Екстремни индивидуализам

[Justin Waters]

пре 21 минута, Grizzly Adams рече

ОК, ти боље знаш шта је комунизам од Маркса који га је измислио...

Svasta od tebe. Pa Marks uopste nije izmislio komunizam, valjda bi toliko trebao znati. Termin "Komunizam" je skovao neki francuski mislilac kako mu bjese ime ne znam, a sama nacela komunizma koja je i on sam isticao i vezivao ih za taj termin, protivljenje privatnom vlasnistvu, sluzenje zajednici (bez obzira da je li je prislino ili neprisilno) itd....mogu se pratiti jos do daleko u istoriju. 

 

пре 24 минута, Grizzly Adams рече

По твојој дефиницији онда је и Америка комунистичка држава, јер људи могу слободно да се организују у комуне. Па то и раде - Амиши, разне верске групе итд.

Nije komunistička. Ako se desi da svi američki građni, njih 300 i nešto miliona ili makar velika većina odluče da se odreknu privatne svojine i sve što posjeduju stave u službu komune, onda će postati komunistička. 

[Grizzly Adams]

пре 12 минута, Justin Waters рече

Svasta od tebe. Pa Marks uopste nije izmislio komunizam, valjda bi toliko trebao znati. Termin "Komunizam" je skovao neki francuski mislilac kako mu bjese ime ne znam, a sama nacela komunizma koja je i on sam isticao i vezivao ih za taj termin, protivljenje privatnom vlasnistvu, sluzenje zajednici (bez obzira da je li je prislino ili neprisilno) itd....mogu se pratiti jos do daleko u istoriju. 

Што ти волиш да се запетљаш... Ајде овако да разјаснимо.

Прво, савремено значење термина "комунизам" је како је дефинисан у марксизму, тј. како га је Маркс дефинисао. Не можемо сад да прескачемо векове и позивамо се на неке архаичне дефиниције које данас нико не користи. Маркс је дефинисао комунизам као "политички и економски систем" и у том смислу се тај термин употребљава већ 100 година.

Друго, у контексту наше дискусије - држава и разни државни подухвати наспрам приватних - нема никаквог смисла позивати се на тај "комунитаријанизам" јер није релевантан. Свакако у слободном, тј. "капиталистичком", друштву људи могу да организују комуне колико год желе. Нико им не брани. Али то није "комунизам" у данашњем значењу речи.

Свесно или несвесно, направио си замену теза.

пре 12 минута, Justin Waters рече

Nije komunistička. Ako se desi da svi američki građni, njih 300 i nešto miliona ili makar velika većina odluče da se odreknu privatne svojine i sve što posjeduju stave u službu komune, onda će postati komunistička. 

Наравно да неће, јер ће увек бити оних који се неће добровољно одрећи приватне својине. А велике комуне би се распале саме од себе јер би биле далеко инфериорне у односу на њих (економски, непродуктивне). Осим ако их не одржавају силом - што се опет своди на марксизам.

[Justin Waters]

пре 3 часа, Grizzly Adams рече

Што ти волиш да се запетљаш... Ајде овако да разјаснимо.

Прво, савремено значење термина "комунизам" је како је дефинисан у марксизму, тј. како га је Маркс дефинисао. Не можемо сад да прескачемо векове и позивамо се на неке архаичне дефиниције које данас нико не користи. Маркс је дефинисао комунизам као "политички и економски систем" и у том смислу се тај термин употребљава већ 100 година.

Друго, у контексту наше дискусије - држава и разни државни подухвати наспрам приватних - нема никаквог смисла позивати се на тај "комунитаријанизам" јер није релевантан. Свакако у слободном, тј. "капиталистичком", друштву људи могу да организују комуне колико год желе. Нико им не брани. Али то није "комунизам" у данашњем значењу речи.

Свесно или несвесно, направио си замену теза.

Ne uopste ne zapetljavam niti mjenjam teze. Marks nije bio prvi i jedini teoretičar komunizma, komunizam je evoluirao tokom vremena i ni dan danas nije jedan uniforman i kompaktan politički i ekonomski sistem, razgranao se na razne pravce, i on je bio jedan od mnogih kritičara kapitalizma u 19 vijeku. On jeste na kraju jedan od najznamenitijih, ali isključivo zbog toga jer su njegove teorije u vezi komunizma prihvaćene od Boljševika i među ostalima revolucionarnim pokretima u 20 vijeku. Tako da nisam napravio nikakvu zamjenu teza, govorim o komunizmu ono šta jeste, o njegovim načelima, a ne kako ga liberatarijanci definišu. 

U kontekstu diskusije, komunizam je vrlo neefikasan ekonomski sistem i može da opstaje samo u malim komunama, poput manastira ili kibuca. Junatio gdje pominje privatne vatrogasce i ostalo, pretpostavljam negdje u Kolumbiji ili Portoriku također, mada nisam ga pitao, pretpostavljam da se radi o nekim manjim mjestima koja zbog svog položaja i povezanosti sa ostatkom države moraju da se organizuju na taj način. Inače kao komunizam koji kada bi se širio na veliki broj ljudi, na kompleksnije društvene odnose i zajednice, raspao bio se prosto isto kao i ti primjeri koje navodi Juanito. 

[Justin Waters]

пре 4 часа, Juanito рече

Па добро. Прво децентрализација, па приватизација онога што се може. И онда на крају нека (централна) држава ради само оно што мора. Да се разумемо, још нисам узео довољно вутре да инсистирам да сви аутопутеви морају да буду приватни и да не сме да се праве бране и насипи од пореских пара.  Али дефинитивно мислим да је држава у самој суштини лоша и да је треба избегавати колико је могуће. А данас далеко више људи (и са утицајем и без) верују у маму државу него у превише малу државу, тако да ми је више него очигледно на коју страну треба вући. Ево како је говорио Фајнмантустра and #IAmWithHim. 

Država nije po svojoj suštini loša. O njoj možeš govorit u kontekstu efikasnosti, da li bi društvo bilo naprednije, mirnije za život i sadržajnije da je države manje ili više. Ti si imao neka loša iskustva sa državom, ne znam handrili su ti ženu kad ste došli u Srbiju ovi iz odjela za strance u vezi papira, stalno ispitavli kao da su kominterna, a vi potencijlni špijuni itd.......imaš osnova da kažeš fuj država. Ja sam imao kontra iskustvo, i sa ovakvom raspalom državom kakva je BiH imam super iskustvo sa vađenjem papira, niko nas ne gnjavi, nemam nikak utisak da nas neko prozire, sad bi ja trebao biti super hepi i neki hardkor etatista. Nisam...državu posmatram kao trenutu realnost i baš kao kapitalizam, koji je pun mana, ali trenutno najbolji i najefikasniji ekonomski sistem, tako i država sa svim svojim manama trenutno je nezamjenjiv način organizovanja ljudskih zajednica. Ja naročito volim da naglasim da nisu sve države širom svijeta iste, i da su države širom svijete (ne)efikasne onoliko koliko im to diktiraju spoljašnji uslovi, gegrafski položaj, istorija, kultura, specifičnost mikrodruštava pod tim podnevljem itd....Širom svijeta raznih je primjera. Izrael je odlično organizovana država. Singapurska država se ne petlja u ekonomiju, ali se petljaju u ostale pore društvenih odnosa, ali izuzetno dobro rade sa svime čega se dotaknu, saobraćaj, zdravstvo, stanovanje, školstvo, vojska itd...tako da su one libertarijanske floskule da država uništi sve čega se dotakne obične fantazije. Evo baš danas pročitah članak iz NG, o sreći, pa se tamo navode Kostarika, Danska, i Singapur kao primjeri tri države u kojim živi veliki procenat srećnih i zadovoljnih ljudi. Danski i Singapurski model sreće mi se nimalo nisu dopali, ali za Kostariku mi je bilo interesantno pročitati zašto su ljudi tamo toliko srećni, i jako mi se dopalo, iako nisu bogata država, raspadom kolonijalizma, i sticanjem nezavisnosti nisu imali uslove da su u njoj izrode bogati zemljoposjednici čijim su interesim poduprti vojskom služili predsjednici. Zbog toga jer su bili crna ovca u španskom carstvu poprilično siromašni jer su bili izostavljeni iz ondašnjeg modela "ekonomskog prosperiteta" vremenom su, se formirali kao poprilično egalitarističko društvo. Uz pomoć države pokrenuti su programi za razvoj školstva, bili su najpismenija država latinske Amerike do 1930, država je ulagala u snabdjevanje vodom udaljenih sela, izgradnjom vodovoda time omogućuući higijenske uslove tako da su djeca imama zdrav početak života izbjegavajući kolere i druge bolesti. 40-tih su donijeli zakone o socijalnom osiguranju da bi na kraju uspostavili sistem sveopšte zdravstvene zaštite i imaju najveći životni vijek rame u rame sa Čileom u Latinskoj Americi. Plus kad se tome doda da imaju mogućnost i da zarade, i da žive svoj vreli latinoamerički temprament, jasno je otkud po anketama tamo ima mnogo srećnih ljudi. Još jedan primjer da država ne mora da uništi svega čega se dotakne, ja to tako mislim da treba da gledati, ne vezano za to kakva su mi lična iskustva ili iskustva drugih ljudi. 

[Ronald]

пре 52 минута, Justin Waters рече

Država nije po svojoj suštini loša. O njoj možeš govorit u kontekstu efikasnosti, da li bi društvo bilo naprednije, mirnije za život i sadržajnije da je države manje ili više. Ti si imao neka loša iskustva sa državom, ne znam handrili su ti ženu kad ste došli u Srbiju ovi iz odjela za strance u vezi papira, stalno ispitavli kao da su kominterna, a vi potencijlni špijuni itd.......imaš osnova da kažeš fuj država. Ja sam imao kontra iskustvo, i sa ovakvom raspalom državom kakva je BiH imam super iskustvo sa vađenjem papira, niko nas ne gnjavi, nemam nikak utisak da nas neko prozire, sad bi ja trebao biti super hepi i neki hardkor etatista. Nisam...državu posmatram kao trenutu realnost i baš kao kapitalizam, koji je pun mana, ali trenutno najbolji i najefikasniji ekonomski sistem, tako i država sa svim svojim manama trenutno je nezamjenjiv način organizovanja ljudskih zajednica. Ja naročito volim da naglasim da nisu sve države širom svijeta iste, i da su države širom svijete (ne)efikasne onoliko koliko im to diktiraju spoljašnji uslovi, gegrafski položaj, istorija, kultura, specifičnost mikrodruštava pod tim podnevljem itd....Širom svijeta raznih je primjera. Izrael je odlično organizovana država. Singapurska država se ne petlja u ekonomiju, ali se petljaju u ostale pore društvenih odnosa, ali izuzetno dobro rade sa svime čega se dotaknu, saobraćaj, zdravstvo, stanovanje, školstvo, vojska itd...tako da su one libertarijanske floskule da država uništi sve čega se dotakne obične fantazije. Evo baš danas pročitah članak iz NG, o sreći, pa se tamo navode Kostarika, Danska, i Singapur kao primjeri tri države u kojim živi veliki procenat srećnih i zadovoljnih ljudi. Danski i Singapurski model sreće mi se nimalo nisu dopali, ali za Kostariku mi je bilo interesantno pročitati zašto su ljudi tamo toliko srećni, i jako mi se dopalo, iako nisu bogata država, raspadom kolonijalizma, i sticanjem nezavisnosti nisu imali uslove da su u njoj izrode bogati zemljoposjednici čijim su interesim poduprti vojskom služili predsjednici. Zbog toga jer su bili crna ovca u španskom carstvu poprilično siromašni jer su bili izostavljeni iz ondašnjeg modela "ekonomskog prosperiteta" vremenom su, se formirali kao poprilično egalitarističko društvo. Uz pomoć države pokrenuti su programi za razvoj školstva, bili su najpismenija država latinske Amerike do 1930, država je ulagala u snabdjevanje vodom udaljenih sela, izgradnjom vodovoda time omogućuući higijenske uslove tako da su djeca imama zdrav početak života izbjegavajući kolere i druge bolesti. 40-tih su donijeli zakone o socijalnom osiguranju da bi na kraju uspostavili sistem sveopšte zdravstvene zaštite i imaju najveći životni vijek rame u rame sa Čileom u Latinskoj Americi. Plus kad se tome doda da imaju mogućnost i da zarade, i da žive svoj vreli latinoamerički temprament, jasno je otkud po anketama tamo ima mnogo srećnih ljudi. Još jedan primjer da država ne mora da uništi svega čega se dotakne, ja to tako mislim da treba da gledati, ne vezano za to kakva su mi lična iskustva ili iskustva drugih ljudi. 

Ne postoji model srece osim u glavama ekonomista koji se bave nekakvom ekonomijom srece ili cega vec. Sta je sreca za nekoga zavisi od milion faktora i besmisleno je mjeriti.

Ako posmatramo odnos privatnog i drzavnog vlasnistva, privatnici su u vecini slucajeva efikasniji, jer raspolazu i trose svoje ili pozajmljene pare koje trebaju da vrate. 

Problem drzavnih institucija je sto su one glavni izvor korupcije, nepotizma i izvlacenja novca iz drzavnih preduzeca radi finansiranja razno raznih gluposti. U USA 1 dolar ulozen u privatni sektor vraca 1.2 a u drzavni 0.8.

BIH je jedna od tri najkorumpiranije drzave u Evropi, pa nema konkursa za posao u javnom sektoru koji nije namjesten. A ovo oko papirologije je nepotrebno komentarisati jer se o neefikasnosti javnog sektora u obzir uzimaju podaci na nivou zemlje ili bar opstina a ne pojedinca jer negativnih iskustava sa drzavom ima svugdje. Vidi na primer u Svedskoj vrlo malo zena ima u privatnom sektoru koje su direktori kompanija, dok su u javnom sektoru vecinom zaposlene. U Svedskoj i Norveskoj imas ljudi od 20 i kusur koji su radno sposobni i zdravi ali su u penziji upravo zbog neefikasnosti drzave i njenih institucija na mnogim poljima. O tim skandinavskim drzavama bih mogao navesti dosta toga negativnog usled velikog javnog sektora. U BIH drzava uzima 50 %  i vise od zarade i ne znam kako ti tu ne vidis problem ili je to za tebe ok.

Singapur je totalitarna drzava, koja ima ogroman javni dug( da ne ulazim ciji javni dug je laksi za vratiti itd., to je drugo pitanje) koja ima dosta slobodnu ekonomiju, ali i Svajcarska je kada su pojedinci i njihove individualne slobode u pitanju dosta katastrofalna dok je ekonomski medju najboljim.

Da ne govorimo o subvencijama, kvotama, carinama i drugim ekonomskim mjerama koje politicari tako lako koriste jer su bile uvijek prisutne tokom istorije ali bez da imamo ikakvu kost benefit analizu osim nekakve zastite " nacionalnih interesa" i drugih demagoskih mjera.

Na kraju drzava je ekonomski svakako losa jer je skoro svaka drzava na svijetu u dugovima, odnosno ima javni dug.

Mozda nemamo bolje ali to ne znaci da treba da je hvalimo i ne kritikujemo.

[Justin Waters]

пре 19 минута, Ronald рече

Ne postoji model srece osim u glavama ekonomista koji se bave nekakvom ekonomijom srece ili cega vec. Sta je sreca za nekoga zavisi od milion faktora i besmisleno je mjeriti.

Ako posmatramo odnos privatnog i drzavnog vlasnistva, privatnici su u vecini slucajeva efikasniji, jer raspolazu i trose svoje ili pozajmljene pare koje trebaju da vrate. 

Problem drzavnih institucija je sto su one glavni izvor korupcije, nepotizma i izvlacenja novca iz drzavnih preduzeca radi finansiranja razno raznih gluposti. U USA 1 dolar ulozen u privatni sektor vraca 1.2 a u drzavni 0.8.

BIH je jedna od tri najkorumpiranije drzave u Evropi, pa nema konkursa za posao u javnom sektoru koji nije namjesten. A ovo oko papirologije je nepotrebno komentarisati jer se o neefikasnosti javnog sektora u obzir uzimaju podaci na nivou zemlje ili bar opstina a ne pojedinca jer negativnih iskustava sa drzavom ima svugdje. Vidi na primer u Svedskoj vrlo malo zena ima u privatnom sektoru koje su direktori kompanija, dok su u javnom sektoru vecinom zaposlene. U Svedskoj i Norveskoj imas ljudi od 20 i kusur koji su radno sposobni i zdravi ali su u penziji upravo zbog neefikasnosti drzave i njenih institucija na mnogim poljima. O tim skandinavskim drzavama bih mogao navesti dosta toga negativnog usled velikog javnog sektora. U BIH drzava uzima 50 %  i vise od zarade i ne znam kako ti tu ne vidis problem ili je to za tebe ok.

Singapur je totalitarna drzava, koja ima ogroman javni dug( da ne ulazim ciji javni dug je laksi za vratiti itd., to je drugo pitanje) koja ima dosta slobodnu ekonomiju, ali i Svajcarska je kada su pojedinci i njihove individualne slobode u pitanju dosta katastrofalna dok je ekonomski medju najboljim.

Da ne govorimo o subvencijama, kvotama, carinama i drugim ekonomskim mjerama koje politicari tako lako koriste jer su bile uvijek prisutne tokom istorije ali bez da imamo ikakvu kost benefit analizu osim nekakve zastite " nacionalnih interesa" i drugih demagoskih mjera.

Na kraju drzava je ekonomski svakako losa jer je skoro svaka drzava na svijetu u dugovima, odnosno ima javni dug.

Mozda nemamo bolje ali to ne znaci da treba da je hvalimo i ne kritikujemo.

Ogradio sam se od ekonomije, i navodio sam primjer Singapura gdje država nešto radi i to nešto je poprilično dobro zbog tog stava koji postoji među libertarijanacima da je držva nužno zlo i sve šta radi radi loše. Državni putevi su loši, državne bolnice su loše, državno školstvo je loše, itd...to nije tačno. 

Široko je polje za diskusiju sad, da problem je tih 50% što država uzima u BiH, ali isto tako u Makedoniji i Gruziji uzima daleko manje, pa im to ništa ne pomaže. Imaš Belize kao primjer jedne vrlo minimalističke države sa niskim porezima pa opet ništa, ćorak ne pomaže prosto daj da državi uzmemo moć i sve će procvjetati, zaista ekonomija je kompleksna stvar i razvoj države i ekonomski prosperitet naroda uopšte nije tao lako odrediti kako i kada, a ja sam prosto oguglao na sve libertarijanske tlapnje o tome kako neka ekonomija i država trebaju da se razvijaju. Umijem sam da vidim šta je realnost, a šta neostvarena mašta. 

[Grizzly Adams]

пре 5 минута, Justin Waters рече

Državni putevi su loši, državne bolnice su loše, državno školstvo je loše, itd...to nije tačno. 

[Ronald]

пре 2 минута, Justin Waters рече

Ogradio sam se od ekonomije, i navodio sam primjer Singapura gdje država nešto radi i to nešto je poprilično dobro zbog tog stava koji postoji među libertarijanacima da je držva nužno zlo i sve šta radi radi loše. Državni putevi su loši, državne bolnice su loše, državno školstvo je loše, itd...to nije tačno. 

Široko je polje za diskusiju sad, da problem je tih 50% što država uzima u BiH, ali isto tako u Makedoniji i Gruziji uzima daleko manje, pa im to ništa ne pomaže. Imaš Belize kao primjer jedne vrlo minimalističke države sa niskim porezima pa opet ništa, ćorak ne pomaže prosto daj da državi uzmemo moć i sve će procvjetati, zaista ekonomija je kompleksna stvar i razvoj države i ekonomski prosperitet naroda uopšte nije tao lako odrediti kako i kada, a ja sam prosto oguglao na sve libertarijanske tlapnje o tome kako neka ekonomija i država trebaju da se razvijaju. Umijem sam da vidim šta je realnost, a šta neostvarena mašta. 

Opet pravis gresku jer sam ja naveo konkretno za BIH, mozes uzeti i u Svedskoj, Norveskoj Finskoj itd, pa su efikasne. Nije mi to bila svrha nego kritika licnog iskustva.

Jednostavno svakome ko cita literaturu o ekonomskom i institucionalnom razvoju drzava i njihovoj istoriji je jasno da bez politicke liberalizacije nema ni ekonomske, odnosno da bez jakih i kvalitetnih institucija tesko da ce drzava na duzi rok biti efikasna ekonomski bez obzira sto ima nizu javnu potrosnju.

Ne postoji savrseni libertarijanizam ili anarho kapitalizam, drustva su samo manje ili vise slobodna politicki i ekonomski.

Kad se o necemu raspravlja onda je svakako neophodno gledati ekonomsku isplativost, ako su drzavne skole skupe i neefikasne danas i dosta zastarjele, za razliku od nekad kada su imale svoju svrhu, pa onda hajde da vidimo sta da se radi, odnosno da li treba nesto mijenjati.

Slicno je i sa drzavnim bolnicama, ali opet nema nikakve veze navoditi pojedinacne negativne primere iz Svajcarske, Kanade, jer nam to nista ne govori posto nista nije savrseno, ali je logicno navesti da na isti broj stanovnika u Hrvatskoj imas vise doktora nego u USA zbog njihovog komplikovanog licenciranja, manjka ljekara, itd. sto uz visi standard moze daleko vise podici cijene medicinskih usluga. 

[Juanito]

@Justin Waters

Држава је по суштини лоша не зато што лоше ради сваку појединачну ствар, него зато што игнорише различите потребе сваког појединца, и концентрише се на “просечног грађанина” који онда треба да буде “срећан” и не знам ти ја шта. То се одлично види у северноевропским сектама које су уређене државе које функционишу, али појединци ту не постоје. Зло и наопако. 

[Avocado]

пре 9 часа, Juanito рече

@Justin Waters

Држава је по суштини лоша не зато што лоше ради сваку појединачну ствар, него зато што игнорише различите потребе сваког појединца, и концентрише се на “просечног грађанина” који онда треба да буде “срећан” и не знам ти ја шта. То се одлично види у северноевропским сектама које су уређене државе које функционишу, али појединци ту не постоје. Зло и наопако. 

Ali pitanje je da li je to takav drzavni sistem napravio od tih ljudi ili su ti ljudi napravili takav sistem zato sto su takvi... tj. da li mislis da bi oni bili drugaciji kada bi im nekako nakalemio libertarijanizam?

[Justin Waters]

пре 9 часа, Juanito рече

@Justin Waters

Држава је по суштини лоша не зато што лоше ради сваку појединачну ствар, него зато што игнорише различите потребе сваког појединца, и концентрише се на “просечног грађанина” који онда треба да буде “срећан” и не знам ти ја шта. То се одлично види у северноевропским сектама које су уређене државе које функционишу, али појединци ту не постоје. Зло и наопако. 

Zašto bi država imala cilj da namiri različite potrebe svakog pojedinca? To je nemoguće, jer koliko je ljudi toliko je ćudi...Država kad cilja nekog prosječnog građanina, cilja na to da obezbjedi nešto što bi većini ljudi trebalo da bi imali osnovne pogodnosti da žive civlizovan život, znači pristup pitkoj vodi, pristup zdravstvenoj zaštiti, pristup osnovnom obrazovanju itd....Da skandinavske zemlje su specifične, ali ne baš dobar primjer jer država tamo funkcioniše, ali društvo je kao sekta iz više razloga, ne samo zbog same države, ljudi su takvi. Navodio sam primjer Kostarike, koja je isto uređena država, ali tamo ljudi nisu kao sektaši to dobro kao latino zet znaš. 

[Justin Waters]

пре 12 часа, Ronald рече

Opet pravis gresku jer sam ja naveo konkretno za BIH, mozes uzeti i u Svedskoj, Norveskoj Finskoj itd, pa su efikasne. Nije mi to bila svrha nego kritika licnog iskustva.

Jednostavno svakome ko cita literaturu o ekonomskom i institucionalnom razvoju drzava i njihovoj istoriji je jasno da bez politicke liberalizacije nema ni ekonomske, odnosno da bez jakih i kvalitetnih institucija tesko da ce drzava na duzi rok biti efikasna ekonomski bez obzira sto ima nizu javnu potrosnju.

Ne postoji savrseni libertarijanizam ili anarho kapitalizam, drustva su samo manje ili vise slobodna politicki i ekonomski.

Kad se o necemu raspravlja onda je svakako neophodno gledati ekonomsku isplativost, ako su drzavne skole skupe i neefikasne danas i dosta zastarjele, za razliku od nekad kada su imale svoju svrhu, pa onda hajde da vidimo sta da se radi, odnosno da li treba nesto mijenjati.

Slicno je i sa drzavnim bolnicama, ali opet nema nikakve veze navoditi pojedinacne negativne primere iz Svajcarske, Kanade, jer nam to nista ne govori posto nista nije savrseno, ali je logicno navesti da na isti broj stanovnika u Hrvatskoj imas vise doktora nego u USA zbog njihovog komplikovanog licenciranja, manjka ljekara, itd. sto uz visi standard moze daleko vise podici cijene medicinskih usluga. 

Vidi, nemos me vozati tamo amo, ja ne mogu da ti čitam misli, ako u Svedskoj i Finskoj funkcioniše, zašto je problem onda 50% u BiH? Onako kako si rekao za BiH, meni je zvučalo da ti je pogrešno to što se uzima 50%, kao cifra ili broj, a ne način na koji se te pare troše, pa sam zato naveo Makedoniju i Gruziju da su tamo porezi drastično sniženi u cilju ekonmske liberalizacije kako bi se privukli investitori i poboljšala klim za održiv razvoj, pa ništa opet. 50% u BiH je problem, ne zbog 50% već zbog toga što uzimaju 50%, a ja kao prosječan građanin nema ništa od toga. Oni meni uzmu 50% da bi mogli plaćati glomaznu administraciju koja ništa ne radi i da bi se ministri mogli vozati u skupim kolima, a u Skandinaviji ti uzmu 50% da bi imao socijalnu sigurnost pored bezbroj drugih stvari, da možeš uzeti godinu dana trudnickog i kao muž i žena, i da dobijaš 100% platu i da ti poslodavac ne zvoca zbog toga, i još pri tom vidiš ministra kako na posao ide gradskim saobraćajem. 

Da svakako da valja raspravljati, ali pri tom u raspravu ne treba unosti neke paušalne kvalifikacije koje kakvih ekonomskih analiticara poput toga da su državne škole skupe. Ko je to izračunao da su skupe? Neko iz austrijske škole? Državne škole nisu prevaziđene, one su i dalje potreba većine ljudi pa u i onim bogatijim državama, samo je pitanje kavlitete te nastave, da li tu treba nešto mijenjati, ja bi recimo napravio jednu korijenitu reformu državnog školstva kod nas, kako se predaje, ko predaje itd...to jeste zastarjelo u treba jeda novi zadah. 

Sa bolnicama je isto tako, one ne da nisu prevaziđene nego su i dalje nasušna potreba i da se samo diskutovati o načinu kako se neko liječi, o pristupu, doktorima itd.... Uredu je privatnik, da odem na neki rutinski pregled i platim 30 - 40 maraka, uredu i da po svojoj volji obavim MRI za 200 eura to nije skupo ni za prosječnu platu u BiH, uredu je i ako se bogat pa ideš samo kod privatnika...ali ako bi se ozbiljnije razbolio kao prosječan građanin onda liječenje kod privatnika bi me finansijski ozbiljno pogodilo. Skoro sam odležao u bolnici zbog virusnog meningitisa, a to nije ništa od čega sve ljudi boluju, 10 dana sa svim testovima kojih je bilo gro...na kraju mi je participacija bila 130 maraka, za mene nije problem, ali da sam ležao u privatnoj bolnici platio bih 5000 maraka što bi stvarno bilo udarac na moj džep. A te priče kako bi se kod privatnika usluge toliko smanjile, samo da nije zle države i regulacija, da bi liječenje bilo pis of kejek je prosto nebulozna i neutemeljena. 

 

[GeniusAtWork]

Тржиште, то сам ја!

[Ronald]

1 hour ago, Justin Waters рече

Vidi, nemos me vozati tamo amo, ja ne mogu da ti čitam misli, ako u Svedskoj i Finskoj funkcioniše, zašto je problem onda 50% u BiH? Onako kako si rekao za BiH, meni je zvučalo da ti je pogrešno to što se uzima 50%, kao cifra ili broj, a ne način na koji se te pare troše, pa sam zato naveo Makedoniju i Gruziju da su tamo porezi drastično sniženi u cilju ekonmske liberalizacije kako bi se privukli investitori i poboljšala klim za održiv razvoj, pa ništa opet. 50% u BiH je problem, ne zbog 50% već zbog toga što uzimaju 50%, a ja kao prosječan građanin nema ništa od toga. Oni meni uzmu 50% da bi mogli plaćati glomaznu administraciju koja ništa ne radi i da bi se ministri mogli vozati u skupim kolima, a u Skandinaviji ti uzmu 50% da bi imao socijalnu sigurnost pored bezbroj drugih stvari, da možeš uzeti godinu dana trudnickog i kao muž i žena, i da dobijaš 100% platu i da ti poslodavac ne zvoca zbog toga, i još pri tom vidiš ministra kako na posao ide gradskim saobraćajem. 

Da svakako da valja raspravljati, ali pri tom u raspravu ne treba unosti neke paušalne kvalifikacije koje kakvih ekonomskih analiticara poput toga da su državne škole skupe. Ko je to izračunao da su skupe? Neko iz austrijske škole? Državne škole nisu prevaziđene, one su i dalje potreba većine ljudi pa u i onim bogatijim državama, samo je pitanje kavlitete te nastave, da li tu treba nešto mijenjati, ja bi recimo napravio jednu korijenitu reformu državnog školstva kod nas, kako se predaje, ko predaje itd...to jeste zastarjelo u treba jeda novi zadah. 

Sa bolnicama je isto tako, one ne da nisu prevaziđene nego su i dalje nasušna potreba i da se samo diskutovati o načinu kako se neko liječi, o pristupu, doktorima itd.... Uredu je privatnik, da odem na neki rutinski pregled i platim 30 - 40 maraka, uredu i da po svojoj volji obavim MRI za 200 eura to nije skupo ni za prosječnu platu u BiH, uredu je i ako se bogat pa ideš samo kod privatnika...ali ako bi se ozbiljnije razbolio kao prosječan građanin onda liječenje kod privatnika bi me finansijski ozbiljno pogodilo. Skoro sam odležao u bolnici zbog virusnog meningitisa, a to nije ništa od čega sve ljudi boluju, 10 dana sa svim testovima kojih je bilo gro...na kraju mi je participacija bila 130 maraka, za mene nije problem, ali da sam ležao u privatnoj bolnici platio bih 5000 maraka što bi stvarno bilo udarac na moj džep. A te priče kako bi se kod privatnika usluge toliko smanjile, samo da nije zle države i regulacija, da bi liječenje bilo pis of kejek je prosto nebulozna i neutemeljena. 

 

Ne vozam ja tebe, nego ti ne razumijes sta ti pricam, skandinavske zemlje o kojima govorim mogu da podnesu visoku javnu potrosnju jer imaju visedecenijski kontinuitet stabilnih politickopravnih institucija. Medjutim svakako da i tamo drzave uzimaju mnogo i da dosta tih prihoda odlazi na na sve i svasta kao sto sam spomenuo, totalno neracionalne socijalne pomoci, penzionisanje zdravih i mladih osoba, prisilno guranje zena u javni sektor kako bi se postigla nekakva jednakost itd. Kada govorimo o Makedoniji, ona nema politicku sigurnost, medjutim kolika tolika ekonomska liberalizacija je popravila stanje u odnosu na prije, medjutim kao sto kaze Vladimir Gligorov, njemu svakako vise vjerujem, ogromna korupcija je bila itekako prisutna u prethodnoj vladi i diktatorsko ponasanje Gruevskog, a takvo okruzenje nije sigurno ni za strane ni za domace investitore. Medjutim svakako je bolje da su nameti nizi ako imamo los institucionalni okvir kao u Makedoniji nego u BIH gdje je sve lose. I Rusija je prethodno 90-ih upravo lose prosla jer vladavina prava nije bila baza za ekonomsku liberalizaciju.

Program u vecini drzavnih skola je prevazidjen u okviru mnogih predmeta, i ja nisam rekao ako su prevazidjene da ih treba ukinuti vec da trebaju pokusati neku vrstu konkurentskog trzista napraviti izmedju privatnih i javnih, kao vaucerizacija na nivou fakulteta. Sad ne mogu da trazim, ali cu pokusacu da iskopam koliko kosta javno skolstvo po jednom djaku u Srbiji, a svako moze da procjeni sta za to dobija. Ti ako mislis da je program ok, onds ipak mi nije jasno kako u Srbiji samo 7% djaka nakon zavrsene osnovne zna sta je zakon odrzanja energije.

Opet o drzavnim bolnicama ja nisam rekao nista od toga sto ti navodis, osim  evo da sam jedino mogao da se lijecim samo privatno jer u drzavnim u vezi gastroenteroloskih problema imas tutkune koji su sramota za medicinsku profesiju. Ne znam koliko uopste poznajes gastroenteroloske probleme, ja znam ponesto. Ali hajde da vidimo. 24 casovnu ph metriju mozes da uradis samo u Srbiji na VMA, za to ces dobiti uput otprilike nikad, i kod privatnika, ja sam radio u MKM klinici. Hajde da vidimo jos malo, posto cesto komuniciram sa doktorima, na kolonoskopiju ljudi cekaju po vise od godinu dana, prosjek u Srbiji je oko 5 godina da pacijentu dijagnostikuju Kronovu bolest, a nije bolje ni sa ulceroznim kolitisom itd. Ljudi koji imaju LPR budu vracani kuci godinama jer neznalice ne znaju ni sta je to, mislim otorinolaringolozi koji propisuju antibiotike za probleme upaljenog grla a radi se o drugom problemu. To ne znaci da su svi takvi u drzavnoj bolnici, naprotiv i privatno ima  prevaranata.

Ali ova iskustva, odnosno licna, nisu parametar nicega, posto i u najboljim klinikama kao sto je Klivlend u Dubaiu, gdje su mog druga operisali i gdje rade najbolji strucnjaci  takodje ima propusta.

Ja sam i kod skola i zdravstva za neku vrstu javno privatnog partnerstva, odnosno stvoriti konkurenciju na tom trzistu, pa cemo iz toga cemo vidjeti sta bolje funkcionise i koje usluge su jeftinije i koje ne mogu privatno da se finansiraju od strane vecine gradjana.

Kod tebe mi u pocetku nije bilo jasno kako ti vidis na jednom samo dobre strane drzave i vecinom ih svedes na licno iskustvo, a lose kao da ne vidis ili kao da je to tako, moramo se pomiriti jer je tako svugdje samo manje lose.

Zatim mi nije bilo jasno kako ti prelazis olako preko ogromnih deficita koje stvaraju drzave i njihove institucije, a politicari pravdaju raznoraznim lazima. Skoro sve drzave imaju dugovanja i to treba kritikovati jer su to dugovi buducih generacija, tvoje djece, a nista od tih dugova nismo dobili pa da ih mozemo prihvatiti.

[Ronald]

Justi

Moj stav i pristup ekonomskim, politickim i socijalnim pitanjima je analiticki, sve treba izmjeriti koliko je moguce, i na bazi toga donositi politicke i ekonomske odluke.

Problem je sto drzavom upravljaju ljudi koji cesto postanu korumpirani i onda svi zbog njih pate jer oni gomilaju troskove.

Sta je baza, pa logicno vladavina prava, nezavisno sudstvo i efikasno, zastita privatne svojine itd.

Zatim kod ekonomskih pitanja se prilazi detaljno, liberalizujes vecinu preduzeca i kako ekonomija napreduje polako radnike alociras iz drzavnog sektora, pojednostavis i informatizujes cijeli sistem institucija( to je sve vec moguce uraditi). Naravno neke oblasti kao zdravstvo treba detaljno analizirati, po meni bi neka vtsta javno- privatnog zdravstva bi bila ok, u Srbiji treba povesti vise racuna o drzavnim bolnicama i zavesti bolju kontrolu trosenja sredstava. Privatno zdravstvo je isto regulisano dosta, mada oni pronadju mnogo propusta, ali smo kroz te propuste vidjeli da ima i nekakvih koristi, jer usluge magnetne rezonance se u BG mogu naci po 100 eura. Tu je i skolstvo, ali ga treba modernizovati, Istok Pavlovic( lupa po mnogim pitanjima) ali nekad u vezi ovog je iznio fina resenja itd.

Socijalno- Treba teziti nekoj vrsti basic income, roboti i AI igraju sve vecu ulogu u proizvodnji pa ce to biti neophodno.

Postoji nesto sto se zove libertarijanski paternalizam, jedan od perjanica je ove godine dobio i Nobela iz ekonomije, bavi se bihejvioralnom ekonomijom i psihologijom. Jednostavno kako javne usluge uciniti efikasnijim.

Pogledaj ovo i sve cime se bave strucnjazi u Deloitte. Do 2030 u UK bi moglo 861 000 poslova u javnom sektoru biti automatizovano i to je dobar put:

Deloitte: Automation set to transform public services

 

25 October 2016

Up to 861,000 public sector jobs – 16% of the overall workforce - could be automated by 2030 according to research by Deloitte, the business advisory firm.

The research builds on Deloitte’s work with Oxford University on job automation and is included in the firm’s The State of the State report – its annual analysis of the state of public finances and the challenges facing public services.

Deloitte’s previous work has shown that all sectors of the UK economy will be affected by automation in the next two decades, with 74% of jobs in transportation and storage, 59% of jobs in wholesale and retail and 56% of jobs in manufacturing having a high chance of being automated.

The public sector includes higher numbers of roles in areas such as education and caring, as well as jobs requiring public interaction, all of which are at lower risk of automation. However, Deloitte calculates that automation could still lead to a reduction of up to £17 billion in public sector wage costs by 2030.

Deloitte’s analysis suggests that up to 861,000 jobs found only in the public sector could be automated. However, across the public sector - including roles that are also found outside the public sector - jobs fall into three categories with different profiles and chances of automation:

• 1.3 million jobs – 27% of the public sector workforce - are in administrative and operative roles in which activities are most repetitive and predictable. These include desk-based administrative jobs and jobs requiring physical skills. Jobs in this category have a 77% probability of being automated. 
• 2.6 million jobs – 52% of the workforce - are interactive roles requiring a high degree of personal interaction, including jobs such as teachers, social workers and police officers. Overall, these have a 23% chance of being automated. 
• 1.0 million jobs – 20% of the workforce – are in cognitive roles that mostly require strategic thinking and complex reasoning, including finance directors and chief executives. These have a 14% chance of being automated.

Deloitte analysed job types in each category, assessing their growth since 2001 and projecting how they could be affected by automation by 2030.

In administrative and operative roles:

• The number of local government administrative roles has fallen from 99,000 in 2001 to 87,000 in 2015 and is projected to fall to 4,000 by 2030.

In interactive roles:

• The number of care workers and home carers has risen from 213,000 in 2001 to 331,000 in 2015 and is projected to fall to 151,000 by 2030.
• The number of nurses has risen from 210,000 in 2001 to 274,000 in 2015 and is projected to fall to 266,000 by 2030. 

In cognitive roles:

• The number of senior fire, ambulance and prison officers has fallen from 10,000 in 2001 to 9,900 in 2015 and is projected to fall to 8,000 by 2030. 
• The number of health care practice managers has risen from 8,500 in 2001 to 10,000 in 2015 and is projected to fall to 2,000 by 2030.
  Mike Turley, global head of public sector at Deloitte, said:

“Across all sectors of the economy, technological advances mean that repetitive and predictable tasks are increasingly undertaken by robots – either in the form of software or devices. The public sector is no different.

“The public sector has a high number of public-facing roles, particularly those in areas such as education and caring. These will be relatively safe from automation and could see the public sector impacted less than other sectors. However, automation still has significant potential to support cost reduction, meet citizens’ expectations of public services, free up real estate, save staff time and improve productivity.

“We are already seeing examples of technology playing a role in the public sector. Robotic processes are supporting local government in their data entry, driverless trains are becoming more widespread and sensor technology is being used in hospitals and care homes to monitors patients and give nurses and carers more time for quality patient interaction.

“Automation will not displace employees overnight, its impact is gradual and manageable and there could well be social or political resistance to the full deployment of technology in place of people. Our wider research on automation also shows that while jobs are displaced by automation, new, higher-skilled and better paying jobs are created as a result.

“For many roles, particularly those requiring a high degree of cognitive skill, automation is likely to complement roles rather than replace them. For example, senior figures in policing, fire and prisons could utilise technology such as data analytics to inform their decision-making, helping them better understand demand for their services and performance.

“In future, it will become even more important for the public sector to attract people with strong social and cognitive skills. A larger portion of the public sector will need to undertake complex, judgement-based problem solving and customer service as machines take over repetitive, administrative tasks.”

End

Notes to editors

About Deloitte’s analysis 
As some of the occupations are not entirely public sector, only primary occupations – judged to be exclusively public sector roles - have been used to arrive at the potential employment loss and savings figure.

For the probability of automation for the three types of roles the analysis considers the overall employment in public sector, therefore this includes roles found in both the private and public sector.

ONS definitions have been used to determine the number of public sector workers per occupation, which will account for low numbers in some occupations.

About Deloitte
In this press release references to Deloitte are references to Deloitte LLP, which is among the country's leading professional services firms.

Deloitte LLP is the United Kingdom member firm of Deloitte Touche Tohmatsu Limited (“DTTL”), a UK private company limited by guarantee, whose member firms are legally separate and independent entities. Please see www.deloitte.co.uk/about for a detailed description of the legal structure of DTTL and its member firms.

The information contained in this press release is correct at the time of going to press.

Member of Deloitte Touche Tohmatsu Limite

 

Deloitte.com

Измењено Јануар 7, 2018 од Ronald