Mitropolit Porfirije o ispovesti

[Lady Godiva]

Шта је са супротним ситуацијама када немамо скоро ништа на списку што бисмо желели да исповедимо?

Шта ако нешто не доживљавамо као нешто лоше иако кажу да је грех? Како да прећутиш нешто што си згрешио, или са друге стране како да кажеш "Кајем се" кад се не кајеш?

Некако ми ово исповест пред свако причешће или почетком поста дође бесмислено. Стари Хришћани су се јавно исповедали и извињавали једни другима за оно што су једни другима учинили нажао.

Шта ако никога не повредиш осим можда себе, јер се одређеним чињењем или нечињењем удаљаваш од Бога?

И шта ако знаш да ћеш сутрадан исту ствар да поновиш јер је за тебе то сасвим нормално? Да ли треба да будеш лицемер или то значи да си окорели грешник и да ти није место у Цркви? 

[Снежана]

@Lady Godiva  познавала сам жену која је годинама један те исти грех исповедала, досадила је и она свештенику и свештеник њој и она сама себи, ништа се није мењало годинама, док једног дана просто није постало бесмислено.

[Lady Godiva]

пре 5 минута, Снежана рече

@Lady Godiva  познавала сам жену која је годинама један те исти грех исповедала, досадила је и она свештенику и свештеник њој и она сама себи, ништа се није мењало годинама, док једног дана просто није постало бесмислено.

Па то, нема смисла ако човек није чврсто решио да нешто мења.

[Lady Godiva]

пре 14 минута, Muramasa рече

Uvek imaš gordost, čim ti padne na pamet da nisi grešna, samo zato što ničeg ne možeš da se setiš.

То ти можда, ја сам савршена. 

[МилошБГ]

 Нисам оволико псовао и то углавном у саобраћају у последњих годину дана, колико у ових првих пар дана поста, да ли је могуће да ми у року од 3 минута 2 аутомобила улазе у маказе и јуришају директ у мене заобилазећи један аутобус, други гужву и онда од мене салве псовки, увреда. Невероватно.

[Trifke]

пре 21 минута, Lady Godiva рече

Шта је са супротним ситуацијама када немамо скоро ништа на списку што бисмо желели да исповедимо?

Onda ne idi na ispovest. 

Шта ако нешто не доживљавамо као нешто лоше иако кажу да је грех? Како да прећутиш нешто што си згрешио, или са друге стране како да кажеш "Кајем се" кад се не кајеш?

Sve sto mislis da nije greh nemoj ni da kazes na ispovesti.

Некако ми ово исповест пред свако причешће или почетком поста дође бесмислено. Стари Хришћани су се јавно исповедали и извињавали једни другима за оно што су једни другима учинили нажао.

I jeste besmislena. Poznato je da nista slicno ovome nije bilo do 8 ili 9 veka. Da li moras da ides na ispovest pred svako pricesce?

Шта ако никога не повредиш осим можда себе, јер се одређеним чињењем или нечињењем удаљаваш од Бога?

Greh nije samo cinjenje ili ne cinjenje. Greh je i ne cinenje po savesti i krsenje zakona i mnogo toga drugog. Nije greh samo povredjivanje drugog vec i misli i zelje i td.

И шта ако знаш да ћеш сутрадан исту ствар да поновиш јер је за тебе то сасвим нормално? Да ли треба да будеш лицемер или то значи да си окорели грешник и да ти није место у Цркви? 

Neki gresi su nam vise ili manje prirasli za srce. Za neke je potrebno vreme da se oslobodis. Svi smo mi okoreli gresnici. Crkva se sastoji od okorelih gresnika spasenih miloscu Bozjom a ne od bezgresnih. Kada sagresis nesto sto znas da ti je ukorenjena navika kazes to Bogu. Poveris mu se kao Ocu. On te razume. Trazis da te promeni i vremenom doci ce do promene. Moras malo biti strpljiva sa sobom. 

 

 

[Trifke]

пре 4 минута, Lady Godiva рече

То ти можда, ја сам савршена. 

Ti si savrsena Lady! 

[Lady Godiva]

пре 18 минута, Trifke рече

Da li moras da ides na ispovest pred svako pricesce?

Мислим да није обавезно, иако је уобичајено. Ја сам се већ причешћивала без исповести, а и нисам видела да некога испитују испред Путира или нешто тако.

Хвала ти, баш си ми помогао. 

[Lady Godiva]

пре 20 минута, Trifke рече

Ti si savrsena Lady! 

А ти добро опажаш. 

пре 6 минута, Muramasa рече

Tako je, svetiteljka, samo se čeka da te Bog uzme tako savršenu, osim ako baš nije smislio da te ostavi da svetliš pred svetom, kao primer blagočešća. 

Амин, смртниче. 

[Vladan :::.]

пре 57 минута, Lady Godiva рече

Шта је са супротним ситуацијама када немамо скоро ништа на списку што бисмо желели да исповедимо?

Шта ако нешто не доживљавамо као нешто лоше иако кажу да је грех? Како да прећутиш нешто што си згрешио, или са друге стране како да кажеш "Кајем се" кад се не кајеш?

Некако ми ово исповест пред свако причешће или почетком поста дође бесмислено. Стари Хришћани су се јавно исповедали и извињавали једни другима за оно што су једни другима учинили нажао.

Шта ако никога не повредиш осим можда себе, јер се одређеним чињењем или нечињењем удаљаваш од Бога?

И шта ако знаш да ћеш сутрадан исту ствар да поновиш јер је за тебе то сасвим нормално? Да ли треба да будеш лицемер или то значи да си окорели грешник и да ти није место у Цркви? 

Још један предлог. Можеш и све ово или одабрано да испричаш том исповеднику код којега идеш чисто да зна каквим се мислима и дилемама бавиш. Користиће и њему и теби.

[Lady Godiva]

пре 19 минута, Vladan3 рече

Још један предлог. Можеш и све ово или одабрано да испричаш том исповеднику код којега идеш чисто да зна каквим се мислима и дилемама бавиш. Користиће и њему и теби.

Нећу да смарам човека. А и немамо ми сад неки близак однос да разговарамо тако. 

[Lady Godiva]

пре 24 минута, Muramasa рече

Kakav smrtnik, ja sam k'o Velzevul, po gordosti i zabavi u smućivanju i trolovanju prepodobnih. 

Ма какви, ти си Маша..

[Bernard]

On 23. 2. 2018 at 20:18, Lady Godiva рече

Нећу да смарам човека. А и немамо ми сад неки близак однос да разговарамо тако. 

Ni ja ne mislim tebe da smaram, ali ako hoćeš, pročitaj. Ako ništa drugo upoznaćete katolički pogled na ispoved.

A few words about confession and confessors. I shall speak only of what I have experienced and gone through within my own soul. There are three things which hinder the soul from drawing profit from confession in these exceptional moments. The first thing: when the confessor has little knowledge of extraordinary ways and shows surprise if a soul discloses to him the great mysteries worked in it by God. Such surprise frightens a sensitive soul, and it notices that the confessor hesitates to give his opinion; and if it does notice this, it will not be set at peace, but will have even more doubts after confession than before, because it will sense that the confessor is trying to set it at peace while he himself is uncertain. Or else, as has happened to me, a confessor, unable to penetrate some of the soul‟s mysteries, refuses to hear the confession, showing a certain fear when the soul approaches the confessional.

How can a soul in this state obtain peace in the confessional when it has become so oversensitive to every word of the priest? In my opinion, at times of such special trials sent by god to a soul, the priest, if he does not understand the soul, should direct it to some other experienced and well-instructed confessor. Or else he himself should seek light in order to give the soul what it needs, instead of downrightly denying it confession. For in this way he is exposing the soul to a great danger; and more than one soul may well leave the road along which God wanted it to journey. This is a matter of great importance, for I have experienced it myself. I myself began to waver; despite special gifts from God, and even though God Himself reassured me, I have nevertheless always wanted to have the Church‟s seal as well.

The second thing: the confessor does not allow the soul to express itself frankly, and shows impatience. The soul then falls silent and does not say everything [it has to say] and, by this, profits nothing. It profits even less when the confessor, without really knowing the soul, proceeds to put it to the test. Instead of helping the soul, he does it harm. The soul is aware that the confessor does not know it, because he did not allow it to lay itself open fully as regards both its graces and its misery. And so the test is illadapted. I have been submitted to some tests at which I have had to laugh. I will express this better thus: The confessor is the doctor of the soul, but how can a doctor prescribe a suitable remedy if he does not know the nature of the sickness? Never will he be able to do so. For either the remedy will not produce the desired effect, or else it will be too strong and will aggravate the illness, and sometimes – God forbid – even bring about death. I am speaking from my own experience because, in certain instances, it was the Lord himself who directly sustained me. The third thing: it also happens sometimes that the confessor makes light of little things. There is nothing little in the spiritual life. Sometimes a seemingly insignificant thing will disclose a matter of great consequence and will be for the confessor a beam of light which helps him to get to know the soul. Many spiritual undertones are concealed in little things. A magnificent building will never rise if we reject the insignificant bricks. God demands great purity of certain souls, and so He gives them a deeper knowledge of their own misery. Illuminated by light from on high, the soul can better know what pleases God and what does not. Sin depends upon de degree of knowledge and light that exists within the soul. The same is true of imperfections. Although the soul knows that it is only sin in the strict sense of the term which pertains to the sacrament of penance, yet these petty things are of great importance to a soul which is tending to sanctity, and the confessor must not treat them lightly. The patience and kindness of the confessor open the way to the innermost secrets of the soul. The soul, unconsciously as it were, reveals its abysmal depth and feels stronger and more resistant; it fights with greater courage and tries to do things better because it knows it must vie an account of them.

I will mention one more thing regarding the confessor. It is his duty to occasionally put to the test, to try, to exercise, to learn whether he is dealing with straw, with iron or with pure gold. Each of these three types of souls needs different kinds of training. The confessor must – and this is absolutely necessary – form a clear judgment of each soul in order to know how heavy a burden it can carry at certain times, in certain circumstances, or in particular situations. As for myself, it was only later on, after many [negative] experiences, that, when I saw that I was not understood; I no longer laid bare my soul or 57 allowed my peace to be disturbed. But this happened only when all these graces had already been submitted to the judgment of a wise, well-instructed and experienced confessor. Now I know what to go by in certain cases.

And again, I would like to say three words to the soul that is determined to strive for sanctity and to derive fruit; that is to say, benefit from confession. First [word] – complete sincerity and openness. Even the holiest and wisest confessor cannot forcibly pour into the soul what he desires if it is not sincere and open. An insincere, secretive soul risks great dangers in the spiritual life, and even the Lord Jesus Himself does not give Himself to such a soul on a higher level, because He knows it would derive no benefit from these special graces. Second word – humility. A soul does not benefit as it should from the sacrament of confession if it is not humble. Pride keeps it in darkness. The soul neither knows how, nor is it willing, to probe with precision the depths of its own misery. It puts on a mask and avoids everything that might bring it recovery. Third word – obedience. A disobedient soul will win no victory, even if the Lord Jesus himself, in person, were to hear its confession. The most experienced confessor will be of no help whatsoever to such a soul. The disobedient soul exposes itself to great misfortunes; it will make no progress toward perfection, nor will it succeed in the spiritual life. God lavishes His graces most generously upon the soul, but it must be an obedient soul.

Saint Maria Faustina Kowalska

[obi-wan]

On 2/23/2018 at 19:47, Muramasa рече

Tako je, svetiteljka, samo se čeka da te Bog uzme tako savršenu, osim ako baš nije smislio da te ostavi da svetliš pred svetom, kao primer blagočešća. 

Dobro si naucio termine, solidno ti ide sve ukupno, jos malo pa si nas...

[Vladan :::.]

пре 2 минута, obi-wan рече

malo

Али! Један милиметар може бити као светлосна година и 170кг као један грам.