Зоран Ђуровић: Преегзистенција Исуса Христа

[Кратос]

пре 9 минута, Гајић рече

Хвала на исправци, али ако кажемо "кроз" онда долазимо до тога да је Дух и у Сину? Ако кажемо: "преко", онда је Син у Духу и једномислено Љубављу садејствују давајући се Један Другоме? Не значи ли "кроз" и сливање, ако ли у том случају нема сливања, имамо различите материјале?

To je za Božije dejstvo u svetu ili prema svetu,od stvaranja pa sve do kraja sveta ide od Oca kroz Sina u Duhu Svetom.

Rađanje i ishođenje su na Božijem večnom planu,kao način postojanja dve Ipostasi u odnosu na Boga Oca.Njihov početak je u bespočetnom Bogu Ocu kao i izvoru i načelu Božanstva.Bog je Jedan zato što je Otac,a ako je od iskoni Jedan onda su Trojica Otac,Sin i Duh Sveti.

U svetoj trojici je jedna priroda,jedna volja i jedna energija i svakako da dejstvuju kao jedan iako je svako od njih kao Ličnost nosilac punoće božanstva u potpunosti ne delimično.

[Guest Гајић]

пре 14 минута, Кратос рече

To je za Božije dejstvo u svetu ili prema svetu,od stvaranja pa sve do kraja sveta ide od Oca kroz Sina u Duhu Svetom.

Rađanje i ishođenje su na Božijem večnom planu,kao način postojanja dve Ipostasi u odnosu na Boga Oca.Njihov početak je u bespočetnom Bogu Ocu kao i izvoru i načelu Božanstva.Bog je Jedan zato što je Otac,a ako je od sikoni Jedan onda su Trojica Otac,Sin i Duh Sveti.

U svetoj trojici je jedna priroda,jedna volja i jedna energija i svakako da dejstvuju kao jedan iako je svako od njih kao Ličnost nosilac punoće božanstva u potpunosti ne delimično.

Опрости, хајдемо полако молим те:
-ако је "кроз", онда је неко савладан, "нарушен је", у овом случају Киме?

-ако је "преко", онда имамо захтев и испуњење дружине?

[Кратос]

пре 6 минута, Гајић рече

Опрости, хајдемо полако молим те:
-ако је "кроз", онда је неко савладан, "нарушен је", у овом случају Киме?

-ако је "преко", онда имамо захтев и испуњење дружине?

Ne ako je kroz znači da on ima učešće u nečemu.Nema nikakvog savlađivanja već sadejstva.

Preko više zvuči kao neko sredstvo.

[Guest Гајић]

пре 9 минута, Кратос рече

Ne ako je kroz znači da on ima učešće u nečemu.Nema nikakvog savlađivanja već sadejstva.

Preko više zvuči kao neko sredstvo.

Зар Христос не "нарушава Себе" свих Нас ради и Очеве Воље ради Нам се даје, Реч, Живот, Творац кроз Кога Отац Ствара, Јагње Божје, Љубав распета? Имамо ранохришћанску причу о Пеликану :-)
Преко Њега је остваривање заједнице. 
Није ли Дух Свети Делатељ Животворни од Оца, а у Сину Оцем, а преко Сина Свима зарад Очеве воље?
Тако бар дивни Српски језик каже?

[Zoran Đurović]

Пошто сам избичевао талибане, како Бог заповеда, сада ћу им сипати со на рану наводећи (у плавом) преп. Џастина Поповића, мог зему по жени, а у црном ће бити моје глосе. Изводи су из Догматика 3.

Обријао сам ноте и гр текст јер је из пдф и накарадан је, а немам времена да га прекуцавам. Јустинове интуиције сам довео до закључка, јер он свакако није могао говорити као што ја говорим. Да предупредим глупи приговор: То је нелегитиман поступак! - Питам: Нигде и никад Јн Златоусти није назвао Марију Богородицом. То значи да је он негирао и да би био против тог апелатива за њу? Надам се да нема таквог хулитеља међу вама. Тако и ја сада Јустина доводим до косенквенци које он није изрекао.   

Шта је то „једно тело"? пита Златоусти богомудрац; и одговара: Верни са свих крајева васељене, који сада живе који су живели, и који ће живети.Такође и они који су до доласка Христова угодили Богу, сачињавају једно тело. Зашто? Зато што су и они познали Христа. Откуда се то види? Речено је: Аврам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и виде, и обрадова се; и још: Када бисте веровали Мојсију, веровали бисте и мени, јер он писа за мене и пророци. Стварно, они не би писали о ономе о коме не би знали шта да кажу; но зато што су га знали, они су га и поштовали. Са тог разлога и они сачињавају једно тело... Поред тога, за ствари које се међу собом сједињују и имају велику везу, ми обично говоримо: једно су тело. Тако исто и ми у сједињењу сачињавамо једно тело под једном главом.

Jедно тело је оно о чему ја говорим. Зл вели да га сачињавају и они који ће живети. Ако у причешћу не примамо целог Хр, онда не примамо једно тело.

Тако је и сваком хришћанину, за његов хришћански живот, потребна сва Црква, сав Господ Христос у њој, сви светитељи њени, све свете силе њене, сва света средства њена. Зато нема хришћанства ван Цркве, ван Богочовечанског тела Христовог. Са тог разлога Господ Христос и изјављује да је Он у сваком хришћанину: ко њих прима, Њега прима;... Наводећи апостолове речи: јер смо уди тела његова, од меса његова, и од костију његових, свети Златуст благовести: На који начин? Он је постао од наше грађе — ... као што је и Ева постала тело од Адамова тела. Свакако, апостол с правом спомиње кости и тело, јер је то најглавније у нама: тело и кости. Једно је као темељ, а друго је као грађевина. То је, уосталом очевидно. А на који начин? Као што је тамо, вели апостол, толика блискост, тако и овде. Шта значи: од меса његова? Значи: истински од Њега. А на који смо то начин ми уди тела Христова? На тај што смо се родили по Њему... А како од тела? То знате ви који имате удела у тајнама: помоћу тога ми се одмах преображавамо, пресаздајемо... Као што се Он родио од Духа Светога, тако се и ми рађамо у крштењу; постајемо тело Његово. А ако ми то не постајемо, како онда сагласити са тим речи: од меса његова и од костију његових? Притом обрати пажњу: Адам је створен, Христос је рођен; из ребра Адамова изађе распадљивост, из ребра Христова истече живот; у рају изниче смрт, на крсту она би уништена. Као што је дакле Син Божји — наше природе... тако смо ми Његове суштине... и као што Он има нас у себи, тако и ми имамо Њега у нама. Речи светога апостола: јер смо уди тела његова, од меса његова и од костију његових, блажени Теодорит овако објашњава: Као што је Ева саздана из Адама, тако смо и ми из Господа Христа... Са Њим се погребавамо и са Њим васкрсавамо у крштењу; једемо тело Његово и пијемо крв Његову. Свети Дамаскин благовести: Ми постајемо уди Христови животом у Духу Светом. Црква и Христос? — Посреди је велика тајна, највећа у свима нашим световима. Роду људском недостаје и ума и речи да макар приближно изрази ту пресвету и превелику тајну. Христос је у исто време Бог Логос и човек, Бог Логос и Црква, Бог Логос са телом на небу и у телу свом, Цркви, на земљи. Зар то није, велика тајна? Чланови Цркве сачињавају један организам, једно тело, па ипак сваки остаје потпуно посебна личност са свима својим боголиким и богочовечанским бескрајностима. Зар то није велика тајна? У Цркви је све саборно, па ипак све лично; сваки живи у свима, и сви у свакоме, па ипак је свачији живот његов властити живот, и свачија личност његова властита личност... Зато Црква представља највеће чудо за све створене светове, чудо коме се и Анђели на небу диве. У њену јединствену благовест желе и Анђели завирити, јер се и њима кроз Цркву открива многоразлична премудрост Божија. Богочовек Христос је у Цркви својој сјединио све што је на небу и што је па земљи; све тајне неба и земље слиле су се у једну тајну, и тако се добила велика тајна, светајна; Црква. Та велика тајна богочовечанском благодаћу прониче све чланове Цркве, сав њихов живот, све њихове односе. Зато је у Цркви све — чудо, све — тајна, паче смисла = изнад разума. Ту ништа није просто, ништа једноставно, ништа споредно, ништа малозначајно, јер је све богочовечанско, све небоземно, све благодатно, све органски повезано у један богочовечански организам, у једну свеобухватну богочовечанску велику тајну...

Сви свети, а и анђели чине тело Хр у коме учествујемо и кроз које се преображавамо. Постајемо небо-земни. Хр је истовремено на небу и земљи. Лако је њему, кажеш... Ако исто не важи за тебе, онда се ниси преобразио. Ако Хр није у себи сјединио небо и земљу, онда си ти у праву када велиш да нисмо на небу. Ако јесте, онда си и ти на небу. Јер примаш небеско тело. «Та велика тајна богочовечанском благодаћу прониче све чланове Цркве». Шта ти је ту нејасно? 

Хлеб који једемо, не претвара ли се у тело наше? Свето тело Христово, којим се у Светом Причешћу причешћујемо, не уводи ли нас у живу и органску заједницу са Његовим пресветим и животворним телом? Не сједињује ли нас чудесно са Њим, јединственим Богом и Спаситељем? Али, и то није све. Ево божанске, богочовечанске допуне: Јер је један хлеб, једно тело смо многи; јер свиу једноме хлебу имамо заједницу. Свето Причешће нас не само сједињује са Њим, Незаменљивим, него и нас међу собом. Једући Његово свето Тело, ми сви постајемо једно тело многи. Сједињујући се са Њим, ми се светим сједињењем сједињујемо и међу собом. Као Богочовек, Он сједињује човека са Богом и са људима. То је свето јединство људи у Христу, богочовечанско јединство. Једино истинско и једино вечито јединство људи. Јер у Богочовеку Христу смо не само вечито живи, него и вечито једно: и то једно као што је тело једно. Има ли приснијег јединства од тога? И још: имали вечнијег јединства од тога, када је то тело — вечно тело? Тако је у Богочовечанском телу Христовом, Цркви; ту смо једно тело многи.

Причешћујући се, сједињујемо се са његовим телом, али и са ближњима. Ево одговора ВиГдовитој Зорки како се сами себи јављамо из есхатона. Једеш и самог себе. Зато су неки на Западу негирали да је Ис на Тајној вечери јео и пио Дарове. Јер не можеш себе да једеш. Изгледа да можеш. Вечито смо једно јер учествујемо у вечитом телу. Објашњавах једном приликом зашто не смемо да смо у свађи са ближњим: уводимо дисторзију у том телу. Зато ти Ис вели да се прво помириш па да се причестиш. Не из моралних разлога него из битијних.

Он је и сама заједница, и сила те свете заједнице, свете саборности Цркве. Причешћујући се светим хлебом и светом крвљу Господа Христа, ми се причешћујемо Његовим светим Телом, које је увек једно, и свуда једно. Тако смо многи једно тело у Христу, а по себи смо уди један другоме. На тај начин смо Христом и у Христу једно тело са свима светим апостолима, и пророцима, и мученицима, и исповедницима, и свима светима. А од ове заједнице са свима светима има ли боље, и светлије, и вечније, и милије заједнице? Бити са свима светима једно тело, и то — тело Христово!

Хр тело је у атемпоралној димензији, ако се може тако рећи. Зато је увек једно и свуда једно. У њему су сви свети, не само они који су били пре нас. Како су апостоли у Телу Хр ако нису могли да васкрсну са њиме, јер васкрсења још нема, како учите? Како су на небу, ако их он није тамо посадио? Ако они нису у његовом телу, а очигледно је по вама да нису, јер нису васкрсли, онда немамо заједницу са њима. Ис је Тело, не душа, а ако је тело, и ми сутелесници његови, онда су и апостоли већ васкрсли.

Но ако би се све тајне Новога Завета, Завета Богочовековог, могле свести на једну тајну, онда је та тајна — света тајна Причешћа, света тајна Евхаристије. Она нам и показује и даје васцелог Господа Исуса у свом чудесном раскошју Његове Богочовечанске Личности: све силе Његове, и сву љубав Његову. Јер свето Причешће, то је само Божанско тело Његово, то — сама Божанска крв Његова, то — сав Он у неисказаној пуноћи Свога Божанства, Свога Богочовечанства. Нови Завет је заиста на јединствен и изузетан начин нов: Завет у Божјој крви, Завет у Божјем телу. Такав је богочовечански савез Бога и човека, остварен чудесним Богочовеком: Бог сједињује са Собом људе Својим богочовечанским телом и крвљу, и тако их на најстварнији и најприснији начин орођује са Собом, Богом и Господом. И заиста, кроз свету крв Божју постали смо сродници Божји по крви, остварено је крвно сродство Бога са људима.

Причешће је светајна јер је оно васцели Господ који нас је кроз своје Божанско месо и крв сједино у једно. Бог има крв и месо, као и ми. То је постала усвојена његова природа, као што је и ми имамо. Не би могло доћи до сједињења Бога и људи да и Бог нема крв и месо.

Тако нас свето Причешће најпре орођује и сједињује с Богом, па онда у Богу и нас међу собом. Свето Причешће је увек тело свеживог Господа Исуса: Ово је тело моје; и ми смо њиме и кроз њега увек Његови, свагда наново Његови. А и оних који се тим светим Телом причешћују. Тако сви сачињавамо једну свету богочовечанску заједницу. У самој ствари, у светом Причешћу је сва Црква, све њене тајне и све њене светиње. Јер је у светој тајни Причешћа сав Господ Исус. У њој — сав Нови Завет.

Тело је Црква и она је идентификована са Господом. Зато обухвата све светиње и све свете.

У чаробној личности Богочовека Христа нама је дат живот вечни, и ми Њиме и преко Њега учествујемо, заједничаримо у том вечном животу: а, он је сав у Цркви, телу Његовом, и Он као Глава тога тела води и руководи све свете силе Богочовечанског тела Свог. За биће људско, за род људски — оваплоћени, очовечени Бог Логос, Богочовек Господ Христос је све и сва у свима световима. Јер је Он Личношћу Својом не само Вечна Истина негo и Живот Вечни: Он —истинити Бог и живот вечни. Као истинити Бог Он и има и даје људима Вечни Живот Црквом и у Цркви, која је Богочовечанско тело Његово и Он сав у Њој на сву вечност.

Учествује се у вечном животу, а он је стога атемпоралан. Зато обухвата све светове, који су у Јустина сви светови које је Бог створио и сви векови. Само атемпорално може да обухвати темпорално, никако обратно.

Утројичити се, и отројичити се преко Богочовека, и није друго него живети вечним животом, од Оца кроз Сина у Духу Светом. При томе човек у себи самом осећа и види вечни живот, и стално се налази у заједници вечних бића људских. Јер хришћани се тиме одликују од осталих људи што имају живот вечни, и живе њиме још овде на земљи: сваки хришћанин — бесмртник међу бесмртницима. Стога они и јављају живот вечни. У том погледу све је код њих засновано на личном искуству, на личном општењу са Вечним, са Богочовечним.

Ево одговора на питање које је дуго мучило Вигдовиту Зорку. Да, осећамо и видимо живот вечни јер смо у односу са Живим Христом. Ја се не бавим менталном гимнастиком. Човек сам Цркве и проповедам вам васкрсење. Оно што видесмо и опипасмо рукама... Узносим дарове Тројици иако тамо стоје сви анђели... Не халуцинирам него вером видим.

Живот хришћана је живот у Божанској Тројици: заједница, општење са Њим, са Њеним животворним, стваралачким, вечним силама и светињама. Општење са Вечним и даје људима живот вечни. То није неко спољашње посматрање већ унутрашње доживљавање Свете Тројице. То је уистини κоΐν?νια = заједничарење човека са Богом, саоваплоћавање Богу. Све је ту лично, опитно, животно, ново, богочовечно и тиме човечно. Ради тога се сав Бог Логос оваплотио — постао тело, учовечио — постао човек, и добио се Богочовек, и као Богочовек сав остао у Цркви, која је тело Његово а Он — Глава њена. Црквом је Он сав с нама и међу нама и у нама; а са Њим и сав Живот Вечни, и сва Истина Вечна, и сва Љубав Вечна, и сва Светлост Вечна, и сва савршенства Његова вечна, да бисмо преко Њега имали заједницу са свима божанским вечним савршенствима. Свети Богослов је јасан: живот хришћана у Цркви Богочовековој сав је у Светој Тројици: од Оца кроз Сина у Духу Светом; то је заједница са Светом Тројицом.

Лепо Јустин описа: Царство Божије је унутра у вама. Немаш плодове молитве ако ово не видиш. Животворне силе те оживљавају, а онда видиш да су вечне, јер је Љубав вечна. А Бог не би могао да буде Љубав да није Тројица: Отац, Син и Свети Дух. Самац не може никог да воли. Зато је Алах Милостив и Праведан, али никад дефинисан као Љубав. Нашим пак талибанима Бог је Пост.

Ми смо заиста потомци свих доба и свих чланова што су постојали до нас. Од свију њих има понешто у нама. То су оне ћелије бесмртности, које се на своме путу у вечност стално оваплоћују у све садашњице, носећи у себи све прошлости. Свака садашњост је бесмртност свих прошлости. Шта је Христова Црква временски? Сва прошлост увек присутна, кроз садашњост путује у будућност, која се завршава вечношћу. У вечности су сва времена Цркве саборна, католичанска и просторно и временски, целостна. И још: Црква је богочовечанска радионица у којој се време прерађује у бесмртност и слива у вечност. У ствари, у Цркви постоји само садашњост - вечна садашњост.

Леп је Јустинов речник, слике... И ја користим ову о ћелијама. Он подржа и тезу да тело, гени памте. Да прошли живе у нама. Времена су у вечности (=есхатону) сабрана. Зато је у Цркви само садашњост, која је вечна. Када говори о Путујућој Цркви вели што и ја: Не би било вечне Цркве да нема земне. Морамо да живимо наше животе, али растемо одозго. Перспектива је обрнута, као у икони.

Црква је, пре свега и свиме, Царство Божије: јер у њој све јесте, све бива и све се збива од Оца кроз Сина у Духу Светом. У томе је њен беспочетни почетак и незавршиви завршетак. Она: царство Цара и Бога Господа Христа, а преко Њега, у Њему и Њиме царство Бога Оца и Бога Духа Светога — царство Свете Тројице. Но пошто се ово царство у нашем човечанском свету остварује у Богочовечанском телу Господа Христа Духом Светим по благовољењу Бога Оца, то је оно: правда и мир и радост у Духу Светом.

Богонадахнути Јустин, као и Августин, говори о беспочетном почетку и незавршивом завршетку Цркве. Црква је атемпорална јер је она ИСХС. А Црква је то Царство Божије које 'чекамо' да дође. Како почетак може да буде беспочетан? Јустин не лупа. Може. Јер у временској равни постоји почетак. Свет је створен са временом. Беспочетан је у атемпоралној равни. Зато је Царство Божије ненастало. Исто је и са крајем када ће се окончати време, по испуњењу свих оних који ће бити становници Небеског Јерусалима. Али живот неће имати свог краја.

И још: у свакој Цркви и у свакој души свуда се налази сав Христос, и нигде не постоји само делић Његов. У свакој души је један и исти Христос.

Хр се не дели јер је увек и одувек исти и цео. И реално постоји као тоталитет у нама, али није крњ или делимичан или неки његов комадић у нама, јер смо ми у свецелом Телу које обухвата и нас. Зато се не може говорити о делимичности, ни нашој ни Исусовој. И ми се стога не причешћујемо неким фантазмом или Телом које се стално мења него једним те истим Телом.

Доживљујући то, Свети Златоуст благовести: Црква је небеска, и није друго до небо. У светој Евхаристији Богочовекова крв се меша са самим бићем душе наше, чинећи је крепком и чистом и доводећи је до неописиве красоте. Наша су свештенодејства небеска и на небесима, иако се извршују на земљи. Тако и анђели бивају на земљи, али се називају небеским; и херувими су се јављали на земљи, али су небески. И — наше живљење је на небесима, иако ми живимо овде, на земљи. Ми смо небески; то смо достојанство добили.

Ми смо у вечности иако у историји. Времено везано са безвременим. Гледај ко има предност: Небо. Јер се литургија врши на небу иако је овде на земљи. У почетку створи Бог небо и земљу. Не мисли да је случајан поредак. Мојсије гледа из Божанске перспективе. Зато је наше живљење на небу иако смо на земљи. Али не би могло да буде на небу ако оно није остварено. Били бисмо у неком нацрту, празном, небићу. А ми се не причешћујемо небићем него реалним Небом. Зато говоримо о Царству које већ јесте и које ће доћи. Отуда несрећни израз предокуса који уводи у конфузију нејаке, па мисле да Царство још није. Не, оно јесте, али ми живимо живот у коме треба да се наш предодређени логос бића поклопи са истином. Зато говоримо о предокусу, али је Царство увек Једно. 

Света Литургија је врхунац богочовечанског реализма. Од оваплоћења Бога Логоса Богочовек Господ Христос је постао најочигледнија и најбесмртнија и највечнија стварност свих светова... Од тога времена свети Апостоли се сами уверише, и сву Цркву уверише у то, да Пречиста Матер Божија би у трећи дан после погребења васкрснута од Сина и Бога свог, и са телом узета у небо.

Говоримо о реализму. О стварности, о оствареном. Нисмо комунисти који су говорили да ће за кратко време завладати на земљи мир и благостање, да ћемо победити Швабе за 3 месеца...

По Јустину, Богородица је у телу васкрсла. Нико не нађе њене мошти. И како је могуће да је само она васкрсла а да нису и други? Испало би да васкрсење није једно, него да Бог васкрсава како кад хоће и кога хоће. Како ће она васкрснути на Другом доласку кад је већ васкрсла? Како је могла да васкрсне кад знамо да ће сви људи васкрснути само у том последњем дану? Како да васкрсне пре васкрсења? И само је она телесно у Телу Сина, а остали као душе?

Дођите Ави, он ће вас ослободити апорија...     

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 3 часа, Vedran рече

Када учитељ учи сасвим малу децу, он почиње да игра са њима, да прича упроштеним речником, и да се понаша детиње, практично "празни се", изгледом и понашањем више није елоквентни учитељ, али ипак није престао да буде то што јесте ни за трунку. Груб пример, али мислим користан. Син Божији није изгубио себе оваплотивши се, нити је "престао" да буде то што јесте, нити је "постао" нешто друго. 

Ne prazni se nego im služi, postaje njihov sluga što na kraju i reče kad im opra noge.

I svo Pismo nam govori kako Bog stvori svet ne da bi se ispraznio unizio i naučio nas da budemo Bogovi  po blagodati, nego da bi nam iz ljubavi služio kao sluga da uzrastamo do rasta Hristovog.

Ne ispravljam te možda je tebi jasniji taj izraz prazni se meni je bliži onaj da nam on sve vreme služi, jer ne dodje na svet da se unizi tako što će se isprazniti nego uzrastati u svom služenju nama upravo nam kao onaj koji ih služi objašnjava usput uzrastajući ih i svoje Božanske Tajne.

Ne znam ni zašto sam napisao ovaj post

[Isusovo magare]

1 hour ago, Снежана рече

Осим што нисте знали да ли је Ђуровић свештеник, да ли можда знате јесте ли магарац или магарица? Није данас лако бити ни једно ни друго, трол поготово 

Sneška,Snežana,Snjegoviću zasto me stalno nazivas trolom?!Ponavljam nisam trol i nemam nikakve zle namjere..ali ako smatrate da nema mjesta za mene na ovom forumu ja ti ne mogu nista uciniti..vi imate vlast da me izbacite ili?!

Ponavljam dođoh da stogod naucim jer ja nemam vremena za citanje knjiga a ovako u razgovorima "malo" vecih teologa od mene smatram da mogu puno toga nauciti.Pa makar to bilo i na pravoslavnom forumu.❤

A sto se tice mog spola imate profil a opet sto se tice mog imena koje dadoh sama sebi mislim da mi stoji ko budali šamar..

[Isusovo magare]

пре 1 сат, Vedran рече

Пардон. Ето ја се не разумем у значење тих речи, као ни ви у инкарнацију и реинкарнацију. Али ја бих замолио да ми се појасни разлика, ако може. Претпостављам али нисам сигуран. 

Katolički kalendar za 2017.

 

---

---

---

 

Što je svetkovina, što blagdan, a što spomendan?

Svetkovina, blagdan i spomendan po katoličkom liturgijskom kalendaru

Svetkovina, blagdan i spomendan – koja je razlika?

Pokušat ćemo objasniti razliku važnosti određenih dana po katoličkom liturgijskom kalendaru.

Mnoge vjernike zanima po čemu se u katoličkom liturgijskom kalendaru neki dan određuje kao svetkovina, blagdan ili spomendan? Prvotni i temeljni blagdan u kršćanstvu jest nedjelja, kada Crkva slavi vazmeno otajstvo prema apostolskoj predaji koja ima svoj početak u samom danu Kristova uskrsnuća.

Liturgijska se slavljenja klasificiraju i primaju svoj stupanj prema važnosti i značenju koje im se pridaje. Tijekom povijesti to se mijenjalo i dovelo do veoma složenoga blagdanskog poretka.

Nakon Tridentskog sabora, održanog u 16. Stoljeću, bilo je šest različitih blagdanskih stupnjeva, a mnogi blagdani imali su svoje osmine, što je značilo da je cijeli tjedan nakon blagdana bio obilježen tim blagdanom.

Osmine su se dijelile na povlaštene, redovite i jednostavne. Osim toga, povlaštene osmine dijelile su se na osmine prvoga, drugoga i trećega reda. Bilo je nekoliko pokušaja pojednostavljenja ovoga kompliciranog stupnjevanja liturgijskih slavljenja.

Prema odredbi Drugoga vatikanskog sabora (SC 107), došlo je do znatnog pojednostavljenja. Opća načela o liturgijskoj godini i kalendaru, donesena godine 1969., određuju da se liturgijska slavlja unaprijed razlikuju i nazivaju: svetkovina, blagdan, spomendan.

Svetkovine su najznačajniji dani, slavi se neko posebno Božje djelo spasenja. Svetkovine su prvi stupanj liturgijskih slavlja, ispred blagdana i spomendana. Njihovo slavljenje počinje Prvom večernjom prethodnoga dana. Jedino Uskrs i Božić imaju svoju osminu.

Blagdani su drugi stupanj liturgijskih slavlja. Slave se u okviru prirodnoga dana, nemaju Prve večernje, osim ako se radi o blagdanima Gospodnjim koji spadaju na nedjelje kroz godinu.

Spomendani su treći stupanj liturgijskih slavlja. Na spomendane slavi se neki manje važan spomen u čast Blažene Djevice Marije ili nekoga sveca. Spomendani mogu biti obvezatni ili neobvezni.

[Снежана]

пре 19 минута, Isusovo magare рече

Sneška,Snežana,Snjegoviću zasto me stalno nazivas trolom?!Ponavljam nisam trol i nemam nikakve zle namjere..ali ako smatrate da nema mjesta za mene na ovom forumu ja ti ne mogu nista uciniti..vi imate vlast da me izbacite ili?!

Ponavljam dođoh da stogod naucim jer ja nemam vremena za citanje knjiga a ovako u razgovorima "malo" vecih teologa od mene smatram da mogu puno toga nauciti.Pa makar to bilo i na pravoslavnom forumu.❤

A sto se tice mog spola imate profil a opet sto se tice mog imena koje dadoh sama sebi mislim da mi stoji ko budali šamar..

Ја само могу да сумњам да сте трол, али ви би драго магаре требало да знате којег сте пола, јер час пишете у мушком, час у женском роду,  такође немојте се много бусати тиме што ја не могу да вас избацим са форума, прво и не желим то, бар док се моје сумње не потврде, а друго, зар мислите да ја сад не могу легионе да призовем 

[Isusovo magare]

пре 1 минут, Снежана рече

Ја само могу да сумњам да сте трол, али ви би драго магаре требало да знате којег сте пола, јер час пишете час у мушком, час у женском роду,  такође немојте се много бусати тиме што ја не могу да вас избацим са форума, прво и не желим то, бар док се моје сумње не потврде, а друго, зар мислите да ја сад не могу легионе да призовем 

Ma ja tako pisem u muskom rodu jer kad pricam sa muskima onda volim biti musko ???jer cim napisah spol postadoh zdrebica a ne volim to.

[Снежана]

пре 2 минута, Isusovo magare рече

Ma ja tako pisem u muskom rodu jer kad pricam sa muskima onda volim biti musko ???jer cim napisah spol postadoh zdrebica a ne volim to.

Супер, сад се врати на тему

[Volim_Sina_Bozjeg]

@Zoran Đurović procitah do pola zadivljen. Zarsavam sa Milosem domaci zadatak vodim posle toga u skolu i kad se vratim citam barem jos jedno tri cetri puta.

[Zoran Đurović]

пре 6 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

@Zoran Đurović procitah do pola zadivljen. Zarsavam sa Milosem domaci zadatak vodim posle toga u skolu i kad se vratim citam barem jos jedno tri cetri puta.

Није ли горело срце наше? Тако је кад разговарамо са свецима... 

Не дајем им да ми Јустина убаце у блато! Иако га бацају у блато. Стално понављам ону од Григорија Синаита: Не постоји ништа свето што би Бог могао створити а да човек својом поквареношћу не би могао первертирати! Цео дан сам јуче провео читајући Јустина. Давно сам читао и тај том његове Догматике. Имам га у Србији, али не и овде па сам летео по пдф издању. Прва 2 тома сам као клинац научио скоро напамет. Јер сам се подвизавао, а не млатио као ови скоројевићи. Дамаскина сам исто као клинац ишчитавао на руском. Порастао сам па преводим са оригинала. Нећу да налетим на подводну мину. Оци су моја прва љубав, тако да сам наставио да растем у том браку. Али у браку има и свађе. Постоје ствари које критичку анализу не могу издржати. Оци нису Писмо, а и Писмо те може убити ако си перверзан. 2Пт 15. И дуготрпљење Господа нашега држите за спасење, као што вам и љубљени наш брат Павле по даној му мудрости писа, 16. Као што говори о овоме и у свима својим Посланицама, у којима су нека мјеста тешко разумљива, која неуки и неутврђени изврћу, као и остала Писма, на своју сопствену пропаст.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 49 минута, Zoran Đurović рече

Није ли горело срце наше? Тако је кад разговарамо са свецима... 

Не дајем им да ми Јустина убаце у блато! Иако га бацају у блато. Стално понављам ону од Григорија Синаита: Не постоји ништа свето што би Бог могао створити а да човек својом поквареношћу не би могао первертирати! Цео дан сам јуче провео читајући Јустина. Давно сам читао и тај том његове Догматике. Имам га у Србији, али не и овде па сам летео по пдф издању. Прва 2 тома сам као клинац научио скоро напамет. Јер сам се подвизавао, а не млатио као ови скоројевићи. Дамаскина сам исто као клинац ишчитавао на руском. Порастао сам па преводим са оригинала. Нећу да налетим на подводну мину. Оци су моја прва љубав, тако да сам наставио да растем у том браку. Али у браку има и свађе. Постоје ствари које критичку анализу не могу издржати. Оци нису Писмо, а и Писмо те може убити ако си перверзан. 2Пт 15. И дуготрпљење Господа нашега држите за спасење, као што вам и љубљени наш брат Павле по даној му мудрости писа, 16. Као што говори о овоме и у свима својим Посланицама, у којима су нека мјеста тешко разумљива, која неуки и неутврђени изврћу, као и остала Писма, на своју сопствену пропаст.

Da sad sam uspeo na prvo čitanje da pročitam do kraja i to je ono što sam pokušavao pre nekoliko stranica da im privedem i Pismo i Pavla korin15 i Pavla efecima koji sve vreme stoji daje Telo Crkva uzdignuta a ne bi bilo uzdignuto da nije uzdignuto Hristom koji pre nego što se uzdigne siđe sa tog neba. Pošto smo mi udovi mi moramo da se uzdignemo temporalno ali sjedinjujući se kroz Hrista mi primamo tajnu blagodati koju je Otac Hristu dao poslanjem (atemopralno) Zato reče Hristos sve što primih od Oca vama dadoh.

Ali ceo tekst je toliko vezan na razjašnjavanja poslanica i Pisma da sma zadivljen kako si ispratio ovu temu i nejasnoće koje nabacasmo potrudeći se kao da živiš faraonskim životom i nemaš nikakvu drugu svoju obavezu nego da se napraviš pametan pred nama neznalicama. A to ti ne učiniš nego bodeš Mačem koji nam služi na duhovni dar.

Ti kažeš učio sam napamet  kao klinac, to pokušavam i ja i divim se tvom trudu koji će ovde stojati uprkos udarcima koje dobijaš.

Ja razumem da mene neko ošamari, eto napravio sma se pametan nemam podlogu, složio sma nešto što liči na nešto ali iz daleka nije za nadigravanje ali tvooj doprinos otaca a oni tebe ošamare opšte ne razumem i kad im ti "očuvaš" obraz kao oni tebi u međuvremenu prinošenja ovakvih tekstova oni provode vreme da se sablažnjavaju na čoveka sveštenika a ne na svoje neznanje, nehtenje učenje i nerazumevanje samih sebe.

Idite braćo na građansko vaspitanje i govorite i prepirite se o bontonu i pljunite Jovana Krstitelja koji reče Aspide i rode preljubotvorni kao nevaspitanog necivilizavonog i kao nesvetog čoveka jer vi očigledn živite jednim drugim životom.

 

[Isusovo magare]

1 hour ago, Zoran Đurović рече

Није ли горело срце наше? Тако је кад разговарамо са свецима... 

Не дајем им да ми Јустина убаце у блато! Иако га бацају у блато. Стално понављам ону од Григорија Синаита: Не постоји ништа свето што би Бог могао створити а да човек својом поквареношћу не би могао первертирати! Цео дан сам јуче провео читајући Јустина. Давно сам читао и тај том његове Догматике. Имам га у Србији, али не и овде па сам летео по пдф издању. Прва 2 тома сам као клинац научио скоро напамет. Јер сам се подвизавао, а не млатио као ови скоројевићи. Дамаскина сам исто као клинац ишчитавао на руском. Порастао сам па преводим са оригинала. Нећу да налетим на подводну мину. Оци су моја прва љубав, тако да сам наставио да растем у том браку. Али у браку има и свађе. Постоје ствари које критичку анализу не могу издржати. Оци нису Писмо, а и Писмо те може убити ако си перверзан. 2Пт 15. И дуготрпљење Господа нашега држите за спасење, као што вам и љубљени наш брат Павле по даној му мудрости писа, 16. Као што говори о овоме и у свима својим Посланицама, у којима су нека мјеста тешко разумљива, која неуки и неутврђени изврћу, као и остала Писма, на своју сопствену пропаст.

Jedna ruza za klinca koji cita Damaskina(ma tkogod on bio) umjesto da igra football.Stvarno vam se divim.