Панчево: Обележено пола миленијума реформације

[Милан Ракић]

Хри­шћан­ска ре­фор­мат­ска цр­ква и Сло­вач­ка еван­ге­лич­ка А. В. цр­ква, цен­трал­ном еку­мен­ском ма­ни­фе­ста­ци­јом у Пан­че­ву за­јед­нич­ки су обе­ле­жи­ле ве­ли­ки ју­би­леј 500 го­ди­на ре­фор­ма­ци­је. Све­ча­но­сти по­во­дом го­ди­шњи­це, по­ла ве­ка од об­ја­вљи­ва­ња Лу­те­ро­вих те­за, ко­је су из­ме­ни­ле вер­ски, кул­тур­ни и по­ли­тич­ки жи­вот Евро­пе, при­су­ство­ва­ли су спе­ци­јал­ни иза­сла­ник пред­сед­ни­ка Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, ре­пу­блич­ки и по­кра­јин­ски функ­ци­о­не­ри и по­сла­ни­ци, пред­став­ни­ци ам­ба­са­да, гра­до­на­чел­ник Пан­че­ва, као и де­ле­га­ци­је на­ци­о­нал­них са­ве­та сло­вач­ке и ма­ђар­ске на­ци­о­нал­не ма­њи­не у Ср­би­ји. 

Богомоље Словачке и Хришћанске реформатске цркве у панчевачком насељу Војловица (Фото О. Јанковић)

Све­ча­ни скуп ожи­вео је тре­ну­так по­чет­ка ре­фор­ма­ци­је, дан ка­да је др Мар­тин Лу­тер 31. ок­то­бра 1517. го­ди­не за­ку­цао на вра­та жуп­не згра­де у не­мач­ком гра­ду Ви­тен­бер­гу 95 ис­по­ве­ди, ка­ко би ис­про­во­ци­рао ди­ску­си­ју на не­хри­шћан­ске рад­ње у сред­њо­ве­ков­ној цр­кви.

Са же­љом да се ре­фор­ми­ше не са­мо цр­кве­но уче­ње већ и жи­вот сва­ког вер­ни­ка, Лу­тер и Јо­ван Кал­вин са уче­ни­ци­ма сво­јим де­лом су, чу­ло се на све­ча­но­сти, ство­ри­ли свет у ко­јем да­нас жи­ви­мо по Би­бли­ји. Ре­фор­ма­ци­ја се ши­ри­ла и што је ва­жно да­ла је ве­тар у ле­ђа про­све­ти­тељ­ству и ства­ра­њу на­ци­о­нал­не све­сти, а на­гла­ше­но је и да су се мно­ги ис­так­ну­ти срп­ски ин­те­лек­ту­ал­ци у 18. 19. и 20 ве­ку шко­ло­ва­ли на еван­ге­лич­ким цр­кве­ним шко­ла­ма у та­да­шњој Угар­ској.

Мр Са­му­ел Вр­бов­ски, би­скуп Сло­вач­ке еван­ге­лич­ке цр­кве и Бе­ла Ха­лас би­скуп Хри­шћан­ске ре­фор­мат­ске цр­кве на­ве­ли су и да је ре­фор­ма­ци­ја, као це­ло­е­вроп­ски, па и це­ло­свет­ски по­крет, за­у­век про­ме­ни­ла из­глед хри­шћан­ског све­та и омо­гу­ћи­ла да иде­је ху­ма­ни­зма про­дру у цр­кве­ни жи­вот, на­гла­ша­ва­ју­ћи као нај­ва­жни­је да је вра­ти­ла Бож­ју реч у ру­ке обич­ног чо­ве­ка.

Ср­дач­не по­здра­ве и че­стит­ке пред­сед­ни­ка Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, Алек­сан­дра Ву­чи­ћа по­во­дом ју­би­ле­ја, све­ча­ном ску­пу је пре­нео ње­гов спе­ци­јал­ни иза­сла­ник Ми­ле­та Ра­до­је­вић, на­гла­ша­ва­ју­ћи да је реч о до­га­ђа­ју од исто­риј­ског зна­ча­ја, јер је ре­фор­ма­ци­ја хри­шћа­ни­ма да­ро­ва­ла ве­ли­ке и зна­чај­не те­ко­ви­не без ко­јих је да­нас не­за­ми­слив жи­вот са­вре­ме­не ци­ви­ли­за­ци­је – пре све­га то­ле­ран­ци­ју и за­јед­нич­ко жи­вље­ње у ми­ру љу­ди раз­ли­чи­тих ве­ра, пре­во­ђе­ње Све­то­га пи­сма и оба­вља­ње бо­го­слу­же­ња на на­род­ном је­зи­ку. 

„Ве­ли­ки при­лог цр­кве ре­фор­ма­ци­је да­ју и еку­мен­ској са­рад­њи ко­јој су се при­дру­жи­ле пра­во­слав­не и ка­то­лич­ка цр­ква, а Сло­вач­ка еван­ге­лич­ка цр­ква и Ре­фор­мат­ска хри­шћан­ска цр­ква у Ср­би­ји да­ју из­у­зе­тан до­при­нос и раз­во­ју до­брих ме­ђу­вер­ских од­но­са у на­шој зе­мљи. У прет­ход­ним го­ди­на­ма др­жа­ва Ср­би­ја је ак­тив­но по­ма­га­ла цр­кве ре­фор­ма­ци­је у ства­ра­њу бо­љих усло­ва за сло­бод­но ис­по­ве­да­ње ве­ре, као и у њи­хо­вим на­сто­ја­њи­ма очу­ва­ња вер­ског кул­тур­ног и на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та. То ће­мо чи­ни­ти и убу­ду­ће сле­де­ћи тра­ди­ци­ју уста­но­вље­ну за­ко­ни­ма уна­зад ви­ше од јед­ног ве­ка”, по­ру­чио је Ми­ле­та Ра­до­је­вић, ди­рек­тор Упра­ве за са­рад­њу са цр­ква­ма и вер­ским за­јед­ни­ца­ма Ре­пу­бли­ке Ср­би­је.

Све­ча­ност обе­ле­жа­ва­ња 500 го­ди­на ре­фор­ма­ци­је уве­ли­ча­на је кул­тур­но-умет­нич­ким про­гра­мом не­да­ле­ко од бо­го­мо­ља Сло­вач­ке еван­ге­лич­ке цр­кве и Хри­шћан­ска ре­фор­мат­ске цр­кве.

Олга ЈАНКОВИЋ, ПОЛИТИКА