Odluka da se mladom putniku ne dozvoli ukrcavanje u avion

[Avocado]

пре 23 минута, ana čarnojević рече

Covece ja pricam o tome da ljudima smeta ponasanje autisticnog deteta zato sto im je to nesto nepoznato i strasno. Kada vide njihove slomove uzrokovane guzvom i drugim stimulusima. Niko ga ne ugrozavaju osim sebe. Samo kao prizor moze biti uznemirujuci. Zasto ih uznemirava? Zato sto se samo jednom godisnje kada je Dan autizma kao zgrade oboje u plavo i cao. Ostalih dana su skriveni i nepozeljni. A umeju da budu divni i puni ljubavi.

Za pomoc tim porodicama, za podizanje svesti naroda, za dostojanstven zivot potreban je novac. Na koji ne mogu da dodju na red od profesionalnih pedera i projekata o njihovoj ugrozenosti.

Gde je tu Air Srbija to ti vidi majke ti.

Air Srbija je tu kao kompanija koja je dužna da ne diskriminiše svoje putnike, a koja je u ovom slučaju, po tvrdnjama roditelja diskriminisala njihovo autistično dete. Majke mi. (inače, to je kompanija koja je 51% u mom, tvom vlasništvu tj. vlasništvu građana Srbije, a i ovih 49% je Arapima praktično poklonjeno, što stvar čini gorom)

Takođe, za podizanje svesti naroda je najmanje bitan novac iz donacija, projekti i slične gluposti... to je uglavnom presipanje iz šupljeg u prazno... jer i najbolji i najefektniji projekti imaju prilično ograničen krug ljudi na koje mogu da utiču... pri čemu profesionalni pederi i njihovi glupi i besmisleni projekti ne sprečavaju nikog da napiše projekat za autizam i dobije novac za to... ne znam odakle ti ideja da njima idu sve pare, ali to nema veze sa realnošću...

A kao što rekoh, javna reakcija Vučića ili drugih javnih ličnosti na ovaj događaj bi imala daleko više efekta od milion "projekata"...

Takođe, tačno je i potpuno se slažem sa tobom da veće upoznavanje ljudi sa autizmom može da ima veoma pozitivne efekte jer jesu nepoznanica za jedan deo ljudi... ali ne toliko veliki deo... sebična goveda kojima smeta neko dete koje plače u avionu (bilo da je autistično ili nije) će ostati ista takva sebična goveda i pored milion projekata i svega ostalog... i buniće se... i imaju pravo da se bune... ali je kompanija tu da poštuje sve svoje putnike a ne samo sebična goveda koja se bune što dete nekontrolisano plače... ako se ti i ja i slični ne pobunimo protiv takve kompanije, ona će takva i ostati...

Podržavam tvoje motive... ali promašila si metu skroz...

 

[Grizzly Adams]

Е то је друго. Него јесу га исплатили? Како се то завршило?

Немам појма, чини ми се да сам прочитао да је хтео да их тужи. У том случају компаније обично исплате дискретно неку лепу суму, не исплати им се да се месецима развлаче по вестима као негативци...

[Вилер Текс]

Управо сада, Grizzly Adams рече

 

Немам појма, чини ми се да сам прочитао да је хтео да их тужи. У том случају компаније обично исплате дискретно неку лепу суму, не исплати им се да се месецима развлаче по вестима као негативци...

 

То и ја мислим. Дају му паре он задовољан и тачка. До следеће непријатне ситације и тако у круг. Али нема ту никаквог поштовања путника у суштини, то је само маска, цела та "кастмер сервис" прича. 

[Avocado]

пре 2 минута, Grizzly Adams рече

Немам појма, чини ми се да сам прочитао да је хтео да их тужи. У том случају компаније обично исплате дискретно неку лепу суму, не исплати им се да се месецима развлаче по вестима као негативци...

 

Isplaćeno mu je confidential poravnanje...

https://en.wikipedia.org/wiki/United_Express_Flight_3411_incident#Litigation

[Grizzly Adams]

То и ја мислим. Дају му паре он задовољан и тачка. До следеће непријатне ситације и тако у круг. Али нема ту никаквог поштовања путника у суштини, то је само маска, цела та "кастмер сервис" прича. 

Па није баш... На пример, у САД кад купиш нешто и не свиђа ти се, само вратиш у продавницу и ништа те не питају. Врате паре или ти замене ако оћеш. Муштерија је краљ.

Ако им се поново деси таква "непријатна ситуација" може да буде веома незгодно. Прво купци имају велики избор, авио компанија има колико оћеш. Друго, берза је немилосрдна. Кажњава такве ствари.

[Вилер Текс]

пре 13 минута, Grizzly Adams рече

 

Па није баш... На пример, у САД кад купиш нешто и не свиђа ти се, само вратиш у продавницу и ништа те не питају. Врате паре или ти замене ако оћеш. Муштерија је краљ.

Ако им се поново деси таква "непријатна ситуација" може да буде веома незгодно. Прво купци имају велики избор, авио компанија има колико оћеш. Друго, берза је немилосрдна. Кажњава такве ствари.

 

Апсолутно..Али мислим да то важи за мале фирме. и такве ствар око куповине у великим маркетима.

Ови су сувише велики и маркетинг,заборав и утицај могу свашта да ураде.

Мислим да је било милион притужби на све велике ланце али у суштини се заврши тиме да дају одштету и фурају даље. Не знам да је неко ставио кључ у браву. Можда и јесте, нисам тамо. 

[Данче*]

пре 4 часа, ana čarnojević рече

Antic je javna licnost i moze da privuce paznju. 

Nisam javna ličnost, ali tako umem da privučem pažnju, bukvalno sa strane deluje skandal, ali prosto život te na to natera... ili kidaš i boriš se ili ćutiš i ne postojiš!

[Данче*]

пре 1 минут, ana čarnojević рече

ma dok smo mi zive njima ce biti koliko toliko dobro.

Baš tako!

пре 1 минут, ana čarnojević рече

ali trenutno u Bgd postoji 500 odraslih autista nesposobnih za zivot. negde u svetu bi se osamostalili, ziveli u zajednicama, radili.

kaze Vesna iz Saveza njen sin sad ima 37 godina i nista se za tih 37 godina nije promenilo.

Nažalost, ne samo za autističnu decu, već i za decu sa poteškoćama u razvoju je mnogo, mnogo teško, sve teže kako dete odrasta a sve manje uslovi gde bi ta deca mogla da se i dalje socijalizuju a da ne budu odbačeni od društva. Jako teška tema!

[АлександраВ]

пре 4 часа, ana čarnojević рече

Sve dok se lova iz "fondova" bude slivala za projekte posvecene gej i feministickim tralala problemima i karijerama drustvo ce biti nesenzibilisano za tu vrstu ljudskih prava.

Kad ono malo para za tu decu budu usmeravali na ono sto je potrebno mozda Vida i puste u avion, jednog lepog dana.

U svetu su se autisticari aktivisti dosetili pa se shlepaju  uz LGBT, najbolji su drugovi evr. Kako bi ih inace neko cuo? A imaju svasta da kazu.

I da...nauciti srpske novinare da autizam nije bolest. Za pocetak.

Потпуно разумем шта је Ана хтела да каже и апсолутно се слажем са њом. Ко је мало дубље ушао у ову причу, разумеће шта је Ана мислила када је ово написала. Ово (можда) није та тема, али јавна је тајна да државу баш брига о поправљању и реализацији права и побољшању услова лечења, рехабилитације, школовања, самосталног живота, запослења, баш је брига по питању решавања архитектонских баријера, олакшица приликом набављања помагала, обезбеђивању персоналних асистената, баш је брига о запошљавању и бољој доступности школованог кадра у специјализованим али и осталим установама које имају за тим потребу, баш је брига о систематизованој и квалитетној едукацији становништва, о смањењу "невидљивости" породица чији члан има посебне потребе или било који степен инвалидитета (и хроничне или малигне болести), баш је брига! Ето, боли их уво. Једини начин да се ту мало мрдне пронашла је гомила људи ентузијаста са обе стране, и родитеља и стручњака, који се лавовски боре, и/или укључивање у некакве пројекте НВО, који (углавном) користе ове људе за прилив новца који у већини случајева оде којекуда на некакве реферате, пројекте, глупости, а коначни резултати су само обична глупа статистика која благе везе нема са реалним побољшањем прилика на терену. С обзиром да су НВО заинтересоване управо за "побољшање услова живота и интеграцију" и "појачавање права" управо ових категорија које је Ана побројала, одавно се види и та тенденција да се родитељи, удружења грађана (углавном формирана по удруженој "дијагнози") и други људи организовани на сличан начин, једноставно приклоне оваквом начину "обухваћености" не би ли макар мало постали видљивији и успели да се чују. Јер, ако ћемо искрено, и нас, грађане, за све ово горе побројано, углавном БАШ БРИГА. То је та прича. Сви знамо колико је новца ушло у земљу преко разних НВО и ЕУ пројеката за интеграцију малих рома. Погледајте пројекат „Унапређивање могућности за интеграцију и образовање Рома у Србији, поспешивање запошљивости младих Рома и реинтеграцију повратника“ (конкурси за добијање стипендије и менторска подршка). Од 2001. године спроведено је око 170 пројеката. Њима се баве многа министарства - просвете, за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, за европске интеграције, омладине и спорта, итд. Немам ништа против. Али, нпр, данас смо могли да прочитамо вест да су у Бгд одређене "категорије" лица са инвалидитетом изгубиле право на бесплатан превоз. И шта с тим, ништа. Ево решења -

Да не причамо колико пара иде за ЛГБТ, сетимо се само новца за обезбеђивање параде. И опет НВО, и увезаност државе са том причом.

Подаци из 2014. године су показивали да свака осма особа са инвалидитетом преко 15 година има само основну школу, а да је само 9% особа са инвалидитетом радно активно. Тај се проценат сада повећао, али није реалан због тога што сада послодавци имају олакшице приликом запошљавања ових лица, и да не причамо шта се све ту ради, знамо у каквој земљи живимо. Реално, никаквог побољшања нема.

Значи, државу боли уво. Пушта НВО, ЕУ, пројекте и разне себиуџеп усмерене донације да воде бригу о овој популацији људи, обавезно увезаних уз остале "категорије" људи са "угроженим" правима. Доносе стратегије, пишу памфлете, ударе једну емисију недељно са срцепарајућим прилогом, након чега неко из "структура" објасни како све то иде напред, како су обезбеђени пројекти, донације блаблаблабла. А стварно стање јесте да породица у којој је један члан особа са инвалидитетом или лице са посебним потребама у овој земљи бије битке са ветрењачама, 24 часа дневно, чак иако на папиру пише да нешто могу, они то не могу да реализују, чак иако кажемо да смо исти, нажалост, нисмо, чак иако све то разумемо и покушавамо да разумемо, и нас је, као и државу, БАШ БРИГА!

[Милан Ракић]

Da li je Er Srbija kriva što nije dala autističnom detetu da se ukrca na avion?

Budući da je društveno-politička situacija u Srbiji u svakoj bitnoj debati na ivici „za“ ili „protiv“ / „vlast“ ili „opozicija“ histerije (sa podjednakim nerazumnim fanatizmom) prinuđen sam da unakazim tekst koji sledi disklejmerom.

Nije mi želja da branim Er Srbiju. Na strani sam roditelja u ovom slučaju. Motiv za tekst koji čitate isključivo je želja da doprinesem boljoj edukaciji javnosti u pogledu komercijalnog vazdušnog transporta i da istaknem koliko kao društvo moramo biti solidarni, saosećajni i mnogo više naoružani razumevanjem za ljude, decu, sa posebnim potrebama. Ovo zadnje na žalost postaje fraza sve do trenutka kada se dogodi nešto kao prošlonedeljni incident na Aerodromu Nikola Tesla. Incident o kojem još nemamo previše detalja ali iz kojeg možemo prepoznati debatu koja je veoma važna da bi ostala samo na pukom nepodnošenju Er Srbije kao takve.

Nešto nije u redu sa tobom – ne smeš u avion

Kako su Novosti danas prenele, dete sa autizmom istoričara Čedomira Antića sprečeno je da se ukrca na let Er Srbije u nedelju 6. avgusta od strane službe za zemaljsko opsluživanje aviona Er Srbije (ASGS) i aerodromskog lekara koji, suprotno nepreciznim navodima medija, nije zaposlen na Aerodromu Nikola Tesla već je specijalista Vazduhoplovnomedicinskog centra.

Reakcije javnosti na društvenim mrežama od jutros su razumljivo drastične, pune (najblaže rečeno) negativnih emocija prema Er Srbiji a ono što posebno boli je svedočanstvo (doduše iz prvog lica) o nemoći oca (koji je igrom slučaja poznatija ličnost). Gospodin Antić je u svojoj izjavi Novostima najavio tužbu protiv nacionalne avio-kompanije i priču digao na nivo ljudskih prava. Obično frazu koja zapravo u ovom veoma realnom dešavanju postaje nešto opipljivo i fokus glavnog pitanja javnosti: dokle avio-kompanije mogu biti ovoliko bezobrazne i gde je granica?

Praksa i procedure

Avio-saobraćaj više nije prijatna, lepa i jeftina stvar. Prvo to sebi priznajmo. Avio-kompanije generalno (pa i Er Srbija) nisu profitabilni biznisi, nivo usluge konstantno opada i svaki putnik očekuje što manju cenu koju „mora“ da plati. Želi brzo putovanje kroz vazduh u stolici, jednostavnošću voženje kolima ili putovanja autobusom.

Ono što putnici međutim ne cene i čega nisu svesni je bezbednost. Još jedna frazetina koja postaje očigledna tek kada se desi neka tragedija i čije troškove ni jedna avio-kompanija (low cost ili ne) ne sme da izbriše iz svog bilansa.

Nakon terorističkih napada na Njujork i Vašington 11. septembra avio-industrija je postala jedna od najbezbednijih industrija na planeti svesno žrtvujući udobnost putnika. Putujuća javnost, dakle jedini klijenti ovog biznisa, je sve te mere proglasila paranojom. Realno, kome je još udobno i lepo putovati avionom? Tolerancija na svaki mogući i nemogući primer ili potencijal izazivanja opasnosti postala je toliko u nekim slučajevima proizvoljna i naizgled nepostojeća da se putnici s pravom pitaju – da li je ovo dozvoljeno?

Er Srbija i Aerodrom Nikola Tesla izdali su prilično štura saopštenja za javnost koja ostavljaju mnogo pitanja.

Er Srbija nije želela da za Tango Six pruži detaljnije obrazloženje osim izjave koja je upućena svim medijima i ono što mi možemo dodatno razjasniti a da ima veze sa procedurama je stariji pravilnik nacionalne avio-kompanije kada je ona bila Jat Ervejz. Bio stariji ili noviji dokument u pitanju, bitni su principi koji stoje iza rezonovanja i postupaka kada su ovakve situacije u pitanju.

Uputstva za zemaljsko ili letačko osoblje o proceni medicinskog stanja putnika da se ukrcaju u avion kažu sledeće. Poređana po stepenu važnosti, parafrazirana:

Voditi računa o bezbednosti putnika. 
Proceniti uticaj medicinskog ili psihološkog stanja putnika na bezbednost letenja ili vremensku tačnost polaska/dolaska. 
Ukoliko zemaljsko osoblje primeti simptome bolesti, mora ljubazno pitati putnika ili pratioca putnika o njihovom zdravlju. 
Ukoliko je situacija ozbiljnija kontaktira se dežurni lekar na aerodromu. 
Uz sopstvenu procenu i procenu lekara odlučiti da li postoji rizik da se zdravstveno stanje ili problem putnika pogoršaju tokom leta.

To je sve što postoji od procedura. Dakle poslednju reč imaju lekar i agent kompanije ili hendlera pred ulazak u avion. To se dogodilo kao što smo mogli da pročitamo danas u Novostima i u ovom slučaju. Ostaje pitanje ispravne procene lekara koji po svedočenju gospodina Antića možda i nije adekvatno pregledao dete.

Primetićete da je prva rečenica u procedurama u isto vreme veoma stroga i veoma neprecizna. To je moderni avio-saobraćaj.

Dovoljno je da bilo ko od zemaljskog ili letačkog osoblja posumnja u bilo šta i gotovo. Kada su medicinska stanja u pitanju osnovno pitanje za procenu rizika je: kako i koliko nešto na negativan način može eskalirati tokom leta?

Mogu vas izbaciti iz aviona iako ste uredno platili kartu ili vaše dete može biti autistično i:

– mogu mu zabraniti da se ukrca na avion
– mogu ga u toku leta prepoznati kao rizik i zbog njega vanredno prizemljiti avion i onda ga izbaciti
– bilo da se to dešava u Americi ili na primer u Kini
– bilo da je u pitanju najvoljenija avio-kompanija na planeti ili ne

Igrom slučaja, jedina do sada zabeležena diverzija (vanredno sletanje zbog incindenta) Er Srbijinog aviona A330 koji saobraća do Njujorka desila se upravo zbog problema sa autističnim detetom koje je ne svojom krivicom ugrozilo putnike u kabini u trenutku kada je letelica bila na nivou krstarenja. Zbog ovog incidenta Er Srbijin A330 je tada sleteo na aerodorm Šenon u Irskoj.

Saosećanje

Primetićete da sam naglasio da je dete nešto uradilo ne svojom krivicom.

Ukoliko sudimo ili počnemo da razmišljamo da bilo ko sa bilo kakvim medicinskim stanjem može biti kriv, tek onda nismo ništa razumeli.

Koliko god da razumemo pojačanu „paranoju“ avio-industrije uvek na početku i kraju svake debate moramo biti ljudi, stati uvek na stranu deteta (bilo ono zdravo ili ne) i pogotovo na stranu roditelja. Jer roditelji su jedini heroji modernog doba koji ne dobijaju ordenje.

Reakcija gospodina Antića mi je potpuno opravdana, racionalna i razumna. Postupanje osoblja Er Srbije mi je takođe razumljivo jer prateći vazduhoplovnu industriju toliko godina znam koje dinamike odlučivanja postoje, znam koliko su one neshvatljive putnicima i zapravo nadam se i želim da verujem da nije bilo zle namere. Posebno želim da verujem da lekar nije bio pod pritiskom bilo koje strane ili vremena u trenutku svoje odluke.

Deo oko „kršenja ljudskih prava“ mi je posebno zanimljiv jer otvara priču o sudskoj tužbi koja na klupu stavlja roditelja deteta sa autizmom i avio-kompaniju. Naravno da niko ne može biti na strani avio-kompanije.

Želim da verujem da bi iz tog eventualnog procesa mogli da čujemo ne ko je kriv nego kako svi, u vazduhoplovnoj industriji i van nje treba da se ponašamo prema blagu koje ne svojom krivicom drugačije sija.

Šta ako je taj dan svako hteo da zaštiti onoga koga je trebalo da zaštiti?

Šta ako moramo da se više edukujemo o autizmu i da li je potrebno (kao za većinu stvari) da se uvek dogodi nešto drastično pa da postane tema?

Hajde da prvo razumemo zbog čega se nešto dešava, da predložimo mehanizme, procedure i modele ponašanja da se to nikad više ne dogodi.

Petar VOJINOVIĆ

[Avocado]

1 hour ago, Милан Ракић рече

 Obično frazu koja zapravo u ovom veoma realnom dešavanju postaje nešto opipljivo i fokus glavnog pitanja javnosti: dokle avio-kompanije mogu biti ovoliko bezobrazne i gde je granica?

Na prvi pogled sam i lajkovao tekst zbog jednog umerenog tona i zato što mi je delovao kao objektivan pokušaj razjašnjenja, međutim, povukao sam lajk, jer na pažljivije čitanje, ispada da na prethodno navedeno "glavno" pitanje zapravo nije dat odgovor, ili odgovor glasi ovako (što je apsolutno neprihvatljivo):

Цитат

Dovoljno je da bilo ko od zemaljskog ili letačkog osoblja posumnja u bilo šta i gotovo.

 

Inače, kada je ovo u pitanju:

Цитат

Voditi računa o bezbednosti putnika. 
Proceniti uticaj medicinskog ili psihološkog stanja putnika na bezbednost letenja ili vremensku tačnost polaska/dolaska.
...

 

Meni je poprilično teško da prihvatim to da je 11ogodišnje dete ugrožavalo bilo čiju bezbednost, pa čak i da je agresivno. O bezbednosti aviona valjda ne moramo ni da pričamo.

Ono što autistično dete može da ugrozi je samo "konfor" putnika koji moraju da gledaju i slušaju dete koje (eventualno) histerično plače ili viče... a meni to zaista nije dovoljan razlog da se takvoj deci zabrani korišćenje avio-saobraćaja... ni blizu...

To isto može da "ugrozi" svaka beba... i povodom toga prilažem ovo:

(ono na 2:45, razlog zašto bebe plaču na letovima, se sasvim slučajno sjajno uklopilo u prethodnu diskusiju)
 

Цитат

Uz sopstvenu procenu i procenu lekara odlučiti da li postoji rizik da se zdravstveno stanje ili problem putnika pogoršaju tokom leta.

....

Kada su medicinska stanja u pitanju osnovno pitanje za procenu rizika je: kako i koliko nešto na negativan način može eskalirati tokom leta?

Ja bih rekao da se ovo odnosi na pogoršanje nečijeg zdravlja... ne možeš da pustiš na avion nekog kome će u toku leta očigledno da pozli i da mu treba lekarska pomoć... međutim, neće nikom autizam da se pogorša tokom leta...

 

[Милан Ракић]

пре 3 минута, Avocado рече

 

 

Нисам у Београду тренутно, врћем се ових дана. Кад дођем кући, консултоваћу врло добар уџбеник из ваздухопловне медицине, па да видим шта он каже. Мсм, позаборављало се доста тога, али је чињеница да ако дежурни лекар процени и забрани летење, то је крај, што сам и рекао горе. А у вези са овим доле, то се односи на случајеве где се здравље може погоршати. Нпр. код људи са срчаним манама, високим притиском, трудницама, људима у гипсу или онима који болују од гихта, итд...

За овај случај, на основу новинџијских текстова, рекао сам горе, Ер Србија је требала дете да уведе раније и постави га са пратиоцем на предње седиште. Тако се дете и не би узнемирило у сали у којој не ради клима где се чека на обављање административних тривија. Али је зато и породица то требала да најави раније, ако није.

А не мора и увек да болест буде. Ја сам у својој каријери имао случаај да ми се путник са задњег седишта исповраћао по врату и сва повраћка ми склизнула низ леђа у гаће. Боље да не описујем осећај и шок. Ово нема везе са овим случајем, али ето, што каже и здрав човек (пре тога медицински опсервиран, измерен му притисак,...), сео у хеликоптер и након пар оштријих еволуција (које је сам тражио-заправо тражила), бурек и јогурт су завршили у леђном делу мог летачког комбинезона

 

пре 6 минута, Avocado рече

Ja bih rekao da se ovo odnosi na pogoršanje nečijeg zdravlja... ne možeš da pustiš na avion nekog kome će u toku leta očigledno da pozli i da mu treba lekarska pomoć... međutim, neće nikom autizam da se pogorša tokom leta...

 

[Avocado]

Da dodam i ovo:

 

[Милан Ракић]

 

[Avocado]

http://www.danas.rs/kolumnisti/kolumnisti.1178.html?news_id=353712&title=Autizam+%26+empatija