Владимир Алексић, лекар и пилот: Први Србин који је полетео на летелици сопствене конструкције

[Милан Ракић]

Владимир Алексић је први Србин који је полетео једрилицом сопствене конструкције у октобру 1909. године, само неколико година након браће Рајт (1903). Осим тога што се сматра једним од пионира ваздухопловства, био је и лекар, писао је песме и новеле, бавио се политиком, свирао је клавир, говорио је више страних језика и преводио Гетеа. Без обзира на све што је учинио, данас је неправедно заборављен...

Владимир Алексић је први Србин који је полетео једрилицом сопствене конструкције у октобру 1909. године, само неколико година након браће Рајт (1903). Осим тога што се сматра једним од пионира ваздухопловства, био је и лекар, писао је песме и новеле, бавио се политиком, свирао је клавир, говорио је више страних језика и преводио Гетеа. Без обзира на све што је учинио, данас је неправедно заборављен.

Др Владимир Алексић је рођен 1873. године у Банатском Новом Селу. Након неколико година породица Алексић се сели у Панчево, где Владимир завршава основну школу, а студије медицине у Грацу. Иако је умро веома млад, у 38. години, успео је да током живота много чим одушеви Панчевце. Једноставно, био је човек испред свог времена. Отворио је прву ординацију у Панчеву, и као да то није било довољно, те је обезбедио и први рендген свом граду. Био је власник санаторијума који је превазилазио европске критеријуме по својој опремљености (1908). Поседовао је операциону салу, медицинске апарате, купатила, водовод и струју. Био је први Панчевац са аутомобилом. Важно је напоменути да је Панчево добило електричну струју скоро 20 година након Алексићеве прве електричне централе.

Врло је могуће да би данас неко толико успешан, независан и имућан покушао да оде из Србије, или не би ни марио за тим у каквом стању се налази друштво. Међутим, доктор Алексић је имао много шира схватања. Због свести о непрестаним покушајима мађаризације, основао је патриотско друштво „Узданица“. Пошто је један од начина очувања националног идентитета управо снага интелекта, на дружењима које је „Узданица“ организовала слушала су се предавања из технике и уметности, читале су се песме. Дружио се са Исидором Секулић…Наиме, доктор Алексић је велики значај придавао српској књижевности. Наравно, одржавана су предавања из ваздухопловства на којима је говорио др Алексић. Због једне набујале родољубиве изјаве био је притворен два месеца. Одузимање слободе му је тешко пало, па је своју тугу изразио стиховима – написао је песму „Роб“.

Жеља за летењем јавила се на тераси санаторијума, одакле је пуштао своје прве моделе.

Према сачуваним документима, новинским исечцима, белешкама и фотографијама, од којих се највећи део налази у Музеју ваздухопловства у Београду, др Владимир Алексић је међу првима почео сам да прави летелице. За ваздухопловство се заинтересовао 1907. године и, ослушкујући вести о напретку авијације које су до њега стизале, почео је израду летећих модела авиона које је бацао с крова свог санаторијума.

Кроз практичан рад на моделима, уз податке из књига и новина, стекао је искуство које му је омогућило да се упусти у израду летелице у природној величини. Како би употпунио знање и имао што више података, августа 1908. године отпутовао је у Париз где је присуствовао летовима браће Рајт. Постоји вероватноћа да се са славном браћом том приликом и упознао, а потом и дописивао. У Паризу је купио материјал потребан за грађу летелице и прикупио податке о моторима који су тада прављени и уграђивани.

По повратку у Панчево, почео је да прави већу једрилицу, типа двокрилца, која је била завршена у дворишту његовог санаторијума почетком јесени 1909. године. У послу му је помагао столар Јордан, који је по његовим нацртима израђивао дрвене делове. Помагали су лекари и друго особље санаторијума. Новине су пратиле напредак у раду и писале:

„Доктор Владимир Алексић у Панчеву конструисао је посве нов аероплан који је у оригиналној величини, а по захтевима модерне технике о летењу, практично и изведен… Идеја се наслања на научну основу, али је у свим појединим деловима скроз оригинална. Ових дана ће први покушаји њиме бити учињени.”

Цела справа била је тешка свега 70 килограма, носеће површине 44 квадратна метра. Аероплан, како је своју једрилицу називао Алексић, био је изграђен од шупљих дрвених цеви. Горња носива површина износила је 24, а доња 12 квадратних метара. На крајевима горње површине били су покретни делови повезани челичном ужади преко командне палице.  Њима се давао жељени правац летелици. Један од разлога великих димензија једрилице била је намера да, попут других пионира авијације, у своју једрилицу угради мотор и претвори је у авион!

Почетком октобра 1909. године летелица је завршена и састављена у дворишту санаторијума. За пробне летове др Алексић је одабрао пропланак на породичном имању на источном рубу Панчева, два километра од манастира Војловица. У присуству суграђана, на данашњи дан, 17. октобра 1909. године покушао је да полети једрилицом помоћу гумене ужади (нешто попут праћке). Једрилица се попела на висину од неколико метара, али је због неусавршености и могуће невештине летача нагло полетела ка земљи и делимично је оштећена.

„…И тако, позвао ме је на свој први лет. Изашли смо ван града. На једној благој падини стајала је та чудна справа с два крила и скијама уместо точкова. Др Алексић се сместио у седиште на предњем делу. Његови помоћници затезали су некакве гуме и на његов знак пустили су овај чудан авион. Летелица је одједном полетела навише па се онда заклатила и ударила о земљу…”, изјавио је један од сведока догађаја.

Узбуђењу и одушевљењу није било краја. Надалеко се причало и писало о др Владимиру Алексићу и његовом „крилатом змају”. Штампа у Мађарској прва је писала о епохалном открићу младог Панчевца, потом се вест пренела кроз Европу до Америке.

Први покушај није обесхрабрио нити поколебао Алексића. Био је чврст у намери да на једрилицу угради мотор. На овом послу радио је током 1910. године, али су новчане и породичне тешкоће успориле његове намере. Почетком 1911. године спрема се на пут за Америку, где је намеравао да купи мотор за своју летелицу. Осим тога, желео је да након уградње мотора обави и неке исправке. Намеравао је да саонице замени точковима како би авион лакше и брже полетео.

Нажалост, болест га је омела. У јесен 1911. године у Београду је оперисан од упале слепог црева. Поле хируршког захвата добио је тровање и 24. децембра 1911. године и умро.

У Панчеву му се данас ни гроба не зна. У близини пољане са које је др Владимир узлетео, касније ће нићи фабрика авиона „Утва“. Кажу да у Панчеву има уличица са његовим именом, а сећање на овог пионира наше авијације једино баштини Макетарски клуб из овог града, који носи име „др Владимир Алексић“

Живот на земљи му је био кратак, лет још краћи, али довољно дуг да буде историја! (М. Илић)

Милан РАКИЋ

(на основу текстова и фотографија Јова Симишића, Гордане Бушин и Музеја ЈРВ)

[Branka62]

 

Ako i postoji uličica, meni je nepoznata. A da je bio daleko ispred svog vremena, bio je.

 

[Милан Ракић]

1 hour ago, Branka62 рече

 

Ako i postoji uličica, meni je nepoznata. A da je bio daleko ispred svog vremena, bio je.

 

Када сам припремао овај текст,  бо'ме неколико сати сам изгубио прелиставајући све могуће мапе града Панчева и заиста нисам нашао улицу,  а да постоји сам чуо управо од људи из макетарског клуба,  пре неку годину када су били гости у Команди зракопловства у Земуну

[kopitar]

Mislim da su Hrvat prije izmislio zrakomlat.

Slavoljub Eduard Penkala na spomen-ploči u Zagrebu.

Penkala je 1908. u Zagrebu počeo konstruirati zrakoplov, kojim je upravljanje trebalo biti toliko jednostavno da bilo tko na njemu može letjeti bez posebne pripreme i obuke. Svoje je inovacije patentirao 1909., a zrakoplov je bio posve dovršen 1910. Izgradio je spremište za zrakoplove (hangar) na vojnom vježbalištu između Selske ceste i potoka Črnomerec u Zagrebu, pa je tako organizirao prvo uzletište u Hrvatskoj. Ondje je D. Novak uzletio zrakoplovom, te postao prvim hrvatskim pilotom. Penkala je postupno mijenjao prvotnu konstrukciju kako bi joj poboljšao letne sposobnosti. No letjelicom se i dalje teško upravljalo, a 1910. dogodila se nezgoda u kojoj se zrakoplov oštetio, nakon čega je Penkala odustao od daljnjega rada na njem. Unatoč tomu, Penkalin je zrakoplov ostao zapamćen kao prvi zrakoplov koji je sagrađen i letio u Hrvatskoj.

[Милан Ракић]

пре 8 часа, kopitar рече

Mislim da su Hrvat prije izmislio zrakomlat.

Slavoljub Eduard Penkala na spomen-ploči u Zagrebu.

Penkala je 1908. u Zagrebu počeo konstruirati zrakoplov, kojim je upravljanje trebalo biti toliko jednostavno da bilo tko na njemu može letjeti bez posebne pripreme i obuke. Svoje je inovacije patentirao 1909., a zrakoplov je bio posve dovršen 1910. Izgradio je spremište za zrakoplove (hangar) na vojnom vježbalištu između Selske ceste i potoka Črnomerec u Zagrebu, pa je tako organizirao prvo uzletište u Hrvatskoj. Ondje je D. Novak uzletio zrakoplovom, te postao prvim hrvatskim pilotom. Penkala je postupno mijenjao prvotnu konstrukciju kako bi joj poboljšao letne sposobnosti. No letjelicom se i dalje teško upravljalo, a 1910. dogodila se nezgoda u kojoj se zrakoplov oštetio, nakon čega je Penkala odustao od daljnjega rada na njem. Unatoč tomu, Penkalin je zrakoplov ostao zapamćen kao prvi zrakoplov koji je sagrađen i letio u Hrvatskoj.

Прво Пенкала није Хрват, иако је живео и стварао у Загребу.

Даље, није чак ни први са наших балканских простора који је полетео на летелици сопствене конструкције.

Пре њега је то учинио Едвард Русјан 25. новембра 1909. године. Мој текст о Русјану имаш овде.

Пре Пенкале је полетео и суботичанин Иван Сарић. Мој прилог о Сарићу имаш овде.

Даље. Чак и када је полетео Пенкалин зракоплов, 22. јуна 1910. године опет га он није летео него Драгутин Новак. Нажалост Новак је имао удес 20. октобра 1910. године на тој летелици и Пенкалу је то толико узрујало да напушта развој те летелице и уопште интересовање за авијацију, а Новак прелази код Михајла Мерћепа, угледног Србина из Загреба који је крајем децембра те исте 1910. године, такође полетео са авионом сопствене конструкције. (имаш о томе у горњем тексту о Русјану)

И на концу тема је покренута о др Владимиру Алексићу, првом Србину који је летео на авиону сопствене конструкције. Дакле о конкретном човеку, а не као питање који је први Србин/Хрват/додај по жељи који је полетео на летелици коју је сам направио.

[Аурор]

Zanimljiv ovaj aerodinamični lekar

[kopitar]

пре 11 часа, Милан Ракић рече

Прво Пенкала није Хрват, иако је живео и стварао у Загребу.

Даље, није чак ни први са наших балканских простора који је полетео на летелици сопствене конструкције.

Пре њега је то учинио Едвард Русјан 25. новембра 1909. године. Мој текст о Русјану имаш овде.

Пре Пенкале је полетео и суботичанин Иван Сарић. Мој прилог о Сарићу имаш овде.

Даље. Чак и када је полетео Пенкалин зракоплов, 22. јуна 1910. године опет га он није летео него Драгутин Новак. Нажалост Новак је имао удес 20. октобра 1910. године на тој летелици и Пенкалу је то толико узрујало да напушта развој те летелице и уопште интересовање за авијацију, а Новак прелази код Михајла Мерћепа, угледног Србина из Загреба који је крајем децембра те исте 1910. године, такође полетео са авионом сопствене конструкције. (имаш о томе у горњем тексту о Русјану)

И на концу тема је покренута о др Владимиру Алексићу, првом Србину који је летео на авиону сопствене конструкције. Дакле о конкретном човеку, а не као питање који је први Србин/Хрват/додај по жељи који је полетео на летелици коју је сам направио.

Znam više fore radi sam stavio Penkalu.

Mislio sam te pitati za mišljenje o Rudolfu Fiziru , kako gledaš na njegov rad u NDH.

 

https://www.google.hr/url?sa=t&source=web&rct=j&url=https://hr.m.wikipedia.org/wiki/Rudolf_Fizir&ved=0ahUKEwjx_66XyfnWAhWiKJoKHVRSAToQFggjMAA&usg=AOvVaw0t2zh0w8Hojno56_ZCqjOR

[Милан Ракић]

On 18.10.2017. at 9:09, kopitar рече

Znam više fore radi sam stavio Penkalu.

Mislio sam te pitati za mišljenje o Rudolfu Fiziru , kako gledaš na njegov rad u NDH.

 

https://www.google.hr/url?sa=t&source=web&rct=j&url=https://hr.m.wikipedia.org/wiki/Rudolf_Fizir&ved=0ahUKEwjx_66XyfnWAhWiKJoKHVRSAToQFggjMAA&usg=AOvVaw0t2zh0w8Hojno56_ZCqjOR

Рудолф Физир је један од наших најбољих и најплоднијих конструктора авиона између два светска рата. Парактично, човек који је са Симом Милутиновићем, Костом Сивчевим, Душаном Станковим, Драгољубом Бешлином, Љубомиром Илићем и Слободаном Зрнићем обележио једну еру у повијести наше авијације. 

Чињеница јесте да је напустио Београд након Априлског рата и одселио се у Загреб и чињеница јесте да је био начелник Зракопловнотехничке службе зракопловства НДХ, где се и "активирао" у официрски чин. (У Техничком одсеку Команде авијације ЈКВ је радио као инжењер цивил).

Али је исто тако и чињеница да су управо његиве предратне колеге из Команде РВ, већ поменути конструктори са којим је сарађивао више од 15 година, заузели се код нових комунарских власти да га не стрељају...