Интервју Епископа новосадског и бачког др Иринеја за Радио Београд 1 (АУДИО)

[Поуке.орг - инфо]

Епископ бачки Иринеј, портпарол Српске Правславне Цркве

Питање број један данас: Косово и Метохија
Не ради се само о територији већ о бићу и идентитету српског народа

Епископ бачки и портпарол Српске Православне Цркве Иринеј Буловић изјавио је, поводом најављеног унутрашњег дијалога о Косову и Метохији, да термин „унутрашњи” није најсрећнији израз.

„Пре бих рекао да се ради о свесрпском дијалогу, па је он, у том смислу, и унутрашњи и спољашњи и због тога је веома важан”, изјавио је у емисији „Седмица” Радио-Београда 1 епископ бачки и потрпарол Српске Православне Цркве Иринеј Буловић. Он је истакао да је питање Косова и Метохије Гордијев чвор и да захтева суштински и свенародни одговор. „Због тога је позив на дијалог сасвим уместан и користан, јер никада једна група људи, било која, – политичка, научна, уметничка, – не може увек са сигурношћу тврдити да изражава став већине. То не можемо чинити чак ни ми, епископи, то не можемо тврдити чак ни за вернике, а камоли за народ у целини. Значи, добро је ослушнути разне гласове и мишљења“, рекао је Буловић.

„Сваки покушај решења – било у правцу даљег попуштања, постепене капитулације, било у правцу одбране наших легитимних права на сопствену територију – мора се заснивати на ставу већине народа. Немогуће је доношење радикалне одлуке (као што је, на пример, промена Устава) ни прелажење преко „црвених линија“, а да иза тога не стоји већина. Таква решења не би била животно одржива. Дакле, дијалог је користан јер може да покаже шта народ мисли“, казао је портпарол СПЦ.

„Али, дијалог мора бити слободан, искрен, не сме бити ограничења, не сме ничији став унапред бити оквалификован“, одговорио је Иринеј реагујући на изјаву министарке Зоране Михајловић о СПЦ и ставу Патријарха.

На питање какав је став СПЦ заузела пред почетак дијалога, епископ бачки је рекао да је његово апсолутно убеђење да ће став у СПЦ бити јединствен и да неће бити за даље уступке по питању КиМ него за сваки напор да се оно очува као део српске државе, као српска територија.

„Ми смо свесни да неки модус вивенди треба изнети. Треба да се иде на компромис на терену, али да он никада не подразумева нашу спремност на формално и суштинско отуђење“, рекао је епископ бачки и додао: „Са наше стране је већ понуђен компромис – Бриселски споразум и Заједница српских општина. То је, иако понижавајући, ипак какав-такав оквир и ништа друго до компромис. Сматрам да је максимум компромиса са српске стране већ понуђен“.

„Шта би био излаз? Да се унутар постојећих граница створи јак механизам који би обезбедио најширу могућу аутономију“, сматра Иринеј Буловић.

Он је објаснио да се на светској сцени ситуација променила и да је знатно повољнија него пре петнаест или двадесет година јер „Запад данас не може да издиктира своју вољу великом и моћном Истоку; једноставно, мора да преговара”.

„Зато би било самоубиствено да у таквим, много повољнијим околностима, ми сада кренемо у добровољно напуштање онога што је наше“, рекао је Иринеј Буловић за „Седмицу”.

Он се осврнуо и на пароле „Каталонија = Војводина“. „Све је то због фотеља и ситних амбиција појединих политичара“, рекао је. „Узнемирујуће јесу, као што човека узнемирава зујање комарца: тако и ово. Јесте непријатна појава, али у животу ништавна. Наиме, ако је Каталонија организовала референдум, нека дотични изволе да организују референдум о статусу Војводине, па да видимо који је то проценат који ће их подржати“.

 

Извор: Српска Православна Црква/Епархија бачка

View full Странице

[александар живаљев]

"На питање какав је став СПЦ заузела пред почетак дијалога, епископ бачки је рекао да је његово апсолутно убеђење да ће став у СПЦ бити јединствен и да неће бити за даље уступке по питању КиМ него за сваки напор да се оно очува као део српске државе, као српска територија. "

Ако смијем да савјетујем читаоце, јесте и да послушају цио интервју Преосвећеног г. Иринеја. Многе важне ствари нијесу обухваћене овим пропратним текстом. Али, овај навод који ставих на почетак мог коментара је суштински. Но, поставља се питање око владичиних више политичких ставова о дијалогу, утврђивању већине у друштву итд?. Мислим, да Црква треба, разумије се да води рачуна и о томе, али да то није њен примарни задатак. Црква већ има велико искуство настало из монашког етоса да, како је то написао архимандрит студенички Тихон (др Ракићевић) у временским догађајима, историјски смутним, тражи оно вјечно. То, заправо, представља Косовски завјет, кога имамо већ у пјесми патријарха Данила из 1392: "Ми са Исмалићанима борити се имамо, ако и мач тело...", имамо га уписаног на Косовском стубу Стефана Лазаревића, и он се од калуђера-исихаста ширио у јединствен еп, подсјетимо само Богородица пише Кнезу Лазару уочи битке, а то писмо носи Свети Илија.

Наравно, да је Црква и у оним временима морала да води рачуна о "реал-политици", слање Оливере у Бајазитов харем итд, није могло да прође без "унутрашњег дијалога" с Црквом, која је она благословила, култом кнегиње Милице, Свете Евгеније.

Хоћу да укажем на то да постоји опасност да се због нашег, нажалост, историјски условљеног "православног цезароропапизма", изгуби духовна димензија Црквене мисије на Косову, која не зависи од већине у друштву, чак ни од већине у епископату, и која мора да се изрази кроз аутономне црквене одлуке о свом устројству, независне од било каквих секуларних уплива. Зато је, кажем, потребно послушати цио интервју, јер владика Иринеј јасно говори о одвојености цркве и државе, која је по њему, сасвим, чини ми се, исправно, хришћанска тековина, остварење Ријечи Госпдње: "Богу Божије, цару царево."