Ди је та храброст?

[Снежана]

пре 6 минута, Зосима рече

Хвала Снежо

служимо народу 

[Драшко]

пре 3 минута, Muramasa рече

Ne trolujem. Po tvom kriterijumu, svaki Vučićev beskičmenjak je hrabar.

Jeste

Well done Lestrade!

[goranger]

пре 5 минута, Mиљан Л. рече

То што смо ми као народ навикли да се понашамо јако некултурно у храмовима

a narod serbski prozvan, prizvan i izabran za sveštenu službu Ocu nebeskom kroz Isusa Hrista duhom svetim

[Матусал]

пре 41 минута, goranger рече

 

@Матусал  mislim o ovome već dva dana. da li ima kakva knjiga iz eklisiologije ili neznamnijačega a da je u vezi sa tim? sa aktivnom ulogom laika u liturgijskom životu

 

ево један чланак

http://www.verujem.org/teologija/afanasijev_carsko_svestenstvo.htm

 

 

[εργασία]

пре 2 часа, Mиљан Л. рече

Причајмо о томе. Како тачно и због чега?

Ма зезам се. Добра је Џу... 

[Кратос]

Di je tebi @Џуманџи hrabrost u komunikaciji nego odma udaraš blokove i ignorišeš komunikaciju?Nisam bitan ja kao ja u uopšte ali to je tvoj stil ovde,krajnje kukavički ...tako da bolje razmisli malo o tome,najsikrenije i najdobranamernije.

[Аристарх]

пре 6 минута, εργασία рече

Ма зезам се. Добра је Џу... 

Страх је чудо, па рекох да анализирамо шта ти је урадила

[Кратос]

пре 2 часа, Снежана рече

Иван Ивковић

Stvarno on il se zezate?

[Снежана]

пре 2 минута, Кратос рече

Stvarno on il se zezate?

stvarno, izistinski je on 

[Натан]

пре 2 часа, Muramasa рече

Hrabar je onaj pod čijom se čizmom kotrlja glava onoga ko je zahtevao pokornost od njega, onaj ko se ne pokorava i ne služi nikome.

Наравно да душманима лете главе, али кад говоримо о служењу увек мислимо на ближње.

Да ли си некада некоме дао чашу воде, устао у бусу, превио рану...? 

И ти сигурно служиш другима, можда и несвесно.

Или свима сечеш главе? :Д 

 

[Натан]

пре 18 минута, Muramasa рече

Niko mi jos nije trazio da mu se pokorim.

А чашу воде?

[Џуманџи]

пре 12 часа, Jace Jerimoth рече

У сфери философије Хришћанство је много тога наследило управо од стоика.

Много тога?  Нпр.?

Измењено Октобар 24, 2017 од Џуманџи

[Џуманџи]

пре 13 часа, Muramasa рече

Zato će hrabar svesno da srlja u smrt, da se ne bi osramotio.

Па ако физичка погибија није најстрашнија, онда ни "срљање" не може да буде најхрабрије.

[Џуманџи]

пре 1 минут, Muramasa рече

Zato što je sramoćenje obično rezervisano za kukavice, pa se ta dva međusobno isključuju.

То је ирелевантно за дискусију; кажем ако се - дословно - побегне од најстрашнијег (срамоте), како је онда то храброст?

[Иван Ивковић]

пре 4 часа, Џуманџи рече

Много тога?  Нпр.?

Много тога кад је у питању етика. Може се рећи да је стоицизам послужио као градивни материјал хришћанске подвижничке праксе која затим, вођена догматима Цркве и здравим вероисповедањем, води до тајанственог богопознања. Стоичка начела нису строго везана за античку Грчку, њихови елементи постоје и у другим културама али ми се чини да су тамо и тада најквалитетније искристалисана.

Као пример и одговор на твоје питање могу да послуже овај одломак из дневника Марка Аурелија и пар Сенекиних цртица о (не)постојању, а добро је знати и став Владике Николаја:

On 5/20/2013 at 21:21, Guest рече

Од световних философија Николај је највише ценио стоицизам, првенствено због његовог моралног учења. Он му се чини племенит, узвишен, човекољубив и пространогруд (Брод на таласима, СД II, 262). У односу на остале философске системе стоицизам је без премца, али га ни он не задовољава. Интересантна је паралела коју Николај поставља између стоицизма и хришћанства. Стоицизам је мислени философски систем, хришћанство религија. Стоицизам је теорија, хришћанство искуство (исто, 263). Стоицизам говори о безличном Богу, хришћанство о оваплоћеном Логосу о личном Богу (исто, 263). За стоицизам је бесмртност само мисаони постулат, за хришћанство емпиријско искуство, јер оно види „оживљене мртве“ (исто, 263–264). Стоицизам теоријски велича врлину, хришћанство је пуно мученика врлине (исто, 264). Стоицизам говори о животу: „дођох, видех и отрпех“, а хришћанство: „дођох, видех и победих“ (исто, 264). Стоицизам је књига, хришћанство живот. Стоицизам је сумња озарена пурпурном слутњом, а хришћанство Јеванђеље, блага вест о осећеној и доживљеној радости.

Стоицизам је фатализам до резигнације, а резигнација до самоубиства. Хришћанство је хероизам до Крста. Стоицизам је светлост коју човек посматра, хришћанство светлост којом човек хода и живи (исто, 264).

Настављајући даље с поређењем, Николај истиче, с једне стране, религиозну димензију стоицизма, а с друге, философску димензију хришћанства. Уколико је стоицизам искуство, утолико је он религија, а уколико је хришћанство теорија и спекулација, утолико је оно философија (исто, 264). Премда је овде само реч о односу стоицизма и хришћанства, иста паралела се може повући уопште између философије и хришћанства.

Извор: Р. Биговић, Од Свечовека до Богочовека: хришћанска философија владике Николаја Велимировића, Друштво Рашка школа, Београд (1998), стр. 126–130.