"За Христољубиву војску" - Сарадња између ВФЦ „Застава филм“ и Телевизије Храм

[Милан Ракић]

Са заставником Хаџи Николом Мијовићем, помоћником војног свештеника у Специјалној бригади Војске Србије, теологом, чтецом Српске православне цркве, оснивачем хришћанског рок састава „Есхатон“ и појачке групе „Родослов“  разговарали смо о његовој мисији у Цркви, музичком сваралаштву и јединственом уметничком концепту који обједињава модеран уметнички израз и неговање традиционалних хришћанских вредности.

 

[Милан Ракић]

Васкршње издање емисије ЗА ХРИСТОЉУБИВУ ВОЈСКУ посветили смо браниоцима карауле „Кошаре“ који су баш о Васкрсу 1999. године примили нажешћи удар шиптарских терориста и НАТО агресора на границу Србије према Албанији. 

Наши гости су писац Ненад Милкић аутор романа „Последња стража“ и „Зов карауле“, првог и другог дела трилогије под називом „Ми смо бранили Кошаре“ и новинар Михаило Меденица први Србин који је после рата успео да дође на то свето место на Косову и Метохији и ода почаст погинулима.

 

[Милан Ракић]

О малим причама Великог рата разговарали смо са књижевником и публицистом Миланом Богојевићем, некадашњим припадником елитних састава Војске Србије – Гарде и одреда „Кобре“.

„Мале приче Великог рата“ су његове трећa књига које је надавно изашла из штампе, а посвећена је заборављеним херојима, догађајима и знамењима Великог рата. Било је речи и о претходне две његове гњиге: „Атентат 1934“ о атентату на краља Александра Карађорђевићау Марсеју 1934. године, који је анализирао из угла стручњака за заштиту важних личности, и о књизи „Милунка Савић – ордење и ожиљци“ о најодликованијој жени у Првом светском рату, које су привукле велику пажњу читалачке публике.

 

[Милан Ракић]

О пројекту „Албум сећања на наше претке“, који се већ пуне четири године реализује под окриљем Савеза удружења потомака ратника Србије 1912-1920, разговарали смо са Љубомиром Марковићем, пуковником у пензији, председником Савеза потомака и Александром Василићем, аутором и руководиоцем пројекта. 

У емисији је најављен и пројекат „СПОМЕНИЦИ ЈУНАКА ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА Лоцирај – Идентификуј - Овековечи“ који ће у години обележавања 100 од завршетка Великог рата, објединити податке о споменичкој баштини из Првог светског рата. Јединствена Web-Mobile-GIS платформа ће на нов, савремен и иновативан начин омогућити фотографско-историјски приказ или видео запис сваког споменика у Србији и иностранству, укључујући  споменике културе, као и бисте, историјске крајпуташе, спомен-плоче, статуе, спомен-чесме, и друге релевантне културно-историјске целине на географској мапи.

 

[Милан Ракић]

Гост емисије „За Христољубиву војску“ био је јереј Владимир Благојевић, војни свештеник у 98. ваздухопловној бригади. Човек који је успео да обједини војну и свештеничку службу и да се оствари у ликовној уметности. Већ петнаестак година врло успешно води школу иконописа у Уметничкој радионици „Свети краљ Милутин“ при Духовном центру „Свети Владика Николај“ у Краљеву, а заједно са својим ученицима осликава војне параклисе.

У разговору је учествовала и Јелена Марковић, историчарка уметности, која похађа школу иконописа.

[Милан Ракић]

У разговору са протојерејом Милорадом Милинковићем, настојатељем Канцеларије Православног душебрижништва у Верској служби Министарству одбране и Оружаним снагама БиХ и јерејом Немањом Лакићем, главним војним свештеником у Заједничком штабу ОС БиХ сагледали смо организацију и задатке верске службе, како се одвија верски живот православних припадника ОС БиХ и неговање традиција Војске Републике Српске.

[Милан Ракић]

Повод за разговор са Драганом Филиповићем, новинаром и писцем из Шапца била је његова књига ратних прича „Војникова бресква“ која обједињава три рата – Први и Други светски и „наш рат“, како аутор назива грађански рат у Југославију деведесетих година. 

Приче су настале на основу истинитих догађаја, аутентичних казивања учесника, која је аутор бележио у протекле три деценије, и на основу личних искустава која је имао као ратни репортер у Босни и Херцеговини. 

Критичари као посебну вредност овог дела истичу аутентичност језика и дијалога, а према речима историчара проф. др Милоша Ковића, рецензента књиге, главни јунак ових прича је српска породица у којој је владао поредак заснован на хришћанским вредностим, која умире и изнова се рађа, која понижена и осакаћена избегава затирање и наставља да живи.

Илустрације за приче урадио је познати сликар Радован Миразовић.

[Милан Ракић]

Гост емисије „За Христољубиву војску“ била је Анђелија Радовић, музејски саветник Војног музеја. Разговарали смо о изложби „Српско-турски ратови 1876-1878. и стицање независности Кнежевине Србије“, којом је практично почело обележавање 140 година рада Војног музеја, али и о српским ратним заставама од Првог српског устанка до данас, са посебним освртом на пуковске заставе из Балканских ратова и Првог светског рата од којих ни једна није пала у руке непријатеља. 

Од 51 заставе које су у освит Балканских ратова 1911. године додељене јединицама Српске војске 47 је сачувано. У Војном музеју се чува 46 застава, а једна је у париском војном музеју  као симбол савезништва српске и француске војске у Великом рату. Једна француска војна застава налази се у сталној поставци Војног музеја. Судбина преостале четири још није потпуно разјашњена. 

Једна дилема ускоро би могла бити разрешена. Наиме, 2014. једна застава појавила у бечком Војном музеју приликом откривања изложбе посвећене стогодишњици Великог рата. Реч је, наводо, о застави 2. коњичког пука првог позива „Цар Душан“ која се налаза и у сталној поставци Војног музеја. Стручњаци те установе ускоро ће посетити бечки музеј како би установили да ли је застава аутентична, или је реч о ратној застави која је после Другог светског рата била предмет потраживања из берлинског војног музеја, али никада није враћена Србији.

Које су најстарије заставе у збирци Војног музеја, зашто је ратна застава војничка светиња, како се освештавала и додељивала јединицама, како се израђиване ратне заставе, по чему се разликују заставе прекобројних пукова, зашто је на пуковским застава за заштитника узет Свети Андреј Првозвани, само су нека од питања на која смо дали одговоре. 

Верујемо да ће за гледаоце ова емисије бити и својеврстан позив за посету Војном вузеју и освежавање знања из наше војне историје.

 

[Милан Ракић]

Нашег госта, др Видоја Голубовића не треба посебно представљати. У јавности је познат понајпре као аутор књига „Старе кафане Београда“  и „Београд испод Београда“ коју потписује заједно са новинаром Зораном Николићем.

Међутим, мање је познато и да је председник Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца, организације која је по неговању традиција ратних добровољаца јединствена, не само на Балкану него и шире?

Овом приликом било је речи о раду удружења, бројним манифестатцијама, изложбама, трибинама, научним скуповима и богатој издавачкој делатности.

[Милан Ракић]

Наш гост био је пуковник др Миливоје Пајовић, начелник Центра за мировне операције Здружене оперативне команде Генераштаба Војске Србије. Он се недавно вратио из мировне мисије УН у Централноафричкој Републици (MINUSCA), где је обављао дужност заменика команданта и команданта сектора и пренеће нам искуства из рада у мултинационалном окружењу.
Лична искуства из учешћа у мировним мисијама преточио је у књигу „Афричке свеске и друге људске белешке“ која је својеврстан антрополошки оглед и есеј са елементима путописа из Централноафричке републике.
У разговору смо се посебно осврнули на религијску праксу војника различитих вероисповести и на верски живот припадника Војске Србије у мировним мисијама, а било је речи и о његовом књижевном и публицистичком раду.

 

[Милан Ракић]

 

[Милан Ракић]

Недавно је у Малој галерији Дома Војске Србије у Београду отворена изложба „Заборављени хероји“ која са претходне две „Хлеб у Великом рату“ и „Српкиња - хероина Великог рата“ чини практично трилогију која јавности пружа поглед на Велики рат из посебног угла и баца ново светло на на заборављене хероје.

Гост у овој емисији „За Христољубиву војску“ био је културолог Димитрије Вујадиновић, председник Балкан култ фондације и аутор поменутих изложби. 

Лајт мотив изложбе „Заборављени хероји“ јесте судбина хероја после завршетка Великог рата и трагање за одговором шта се догодило са идеалима за које су се борили?
Аутор наглашава да етичка вертикала која је носила и надахњивала Српску војску није била уграђена у темеље нове државе Краљевине СХС и касније Краљевине Југославије, а није израђен ни модел културне политике у који би биле уграђене етичке вредности за које је Србија добила признања чак и од неприајтеља.
Хероји Великог рата угланом су били скрајнути, заборављени и препуштени сами себи зарад „мира у кући“ у којој су изједначени победници и поражени, величанствена жртва и злочин. Та неправда и понижење највише су погодили инвалиде који су били принуђеи да просе на улицама и официрски кор у чије редове је „преведено“ више од 3.000 некадашњих официра Аустоугарске војске без преиспитивања одговорности за ратне злочине које су починили. 
Какав је однос државе Краљевине СХС и Краљевине Југославије био према том подвигу Српске војске и народа говори и судбина две књиге које описују Албанску гоготу и судбину хероја, посебно инвалида, после рата. Реч је о роману Растка Петровића „Дан шести“ и трилогији „Тешка времена“ Мирослава Голубовића које су објављене тек 1961. године, односно 1972. године. Прва, дванаест година после смрти Растка Петровића, а друга у издању аутора пред сам крај живота јер нико од издавача није био заинтересован за ту тему.

[Милан Ракић]

Војни музеј ове године у августу обележава 140. годишњицу рада. У сусрет том јубилеју, али и поводом 100. година од завршетка Првог светског рата, у разговору са кустосима представљамо вам збирке Војног музеја, пребогате ризнице наше националне и војне историје. Причу о ратним заставама, започету прошлог месеца настављамо и у овој емисији освртом на судбину застава југословенских пукова у Другом светском рату. На њу надовезујемо причу о војним одликовањима са Душанком Маричић, вишим костосом Војног музеја. Она је овом приликом подсетила на најстарија српска одликовања, одликовања модерне српске државе, савезничка одликовања у Великом рату и одликовања војвода Живојина Мишића и Степе Степановића. Посебну пажњу посветили смо историјскоми развоју Медаље за храброст са ликом Милоша Обилића, а било је речи и о систему одликовања у Републици Србији и Републици Српској.

 

[Милан Ракић]

У сусрет Видовдану разговарали смо о Косовском завету са проф. др Бориславом Гроздићем, пуковником у пензији, некадашњим професором војне етике на Војној академији. 

Шта је суштина Косовског завета, које су његове најзанчајније духовне поруке, како препознати паганску димензију Косовског мита, како се Косовски завет сагледава данас и како га разумети у овом времену, како се злоупотребљава у идеолоке и политичке сврхе, само су нека од питања на која смо покушали да дамо одговор.

Онима који редовно прате емисију „За Христољубиву војску“ проф. др Борислав Гроздић је добро познат јер смо са њим смо већ разговарали на теме „Православље и рат“ и „Свети ратници“.

Аутор бројних стручних радова, неколико монографија и уџбеника и један од неуморних прегалаца на васпостављању Верске службе и неговању хришћанских вредности у Српској војсци. Сада предаје етику на Правном факултету за привреду и правосуђе Универзитета привредна академија у Новом Саду.

[Милан Ракић]

Ово издање емисије „За Христољубиву војску“ посветили смо видовданским свечаностима у Бијељини које су у навечерје празника 27. Јуна, почеле обредом ломљењем славског колача у Спомен-храму Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских у касарни „Војвода Степа Степановић“. Видовдан, као своју крсну славу обележили су и 3. пешадијски Република Српска пук, који наставља традиције Војске Републике Српске и Удружење потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. године у Бијељини. Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Фотије је том приликом поручио да славећи Видовдан, Светог цара Лазара и косовске мученике, празнујемо опредељење за Царство небеско те да су Срби од тада небески народ који тежи небеским врлинама, светости и вечности. Потом је у епархијском културном центру манастира Светог Василија Острошког одржана свечана академија „У сусрет Видовдану“ у организацији градског одбора Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ на којој је поред владике Фотија о Видовдану и Великом рату беседио историчар проф. др Милош Ковић. Додељене су, том приликом, и традиционалне награде ученицима генерације основних и средњих школа са подручја Града Бијељина. Видовданске свечаности настављене су отварањем и освећењем Спомен-собе погинулим борцима у згради Музеја Семберије, а потом је у Центру за културу „Семберија“ одржан традиционални видовдански концерт под називом „У част и спомен бесмртних хероја“ уз учешће Уметничког ансамбла Министарства одбране Републике Србије „Станислав Бинички“ и Српског пјевачког друштвг „Србадија“ из Бијељине. Доносимо и вести са обележавања Видовдана у јединицама Војске Србије и славе Војске Републике Српске у манастиру Медна.