Убрзана бугаризација Македонске цркве у расколу

[interia.pl]

Односи међу људи, народи, државе нису никад толико добри да не би могли да буду и бољи. А сваки искрен и добронамеран корак, који води зближавању људи и народа, треба поздравити. Ако је искрен и добронамеран.

“Tamo daleko”. Остали коментари говоре да сам, на жалост, ипак у праву. Нисам уопште говорио о државној димензији, већ о менталној, о свести која полаже право да одлучује за другога уместо другога. Проблем је у томе што Црква покушава да поправи оно што је Држава „изгубила“. И не само кад се ради о нашем црковном неспоразуму. Слушао сам пажљиво епископа Баћког Иринеја када говори о Косову. Скоро у свему се слажем са оно шта каже. Не слажем се да он то треба да каже. Некад је Црква, када није било Државе, била једино руководство народа, али данас то више није. Разумем и то да се народ толико навикао да Црква говори о политичким стварима, па ако заћути, онда то значи да се боји или да се нећим прећутно (не)слаже. Ваљда се због тога и огласила „црква у расколу„ у „Фиром“ о том договору. Ако је прећутала, онда би то значило да је против. Државна политика је исузетно тежак терет који само обремењује Цркву и непотребно отежава њену мисију. 

[александар живаљев]

@interia.pl Добро, манимо се државне политике. Не знам колико се обојица разумемо у канонско право, односно разумемо у појам мајка-црква, али отприлике нам се представља следеће: СПЦ тврди да је мајка-црква Македонској, од 1920. када је о томе добила Томос од дотадашње мајке-цркве Васељенске патријаршије. Македонска црква сматра да јој је као Охридској архиепископији (бесправно одузета аутокефалија, у 18. веку годину дана после истог чина који је Васељенска патријаршија учинила Пећкој патријаршији). Као таква она не сматра СПЦ мајком-црквом, већ је прогласила аутокефалност 1967., коју није признала ни једна помесна црква. Кад се иде даље у прошлост, с правом се наглашава да је Охридска архиепископија старија од Жичко-Пећке (само што у време када је Свети Сава добио аутокефалију од Васељенске патријаршије 1219., карактер Охридске архиепископије није више био словенски као при њеном оснивању, него грчки по целој вишој јерархији).

Е, како је сада духовник највећег мушког манастира МПЦ, устврдио да је Бугарска Патријаршија мајка-црква македонској? А Бугарска патријаршија је настала (обновљена) и свеправославно призната 1946. године, дотле као Егзархија није била само у расколу, него осуђена Саборно, Руска црква није присуствола али се сагласила са одлуком Сабора у Цариграду 1872.  (осудом поновљеном и прошле године на Криту) као јеретичка, етнофилетистичка. Ако ћемо по правди Бога Истинога сви имамо тог етнофилетизма, почев од мајке-цркве Константинопоља, Новога Рима, али ова јерархија за коју старац Партеније тврди да је мајка - црква Македонској, била је и de jure јеретичка. И као таква она је учинила и многа добра дела: спашавање Јевреја, рецимо. За време Другог св. рата је бугарска влада протерала српске владике, Бугарска егзархија је преузела бригу о епархијама, али је знајући да је то бесправни чин за те "нове територије Бугарске", није одредила епископе. Дакле страц Партеније зна нешто што нису знали ни у de jure јеретичкој и расколничкој Бугарској Егзархији. Помози ми, ако грешим, али ја то не могу да схватим другачије него као бугаризацију Македонске цркве.

[Рилски]

Текст је у најмању руку неприхватљив. Потпуно нестудиозан, памфлетски и веома ниског квалитета који не одговара истини. Веома наивно сагледавање и што је најстрашније апсолутно ван Црквених оквира. 
Једном речју , жалосно ..

["Tamo daleko"]

пре 16 часа, interia.pl рече

Односи међу људи, народи, државе нису никад толико добри да не би могли да буду и бољи. А сваки искрен и добронамеран корак, који води зближавању људи и народа, треба поздравити. Ако је искрен и добронамеран.

“Tamo daleko”. Остали коментари говоре да сам, на жалост, ипак у праву. Нисам уопште говорио о државној димензији, већ о менталној, о свести која полаже право да одлучује за другога уместо другога. Проблем је у томе што Црква покушава да поправи оно што је Држава „изгубила“. И не само кад се ради о нашем црковном неспоразуму. Слушао сам пажљиво епископа Баћког Иринеја када говори о Косову. Скоро у свему се слажем са оно шта каже. Не слажем се да он то треба да каже. Некад је Црква, када није било Државе, била једино руководство народа, али данас то више није. Разумем и то да се народ толико навикао да Црква говори о политичким стварима, па ако заћути, онда то значи да се боји или да се нећим прећутно (не)слаже. Ваљда се због тога и огласила „црква у расколу„ у „Фиром“ о том договору. Ако је прећутала, онда би то значило да је против. Државна политика је исузетно тежак терет који само обремењује Цркву и непотребно отежава њену мисију. 

Zbog cega ili zbog kojeg konkretno komentara mislite da ste u pravu? Mozda se nismo sasvim razumeli, ali Vi jeste spominjali drzavnu dimenziju, jer se radi o Vasoj vladi cija politika direktno utice na MPC I obratno. Sta to crkva pokusava da popravi I to sa "majkom bugarskom"? Sta je izgubila Vasa drzava? Mislim da ne treba mesati crkvenu misiju sa politickim pretenzijama! Toplo Vam preporucujem da ozbiljno procitate postavku brata Aleksandra koji je absolutno tacno izrazio stanje na terenu... Razmisli dobro I molitveno iznad svega! Sve najbolje!

[interia.pl]

Јасно је да је Српска православна црква матична црква савремене „МПЦ у расколу“ . Она је викарног епископа српског патријатрха дала за првог поглавара МПЦ и затим рукоположила првог домородног епископа. Ту нема ништо спорно.

 Али и мајка-црква треба да се понаша као мајка. Кад је ћерка спремна да напусти дом, треба да јој да благослов, а не да је силом држи код себе. У противном, тада једино што ћерки преостане је да стане „побегуља“.

 Сасвим друго је питање колико се канони поштују током историје цркве, посебно кад се ради о стварању нове националне цркве током 19 и 20 века. Осим Српске цркве, сви су остале, скоро без изузетка то урадили без сагласности мајке- цркве. Нико не каже да је то у реду, али стоји да је тако било. Не могу се правила примењивати селективно. То је исто као да си учитељ и свима у класу кажеш: знате децо, нисте ништа знали, али ево вам пролазну, па онда нађеш неког јадног и преко њега вежбаш строгост и принципијелност па га обориш. Макар и да заслужује.

 Већ сам поменуо да не ценим Википедију као извор, али овај део текста потврђује да нико у прошлости није био баш толико канонски принципијелан.

 Uz podršku vaseljenskog patrijarha (свети Сава) je proglasio samostalnost raške crkve od Ohridske arhiepiskopije 1219. godine i postavio temelje današnje Srpske pravoslavne crkve.... U to vreme crkva u Raškoj nije bila samostalna, već podređena Ohridskoj arhiepiskopiji i imala je samo tri episkopije (Ras, Lipljan i Prizren). Sava je iskoristio tadašnje političke prilike i izborio se za autokefalnost srpske crkve.... ako je dozvolu za osnivanje arhiepiskopije imao tražiti u Ohridu, Sava Nemanjić, u dogovoru sa Stefanom odlazi u Nikeju . (https://sh.wikipedia.org/wiki/Sveti_Sava)

Са друге стране, Бугарска православна црква не крије своје претензије. У њеном уставу стоји да је она наследница Охридске архиепископије. Самоуправляващата се Българска православна църква – Българска Патриаршия е правоприемник на Плисковската архиепископия, Преславската патриаршия, Охридската архиепископия, Търновската патриаршия и Българската екзархия. Тя е единна и неделима. http://www.bg-patriarshia.bg/index.php?file=statute.xml

Што се тиче Партенија, мало је њих који се са њиме слажу на ову тему. Иначе, висока бугарска јерархија је присутна све време током Другог светског рата на „ослобођене“ македонске територије. То са управом – ако се узме у обзир да нису имали егзарха од 1915 до крајем рата – није свакако због тога што су знали да би то било „бесправан чин за те нове територије Бугарске“; ипак су имали времене епископе за све епархије.  Њихово владање ових простора током Другог светскот рата за објективну савремену историју је дефинисано као окупација тих територија. То важи и за све институције које тадашња власт носи са собом.

 П.С. Кад кажем да Црква покушава да поправи оно што је Држава изгубила нисам мислио на „раскољничкој цркви у Фиром“.

 

[Вилер Текс]

пре 6 минута, interia.pl рече

 Али и мајка-црква треба да се понаша као мајка. Кад је ћерка спремна да напусти дом, треба да јој да благослов, а не да је силом држи код себе. У противном, тада једино што ћерки преостане је да стане „побегуља“.

Брате, мислим да шездесетих никакав благослов ћерка није тражила. 

Добила га је накнадно Нишким споразумом и уместо да буде смирена, одбацила је благослов после пар дана од потписаног споразума. 

Мислим да је национални занос и политички интерес много утицао на овакву ситуацију. Да сте ишли полако ништа се не би десило од овога и не би било проблема.

 

[Ћириличар]

On 10/17/2017 at 18:29, Православни Србин рече

Колико се ја сећам, кад су ти пасоши у питању, мислим да онај ко их узима мора писмено да изјави да се ,,духовно идентификује са Бугарском", што практично значи да каже да је Бугарин.

Знам да су и по деловима Србије који се граниче са Бугарском, то исто радили.

Значи у суштини Бугари раде са Македонијом оно што Србија ради са Републиком Српском, а Хрватска са Херцег-Босном? 

[Рилски]

пре 54 минута, Ћириличар рече

Значи у суштини Бугари раде са Македонијом оно што Србија ради са Републиком Српском, а Хрватска са Херцег-Босном? 

Скоро, па тачно тако..

[Ћириличар]

1 hour ago, Рилски рече

Скоро, па тачно тако..

И ми се бунимо јер? Заправо, бунимо ли се због тогаи ли због нечег споредног што је успут обухваћено овим бугарским понашањем?

[Рилски]

пре 45 минута, Ћириличар рече

И ми се бунимо јер? Заправо, бунимо ли се због тогаи ли због нечег споредног што је успут обухваћено овим бугарским понашањем?

Још кад би и знали зашто се бунимо, до свега овога, ни много пре раскола из педесетих, па и шездесетих не би ни дошло. Проблем је у томе што ми и незнамо зашто се бунимо. А најгоре од свега је, управо то ''МИ'' .. Још кад би и оно било дефинисано у нашим главама.. ихаа.. Где би нам био крај

[interia.pl]

пре 21 часа, Вилер Текс рече

Брате, мислим да шездесетих никакав благослов ћерка није тражила. 

Тражила она, али није добила... 

Након стицања "повољних" политичких околности, "Македонска православна црква" је крајем 1966. године званично покренула питање о добијању потпуне црквене самосталности. Међутим, Свети архијерејски сабор СПЦ је на свом заседању у пролеће 1967. године одбио такве захтеве, упркос жестоким притисцима који су вршени од стране режима. https://sr.wikipedia.org/wiki/Македонска_православна_црква_—_Охридска_архиепископија

Хвала ти за „брате“. Ово кажем најискреније. 

["Tamo daleko"]

пре 21 часа, interia.pl рече

Uz podršku vaseljenskog patrijarha (свети Сава) je proglasio samostalnost raške crkve od Ohridske arhiepiskopije 1219

 

пре 21 часа, interia.pl рече

Њихово владање ових простора током Другог светскот рата за објективну савремену историју је дефинисано као окупација тих територија. То важи и за све институције које тадашња власт носи са собом.

Svi znamo da se istorija uglavnom ponavlja. 

 

пре 21 часа, interia.pl рече

Са друге стране, Бугарска православна црква не крије своје претензије.

Zar ne vidite da su Vasi prvobitni komentari govorili upravo suprotno = "tekst nije probugarski"....

пре 18 минута, interia.pl рече

Свети архијерејски сабор СПЦ је на свом заседању у пролеће 1967. године одбио такве захтеве, упркос жестоким притисцима који су вршени од стране rezima.

Pitamo li se kako bi bilo koja Pomesna Crkva reagovala, na pritiske komunistickog rezima? Ne vredi porediti porodicne odnose (majka I cerka pobegulja), jer Crkva nije samo administrativna institucija, vec njen eklisijalni, istorijski, eshatoloski karakter treba smerno nositi, I razumevati da nije od ovog sveta, iako u svetu (istoriji) postoji.

[Православни Србин]

пре 20 часа, Ћириличар рече

Значи у суштини Бугари раде са Македонијом оно што Србија ради са Републиком Српском, а Хрватска са Херцег-Босном? 

Са једном разликом- Србија у РС не ради толико активно колико то Бугарска ради у Македонији.

[Вилер Текс]

пре 1 сат, interia.pl рече

Тражила она, али није добила... 

Након стицања "повољних" политичких околности, "Македонска православна црква" је крајем 1966. године званично покренула питање о добијању потпуне црквене самосталности. Међутим, Свети архијерејски сабор СПЦ је на свом заседању у пролеће 1967. године одбио такве захтеве, упркос жестоким притисцима који су вршени од стране режима. https://sr.wikipedia.org/wiki/Македонска_православна_црква_—_Охридска_архиепископија

Хвала ти за „брате“. Ово кажем најискреније. 

Добро, ако је тражила а није добила онда је требала да сачека. А не да користи "повољне" политичке моменте. Кад ти благослов да непријатељ Цркве, југословенски комунисти, не може то изаћи на добро. Мислим да разумеш, па не бих даље. Брате, зато што јесмо браћа,у спору да,али и даље браћа.

[interia.pl]

пре 5 часа, "Tamo daleko" рече

Zar ne vidite da su Vasi prvobitni komentari govorili upravo suprotno = "tekst nije probugarski"....

Текст уговора (ако се чита како што пише) није пробугарски, уколико то значи антимакедонски или антисрпски. Свакако да је пробугарски ако то значи у интересу Бугарске. Не би ваљда Бугарска потписала антибугарски уговор? А шта сам уговор значи (независно од текста), то не знам.