Jedno malo nezgodno pitanje,a i mozda glupo...

[ГрешниСлуга]

пре 57 минута, Vladan3 рече

Ово је мислим редак случај да сам читао да је неко неког причешћем буквално лечио од греха... Е сад ти види са собом, исповедником или у кога већ имаш порверења па пажљиво и полако.... Не може мислим ово аутоматски да се примени као неки рецепт. Посматрај себе и размишљај шта како зашто..

Наравно, веома користан и леп текст. Хвала. Свакако да треба да се смиримо, то је првенствено, зато је ту сваки грех.

[Grizzly Adams]

пре 6 часа, ГрешниСлуга рече

Eво, ја сам на овој теми писао пре пар месеци. И сад кад сам и ја пао у тај рукоблуд после нешто више од годину дана, испадам баш као фарисеј. Ја сам овом добром дечку написао да не приступа Светој Чаши. Велика дрскост и гордост са моје стране и овом приликом му се извињавам, јер сам увидео колика је потреба душе да се сједини са Христом. Христос не позива праведнике, већ грешнике. Ето, овом приликом се извињавам и осталим члановима форума, праштајте и помјаните.

Ту само треба чврста рука...

Прелистах тему од почетка, сузе ми иду - од смеха...

[grigorije22]

On 29.8.2017. at 7:45, МилошБГ рече

Тешка је то борба, нема шта. Мислим да и људи у манастирима се тешко боре са тим грехом, не налазим у томе оправдање за нас мирјане него некако то је заиста већи проблем, него што делује.

Те приче ожени се и сл, то је супер, али шта кад жена баш тих дана није расположена за односе или дуже време или немам појма. Није лако, борба је то.

Пред причест контам бар то време док постиш можеш се уздржати, све је у глави, а ван поста и причешћа и те приче, руководи се оном ако си пао немој да се каљаш, ако се каљаш немој да се у блату ваљаш, св. Јустина Ћелијског, односно бори се, да и ако починиш грех рукоблуда да ипак те он не запоседне толико да мораш исти да упражњаваш често, огради грех у неки обор, па док не исчезне сасвим.

Сећам се ту приче оног монаха са Свете Горе што је био пијаница сад парафразирам не знам да ли ћу описати тачно, тај монах је био пијаница који је постао услед неких животних околности, кад се упокојио саблажњени народ скоро па био радостан и отишли код св. старца Пајсија да му кажу да је проблем решен и он каже да знам да је умро, видео сам легион анђела који су дошли да преузму његову душу, и сад народ запрепашћен какви анђели а пијаница и он исприча како је тај спашени монах имао лични подвиг кад је смањивао са 20 чашица уз молитву на 19, са 19 на 18 и да је до самог краја живота дошао на свега 2,3 чашице алкохола.

Ето нека нам буде поука, ако не можемо скроз да прекинемо, дај да смањујемо, да се бавимо личним подвигом, ако си рукоблудио 10 пута недељно, ај за почетак смањи на 8 итд...

Да је рукоблуд грех, без обзира на превод Светог писма, могу и сам да посведочим, јер увек после тог чина се осећам некако одвратно, испразно (не у буквалном смислу =) ), јадно и то много пре него што сам спознао да је то грех по цркви и Богу и да то није ок чинити, опет понављам борба је велика. Тај грех ме подсећа на опет исто на грех стомакоугађања, кад си гладан па мислиш појео би вола, па онда се преједеш тако, а све ти лепо док једеш, укусно, екстра и онда се тако преједеш дакле самозадовољиш, да после тог преједања ти буде мука, да можеш исповраћао би све оно што си појео и осећаш се прелоше, не можеш да заспиш. Ето нешто слично томе.. 

Иначе живимо у таквим временима где је у борби са таквим помислима потребно не отварати новине, не долазити на нет, не гледати тв и свашта још нешто  избегавати да не би да тако кажем био надражен, тешко је, но не и немогуће. За почетак бар док постимо и док се спремамо за причест да не чинимо, онда ајде да смањујемо, кад будемо смањили до те мере, онда ћемо схватити да нам то баш и није нешто толико потребно и неопходно, наравно све уз Божију помоћ.

Ovo pogotovo važi kada posle toga treba da staneš pored ikone i moliš se. Ova priča sa monahom pijanicom ima smisla i logike. Problem su razni duhovnici koji hoće da nametnu ljudima da nose teret koji je za njih pretežak. 

[grigorije22]

Božićni post taje 40 dana plus tri dana Božića koje treba provesti u uzdržanju. Međutim, čak i ako se uzdržavaš neminovno će da se pojave telesne strasti baš kao posledica uzdržanja a to je uspaljivanje o kojem je govorio apostol Pavle.