Pravda i Ljubav - gde su na lestvici?

[Tristatri]

On 12/25/2017 at 19:48, Матусал рече

Тешко питање. Правда почива на закону а законе утврђује законодавац. Када је у питању Божији закон имамо законодавца као врховни ауторитет који је и праведни судија. Однос правде и милости је однос Старог и Новог Завета. Милост слави победу над судом каже писмо. Правда која је од вере јавила се као благодат и укинула закон јер се делима закона ниједно тело није могло оправдати тј. сви сагрешише и били су криви закону. Христос суди по милости, оправдава разбојника,прашта блудници, ономе који ради од првог часа даје исту плату као ономе који је дошао у једанаести час....

Постоје закони које су писали људи и који су важећи за свакога човека али њихов ауторитет не мора извирати из правде и истине због несавршености оних који су их писали, а такође су и променљивог карактера па некада и супротни. Тако су неки цареви доносили законе који нису били утврђени на правди него на индивидуалној користи оних који су их доносили па су неки свети оци улазили у сукоб са државом не покоравајући се више државним него божијим законима. Мислим да уколико човек пресуди по милости да се не греши о закон јер својим чином није никакво зло никоме нанео, нити је онај коме је праведно пресуђено у истој ствари било чиме оштећен те не треба злим оком да гледа на онога коме је милост учињена. Грех је осудити невинога.

 

Ja sam mozda pomesao neke stvari i u pitanju i u svojim razmisljanjima. Oba pojma, i Pravda i Ljubav, po logici ukljucuju Čoveka jer on ima svest. Posebno pojam Ljubav. Npr. riba, ili bilo koje drugo bice koje nema (samo)svesnost, ne može imati osećaj ljubavi. Ali kada sam pominjao termin Pravda mislio sam na nesto opštije, ne samo na pravednost iz ugla čoveka ma prema kome ili od koga. Pokušaću da objasnim nekim primerima. Iako ću početi od primera kod ljudi probaću da odvedim dalje.   

Npr. ukoliko neko, ma iz kog razloga, i ma kakvih karakternih osobina (veoma dobar/pravedan ili veoma loš), ne zasnuje porodicu u godinama 'odredjenim' za to nego to uradi dosta kasnije, šanse da dobije potomstvo su mu (dosta) manje. I na primer i ne uspe da dobije potomstvo. Može li se ovde govoriti o pravdi ili nepravdi. Možda može o pravdi? Iako iz ugla osećanja (čovek) možemo imati osećaj žaljenja, ipak je možda ovde reč o nekoj nadpravdi jer da je drugačije sveukupno ne bi bilo dobro.

Evo drugog primera (poluizmišljenog), posmatraćemo iz ugla čoveka, mada bi slično bilo i da se Bog kod stvaranja zaustavio neposredno pred stvaranje čoveka. Npr. imamo u svome dvorištu mladog mačka koji to naše dvorište i oklolinu 'oseća' kao svoju teritoriju. Taj mladi mačak je u svemu divan i sa takvim potencijalima da bi kroz nekoliko godina izrastao u biološki sasvim vredan primerak, koji bi od biologa bio npr. ocenjen kao savim odličan sklop karakteristika/gena do npr. mere skoka u okviru vrste. Medjutim, u okolini je živeo matori jedan mačak koji je slabiji primerak svoje vrste ali je jednostavno krupniji u tom nekom datom momentu. U odredjenom periodu godine mačori se u (uglavnom u noćnim) borbama mogu medjusobno toliko povrediti da ishod po jednog može biti fatalan. Recimo da se, u mom primeru, to desilo mladom mačku. Imali bi situaciju da je mačiji svet ostao bez potencijalnog napretka ili će na njega još čekati. Ima li ovde, možda, neke nepravde ili je ipak sve sasvim u okviru nadpravednog.

Na tu neku Pravdu mislim, ne vezanu samo za Čoveka, a kojoj i on podleže. Na Pravdu nastalu u danima stvaranja pre čoveka, iako možda baš zbog Čoveka. Posle sa čovekom imamo ljubav, dobro, loše ... Zato sam mislio da je u Boga i Pravda i Ljubav, ali da je, prema ovim mojim primerima, ukoliko nose iole zrno istine, najpre pravedan i u odnosu na čoveka i pun ljubavi. 

Iskoristiću reči iz sedmog posta ove teme, ali sa jednom izmenom, što će biti zapravo znak pitanja u mojoj glavi u vezi te rečenice: 

Ако је праведно оно што је увек на добробит, то значи да ко твори правду тај љуби. Једно без другога не иде, тако да се не може говорити о хијерархији.

 

[Матусал]

пре 3 часа, Tristatri рече

 

Ja sam mozda pomesao neke stvari i u pitanju i u svojim razmisljanjima. Oba pojma, i Pravda i Ljubav, po logici ukljucuju Čoveka jer on ima svest. Posebno pojam Ljubav. Npr. riba, ili bilo koje drugo bice koje nema (samo)svesnost, ne može imati osećaj ljubavi. Ali kada sam pominjao termin Pravda mislio sam na nesto opštije, ne samo na pravednost iz ugla čoveka ma prema kome ili od koga. Pokušaću da objasnim nekim primerima. Iako ću početi od primera kod ljudi probaću da odvedim dalje.   

Npr. ukoliko neko, ma iz kog razloga, i ma kakvih karakternih osobina (veoma dobar/pravedan ili veoma loš), ne zasnuje porodicu u godinama 'odredjenim' za to nego to uradi dosta kasnije, šanse da dobije potomstvo su mu (dosta) manje. I na primer i ne uspe da dobije potomstvo. Može li se ovde govoriti o pravdi ili nepravdi. Možda može o pravdi? Iako iz ugla osećanja (čovek) možemo imati osećaj žaljenja, ipak je možda ovde reč o nekoj nadpravdi jer da je drugačije sveukupno ne bi bilo dobro.

Evo drugog primera (poluizmišljenog), posmatraćemo iz ugla čoveka, mada bi slično bilo i da se Bog kod stvaranja zaustavio neposredno pred stvaranje čoveka. Npr. imamo u svome dvorištu mladog mačka koji to naše dvorište i oklolinu 'oseća' kao svoju teritoriju. Taj mladi mačak je u svemu divan i sa takvim potencijalima da bi kroz nekoliko godina izrastao u biološki sasvim vredan primerak, koji bi od biologa bio npr. ocenjen kao savim odličan sklop karakteristika/gena do npr. mere skoka u okviru vrste. Medjutim, u okolini je živeo matori jedan mačak koji je slabiji primerak svoje vrste ali je jednostavno krupniji u tom nekom datom momentu. U odredjenom periodu godine mačori se u (uglavnom u noćnim) borbama mogu medjusobno toliko povrediti da ishod po jednog može biti fatalan. Recimo da se, u mom primeru, to desilo mladom mačku. Imali bi situaciju da je mačiji svet ostao bez potencijalnog napretka ili će na njega još čekati. Ima li ovde, možda, neke nepravde ili je ipak sve sasvim u okviru nadpravednog.

Na tu neku Pravdu mislim, ne vezanu samo za Čoveka, a kojoj i on podleže. Na Pravdu nastalu u danima stvaranja pre čoveka, iako možda baš zbog Čoveka. Posle sa čovekom imamo ljubav, dobro, loše ... Zato sam mislio da je u Boga i Pravda i Ljubav, ali da je, prema ovim mojim primerima, ukoliko nose iole zrno istine, najpre pravedan i u odnosu na čoveka i pun ljubavi. 

Iskoristiću reči iz sedmog posta ove teme, ali sa jednom izmenom, što će biti zapravo znak pitanja u mojoj glavi u vezi te rečenice: 

Ако је праведно оно што је увек на добробит, то значи да ко твори правду тај љуби. Једно без другога не иде, тако да се не може говорити о хијерархији.

 

Имам потпуну дргачију концепцију и поимање правде. Слажем се са Златоустим који каже да ће се збивања овога времена мерити крајњим  Божијим судом у односу на вредности вечних а не временских ствари. Овде се ствари збивају кроз Божији промисао а нашу слободу. Страдања овога времена и невоље које се дешавају могу бити претпоставка великих награда у вечности. Као пример наводи све људе који су Богу угодили а чији су животи углавном били непрестано страдање. Мислим да ако из овог система изузмемо вечну правду неминовно наилазимо на слепу улицу јер скоро да нема човека који би био задовољан приликама у којима се тренутно налази. Углавном постоји нада која уместо да гледа у вечност очекује неко боље сутра и у томе стању углавном и напусти овај свет. Златоусти често инсистира на томе да се не саблажњавамо несрећама и да овај живот схватимо као век борбе и непрестаног труда а онај век као стање блаженства.

[Tristatri]

.

Meni nije lako prihvatljiva misao da Bog samo radi čoveka postoji. I verujem da je pravedan iznad i uopšte pa i u odnosu na čoveka. Zato mislim da je njegova pravednost je 'nadčovečna'. A čoveka i voli i ima neku nameru u vezi njega kada ga stvori. I pohodi ga u potrebnom momentu, da ga putu usmeri koji nije protivan toj Njegovoj pravednost koja je nadčovečna. I slično kako si ti gore napisao .... у односу на вредности вечних и ванвременских.

I verujem da u Boga nema odvojeno ničega pa su i Pravda i Ljubav u jednom. Da je o Takvom teško ljudskim jezikom poimati i objašnjavati, ali ako ikako, onda ako Pravda nije iznad onda je samo starija od Ljubavi. Možda nam je to i poručeno  ... само ко љуби тај и правду твори и кроз љубав до вредности вечних и ванвременских.

.   

[Guest Гајић]

Правда и Љубав су Једно!