Претражи Живе Речи Утехе

Mitropolit Crnogorske pravoslavne crkve Mihailo kazao je za Standard, da krstionicu na Prevlaci treba srušiti jer se radi o "marifetlucima mitropolita crnogorsko primorskog Amfilohija". Kazao je da sve što nije sagrađeno u skladu sa državnim zakonima nije sveto i to "treba da se miče". Foto: Boka News, sr.wikipedia.org "To su marifetluci Amfilohija Rista Radovića i krstionicu treba da makne ko god hoće. Ako neće niko da je makne onda neka zovnu mene i ja ću je maći, pa neka je prokletstvo na mene", rekao je Mihailo za Standard, komentarišući izjavu mitropolita SPC Amfilohija koji je poručio da "ko sruši krstionicu na Prevlaci, dabogda časni krst uništio njega i njegovo potomstvo". Sveštenstvo SPC i grupa od više stotina vjernika, spriječila je u utorak rušenje krstionice na Ostrvu cvijeća (Prevlaka) iako je inspekcija naložila uklanjanje objekta jer je nelagalno sagrađen. Nakon toga sveštenstvo i vjernici su se organizovali i u smjenama čuvaju objekat. Crnogorska pravoslavna crkva izdala je juče tim povodom saopštenje u kojem su se zapitali "kada će država konačno riješiti crkveno pitanje". Mitropolit Mihailo je za Standard istakao da Crna Gora neće biti kompletna država dok se ne makne "osmatračnica sa Rumije i krstionica sa Prevlake". "Sve što je nedozvoljeno podignuto u državi, nije crkva bez obzira da li je pravoslavna, katolička, anglikanska, džamija ili sinagoga. Sve što nije sagrađeno u skladu sa državnim zakonima nije sveto i to treba da se miče. Crkva je pod okriljem dva zakona državnih i crkvenih. Mi odgovaramo crkvenim zakonima dogmama i kanonima ali i državnim zakonima", rekao je Mihailo. Mitropolit CPC je istakao da ako bi bilo kako Amfilohije želi, onda bi se crkva mogla postaviti bilo gdje. "Onda možemo i mi iz CPC donijeti neku kartonsku kutiju ispred Skupštine i proglasiti je crkvom i da je niko ne može dirati. Ali to što radi Amfilohije to u jednom dijelu dozvoljava država. Ovdje nije u pitanju ni crkva ni molitva, već osvajanje državnih teritorija. Nije u pitanju samo krstionica na Prevlaci već i crkva na Rumiji. Ne bi me čudilo da SPC pomjeri mauzolej Njegošev sa Lovćena i da sagradi crkvu Karađorđevićima", rekao je Mihailo. Ističe da su crkve koje postavlja SPC politički izazov za državu. "Država mora ozbilno da se pozabavi ovim pitanjem. SPC ne smije da poklanja niti da prodaje svoju imovinu dok ne dobiju dozvolu države. Država mora da donese zakon kojim treba da reguliše prodaju i rukovođenje crkvenom zemljom", rekao je mitropolit CPC. On je istakao da Crnogorska crkva nikad ne bi napravila nikavu građevinu a da to ne bude u slakdu sa državnim zakonima. "Evo pogledajte i taj hram koji je sagrađen u Podgorici, to je jedna pljuvaonica u kojoj se slavi sve što je anticrnogorsko", rekao je Mihailo i poručio da država mora stati na kraj ovome. izvor

Branka Veselinović za B92: Rekla sam Titu “Nemoj više da me zoveš” Naša najstarija glumica i članica prvog ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta Branka Veselinović uskoro će proslaviti 100. rođendan, a za tu priliku matično pozorište sprema svečanost u njenu čast. Igrala je u pozorištu, na filmu i u serijama, a zbog svog znanja i talenta bila je i česta gošća predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, kojem je čak jednom prilikom rekla da je više ne zove na zabave. Foto: Privatna arhiva "Trošila sam se, davala sebe, ali to je najlepši način da se nematerjalno obogatiš", otkriva ona u intervjuu za B92. Veselinović je u svojoj bogatoj karijeri glumila u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a u JDP je ostvarila više od 40 uloga. Takođe je glumila i u Ateljeu 212, a u Umetničkom i Narodnom pozorištu, a ostvarila je više od 40 uloga u filmovima i serijama, te igrala u najčuvenijoj radio-drami svih vremena "Veselo veče"... I danas voli da zabavlja publiku. Družila se sa srpskim velikanima, intelektualnom i umetničkom elitom i u svom stanu čuva mnogo uspomena stečenih tokom svog bogatog života. Ona se tome raduje i kaže da i danas uživa u svemu i ne voli da propušta stvari. Sluša muziku do jedan, dva uveče. "Sve treba voleti, odaberu mozak i raspoloženje šta im se dopada. Misliš da si moćan i pun znanja, prestaneš da se interesuješ, ali to je strah, ne treba stati, treba uvek učiti". Poručuje da će ispunjen i bogat život imati onaj ko se ne preda. "Ne možeš da sediš i ne radiš ništa, da te sve mrzi. Mene i dalje sve interesuje. Ne starim, jer je moja priroda takva. Često mi kažu kako Branka u stotoj godini ovo ili ono … ali ja nemam sto godina. Ne osećam ih, mnogo manje godina imam", kaže naša poznata glumica Branka Veselinović. Doživotna ambasadorka UNICEF Glumica, poliglota, pesnikinja, slikarka, doživotna ambasadoorka UNICEF-a, počasna građanka Novog Sada i Beograda, članica Diplomatskog kora žena i još mnogo, mnogo toga ume, radi i pripada Branki Veselinović, koja kaže da ljudi najviše greše ako “žive u jednom zanatu”. "Nikad ne treba stati. Ja sam se bogatila radeći, a nisam glumila uvek za novac. Igrala sam predstave za razne sindikate i bolesne ljude, invalide, pa i za slepe, jer i oni doživljavaju predstave. Trošila sam se, davala sebe, ali to je najlepši način da se nematerjalno obogatiš". U stanu u centru Beograda dočekuje i ispraća po nekog gosta, ovih dana novinare, čita bez naočara i voli da slika. Nikad nije pušila i pila, redovno vežba od kad zna za sebe i ne jede masnu hranu, jer je, kako kaže, u rodnoj Vojvodini tako naučila. Slatkiše međutim sebi ne uskraćuje. Uveliko se priprema otvaranje legata Branke Veselinović u Muzeju knjiga na Banjici, koje je zakazano za 10. septembar u 18 sati. Već je između ostalog poklonila 700 knjiga, ali i ključeve koje je dobila kao počasna građanka Novog Sada, u kom je odrasla i Dečijeg sela. Čuvena je po humanitarnom radu. Stupica je upoznala s budućim mužem Jedini je preživeli član prvog ansambla JDP-a u kom je upoznala supruga Mlađu Veselinovića, sa kojim je srećno provela 64 godine. "Igrali smo momka i devojku i zaljubili se. Stvar je rešila moja kuma Mira Stupica kad je pitala i mene i njega da li smo slobodni, pa nas spojila. Ali imala sam tolike partenere, igrala Šekspira i nisam se zaljubljivala, a Mlađa i ja smo se zavoleli. Svako jutro i veče slušam snimke na kojima mi recituje i to je dobro vibriranje života. On je tu sa mnom, nije zauvek otišao". Podseća da je umro u decembru 2012. godine. Branka pored glumačkog dara, govori ruski, mađarski, nemački francuski i engleski jezik, pa je često bila gošća predsednika SFRJ Josipa Broza Tita. "Poslednji put sam bila pred njegovu bolest i rekla da neću više dolaziti jer samo mene zove. A predsednik kaže ’jel ima neki jezik koji Vi Branka ne govorite’. Pored sede ambasadori pa se svakom obraćam na njegovom jeziku". Seća se Branka i svoje porodice. Izgubila je šesnaestogodišnjeg brata kad je u pokušaju da napravi salto pao na glavu i poginuo, a rano je ostala i bez majke. "Imala sam 12 i po godina kad mi je majka umrla i popila sam tad kiselinu da i ja umrem. Spasili su me u poslednjem času". Seća se da su svi bili nadareni za jezike i da su često razgovarali kroz stihove. Mnogo govori kroz stihove, pa evo nekih koji je lepo opisuju: "Odakle ja tako dugu živim zato što se životu svakog trena divim i kad patim dobro dobrim vratim". https://www.b92.net/kultura/vesti.php?yyyy=2018&mm=08&dd=31&nav_category=1864&nav_id=1437755