Jump to content

O pogresnom razumevanju teksta Mt. 23,1-4


Trifke

Препоручена порука

Matt 23:1 Tada Isus reče k narodu i učenicima svojim
Matt 23:2 Govoreći: Na Mojsijevu stolicu sedoše književnici i fariseji.
Matt 23:3 Sve dakle što vam kažu da držite, držite i tvorite; ali šta oni čine ne činite; jer govore a ne čine.
Matt 23:4 Nego vežu bremena teška i nezgodna za nošenje, i tovare na pleća ljudska; a prstom svojim neće da ih prihvate.
Rec je dakle o pogresno razumevanju 3eg stiha. Najcesce je tumacenje da kada vidimo da neki svestenik ili monah ne drzi ono sto naucava da ne trebamo da obracamo paznju na to sto on radi vec da se drzimo onoga sto on naucava. Medjutim to je vrlo povrsno razumevanje ovog teksta i zato cu probati da dam jedno dublje razumevanje ovog teksta.

Pre svega, treba imati na umu ,da kada je originalno pisan, ovaj tekst nije imao mala i velika slova, znake interpunkcije , pa cak ni reci nisu bile odvajane a tek u 16 veku je doslo do podele na stihove i glave. Tako da ovi stihovi pripadaju jednoj vecoj celini u kojoj se Isus obracunava sa jednim veoma opasnim pristupom religiji. Iz rasprava i prica od glave 21-23 Isus sada krece u ,za nas, veoma nemilosrdan napad na duhovne propuste religioznih vodja onog vremena.Reci koje Isus ovde upotrebljava su izuzetno ostre i jake, sto je mnogima izgledalo kao preterano. Ovde moram napomenuti jednu stvar: mi smo suvise skloni da u svojim glavama imamo viziju holivudskog Isusa koji se samo smeje i koji je samo nezna i blag kao leptiric. To je jedan od mnogih idola koje mi stvaramo u nasim glavama. Isusov napad ,u ovim stihovima, nije usmeren samo protiv licimerja nego protiv gresaka svojstvenih farisejskom pristupu veri, cak i kada je najbolji i sa najboljim namerama.  Cak i napoboznij fariseji su bili robovi sistema koji je tezio razumevanju pravednosti kao ispunjnje sve brojnijih i brojnijih sitnicavih zakonskih propisa, sto je moglo ,a i jeste , ugroziti smisao i cilj vere u Boga. Tim svojim postupkom fariseji i knjizevnici su ne samo promasili put ka"vecoj pravednosti" Mt. 5,20 nego su time duboko podrili celokupnu veru u Boga

Iako se Isus sve do dvanastog stiha ovog poglavlja obraca ucenicima i narodu a od 13 tog stiha samo farisejima i knjizevnicima cilj celog ovog poglavlja je da se ukaze ucenicima i narodu na "kvasac" koga se moraju osloboditi. Legalizam je ubitacna bolest koja dusu ostavlja suvom i okrutnom a srce praznim.

Prvi stih nam govori o tome da je Isus ovo javno iznosio i da je vrlo svesno hteo da ukori i ukaze na promasaj legalizma. 

Termin Mojsijeva stolica treba razumeti u smislu dostojanstva uciteljske stolice onih koji su bili odgovorni za tumacenje i primenu Mojsijevih zakona, kao npr katedra na fakultetu. Isus dakle ne dovodi u pitanje sluzbu koja se trebala obavljati u sinagogi vec nacin i upotrebu te sluzbe. 

Kada kaze : Sve dakle sto vam kazu da drzite , drzite i tvorite ... sigurno ne podrazumeva u doslovnom smislu jer bi onda bio u suprotnisti sa Mt.15,1-20 ; Mt. 16,6-12 ; Mt.12,1-14; Mt.19,3-9. Treba zapaziti da stih 4 nastavlja sa napadom na njihovo naucavanje. Zato ceo tekst treba citati kao ironiju kojom Isus zeli da naglasi da cak i ono sto fariseji sami naucavaju ne drze. Ovu temu ce nastaviti u citavom ovom poglavlju da obradjuje.

Kada smo se dotakli ovog poglavlja da ukazem i na tzv. neoubicajeno grub i jak napad na fariseje i sadukeje. U tome su ga sledili i apostoli kada su se borili sa laznim uciteljima. Problem sa laznim uciteljima i laznom naukom je u tome sto su oni najcesce zaslepljeni onim sto naucavaju i tu lepo ne pomaze kao sto se moze videti iz drugih rasprava koje je Isus vodio sa farisejima. Jednostavno u nekim situacijama jedino grubo izrazavanje moze da donese dobar rezutat. To se protivi danasnjim kulturnim tendencijama ali mi trebamo ici za Hristom , zar ne?

Voleo bih da vidim i vase misljenje o ovome sto napisah. Zanima me kako vi vidite ovaj tekst i njegovu primenu. Posebno me zanima da procitam vase misljenje o Isusovom nacinu izrazavanja u celom 23 poglavlju! :) 

Unapred hvala na odgovorima! :) 

 

 

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Mogao sam da vas gnjavim i grckom gramatikom vezanom za ovaj tekst ali mislim da to nije potrebno.

Da dodam jos jedno pitanje za koje mislim da je vezano za ovu temu: Sta vi mislite kada treba biti grub u izrazavanju? 

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, goranger рече

Kad ti neko ide na k. 

 Nemoj da se ljutis ali to je prilicno egoisticno . 

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 16 минута, Trifke рече

 Nemoj da se ljutis ali to je prilicno egoisticno . 

Cilj opravdava sredstva. 

 

1 hour ago, Trifke рече

Jednostavno u nekim situacijama jedino grubo izrazavanje moze da donese dobar rezutat. To se protivi danasnjim kulturnim tendencijama ali mi trebamo ici za Hristom , zar ne?

 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, goranger рече

Cilj opravdava sredstva. 

 

 

To nema veze sa cilj opravdava sredstvo. Znas ima kod Isusa jedna neobicna osobina: Mark 3:5 I pogledavši na njih s gnevom od žalosti što su im onako srca odrvenila, reče čoveku: Pruži ruku svoju. I pruži; i posta ruka zdrava kao i druga.

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, Trifke рече

To nema veze sa cilj opravdava sredstvo. Znas ima kod Isusa jedna neobicna osobina: Mark 3:5 I pogledavši na njih s gnevom od žalosti što su im onako srca odrvenila, reče čoveku: Pruži ruku svoju. I pruži; i posta ruka zdrava kao i druga.

Eto. Gnev od žalosti i gnev od radosti :-) 

Kad je od radosti onda udri po farisejima :-) 

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, goranger рече

Eto. Gnev od žalosti i gnev od radosti :-) 

Kad je od radosti onda udri po farisejima :-) 

Ja se nadam da si ti ozbiljan u ovome sto pises. 

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 59 минута, Trifke рече

Mogao sam da vas gnjavim i grckom gramatikom vezanom za ovaj tekst ali mislim da to nije potrebno.

Da dodam jos jedno pitanje za koje mislim da je vezano za ovu temu: Sta vi mislite kada treba biti grub u izrazavanju? 

Da, u nekim situacijama treba i biti grub i jak na recima. Kada ?

Pravo da ti kazem, ne znam tacno. Iz nekog mog iskustva, recimo, kako da kazem, ....granica izmedju blagog i grubog je, negde, .... do nekog maksimalnog trpeljanja necije agresije i napadnosti i bezobrazluka. Prvo, probas lepim recima, pa, ako ne pomaze, onda, nesto jacim ( recima ), pa, ako ni to ne pomaze, na kraju moras i da budes nesto grublji. Tako nekako. Just_Cuz_19

Cini mi se, da je Isus postepeno razoblicavao fariseje i verovatno , jos, u zavisnosti od trenutne situacije, tj. od njihovog nacina obracanja, da li,  licno Njemu ili povodom nekog drugog pitanja u vezi vere i prakticnog zivota.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 минута, Trifke рече

Matt 23:1 Tada Isus reče k narodu i učenicima svojim
Matt 23:2 Govoreći: Na Mojsijevu stolicu sedoše književnici i fariseji.
Matt 23:3 Sve dakle što vam kažu da držite, držite i tvorite; ali šta oni čine ne činite; jer govore a ne čine.
Matt 23:4 Nego vežu bremena teška i nezgodna za nošenje, i tovare na pleća ljudska; a prstom svojim neće da ih prihvate.

Мени овај изведени текст делује као аналогија на неку тренутну разгранатост теолошког учења које стварно потиче од Речи Божије, али није суштина вере. Па самим тим ако није суштина, већ део теолошког образовања или тренутног акцента на правило понашања, које ни сами надллежни учитељи вере (Рави) не могу да испоштују. Онда значи да је лицемерно. Јер ипак су фарисеји један од огранака Јудејске вере, који су преузели примат верског учења у Израелу и Светом граду Цара Давида, Јерусалиму. По мени су јако слични цезаризму који се развио у Риму након раскола Цркви.

Зато је ова 23:4 битна, она каже дословце да представник Речи Божије, иако зна да то шта говори, није суштина вере, он тако подучава људе и настаје Културализам од Речи Божије, што неминовно доводи до фашизма и кажњавања оних који одударају или се разликују од њима усвојених правила. Пример тога су напади на Апостоле и самога Христа од стране Фарисеја, што је сами Мојсије предвидео јер се борио против златног телета у монотеистичком друштву иако су изашли из Египта.

Христ је указао на реални парадокс да ни сам учењак или фарисеј не може да испуни генерацијски развијено учење (идеалистичко) о исповедању вере, тј. да не уме суштину Речи Божије (у овом примеру преко Мојсија) да имплементира у реалне ситуације које фарисеја или књижевника или ученике сналазе. Зато је (по тумачењу Светих Отаца) и писао у песку грехе фарисеја и народа када су хтели Марију да каменују...

пре 27 минута, Trifke рече

Voleo bih da vidim i vase misljenje o ovome sto napisah. Zanima me kako vi vidite ovaj tekst i njegovu primenu.

Примена овога би по мени била, одредба у којој Христ оставља заповест да онај који је најмањи и који буде служио другима, да буде највећи (онај чија је воља пресудна) у групи хришћана. Па самим тим анулира неки виоки световни ауторитет који су фарисеји и књижевници стицали у друштву над онима који тренутно нису претерано паметни, образовани или информисани. 

Суштина и Христа и Јована Крститеља као претече Христа је избељивање хаљина тј. обожење човека. Које се постиже у заједници и личном односу са Богом. Сва ова оштрина у Христовим проповедима је усмерена искључиво на очување добро стање или повратак и очување доброг стања човековог бића. Зато разграничава суштину вере од личних искустава вере уважених научених људи (фарисеји и књижевници).

Зато и каже, ја сам пут. Потврдивши то самим апостолима којима је опрао ноге, прво Јуди.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Bokisd рече

Da, u nekim situacijama treba i biti grub i jak na recima. Kada ?

Pravo da ti kazem, ne znam tacno. Iz nekog mog iskustva, recimo, kako da kazem, ....granica izmedju blagog i grubog je, negde, .... do nekog maksimalnog trpeljanja necije agresije i napadnosti i bezobrazluka. Prvo, probas lepim recima, pa, ako ne pomaze, onda, nesto jacim ( recima ), pa, ako ni to ne pomaze, na kraju moras i da budes nesto grublji. Tako nekako. Just_Cuz_19

Cini mi se, da je Isus postepeno razoblicavao fariseje i verovatno , jos, u zavisnosti od trenutne situacije, tj. od njihovog nacina obracanja, da li,  licno Njemu ili povodom nekog drugog pitanja u vezi vere i prakticnog zivota.

Ima interesantnih primera i poredjenja u vezi toga. Npr kada ljudi reaguju kada neko vredja njihove roditelje reagovace tako i Bozje dete kada vredjaju Nebeskog oca. Licno mislim da je sutina toga da se covek potcini Duhu Svetome. Posvecujuci se Gospodu , Gospod ga uzima i upotrebljava na nacin kako on to hoce. Meni se cini da je nas problem sto mi volimo da glumatamo da smo pod vodjstvom duha Svetoga i onda ne reagujemo kako treba. 

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Trifke рече

Isusa koji se samo smeje i koji je samo nezna i blag kao leptiric.

To ovi pinkovci tako zamišljaju Isusa,Bog je ljubav,sve nas mnogo voli,sve će nam oprašta i pederi i lezbosi idu u raj jer su bića ljubavi....:))12:smeha:

пре 1 сат, Trifke рече

Isus dakle ne dovodi u pitanje sluzbu koja se trebala obavljati u sinagogi vec nacin i upotrebu te sluzbe. 

Isus razobličava licemere jer govore a ne čine.Isto ko kad bi recimo Kačavenda izašo da pričao  grehu pedofilije i sad Isus kaže sve što on govori slušajte i tvorite al ne činite jer govori a ne čini.

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Trifke рече

Sta vi mislite kada treba biti grub u izrazavanju? 

Не бих ја рекао груб, већ одлучан и постојан. У складу са овом цитираном поуком горе, не треба нечију искреност доживљавати као грубост и тражити да се човек понаша као лицемер и изнутра буде гроб како каже Христ у једном делу овог текста (23) Апостола Матеја.

Ја сам то схватио на начин да ако човек не говори шта му је на срцу, његова вера није права. Зато нам чисто срце саздај Боже у нама... Сад то повезати са будите лукави као змије.. Дали је то са лукавством змија Христ рекао само за апостоле, тј. Црквена лица данас или важи и за нас боранију?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Svetlana Pecin-Saraguda рече

Само ако говориш са љубављу, ради исправљања ближњег. Без гордости, без ниподаштавања другог, и из унутрашњег мира. 

Само то је теже кад немаш нечије очи и израз лица пред собом, да би могао да видиш реакцију, да ли те је разумео, да ли си претерао, па да се утишаш, да ли си изазвао отпор или смиривање. Али, ако питаш о томе за овако, преко писане речи, ту се још лакше дође до неспоразума, шта је ко мислио нечим написаним. 

Понекад неко често виче и грди да би прикрио своју осетљивост, да би прикрио своју дубину, своју љубав. То може да се назове јуродив Христа ради. Знаш ли неког таквог ? :coolio:

Znam proveo sam 5 godina sa njime! :) 

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Svetlana Pecin-Saraguda рече

0405_feel  

Кад дође време сведочићеш. :)

 

Ma to ovde vec svi znaju!  ;) 

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...