Шта тренутно читате?

[JESSY]

       i uzivam.....

[Anika]

Џесика, где има та књига да се набави? Приближи нам је у пар речи ако ти није тешко...

[feeble]

Ima ovde http://tolmach.org/Arhimandrit%20Lazar.pdf ako odgovara PDF.

[Баба]

Читам само своје постове по разним форумима

[Adelaida]

Dan Brown...Inferno

[Arsenija]

Ima ovde http://tolmach.org/A...ndritLazar.pdf ako odgovara PDF.

...ali nista dok se knjiga ne proseta kroz pola kuce. I na kraju ne znas gde je ....  ... a ona ispod kreveta ,a preko nje casa vode. 

Sta citam ,ne znam...citam danonocno vec 3 dana i nista...citala sam pre 10 dana Bele noci,crne zastave,ne procitah je celu,interesantno...ali volim sa skinem naocare i ostavim ih preko knjige,to mi je fetis,to mi je vaznije od knjige,od svega....  ... 

[JESSY]

Џесика, где има та књига да се набави? Приближи нам је у пар речи ако ти није тешко...

 

 

ИСТРОШИО СЕ ОВАЈ СВЕТ Архимандрит Лазар(Абашидзе), Мучење љубави

 

   После исповести браће напокон сам дошао у своју келију. Унаоколо је шума. Све је ушушкано у густу таму; већ одавно је пала ноћ. Обитељ је негде доле, у околини нема живе душе и само киша, киша. Моја мајушна кућица се изгубила међу мокрим жбуњем и високом травом, у овим бесконачним млазевима кише, као чамчић који је са свих страна окружен водом, која удара по крову, по зидовима, бије у стакла. Али, унутра је суво и топло; мутно, невесело светли керозинска лампа са задимљеним стаклом, у углу с иконама гори кандило и овом малом простору придаје значај и смисао...

   Седим изнемогло, слушам тишину – тачније, добовање кише. Некако ми је тужно на срцу, пусто. Све је мртво унаоколо. Дању, кад човек гледа наш спољашњи манастирски живот, чини се да се нешто ради, да наш «бродић» плива пуним једрима у срећну даљину. Али ето, после овакве вечерње исповести, кад се скине завеса варљивих спољашњих послова, шарене испразности, вештачких речи и гестова, кад се обнажи од свега нагота изранављених душа, дубоко разједених губом страсти, душа тако одједном тужно, тако безнадежно почне да боли.

   Киша још увек пада, као да се цео свет поделио на мале чамце који усамљено плове и свако је насамо с овим морем, хладним, страшним, безданим, насамо је с овим душевним мраком, с оном злокобном тамом из које се с времена на време помаљају некакве страшне њушке, злобно и подмукло се смеше, плаше нас и опет нестају у густој тами ноћи.

   Доћи ће дан и донеће само привид светла, илузију бодре делатности и плодног рада. У ствари, већ је одавно глува, црна невиделица обавила овај свет! Како је мало вере остало у нама, како је мало живота у нашем духу! Нека тешка сила све вуче надоле, као да се земљина гравитација вишеструко појачала: све је постало неиздрживо тешко у духовном смислу; као да све душевне снаге притиска олово, човек не може да се мрдне, да учини одлучан покрет. Сви исповедају хладноћу, досаду, потпуни недостатак осећаја за молитву, чак страх пред сваким духовним делањем, тромост, сањивост, брбљање и шаљивост, преједање, униније, озлојеђеност... Све хришћанско се чини невољно, «под палицом», просто због рачунице неке пристојне логике, без душе, без радости, као да се Богу плаћа тежак данак. Сви осећају некакву окамењеност срца, које никако неће да омекша, ни од молитве, ни од читања, и ако понекад на кратко као да спадне с душе, исто тако се опет враћа на своје обично место! Очигледно је да нас све више гуши управо дух одступања који су свети оци прошлог века већ запажали веома појачао, за који су предсказивали да ће се све више и више ширити у свету; то је као угљен-моноксид, који разједа очи, увлачи се у ноздрве, у грчевима прекида дисање и истовремено успављује, обавија свест неким хаотичним бунилом. Све је теже наћи гутљај свежег ваздуха, одбацити од себе хаотично гомилање мисли, подићи очи према небеском плаветнилу. Како се истрошио освај свет! Већ су и млади и зелени као раслабљени старци.

Архимандрит Лазар Абашидзе, Мучење љубави, Манастир Подмаине

извор: Манастир Подмаине

 

 

 

ОГАЊ КОЈИ СЕ ГАСИ Архимандрит Лазар(Абашидзе), Мучење љубави

 

   Манастирски живот верно илуструје слика ватре која се пали у пећи. И обитељ је својеврсна пећ у којој треба да буде запаљен огањ вере и љубави према Господу. Братија и њихове душе су дрва која доспевајући у ову пећ треба да се запале, да се преобразе из грубог и неугледног, умртвљеног и плотског стања у светлост, у жар, у светлећи пламен, морају својим сјајем и пламеном да пале друге душе које долазе у додир с њима, и тако пећ треба сложно и весело да пуцкета од жарке ватре, да загреје све унаоколо. И како брзо и весело бивају захваћена пламеном дрва у пећи кад је она већ добро загрејана и пуна јарко црвеног искричавог угљевља! Чак и сирова дрва моментално одбацују своју влажност, одједном се суше и почињу да горе, претварајући се у светлост и топлоту. А све што није способно да гори, све што је туђе светлости и ватри, лети напоље, односећи своје црнило у даљину, гоњено благодаћу Божијом. Али, хајде, покушај да запалиш хладну, ледену пећ, у влажно, мразно време, и то још сировим и тешким дрвима. Прозеблим рукама покушаваш да ставиш што је могуће мање иверје, скидаш кору с мокрих цепаница, доливаш уље – све ово гори, а цепанице само шиште, диме се, мало-помало као да почињу да горе, али се убрзо гаце и само тињају, испуњавајући келију отровним димом. Понекад се човек намучи кад дође с пута уморан, али се не огреје.

   

   Међутим, ево савета: ако су ти дрва сирова, боље је да их оставиш у страну и неко време немој уопште да их дираш. Пажљиво потражи макар мало сувих цепаница, исцепај их да буду што тање, и од њих почни да палиш ватру. И тек кад се већ добро распламса, и кад се појави јарко црвено угљевље, можеш опрезно да убациш једну-две сирове цепанице. Међутим, буди опрезан: немој случајно да ставиш неку цепаницу вишка, да сирова дрва не би својом влагом угушила пламен у пећи… Светољупци, смешљивци, весељаци, брбљивци, љубитељи окупљања на чај и дискусија, истраживачи туђих судбина и сакупљачи манастирских сплетки и скандала – све су то „сирови“ људи, расејани, хладни у вери, којима је све духовно досадно, који су лицем увек окренути према свету, према гомили, према људским гласинама. Ако се испостави да оваквих у обитељи има макар мало више него што је дозвољено, или ако дођу у њу пре времена, док се још није формирао манастирски дух и док се није подигао пламен, убрзо ће се угасити и последња искра у пећи! Без икаквог резултата ћеш потпаљивати „огњиво“, траћити „црквене речи“ и „звонке позиве“, певати „на све мелодије“ до промуклости, час молити, час плашити, изгубићеш све своје „ватрене“ резерве, сам ћеш се сав надимити, у пепео ћеш претворити сву своју ревност, а они ће само почети да тињају, пустиће мало дима, поцрнети и угасити се. И још ће ово своје црнило од дима вероватно сматрати својим монаштвом. А онда више ни суво иверје неће поправити ситуацију, јер је пећ већ набијена сировим цепаницама. Онда опет почињи све испочетка – испразни пећ…

   Сви се ми упињемо да запалимо ватрицу и да се згрејемо у ово страшно влажно време. Још ништа нисмо остварили, још и сами зебемо, и само издалека може изгледати да у шуми гори ватра. У ствари, све је ово само потпаљивање, само звецкање шибица и мучно раздувавање пламена – још нема никакве топлоте. Међутим, већ са свих страна дотрчавају озебли путници у нади да ће загрејати озебле кости. Али нема ватре, драги моји, засад нема, а не знамо хоће ли је и бити. Нисмо сигурни ни хоћемо ли сами преживети… Пустите, пустите нас да се помучимо око своје ватре…

Архимандрит Лазар Абашидзе, Мучење љубави,

 

 

 

ево ти линк где можеш да је набавиш      http://cuvari.rs/

[Иван Ивковић]

РАЊЕН ХРИСТОВОМ ЉУБАВЉУ

 

Поруке и поуке о. Давида Јовандолског

 

http://www.e-slovo.net/Products/990-ranjen-hristovom-ljubavlju-poruke-i-pouke-o-davida-jovandolskog.aspx

 

Издавач: Манастир Ћелија Пиперска, Подгорица, 2012.

[w.a.mozart]

Završavam Inferno Dena Brauna, simpatična knjižica

[Иван Ивковић]

http://www.draslar-partner.rs/izdavastvo/biblioteka-pero/item/120-lavr.html

 

Јевгениј ВОДОЛАЗКИН - Лавр

Инспирисано животом свете Ксеније Петроградске.

"ЛАВР је најзначајнија књига године, из ње избија топлина, хитно је треба објавити у тиражу од 50 милиона примерака, да би је било довољно за све одрасле људе у земљи. У детињству сам после читања књига желео да постанем мускетар или пилот – а када читам Водолазкина, желим да постанем светац."

Захар Прилепин, писац

[ИгорМ]

Тренутно ме због обавеза "успављују" (само могу пре спавања да прочитам нешто ових дана) књиге:

 

Отачник

- Св. Игњатије Брјанчанинов

 

Оптински старци 

Како живети по вољи Божијој

 

... неисцрпни извор духовног блага

[JESSY]

Јевгениј ВОДОЛАЗКИН - Лавр

sjajnooooo....... :good2:

[JESSY]

Оптински старци Како живети по вољи Божијој

:good2:

[JESSY]

РАЊЕН ХРИСТОВОМ ЉУБАВЉУ

kakva je...?

[JESSY]

   i uzivam....