Зоран Ђуровић: Преегзистенција Исуса Христа

[Zoran Đurović]

Један од метода вечног мучења би могао бити да вежу грешнике за столицу, а онда им Ава тумачи Писма!::::::J)))))))))) Ево још једно из места док путујем (ја сам ви хомо виатор), што изазва бес у једног форумаша, јер не носим са собом Синод да ме просвећује него ориђинал.

Мт 12, 28: εἰ δὲ ἐν Πνεύματι Θεοῦ ἐγὼ ἐκβάλλω τὰ δαιμόνια, ἄρα ἔφθασεν ἐφ’ ὑμᾶς ἡ βασιλεία τοῦ Θεοῦ. А ако ја Духом Божијим изгоним демоне, онда је дошло на вас Царство Божије.

Аорист (ἔφθασεν) дошло. Не, доћи ће или у предокусу. Реално је Дух Божији ту присутан и дејствује. А тамо где је Дух Божији, ту је и Његово Царство. Дошло је на вас (ἐφ’ ὑμᾶς), јер је у грчком могао да искористи и други прилог (прос), па би у том случају Синод добро превео са к вама, како преведе. Сишао је Син Човечији на земљане.

[Volim_Sina_Bozjeg]

@Zoran Đurović ja ih samo isprovociram da se vrate par strana unazad i pogledaju gde si ti to već lepse i bogatije objasnio.

[Zoran Đurović]

Управо сада, grigorije22 рече

I niko se ne pope na nebo osim koji siđe s neba, Sin čovečiji koji je na nebu

Jel moze objasnjenje ovog stiha apropo teme i atempolarnosti?

 Један од апелатива св. Николе је Брзи помоћник! Пре него си поставио питање, ја ти послах одговор!

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 1 минут, grigorije22 рече

I niko se ne pope na nebo osim koji siđe s neba, Sin čovečiji koji je na nebu

Jel moze objasnjenje ovog stiha apropo teme i atempolarnosti?

Ti bre kume odmah naručujes najskuplju pesmu.

[grigorije22]

пре 15 минута, Zoran Đurović рече

 Један од апелатива св. Николе је Брзи помоћник! Пре него си поставио питање, ја ти послах одговор!

A dje je? Ja nigde ne vidim odgovora. Da me Alah svemoguci nije mozda oslepio da ne vidim i ne razumem?

[Снежана]

@Zoran Đurović 

Само се ти смеј, ако ти пошаљем снимак, ни восак у ушима, ни читање оргинала ти помоћи неће 

[Zoran Đurović]

пре 4 минута, grigorije22 рече

A dje je? Ja nigde ne vidim odgovora. Da me Alah svemoguci nije mozda oslepio da ne vidim i ne razumem?

Какав сам ја Никола, такав ми је и одговор!

Или: Теби казујем само у параболама!

Писали смо о томе у више наврата. Сад ме интересује један други стих, па ће бити у току дана... Предајем те недреманом оку ВСБ! 

[Volim_Sina_Bozjeg]

 

Ajde posto Boksid voli da umuje i da bude siguran.

Boksid je negde u pravu, neko može shvatiti dvojako dogadjaj sa Martom.

Recimo da Hristos oživi mrtvog,jer je Bogu sve moguće i da posle taj ozivljeni umre i ceka vaskrsenje.... kako to Boksid shvata.

Ali postavlja se pitanje zdravog razuma, jer Marta je već ispovedila veru u vaskrsenje, takodje po tome vidimo da je bila upoznata da je Bog, Bog živih,Bog Jakovljev i svih otaca.

Dakle Marta veruje da je Lazar u Bozjim rukama, nije sebicna i trazi sad Lazara za sebe, te joj Hristos ispunjava sebicnu želju, ne, jer što bi Hristos sada uzeo Lazara iz ruku Boga živoga i dao ga sebicnoj Marti ili što bu Sin Covecji oziveo Lazara da bi Lazara video još jednom iz prijateljskih sebicnih pobuda. Što bi ga mučio time, ozivljavao pa ponovo slao u smrt, kao da je smrt prijatna...

Dakle zdrav razum mi govori o Vaskrsenju.

[Isusovo magare]

Joj sto mi se sad sve opet zakompliciralo..no jedno je sigurno a to je da polako krepavam od gripušćine koju mi posla onaj smokreni Vedran.

Kako su Mojsije i Ilija uskrsnuli prije Isusa a onda opet niko se ne pope na Nebo doli onaj koji siđe Sin Čovječji..jel onda uskrsnuli i popeli se na Nebo nije jedno te isto???

Šta znači popeti se na Nebo i uskrsnuti??

[Zoran Đurović]

пре 7 минута, Isusovo magare рече

Joj sto mi se sad sve opet zakompliciralo..no jedno je sigurno a to je da polako krepavam od gripušćine koju mi posla onaj smokreni Vedran.

Kako su Mojsije i Ilija uskrsnuli prije Isusa a onda opet niko se ne pope na Nebo doli onaj koji siđe Sin Čovječji..jel onda uskrsnuli i popeli se na Nebo nije jedno te isto???

Šta znači popeti se na Nebo i uskrsnuti??

Ниси читала Авино Доћи ће смрт...

Васкрсење је атемпорални догађај, зато сва темнпорална васкрсења су једно у Њему, јер нема пре и после. А та атемпорална раван има претходност у смислу узрочности на ову нашу. Илија је вековима пре Хр васкрсао, али није у овој равни, него је Ис сва васкрсења везао за себе. Зато ниједно васкрсење није реално пре његовор, али хронолошки јесу, гледајући из наше димензије. 

У аевум постоји само један Хр, тај васкрсли који је у себи ујединио све векове и особе. Зато Јн говори да силази Син Човечији, а да тај исти се налази на земљи док прича са Никодимом као и на небу. И то не само као Бог, него васкрсли Богочовек. Као што са Никодимом прича  Богочовек, тако је тај исти Богочовек (Син Човечији) "истовремено" на небу. на  еухаристији се нама не даје Бог, него Богочовек, тај у телу. И како истовремено може да буде присутан на 1000 места? Како даде апостолима на Четвртак своје тело, а остаде у свом телу? Одакле му та билокација? Да ли му један апостол поједе прст, други бутину, да не наводим друге делове тела, да се не би саблазнили ови што више воле да се саблажњавају него леба да једу?!  Зато неки у прорестаната негираше да је то реално тело. Код католика се јави једна глупачка расправа, јер је доста развијена и у католика канибалистичка свест: Ис је дао своје тело апостолима, али сам није јео (што у Писму не пише) јер не може сам себе да једе! - А јео је. Као што је пишкио, иако то нигде не стоји у Писму. Као што је и какио. Ако је већ јео, морао је то и да избацује из себе. И ништа од тога није записано у Писму. 

Што рече богодухни Трифке, евхаристија је кључ. Јер иако ми једемо реално тело, не једемо једно индивидуално тело, као кад бисмо помислили да га је неко испекао или скувао па да можемо добро да га сваримо. Зато ове називам канибалима. А да је тело реално, кажем зато што сви имамо тело, а Његово тело је оно које обухвата сва света тела. И зато смо сви у једном телу, јер је једна природа тог тела и нераздељиво смо сједињени са њиме. То је оно чиме се ми хранимо. Са Црквом, Царством Небеским, са Сином Човечијим, Богочовеком и ко зна са колико имена називамо ту реалност... 

Реч је о есхатолошкој реалности у којој јесмо, а коју ови непријатељи благодати одбијају, јер кажу да не постоји сада. Тако да они негирају да учествују у реалности него у представама реалности и не обожују се нити се усиновљују, зато што то негирају. 

Бесконачно Царство Божије је дошло на нас. И ово коначно само одавде може да му се прикључи. А оно је свудаприсутно и унутар нас, јер јер је изнад нас. Не каже Ис: Царство Небеско је кобајаги или у визији унутар вас. Не, него је оно у вама. Ако га нема сада, онда смо као на ЛСД. Јер видимо оно што не постоји. И како слике и створене енергије могу да нас обоже? Не могу. И то Царство називамо нерукотвореним, беспочетним, нествореним, јер оно трансцендира нашу реалност и зато може, пошто није дефинисано питањима где и када, да буде овде са нама, односно унутар нас. 

Не знам колико сам био јасан, али су ово главне линије мог размишљања о овом проблему, који и @grigorije22 помену.      

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 26 минута, Isusovo magare рече

Joj sto mi se sad sve opet zakompliciralo..no jedno je sigurno a to je da polako krepavam od gripušćine koju mi posla onaj smokreni Vedran.

Kako su Mojsije i Ilija uskrsnuli prije Isusa a onda opet niko se ne pope na Nebo doli onaj koji siđe Sin Čovječji..jel onda uskrsnuli i popeli se na Nebo nije jedno te isto???

Šta znači popeti se na Nebo i uskrsnuti??

Pa kazem ja lepo da je to najskuplja pesma.

Mi smo stvorena bića, ni iz cega smo privedeni u postojanje, iz nebica u biće.

Dakle pre ove stvorene tvari, bilo materijalne ili duhovne, nije postojalo ništa.

Samo Bog kao nezavisno i slobodno biće, da se tako izrazim.

Bog stvara svet nezavisno od svoje suštine, stvara ga u slobodi i svojom voljom dakle ovde imamo na delu, voljno djelovanje Boga i tako preko tog delovanja i Njegovog otkrovenja o Samom Sebi mi ustvari i pojmimo Boga. Bozja suština je neispitiva.

Samim tim nas kao tvarne kao svet, okruzuje ništavilo, te je po nekim svetiteljima naše biće u suštini ništavilo, jer imamo pocetak a ako imamo pocetak krecemo se prema kraju a budući da smo okruzeni ništavilom,zavrsavamo u ništavilu, dakle umiremo potpuno.

Tu se jasno odvajamo od platona koji je verovao u kosmos savecan Bogu, pa tako dolazimo u situaciju da Bog zavisi od kosmosa, te da kosmos ima pocetak a zahvaljujuci Bogu nema kraja.

No nije tako mi umiremo potpuno, no gde mi to nastavljamo da zivimo?

Nigde. Zato je potrebno vaskrsenje i to vaskrsenje nestvorenim, bespocetnim energijama, jer samo bespocetne nestvorene energije obezbedjuju zaista i večni život biću.

Budući da nestvorenim energijama mi anuliramo i pocetak i kraj podjednako, Zoran gradi svoju misao i otvara vrata atemporalnom vaskrsenju Hristovom i stavlja Hrista realno i u predpostojanje sveta Alfa kao bespocetan i posle sveta Omega kao beskrajan.

Ukratko

[Ведран*]

пре 3 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече

Ne razumeš kaznu, veca je kazna da sve vreme gledaš drugog a vidiš samo sebe. Prvo kao što sunce sada sija a ti ne možeš ništa suncu, tako će sijati jasno Svetlost koja nece umanjiti sebe ni onoga ko živi u Svetlosti, niti će mu biće koje ne živi u Svetlosti naskoditi.

Drugo, sva bića koja zive van Svetlosti, gledaće njene zrake ali neće osetiti njenu toplinu blagodat.

Trece, bića van svetlosti, gledajući i drugo biće van svetlosti iako na oko razlicitog izgleda, biće suštinski isti, te će radnje koje čine biti poznate dosadne, tupe, hladne i apsolutno prepoznate kao svoje sopstvene.

Vise neće biti razlicitosti u novinama, blagodatima, već ce se licnost postati subjekat, posmatrac samoga sebe sa poznatim pocetkom i krajem.

Kao kad si zarobljen u jednoj knjizi sa milijardu likova a svi likovi su ti vec poznati i svi likovi su ustvari ti sam, suštinski.

Dok gledajuci Svetlost sa druge strane, znaš da je ta Svetlost toplina ali te Svetlost i ljudi koji postaju po blagodati Svetlost više ne greju, jer te ne prepoznaju.

Pakao mame mi, jer se ta granica više ne prelazi.

И бре! Много ми филозофираш, знаш. 

Не верујем да ти је ово само због читања Мидића. Да ниси читао нешто из опуса о богословској тројици? 

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 1 минут, Ведран* рече

И бре! Много ми филозофираш, знаш. 

Не верујем да ти је ово само због читања Мидића. Да ниси читао нешто из опуса о богословској тројици? 

Nisam, ovo je opisivo.

[dragisa]

пре 24 минута, Zoran Đurović рече

Реч је о есхатолошкој реалности у којој јесмо, а коју ови непријатељи благодати одбијају, јер кажу да не постоји сада. Тако да они негирају да учествују у реалности него у представама реалности и не обожују се нити се усиновљују, зато што то негирају. 

Kako ti elegantno skrećeš gde ti se hoće...šmekeru... i još motiraš konstrukciju kako neko negira postojanje CN koje je već prisutno ovde i sada...pa to su osnove vere koje niko ne negira.

Negira se tvoja ideja o fizičkoj preegzistenciji.

[Guest Гајић]

пре 6 минута, Zoran Đurović рече

Васкрсење је атемпорални догађај, зато сва темнпорална васкрсења су једно у Њему, јер нема пре и после. А та атемпорална раван има претходност у смислу узрочности на ову нашу. Илија је вековима пре Хр васкрсао, али није у овој равни, него је Ис сва васкрсења везао за себе. Зато ниједно васкрсење није реално пре његовор, али хронолошки јесу, гледајући из наше димензије. У аевум постоји само један Хр, тај васкрсли који је у себи ујединио све векове и особе. Зато Јн говори да силази Син Човечији, а да тај исти се налази на земљи док прича са Никодимом као и на небу. И то не само као Бог, него васкрсли Богочовек. Као што са Никодимом прича  Богочовек, тако је тај исти Богочовек (Син Човечији) "истовремено" на небу. на  еухаристији се нама не даје Бог, него Богочовек, тај у телу.

Тек ово учвршћује Символ Вере:

"У Једнога Бога, Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље"

"..Јединосуштног Оцу Кроз Кога је све постало"

Све је уствари заиста, т.ј. неопходно је везано и откривено у  догађајима Страсне Седмице Господом ИХ?