"За Христољубиву војску" - Сарадња између ВФЦ „Застава филм“ и Телевизије Храм

[Милан Ракић]

Гост: Протонамесник потпоручник Ведран Костић, војни свештеник у 4. бригади Копнене војске у Врању

У претходној емисији забележили смо како је 4. бригада КоВ 31. јануара прославила своју Крсну славу Светог Атанасија Великог. Био је то уједно и Дан јединице која наставља традиције Првог пешадијског пука Књаза Милоша Великог у Врању. Наш вечерашњи гост је протонамесник потпоручник Ведран Костић, војни свештеник у 4. бригади КоВ и чућемо од њега како је протекло то празнично и молитвено сабрање у Врању, а биће, наравно речи и о другим питањима из верског живота и рада припадника те јединице једне, од првих у Војсци Србије која је обновила традицију обележавање Крсне славе. Осврнули смо се и на дугогодишњу врло успешну и плодотворну сарадњу са Епархијом врањском, искуства у раду војног свештеника у јединици, уређење богослужбеног простора и благослов који су добили пројавом Божанске силе моштију Светих мученика сурдуличких и јасеновачких које су заблагоухале у војном параклису Светог Атанасија Великог. Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

[Милан Ракић]

Гост: јеромонах Макарије, игуман манастира Савина код Херцег Новог

У више наврата смо у емисији „За Христољубиву војску“ са гостима разговарали о заједничким обележјима војног и свештеничког односно монашког позива, а вечерас нам се пружила јединствена прилика да о томе поразговарама са јеромонахом Макаријем, игуман манастира Савина код Херцег Новог, који је завршио Војнотехничку академију и био официр, а већ готово две деценије посвећен је монашком позиву. Његов боравак у Београду искористили смо за овај сусрет у коме ће отац Макарије са нама поделити своја искуства из војне службе и духовног узрастања и развоја, које га је из строја земаљске војске сврстало у ред војника Христових. Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

[Милан Ракић]

Гост: јеромонах Макарије, игуман манастира Савина код Херцег Новог

Разговор са јеромонахом Макаријем, игуманом Манастира Савина код Херцег Новог, започет у претходној емисији „За Христољубиву војску“, настављамо вечерас. Да вас подсетимо, отац Макарије је поделио са нама своја искуства из времена школовања на Војнотехничкој академији, професионалне војне службе у Даниловграду, духовног узрастања и монашког живота све до постављења за игумана Манастира Савина. У овој емисији биће више речи о духовном животу у војсци, православном схватању рата и светим ратницима што су иначе теме које, заједно са нашим гостима, редовно покушавамо да сагледамо из различитих углова. Благодарни смо на његовом стрпљењу и љубави што нам се представио на такав начин, и молимо да нам опрости што га на неки начин враћамо на период живота којег се својевремено одрекао преузимајући монашке завете. Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

[Милан Ракић]

Први светски рат, или Велики рат како га називамо због обима и последица које је оставио за собом, званично је окончан потписивањем примирја 11. новембра 1918. године.
Међутим, у Србије се он продужио чак до 1920. Године, па и дуже, због успостављања власти на ослобођеним територијама Јужне и Старе Србије и честих побуна Арнаута. 
О том РАТУ ПОСЛЕ РАТА, како носи назив и студија нашег вечерашњег госта, разговарали са др Дмитром Тасићем, историчарем чија су стручна интересовања везана војску и њену улогу у послератним временима, за гранична питања, односе са суседима и делатност субверзивних организација.
Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

[Милан Ракић]

Гост: потпуковник др Иван Мијатовић, војни историчар, начелник Одељења за библиотекарство, војнонаучну документацију и информације Универзитета одбране

Сточетрдесет година војне штампе у Србији обележено је 24. јануара, прославом Дана Медија центра „Одбрана“, установе под окриљем Управе за одосе са јавношћу Министарства одбране, која баштини ту дугу традицију војне писане речи. 
Тим поводом, у Галерији Дома Војске Србије, приређена је изложба као својеврстан пресек тог континуитета од 1879. године, када је изашао први број „Ратника“, до данас.
Аутор те поставке био је наш вечерашњи гост потпуковник др Иван Мијатовић, војни историчар, начелник Одељења за библиотекарство, војнонаучну документацију и информације Универзитета одбране са којим разговарамо о историји војне штампе у Србији.
Осврнули смо се на најзначајније међаше војне писане речи попут „Војина“, „Ратника“, „Војничког гласника“ и „Војничког забавника“, који су излазили до Другог светског рата, као и на „Фронт“ и „Народну армију“, после Другог светског рата, све до „Војске“ и „Одбране“, која је данас једино званично војно гласило.
Освежили смо, овом приликом, и сећања на родоначелнике војне штампе у Србији Јована Мишковића, оснивача „Ратника“ и Јована Драгашевића, оснивача „Војина“ и првог уредника „Ратника“. 
Направили смо и историјски пресек такозване војнострочне и научне литературе коднас од „Пешадијског и Артилеријског гласника“ до „Војног дела“, „Војнотехничког гласника“ и „Новог гласника“ који су данас референтни научни часописи у систему одбране.
Било је речи и о такозваној обласној војној штампи, односно листовима некадашњих армијских области у којима су генерације новинара, војника на одслужењу војног рока, стицале искуства.

Подсетили смо и  на присуство тематике из верског живота припадника војске у различитим периодима у историји војне штампе. 

Наравно, нисмо заборавили ни ратна издања листа „Војска“ 1999. године, поводом 20 година од агресије НАТО-а на СРЈ. За 78 дана објављено је 40 бројева својеврсне хронике ратних збивања и сведочанства о одбрани и отпору агресору. 
Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

[Милан Ракић]

Гост: публициста Бранко Богдановић

О меморијализацији Првог светског рата и култури сећања разговарали смо  са публицистом Бранком Богдановићем, стручњаком за историју наоружања и војну историју 19. и 20. века, а повод за то је његова најновија књига „Велики рат – записано у камену“ у издању Медија центра „Одбрана“.
Био је то поглед на заборављене споменике и меморијале и друге занимљиве приче из Првог светског рата,  из угла неуморног истраживача наше војне историје. 

Поред осталог сазнали смо да су први споменици браниоцима Београда подигнути још крајем 2014. и почетком 2015. године, али и да је велики број споменика уништен немаром и погрешном применом одлуке МУП-а Демократске Федеративне Југославије из 1945. године о уклањању и уништавању гробаља и гробова окупатора и народних непријатеља, којом су уништени и многи војни меморијали из Првог светског рата. 

Подсетили смо и на прве жртве Српске војске у Великом рату, које су потпуно заборављене: војника Душана Ђоновића, који је погинуо првог дана рата 28. јула 1914. године, и поручника Михаила Куртијеа, првог официра Српске војске који је рањен 31. јула 1914. године током одбране Београда и касније подлегао повредама. Било је речи и о првим жртвама Централних сила и односу Аусторугарске према њима.

Осврнули смо се и на проблем пописа жртава Првог светског рата који ни после сто година није завршен.

Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

[Милан Ракић]

Гост: пуковник Душко Шљиванчанин, начелник Одељења у Управи за обуку и доктрину ГШ ВС

Двадест година од почетка агресије НАТО пакта на СРЈ 1999. године навршило се 24. марта. Сећања на 78 дана бесомучног бомбардовања Србије нису избледела. Напротив, Србија памти злодела светских моћника, и настоји да шири истину о том нелегитимном злочиначком чину.

Низом пригодних манифестација ових дана, али и наредних месеци подсетићемо на те догађаје којима је на најдрастичнији начин погажено међународно право и правда. 

Подсетићемо и на огромне жртве, али и подвиге браниоца отаџбине који су се храбро супротставили вишеструко надмоћнијем непријатељу и после свега остали непоражени.

Вечерас говоримо и о бици на Кошарама, симболу херојства, истрајности и одлучности у одбрани земље.  
Наш гост је пуковник Душко Шљиванчанин, начелник Одељења у Управи за обуку и доктрину ГШ ВС, а пре двадесет година био је командант 53. граничног батаљона Приштинског корпуса у чијем саставу је била и караула Кошаре.
Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

[Милан Ракић]

Гост: пуковник Славишa Голубовић, аутор књиге „Пад ноћног сокола“ о обарању америчког „невидљивог“ афиона Ф-117А

Поред херојског отпора који су вишеструко надмоћнијем агресору, управо ових дана пре 20 година пружили наши пилоти ловци у неравноправном ваздушном рату над Србијом, неке од најсветлијих страница у одбрани од агресије НАТО-а на СРЈ исписали су 27. марта 1999. године припадници 3. ракетног дивизиона 250. бригаде ПВО, обарањем америчког такозваног „невидљивог“ стелт бомбардера Ф-117А. О том величанственом подвигу наших ракеташа, али и о обарању још два авиона НАТО-а у мају месецу 1999. године, разговарали смо са пуковником Славишом Голубовићем, аутором књиге „Пад ноћног сокола“, у издању МЦ „Одбрана“, у којој су сабрана аутентична сведочења учесника тог догађаја. У другом измењеном и допуњеном издању књиге аутор нам доноси много више чињеница које потврђују да је 20. маја 1999. године на небу изнад Србије погођен и један амерички стелт бомбардер Б-2А који се срушио у Спачванским шумама на територији Хрватске. Књига је, као својевртан коауторски пројекат припадника 3. ракетног дивизиона 250. бригаде ПВО, и покушај да се коначно разреше неке несугласице у интерпретацији тог догађаја у јавности али и међу самим учесницима. Занимљиву и богато илустровану причу, која је наишла на изванредан пријем код читалаца на српском језичком подручју, ускоро ће бити доступна и на руском језику, а у плану је и превод на енглески и кинески језик.

Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

[Милан Ракић]

Гост: писац Ненад Милкић

Напад на караулу „Кошаре“, односно агресија копненх снага такозване ОВК и оружаних снага Албаније уз подршку НАТО-а на СРЈ почео је 9. априла 1999. године. Битка за Кошаре трајала је практично до 14. јуна када су се јединице Војске Југославије повукле са територије Косова и Метохије после потписивања Кумановског споразума.

Најжешћи удар, баш у време Васкршњих празника те 1999. године, примили су припадници 53.  граничног батаљона у чијем саставу је била и караула „Кошаре“, симбол херојског отпора и спремности на жртву у одбрани отаџбине.

О том величанственом подвигу бранилаца отаџбине разговарамо са Ненадом Милкићем, аутором трилогије „Ми смо бранили Кошаре“. Романе „Последња стража“ и „Зов карауле“, први и други део трилогије, представили смо пре годину дана приликом његовог првог гостовања, а повод за овај разговор је његов најновији роман „Бесмртни батаљон“ којим је на неки начин заокружио причу о браниоцима Кошара.

Роман „Бесмртни батаљон“ писан је у првом лицу и представља сведочење једног од јунака са Кошара од његовог одласка на одслужење војног рока, преко одбране државне границе 1998. године и спречавање продора копнених снага из Албаније у време НАТО агресије на СРЈ, одласка са Карауле и повратка ратника кући. Посебно упечатљива су сведочења јунака романа о суочавању са животом после рата и свему што је пратило да болна искуства младих људи који су прерано и бребрзо сазрели у вихору ратних дешавања, а потом су углавном били препуштени сами себи.

Реч је у ствари о искуству свих бранилаца карауле мозаички сатканом у животној причи главног јунака романа „Бесмртни батаљон“, као својеврсном омажу учесника Битке на Кошарама.

Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

[Милан Ракић]

Причу о ваздушном рату над Србијом 1999. године, коју смо у претпрошлој емисији започели интервјуом са пуковником Славишом Голубовићем, поводом 20. gодишњице од агресије Натоа на СРЈ и обарања америчког „невидљивог“ стелт бомбардера Ф-117, настављамо разговором са историчарем др Бојаном Димитријевићем, научним саветником Института за савремену историју и једним од најбољих познавалаца историје српског и југословенског ратног ваздухопловства.

Ваздушни рат над Србијом, назив је и студије у издању Медија центра „Одбрана“, која је коауторски пројекат нашег госта и генерал-потпуковника Јовице Драганића, некадашњег заменика начелника Генералшатаба Војске Србије. У студији су анализирана искуства и једне и друге стране и на њих ћемо се овом приликом осврнути са историјске дистанце од 20 година.

На самом почетку разговора разјаснили смо једну терминолошку недоумицу - зашто се још увек у јавности употребљавају термини НАТО „бомбардовање“, „кампања“, „операција“, „акција“ када је несумњиво да је 24. марта 1999. године на СРЈ отпочела агресија од стране Северно-атлантске алијансе која је окупљала 19 земаља чланица. 

У наставку је било речи о ваздушном рату над БиХ од 1992-1995. године, који је био својеврсна генерална проба онога што ће се касније дешавати на простору СРЈ, обележјима агресије на СРЈ 1999. године, а посебно смо нагласили улогу и значај наше ПВО у том неравноправном асиметричном ратном сукобу. Занимљива је и паралела коју је наш гост повукао између ваздушног рата над Србијом 1999. године и априлског рата 1941. године.
Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

[Милан Ракић]

У другом делу разговора са историчарем др Бојаном Димитријевићем, научним саветником Института за савремену историју осврнули смо се на нека искуства и последице НАТО агресије на СРЈ 1999. године. 

Најпре смо разјаснили питање назива операције НАТО-а под којим се одвијао ваздушни рат над Србијом јер се код нас у општој употреби одомаћио назив „Милосрдни анђео“ иако је званичан назив операције био „Савезничка сила“. 

Анализирали смо и појмове „хуманитарна интервенција“ и „колатерална штета“, и последице употребе касетених бомби, муниције са осиромашеним ураном, графитних бомби и разарања рафинерија, хемијских и електроенергетских постројења која су такође обележила агресију НАТО-а на СРЈ 1999. године. 

[Милан Ракић]

Гости: Драган Павловић и Мирко Милаш, чувари Христовог гроба

Васкршње издање емисије ЗА ХРИСТОЉУБИВУ ВОЈСКУ посветили смо једнoj занимљивој вишевековној традицији која повезује Јерусалим и Врлику, градић у Далмацији недалеко од Книна. Реч је о обичају чувања Христовог гроба од Великог петка до Васкрса, уствари о витешком надахнућу и доживљају Свете Пасхе кроз стражарско и ратничко бдење у богослужењима на Велики Петак и на Велику Суботу над Светом Плаштаницом и на Васкрс.

Нешто више о томе, баш на празник Васкрсења Христовог сазнали смо од представника удружења „Чувари Христовог гроба“ из Батајнице који баштине ту традицију.

Наши гости, Драган Павловић и Мирко Милаш, чувари Христовог гроба, подсетили су на корене и обележја те традиције која је после 1995. године и егзодуса Срба из Републике Српске Крајине у операцији „Олуја“, обновљена 2005. године у Батајници, а 2013. године и у Врлици. Било је речи о живописној ношњи и активностима удружења, као и о борби да се тај јединствени Васкршњи обичај заштити као обележје нематеријалне културне баштине Срба Цетинске крајине. 

Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

[Милан Ракић]

Гост: протонамесник мајор Слађан Влајић, главни војни свештеник Војске Србије

Недавна посета делегације верске службе Војске Србије верској служби Националне гарде Охаја повод је за разговор са протонамесником мајором Слађаном Влајићем, главним војним свештеником Војске Србије о активностима на плану међународне војне сардање Верске службе Војске Србије.
Било је речи и о сарадњи са верским службама оружаних снага Грчке, Пољске и Босне и Херцеговине и искуствима у мултинациоалним војним вежбама и мировним мисијама.

У другом делу емисије посебно смо се осврнули на посету Епархији источноамеричкој и утисцима са богослужења и посета светињама СПЦ у том делу САД. Говорили смо и о 180. годишњици верске службе у Српској војсци и предстојећој слави Генералштаба Војске Србије и параклиса Светог Георгија Победоносца чији је старешина отац Слађан Влајић, главни војни свештеник Војске Србије.

Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

[Милан Ракић]

Гост: Слободан Ерић, главни и одговорни уредник“Геополитике“

Геополитичким темам нисмо се баш често бавили у серијалу емисије „За Христољубиву војску“. Недавни злазак из штампе најновијег броја „Геополитике“, јединог нашег магазина за геополитичка и стратешка истраживања, повод је да се овом приликом осврнемо на неке од актуелних тема у разговору са Слободаном Ерићем, главним и одговорним уредником тог часописа.

Било је речи о значају обнове духовног живота у Војсци Србије, о страдању Хришћана на блиском истоку и уопште о угрожености Хришћанства, као геополитичкој теми. 

Осврнули смо се и на неке аспекте мигранске кризе кроз анализе Тјери Месјана, Фредерике Бек и Герхарда Визневског, а говорили смо и о суштини мрежно рата против Срба и истоименој књизи Слободана Стијичевића.
Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

[Милан Ракић]

Гост: пуковник Славиша Голубовић, аутор књиге „Пад ноћног сокола“

Ексклузивно у емисији „За Христољубиву војску“, сазнаћете како је пре двадесет година 20. маја 1999. године текла акција обарања америчког стратешког бомбардера Б-2 у српском ваздушном простору. На основу чега су утемељене тврдње да је рач баш о „Духу Канзаса“ - поносу авијације САД који је први пут брбено употребљен у агресији на СРЈ и како је, малтене форензичком анализом, срушен „савршени“ алиби који је инсцениран 2008. године у бази „Андерсен“.

Причу о ваздушном рату над Србијом 1999. године започели смо са пуковником Славишом Голубовићем, подсећањем на 20. годишњица  обарања такозваног „невидљивог“ стелт бомбардера Ф-117А. 

Том приликом смо тек дотакли још један важан догађај који је остао под велом тајне. Реч је о дејству 3. ракетног дивизиона 20. маја 1999, када је по свему судећи оборен још један амерички авион и то стратешки бомбардер Б-2. 

У вези са тим добили смо доста ваших позива са молбом да нешто више кажемо и о томе. 

Због тога је пуковник Голубовић поново гост ТВ „Храм“, како би са нама поделио нова сазнања у прилог расветљавању тог догађаја после вишегодишњих истраживања објављених  у другом измењеном и допуњеном издању књиге „Пад ноћног сокола“ која је под окриљем Медија центра „Одбрана“ доживела велики успех код читалачке публике у земљи и иностранству.

Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић