote bude minimalno 65 procenata.

F-16C i D Block 30

Block 30 (kao i 32) je bio prvi blok verzija C i D kod kojeg je primenjen program AFE – Alternative Fighter Engine odnosno RV SAD (USAF) je početkom 80-tih odlučilo da se za F-16 usvoji i drugi tip motora koji bi bio alternativa tradicionalnim motorima proizvođača Pratt & Whitney. Na taj način napravljena je konkurencija, nastojalo se da se na taj način smanji cena, obezbedi i drugi izvor snabdevanja kao i stabilne isporuke motora. Tako je Block 30 dobio nov motor General Electric F110-GE-100 koji ima maksimalni potisak od 78,06 kN bez i 125kN s dodatnim sagorevanjem dok je Block 32 imao Pratt & Whitney F100-PW-220.

Zanimljivo da je februara 1984. RV SAD odlučilo da za fiskalnu 1985. godinu naruči 75 procenata motora General Electric-a a ostatak Pratt & Whitney. Dogovoreno je da svaka jedinica USAF ne koristi oba Bloka odnosno avione s različitim motorima a izbor varijante je donošen na nivou puka (wing). Zbog toga što je motor F110-GE-100 bio nešto jači, Block 30 je morao dobiti nešto veći usisnik vazduha. Međutim ova dorada nije primenjena odmah i prvi primerci su imali standardni usisnik a podvarijanta koja ga je dobila imala je oznaku Block 30D.

Izgled kokpita kod aviona F-16C je, s manjim izmenama, identičan skoro kod svih blokova.

Razmatrana je i standardizacija odnosno da i Block 32 ima veći usisnik ali to nije bilo moguće jer slabiji motor nije mogao da primi dodatni vazduh. Treba navesti i to da se u početnom korišćenju aviona pokazalo da je motor proizvođača Pratt & Whitney bio pouzdaniji i manje sklon zastojima. Interesantno je da su obe varijante imali na usisnicima vazduha nanesene RAM (Radar Absorbing Material) premaze kako bi se smanjio radarski odraz aviona (RCS) jer je poznato da usisnik kod F-16 značajno doprinosi veličini njegovog RCS.

Dodatne dorade uključivale su povećanje memorije kroz dodatak sistema Programmable Display Generator i Data Entry Electronics Unit, novi zaštićeni sistem za glasovnu komunikaciju Seek Talk, novi zaptivni rezervoari za gorivo, tu su zatim uređaji voice message unit i crash survivable flight data recorder. Block 30D je nosio četiri umesto dva bacača mamaca ALE-47 a prednja antena signalizatora radarskog ozračenja tipa AN/ALE-40 je premeštena na pretkrilca. Počevši od proleća 1987. podverzija Block 30B dobila je mogućnost nošenja tada nove rakete vazduh-vazduh AIM-120 AMRAAM koja je međutim zvanično uvedena u naoružanje tek septembra 1991.

F-16C Block 30 RV SAD / Foto: USAF

Od avgusta 1987. integrisane su i protivradarske rakete AGM-45 Shrike koje se više ne koriste kao i modernije AGM-88 HARM. Vremenom avioni Nacionalne Garde SAD dobili su unapređeni inecijalni navigacijski sistem, lasersku žiro platformu, EGI (Embedeed GPS/INS), sistem za protivelektronska dejstva AN/ALQ-213, nišanski kontejner Litening, mogućnost nošenja INS/GPS vođenih ubojnih sredstava vazduh-zemlja poput JDAM (Joint Direct Attack Munition). Ovakvi avioni su u NG SAD poznati i kao F-16C++.

Proizvodnja u verzijama Block 30 i 32 započela je januara 1986., prvi let jednoseda Block 30 izvršen je 12. juna 1986., dvoseda 30. jula iste godine a prvi primerci su isporučeni jula 1987. Do 1989. kada je prekinuta proizvodnja isporučeno je 733aviona a osim USAF i USN Block 30 i 30 gobili su Egipat, Grčka, Izrael, Južna Koreja i Turska.

Izraelski Barak, Brakeet i Barak 2020

Sa ukupno nabavljena 362 F-16, Izrael je najveći inostrani korisnik ovog aviona u svetu. Svoje prve avione dobio je još jula 1980. kada su stigla prva četiri aviona F-16A i B Block 10 (izraelski naziv Netz) a F-16 je i danas glavni avion i oslonac RV Izraela. Decembra 2016. Netz je povučen iz upotrebe a u naoružanju je ostalo 78 F-16C Block 30 i 40, 47 F-16D istih blokova i 98 F-16I koji predstavljaju jednu od najsavremenijih varijanti F-16 danas u svetu.

Dvosedi izraelski F-16D Block 30.

Hrvatska će kao što znamo dobiti 10 F-16C i dva F-16D Block 30 za koje je navedeno da su stari 30 godina. U okviru programa Peace Marble II RV Izraela je tokom 1987. i 1988. godine nabavio ukupno 75 aviona F-16C i D Block 30 od toga 51 jednosed (nasumično dodeljeni evidencijski brojevi od 301 do 398 ) i 24 dvoseda (nasumično dodeljeni evidencijski brojevi 020 do 088). Prvi jednosedi koji su nazvani Barak (Lightning) stigli su oktobra 1987. a prvi dvosedi nazvani Brakeet (Thunderbolt) 21. decembra iste godine.

Izraelci su izabrali da njihovi Block 30 i pored toga što imaju motor General Electric F110-GE-100, imaju standardni usisnik vazduha dok su avioni Block 40 kasnije isporučivani s većim usisnikom. Osnovna spoljna vizuelna razlika izraelskih jednoseda u odnosu na obični F-16C Block 30 je produžetak zadnjeg dela korena vertikalnog stabilizatora koje je vrlo slično kućištu padobrana kod aviona F-16A i B RV Norveške. Međutim kod izraelskih aviona nema padobrana već se tu nalazi elektronska oprema.

Izraelski F-16C i D Block 30 ne nose američke AIM-120 AMRAAM ali su zato tu domaće Derby.

Dvosedi takođe imaju ovu izmenu a osim toga su prepoznatljivi i po tome što se na leđnom delu aviona, između kabine i vertikalnog stabilizatora nalazi kutijasto kućište u kome se nalazi sistem za proitivelektronska dejstva.Postoje još neke manje izmene poput nešto većih navigacionih svetala koja se nalaze na bočnom delu usisnika vazduha a smatra se da u njima takođe ima i dodatne elektronike. Kod dvoseda je zanimljivo i to što to nisu samo dvosedi za obuku već se u zadnjoj kabini na borbenim misijama nalazi operator oružanog sistema.

Zbog svih pomenutih izmena kod izraelskih aviona došlo je do povećanja mase (kod dvoseda sa 7900 kg praznog aviona na 9525 kg, maksimalna masa je 21770 kg što je čak za 4760 kg više) pa su morale biti izvršene izmene i na stajnim trapovima i avioni su dobili nove točkove. U trećoj seriji isporučenih aviona američki interni sistem za protivelektronska dejstva Lockheed Martin Defense Systems’ (LMDS) AN/ALQ-178 Rapport III zamenjen je izraelskim Elta’s EL/L-8240.

Raketa vazduh-vazduh Python-5.

Kada je reč o drugoj elektronskoj opremi izraelski F-16 Block 30 poseduju dorađeni radar AN/APG-68(V)1, prvobitni američki nišanski kontejneri Martin-Marietta Sharpshooter (degradirani AN/AAQ-14 LANTIRN) su kasnije zamenjeni domaćim Rafael Litening. Na avione je integrisano i izraelsko naoružanje, tu su elektrooptički infracrveno samonavođene rakete vazduh-vazduh malog dometa Python 4 i Python 5 dometa 15 odnosno 20 km kao i aktivno-radarski samonavođene Derby koja ima domet oko 50 km. Opciono se mogu dobiti inercijalno i televizijski (ili IIR) vođene rakete vazduh-zemlja AGM-142 Popeye I i II (Have Nap ili Popeye Lite) dometa 78 odnosno 320 km.

Osim toga avioni su zadržali mogućnost nošenja američkog naroužanja, infracrveno samonavođenih raketa vazduh-vazduh AIM-9L i M “Sidewinder“ dometa do 18 km, vođenih raketa vazduh-zemlja AGM-65 “Maverick“, laserski vođenih bombi GBU-12, GBU-16, GBU-27, inercijalno i GPS vođene bombe iz porodice JDAM GBU-31, GBU-32 dometa do 28 km, zatim malogabaritne GBU-39SDB (Small diameter bomb) dometa do 110 km.

Karakterističan kokpit dvoseda F-16D Block 52+. Na fotografiji je poljski avion.

Maja 2009. godine Izrael je odlučio da nastavi s osavremenjavanjem aviona F-16C i D koji su u programu Barak-2020 dobili dobar deo sistema i opreme najmodernije varijante u RV Izraela F-16I Soufa (Block 52+) kako ostali u naoružanju i posle 2020. godine. Prethodno su dorade ispitivane na jednom dvosedu F-16D koji je podvrgnut veoma rigoroznim testiranjima

Prvi nadograđeni avion završen je krajem novembra 2010. a radovi su obavljeni na nivou eskadrile uz nadzor osoblja iz Tehničke jedinice broj 22 koji predstavlja centralni servis za održavanje RV Izraela. Nakon što je prvi Barak-2020 prošao kroz inspekciju i nakon što je krajem januara 2011. predstavljen u vazduhoplovnoj bazi Hatzor, doneta je odluka da se svi avioni Barak dovedu na ovaj standard a čitav posao završen je oktobra 2014. godine.

Izviđački kontejner RecceLite i nišansko-navigacijski Litening.

Standard Barak-2020 obuhvata ugradnju novog gornjeg elektrooptičkog prikazivača (HUD), novih savremenijih donjih kolor prikazivača, Elbitov prikazni sistem na kacigi pilota DASH (Display and Sight Helmet), sistem za protivelektronska dejstva, sistem za kontrolu leta, kontejner RecceLite s elektrooptičkim i infracrvenim kamerama, sistemom za snimanje podataka i njihov prenos u realnom vremenu preko data-linka.

Od naoružanja vazduh-zemlja tu su elektrooptički i satelitski navođene bombe SPICE (Smart, Precise Impact, Cost-Effective) koje predstavlja stand-off oružije dometa i do 100 km. U principu SPICE predstavlja komplet elemenata za modifikaciju klasičnih američkih nevođenih avio bombi Mk81 (SPICE-250) , Mk83 (SPICE 1000) i Mk84 (SPICE 2000). Tu su takođe i CCD/IIR plus GPS/INS vođene krstareće rakete Delilah dometa do 250 km.

Živojin BANKOVIĆ