"За Христољубиву војску" - Сарадња између ВФЦ „Застава филм“ и Телевизије Храм

[Милан Ракић]

Овогодишњи 63. међународни сајам књига у Београду, који се одржава од 21. до 28. октобра, прилика је да се, већ традиционално, бројним посетиоцима представи и издавачка делатност Медија центра „Одбрана“, новинско-информативне и издавачке куће Министарства одбране и Војске Србије. Пуковник Стевица Карапанџин, директор Медија центра „Одбрана“ нагласио је да је најзначајнији овогодишњи издавачки пројекат те куће едиција „Ратник“ која обухвата седам књига у којима су забележена сећања учесника ратних дејстава на Косову и Метохији током НАТО агресије 1999. године. Прве четири књиге едиције су ратни дневник команданта Треће армије Војске Југославије генерал-пуковника Небојше Павковића, под називом „Трећа армија седамдесет осам дана у загрљају Милосрдног анђела“. Пету књигу едиције под називом „Приштински корпус 1998-1999 – сведочења ратних команданата“ приредила је Драгана Марковић и чине је сећања команданта Приштинског корпуса генерал-пуковника Владимира Лазаревића и команданата бригада и самосталних батаљона у саставу корпуса на ратну 1999. на Косову и Метохији.   Шеста и седма књига едиције, „Битка на Кошарама“ и „Битка за Паштрик“, које је приредио Раденко Мутавџић, доносе сећања учесника борби на Кошарама и Паштрику током агресије НАТО-а 1999. Године. На сајамском штанду Медија центра „Одбрана“, који ове године наступа под слоганом „Служимо Србији“, публика ће моћи да види и 43 издања која је ова кућа у протекле четири године припремила поводом обележавања јубилеја Великог рата. Посетиоцима ће бити представљен и календар Министарства одбране и Војске Србије за 2019. годину на коме се налазе фотографије савременог наоружања и војне опреме Војске Србије. Промоције књига из едиције „Ратник“ и осталих издања планиране су током сајамских дана на штанду Медија центра „Одбрана“, у прстену Хале 1 Београдског сајма. Гост: пуковник Стевица Карапанџин, директор Медија центра „Одбрана“ Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

[Милан Ракић]

Професионална каријера војног свештеника потпоручника Ивана Ганића по много чему јединствена. После завршене средње војне школе у службовао је у трупи као подофицир, потом је, када је васпостављена верска служба у Војсци Србије, изабран за  помоћника војног свештеника у Генералштабу. Упоредо је завршавао студије на Академији за уметност и конзервацију Српске Православне Цркве, а од пре три године је војни свештеник у 3. бригади Копнене Војске у Нишу.

Знања и вештине којима је овладао на студијама умногоме су му помогла приликом уређења војних богослужбених простора, а у том послу са великом љубављу помаже му и супруга Ана која је такође дипломирани иконописац. 

Поред тога у емисији можете видети и прилоге о састанку епископа тимочког и војног Илариона са војним свештеницима у Зајечару и о учешћу Медија центра „Одбрана“ на овогодишњем сајму књига у Београду.

[Милан Ракић]

Обележавању јубилеја Великог рата прилазили смо до сада на различите начине па и разговорима са кустосима Војног музеја, установе културе МО и ВС која је ове године обележила 140 година рада. 
Претраживали смо музејске збирке и откривали занимљиве приче у тој пребогатој ризници српске војне историје и традиције. Говорили смо о одликовањима, војним заставама, уметничкој збирци и ратној фотографији.
Тим трагом настављамо и у овој емисији. Тема је оружје и војна опрема, а наш гост је  Вук Обрадовић, виши кустос Војног музеја.   
Било је речи о историјском развоју наоружања на нашим просторима, опремању Српске војске наоружањем и војном опремом и занимљивим експонатима из богатих колекција западноевропског оружја до 19. века и  фабричког оружја до 1918. године. Осврнули смо се и на изложбе којима је Војни музеј обележио јубилеје Великог рата и најавили предстојећу изложбу посвећену 1918. – години победе.

[Милан Ракић]

У данима када се обележава завршетак Великог рата најновије издање емисије „За Христољубиву војску“ посветили смо војно-политичком значају Солунске офанзиве, пробоју Солунског фронта и завршним операцијама које су довеле до слома и капитулације Централних сила. Осврнули смо се и на политичке последице те величанствене победе, а било је речи и о принудном историјском забораву и прећуткивању заслуга Српске војске која је дала пресудан допринос коначном искоду Првог светског рата. Гост: др Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Србије Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

 

[Милан Ракић]

Гост: Др Мирко Пековић, музејски саветник Војног музеја

У протеклих пет година реализован је пројекат „Србија 1914-1918 немојте нас заборавити“, посвећен обележавању јубилеја Великог рата. Истоимена изложба, која је недавно представљена новосадској публици, била је завршна активност тог подухвата у коме су учествовали стручњаци Војног музеја, Музеја града Новог Сада и Народног музеја у Шапцу. О самом пројекту, али и о другим занимљивим темама разговарали смо са др Мирком Пековићем, музејским саветником Војног музеја. Посебно смо се осврнули на историју, санацију и рестаурацију речног минитора „Бодрог“ или „Сава“ и диверзантске подморнице П911 „Тиса“, експонатa Војног музеја који ће од наредне године на Ушћу бити доступни посетиоцима. Било је речи и о богатој збирци праисторије, антике и раног средњег века у Војном музеју.

Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

[Милан Ракић]

Вечерашње издање емисије „За Христољубиву војску“ посветили смо обележавању стогодишњице присаједињења Војводине и стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевине Југославије.

Како је дочекивана Српска војска у ослобођеним крајевима Аустроугарске, како је припремљена Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, одржана у Новом Саду 25. новембра 1918. која  је прогласила присаједињење Краљевини Србији, да ли је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевина Југославија утопистичка идеја и велика заблуда, да ли су Срби изгубили читав један век у тој авантури, какве су последице те историјске грешке и како се вратити на пут државотворне обнове Српства, нека су од питања на која смо покушали да дамо одговоре у интервјуу са историчарем Петром Ђурђевим, директором Историјског архива града Новог Сада.

Осврнули смо се и на покушаје ревизије историје и креирања „новог сећања“, злонамерно извртање историјских чињеница и промоцију аутономашких идеја које доводе у питање слободно изражену вољу народа Срема, Баната, Бачке и Барање за присаједињењем Краљевини Србији 1918. године.

[Милан Ракић]

Храм Светог пророка Јеремије у Врбовцу недалеко од Смедерева један од четири у Србији са спомен-костурницама у којима су прикупљене кости српских војника погинулих у Првом светском рату.  

Остали су Лазаревцу, Крупњу и Пецкој, а гради се још један спомен-храм на Рајцу. Спомен-храм у Врбовцу је не само најмање познат широј јавности, него је до пре десетак година био врло запуштен и знемарен иако је од 2000. године проглашен за непокретно културно добро – споменик културе у коме је иконопис дело познатог руског уметника Андреја Биценка.

Намера нам је и да овом приликом дамо мали допринос настојањима да се освеже сећања на погинуле српске хероје у Врбовачком боју 1915. Године, чије кости почивају у спомен-костурници Храма Светог пророка Јеремије.

У томе ће нам помоћи наш вечерашњи гост јереј Душан Поповић, старешина тог храма и парох Врбовачки.   

[Милан Ракић]

Повод за гостовање историчара др Бојана Димитријевића у овом издању емисије „За Христољубиву војску“ била је његова најновија књига „Командант“, посвећена генералу Ратку Младићу. Реч је о првој научној биографији легендарног ратног команданта Книнског корпуса Војске Републике Српске Крајине и начелника Главног штаба Војске Републике Српске. Књига практично представља синтезу свега онога што је до сада објављено о генералу Младићу у последњих двадесетак година. Писана је на основу обимне документарне грађе, увида у документа Хашког трибунала и архивски материјал Хрватског меморијално-документацијског центра Домовинског рата. Према тврдњама аутора не постоји документ који доказује одговорност генерала Ратка Младића за геноцид или такозвани „удружени злочиначки подухват“ због чега је првостепеном пресудом осуђен на доживотну казну затвора. Гостовање др Бојана Димитријевића искористили смо и за осврт на наше увек актуелне теме у вези са Равногосрским покретом и трагичним судбинама генерала Драгољуба Михаиловића и Милана Недића које већ дуги низ година истражује и по чему је препознатљив не само у стручној него и у широј јавности. Наравно, било је речи и о стварању Краљевине СХС и Југославије које наш вечерашњи гост сматра фаталном грешком српских елита у 20. веку. У вези са тим чућете зашто га фасцинира одсуство критике југословенства у српској науци, јавности и култури и у којим појавама данас види освежавање југословенске идеје као једног од ужасних трендова?

[Милан Ракић]

Документарне филмове: „Лет у смрт“, „Нико није рекао нећу“, „Србија у Великом рату“, „Срби на Крфу“, „Заборављени адмирал“, „Милунка Савић“, „Дијанина деца“ „Договорени рат“, серијал посвећен блаженопочившем патријарху српском Павлу под називом „Живот по јеванђељу“ као аутор, потписује Слађана Зарић, уредник документарних емисија у Информативном програму РТС-а. Значајан део њеног опуса обухватају „револуционарне теме“ везане за `68 и пети октобар, убиство Зорана Ђинђића и Славка Ћурувије као и филмови који се баве последицама распада Југославије: договореном рату Туђмана и Милошевића, страдању Срба у средњем Подрињу, о Сребреници и генералу Ратку Младићу. Слађана Зарић била је наш гост у најновијем издању емисије „За Христољубиву војску“, а непосредни повод за овај разговор јесте њено последње остварење посвећено стварању Краљевине СХС, односно Југославије, теми која се ових дана, на стогодишњицу тог догађаја, нашла у жижи интересовања јавности. Овом приликом посебно смо се осврнули и на филмове посвећене Великом рату по којима је, као аутор, последњих година препознатљива у јавности и на пројекат „На бранику отаџбине – ратне приче са Кошара и Паштрика“ на коме тренутно ради. Премијера тог филма очекује се на 20. годишњицу од почетка агресије НАТО-а на СРЈ 2019. године.

 

[Милан Ракић]

На самом крају јубиларне године обележавања победе Србије у Великом рату разговарали смо са историчарем и преводиоцем Дејаном Ристићем о мемоаријализацији Првог светског рата. 

Повод за то била је недавно одржана трибина „Окамењено сећање – Меморијализација Првог светског рата“ у Заводу за проучавање културног развитка на којој је учествовао и наш гост. Била је то својеврсна контекстуализација и анализа сећања на Први светски рат кроз сагледавање значаја материализације сећања.

Подсетили смо и на поруку чувеног Солунца Живојина Лазића из документарног филма „Прича о Живојину“ (1984) у продукцији „Филмских новости“, чије инсерте смо емитовали, да ће будуће генерације имате велику борбу да победе заборав на подвиг српских ратника у Великом рату. Да ли смо испунили завет Живојина Лазића питање је на које смо покушали да дамо одговор?

Осврнули смо се и на одредбе недавно усвојеног Закона о ратним меморијалима у ком наш саговорник, поред низа позивних решења, види и један пропуст који би требало исправити изменама и допунама Закона. Наиме, према његовом мишљењу, требало је нагласити да се споменик не може подићи, поред осталих наведених категорија лица, и ратном злочинцу јер има случајева да су наши судови рехабилитовали чак и ратне злочинце којима би, пошто Закон то експлицитно не брани, могао да се подигне споменик.   

Коментарисали смо и појаве креирања новог сећања на примеру недавног  укидања одлука Подгоричке скупштине 1918. године и замене надгробне плоче црногосрског официра Станише Николића, носиоца Обилићеве медаље и девет ратних одликовања из Балканских ратова, од стране његовог прунука, због епитаф на којем је писало да се борио за спас српских идела и слободу домовине.

[Милан Ракић]

У протеклој 2018. години из недеље у недељу били смо са вама. Имали смо 52 сусрета и укупно 57 саговорника. Међу њима су били војни свештеници, историчари, официри и подофицири, кустоси Војног музеја, научни радници и културни делатници.

Дали смо допринос обележавању 140 година рада Војног музеја, 70 година Војнофилмског центра „Застава филм“, јубилеја Првог светског рата и величанствене победе Српске војске;

Испричали многе мале приче Великог рата, али и оне из одбрамбено-отаџбинских ратова деведеситих година. Подсетили на заборављене хероје и освежавалили сећања на наше старе претке.

Преиспитивали стварање Краљевине СХС и Југославије. Промишљали о моралу и традицијама Српске војске, Светим ратницима и Косовском завету, кодексу части и српској културној и националној политици.

Ипак, у овом осврту на 2018. нагласак ћемо дати на догађајима и активностима из духовног живота припадника Војске Србије и наше православне браће у Оружаним снагама Босне и Херцеговине. 

Верујемо да ће и ова, календарска 2019. година, у коју смо тек закорачили, бити исто тако динамична и крцата догађајима које ћемо бележити оком камере. 

Посебно ћемо се осврнути на 180 година верске службе у Српској војсци и на 20 година од агресије НАТО-а на нашу земљу 1999. године. Настојаћемо да испунимо ваша очекивања, али рачунамо, као и до сада, и на вашу подршку, предлоге и сугестије како би емисија „За Христољубиву војску“ била баш по Вашој мери. Хвала на поверењу!

[Милан Ракић]

У другој половини прошле године смо, да вас подсетимо, у више наврата разговарали са кустосима Војног музеја. Повод је била 140. годишњица рада те најстарије и најзначајније институције културе у Министарству одбране, али и обележавање стогодишњице велике победе Српске војске у Првом светском рату, којој смо прилазили и кроз приче о музејским збиркама и експонатима. Говорили смо о одликовањима, војним заставама, уметничкој збирци и ратној фотографији, наоружању и војној опреми. Причу о пребогатој ризници српске војне историје заокружићемо освртом на историјски развој униформе Српске војске, а у томе нам је помогла Бојана Илић, кустос Војног музеја. Сазнаћете како је настала и како се развијала збирка одеће и униформи у Војном музеју, која броји више од 6.000 експоната, како су утицале идеолошко-политичке промене у држави и друштву и војно-техничке околности на облик војне униформе, какав значај су имали прописи о увођењу униформе сивомаслинасте боје 1908. и 1911. године са којом је Српска војска извојевала победе у Балканским ратовима и првим годинама Великог рата и како је пресвучена Српска војска на Крфу и Солунском фронту. Осврнули смо се и на континуитет развоја коњичких гардијских униформи, чији се изглед установљен 1859. године готово није мењао све до 1941. године, на успостављање униформе Морнарице и Ратног ваздухопловства Краљевине Југославије, историјат шајкаче која је 1870. године и друге занимљиве теме. Причу о развоју униформе Српске војске схватите као својеврстан позив да поново посетите Војни музеј на Калемегдану и откријете многе друге занимљивости из наше богате војне историје и традиције.

[Милан Ракић]

Вечерашње издање емисије „За Христољубиву војску“ посветили смо највећим делом Богојављењском пливању за Часни крст, традиционалној манифестацији коју су 1998. године, под окриљем наше Цркве, обновили Предраг Бата Милошевић и чланови Свебор савеза Србије. Наредних година та манифестација је прерасла у Дан свесрпског духовног јединства јер се за Часни крст плива на Богојављење практично на свим континентима где има Срба.
Наш вечерашњи гост је Дејан Лазаревић професор физичке културе и пливања, мајор полиције у пензији и инструктор специјалне физичке обуке, мајстор бориличких вештина и песник који је дао значајан допринос обнављању те традиције као организатор и учесник Богогојављењског пливања за Крст часни на Марковачком језеру недалеко од Младеновца. 
Говорили смо и о неговању традиционалних вештина борења и његовом песничком стваралаштву.
У емисији можете видети и извештаје са Божићних пријем у Министарству одбране и Оружаним снагама БиХ као и са Богојављењских свечаности и пливања за Крст часни широм Србије на којима су учествовали припадници Војске Србије и постигли запажене резултате.
Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

[Милан Ракић]

Гост: протојереј-ставрофор проф. др Драгомир Сандо, председник Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке

О верској настави у војним школама и о сарадњи СПЦ са Министарством одбране и Војском Србије у тој области, поводом Светосавског празника, разговарали смо са протојерејом-ставрофором проф. др Драгомиром Сандом, професором Православног богословског факултета у Београду и председником Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке.
Настојали смо да дамо одговор на питање шта повезује свештенички и војни позив и зашто су дисциплина и поредак од великог значаја за развој личности свештеника и официра још у току школовања у богословским и војним школама.
Осврнули смо се и на његова искуства са одлужења војног рока, поклоничка путовања са припадницима Војске Србије на Свету Гору и манастир Хиландар и на покушаје да се поремети успоствљени систем верске наставе у основним и средњим школама чему се пре пар година одлучно супротствио.
Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић

[Милан Ракић]

У најновијем издању емисије „За Христољубиву војску“ гост је био пуковник у пензији Винко Марковски, војник у правом смислу речи који је скоро читав свој радни век провео у трупи у пешадијским центрима за обуку разервних официра, подофицира и војника. Али, он је и аутор више књига чиме се, према оцени читалачке публике и критике, врло успешно сврстао и у ред писаца. Повод за овај разговор јесте недавно представљање две његове најновије књиге у Дому Војске Србије: „Ходали смо Светом земљом“ и „Бог никоме дужан не остаје“. Путописом о Светој земљи испунио је завет који је дао у току рата, а другом књигом освежио је предање из предкосовског доба о великој браничевској трагедији - браћи Павлу и Радулу Радићу и њиховој сестри Јелици. У емисији је било речи и о његовим искуствима са поклоничких путовања у Свету земљу и на Свету гору, искуствима из ратова и почецима обнове духовног живота у Војсци Србије. Аутор и уредник: Славољуб М. Марковић