Претражи Живе Речи Утехе

У свом писму Инокентије моли опроштај, јер је схватио да је извршио нешто против Цркве, а потписао се као „епископ крупнишки Инокентије“, саопштио је Митрополит Кирило, подсјетивши да је на Свеправославном сабору 1998. године, на којем је био савладан раскол у Бугарској православној цркви и велики дио расколника вратио се под окриље канонске Цркве, Инокентију који је хиротонисан у епископа, одређено да буде Епископ крупнишки, али он је остао у алтернативном синоду. По мишљењу владике Кирила то указује на то да се Инокентије одриче чина „софијског митрополита“ који је добио од алтернативног синода. Након што је 26. новембра канонски Синод позвао на јединство Бугарске православне цркве, који су многи оцијенили као позив на очување јединства међу бугарским канонским јерарсима, Инокетније је саопштио своје намјере преко штампе. Митрополит Кирило је такође саопштио да је по његовим сазнањима више од 15 свештеника из Софијског округа спремно да се врати у крило канонске Цркве. Зимско засједање канонског Синода почеће 10. децембра и вјероватно ће тада бити ријешено питање покајања Инокентија и других свештеника, саопштио је Митрополит Кирило. Митрополит Инокетније је отишао у раскол као архимандрит, још на почетку појаве раскола 1992. године, кад је дио свештенства Бугарске православне цркве изразио неповјерење Патријарху бугарском Максиму зато што је он наводно 1971. године дошао на чело Бугарске патријаршије уз помоћ комунистичких власти, нарушивши црквени устав. 1996. године архимандрита Инокентија је хиротонисао расколнички патријарх Пимен у епископа и назначио га за софијског митрополита, а након Пименове смрти он је дошао на чело алтернативног синода. РАДИО СВЕТИГОРА

У саопштењу се каже, да је Патријарх Вартоломеј, пошто му се у олтару приближио расколнички архиепископ Стефан поздравио га и пожелео му да што пре нађе излаз из ситуације, која би његову цркву учинила канонском. Исте жеље је с њима поделио и Патријарх Српски Иринеј, који је стајао поред Васељенског Патријарха. Никаквих других контаката с представницима расколничке јерархије у време боравка Константинопољског Патријарха у Софији није било, - преноси агенција „Ромфеа“. Извор: Горњокарловачка Епархија

Заупокојену Литургију су служили сви бугарски епископи, као и представници свих помесних православних Цркава. У име Српске Православне Цркве на светој Литургији саслуживао је Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, а началствовао је Високопреосвећени Митрополит трнавски г. Григорије, местобљуститељ патријарашког трона. Опелом је началствовао Његова Свесветост Патријарх цариградски и васељенски г. Вартоломејем II, коме су саслуживали Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, Његово Блаженство Архиепископ атински г. Јероним и Његово Блаженство Архиепископ албански г. Анастасије. Светој Литургији и опелу присуствовао је државни врх Републике Бугарске са председником Росеном Плевнелијевим на челу, као и многобројни културни и јавни радници. Припадници гарде Републике Бугарске све време су држали почасну стражу код одра блаженопчившег патријарха Максима, као и на улазу у Катедрални храм. На опелу од блаженопочившег патријарха Максима опростио се Његова Свесветост Патријарх Вартоломеј, који је подсетио на велики значај вишедеценијске архијерејске службе патријарха Максима, праћене политичким збивањима која су се у многоме одразила и на Бугарску Православну Цркву, као и на његов одлучан став и допринос на очувању канонског јединства са Васељенском Патријаршијом и осталим помесним православним Црквама. У име Синода Бугарске Православне Цркве, свештенства, монаштва и верног народ од блаженопочившег патријарха Максима опростио се Митрополит пловдивски г. Николај, који је изнео животни пут Патријарха од смерног монаха Тројанског манастира - у коме ће сада, по његовој жељи, почивати - па до доласка на место поглавара Бугарске Цркве 1971. године. После опела и помена испред Катедралног храма блаженопочивши Патријарх је испраћен за Тројански манастир, где су похрањени његови земни остаци. У свом опроштајном говору Његова Светост Патријарх српски Иринеј такође је нагласио велику улогу блаженопочившег патријарха Максима не само за Бугарску Цркву, већ и за суседне Цркве, јер је, пре свега, био добар човек који је мудро водио брод своје Цркве кроз буру, сциле и харидбе у тешким послератним и обезбоженим временима. Такође, Његова Светост је посебно истакао да су односи двеју сестринских Црквава, Српске и Бугарске, били увек коректни и братски, иако је у прошлости, нажалост, између наша два народа било сукоба, несугласица и ратних дејстава. На крају, Патријарх Иринеј је пожелео Свештеном Синоду Бугарске Православне Цркве да на њиховом свенародном сабору изаберу достојног наследника на трону ове древне Цркве, коју ће са истом духовном снагом и мудрошћу водити као патријарх Максим. У послеподневним часовима чланови делегације Српске Православне Цркве посетили су храм свете великомученице Недеље, где су целивали мошти светог српског краља Стефана Милутина. Протођакон Стеван Рапајић Извор и фотогалерија: СПЦ

Рођен је 29. октобра 1914. године у селу Орешак у области Ловеча, у породици Минков. На крштењу је добио име Марин (Најденов Минков). Основно образовање је стекао у родном селу и са 12 година постаје послушник Тројанског манастира. Прогимназију је завршио са одличним успехом, и од 1929. до 1935. г. завршава исто тако са одличним успехом Софијску духовну семинарију. Другари су га окарактерисали као младића веселе нарави, па ипак озбиљног и занимљивог. Од 1936. до 1938. г. он је на служби у цркви Свете Богородице у граду Русе. Благословом Митрополита доростолског и червенског Михаила, бавио се социјалним радом са питомцима црквеног сиротишта ”Свети Јован Рилски”. Од 1938. до 1942. г. он студира на Богословском факултету Софијског универзитета, када узима живог учешћа у студентским богословским круговима и православним братствима. Од 13. децембра 1941. г. Марин прима монашки постриг у параклису Богословског факултета, када добија име Максим у част преподобног Максима Исповедника, светитеља из 7. века, прослављеног по силној вери и православном вероисповедању. У чин јерођакона рукоположен је 19. децембра 1941. г. да би га крајем 1942. г. Свети синод поставио за наставника-васпитача у Софијској духовној семинарији. Предавао је и значајне предмете: основно богословље и пастирско богословље. Маја 14, 1944, у Черепишком манастиру, где је била интернирана ова школа, рукоположен је у јеромонаха; у звање архимандрита произведен је у јулу 1947, да би 1950. био постављен за настојатеља Бугарског подворја у Москви. Од 15. јула 1955. архимандрит Максим је главни секретар Светог синода, обављајући и дужност председника Уредништава “Църковен вестник” и “Духовна култура”. У Патријаршијској катедрали “Св. Александар Невски” архим. Максим је 30. децембра 1956. г. хиротонисан у епископски чин с титулом „Браницки”. На овој хиротнији му је патријарх Кирил произнео проповед на тему “Епископат као савест Свете Божије Цркве”, која је остала као духовно завештање будућем патријарху. Дана 30. октобра 1960. г. Епископ браницки Максим је једнодушно изабран за Ловчанског митрополита и у службу је уведен 20. новембра исте године. У свом родном крају, и поред тешких економских и политичких прилика, изградио је и осветио неколико нових храмова. Када се 7. марта 1971. г. блаженопочивши патријарх Кирил преставио у Господу, Митрополит ловчански Максим је изабран за местобљуститеља и председника Светог Синода, коју службу је обављао од 13. марта до 4. јула 1971. г. Дана 4. јула 1971. на патријаршијском изборном црквено-народном сабору, у саставу од 101 члана, сабраном у пространој Синодланој палати у Софији, Митрополит ловчански Максим је изабран с највише гласова и добио звање Бугарски патријарх и Софијски митрополит. Поводом избора објављена је посебна споменица. Током своје патријарашке службе блаженопоч. Максим је посетио углавном све помесне православне Цркве: Цариградска, Александријска, Јерусалимска, Руска, Српска, Грузијска, Румунска, Кипарска, Јеладска и др., које посете су допринеле учвршћењу православног јединства. Његова Светост је активно учествовао на међудржавним и међуцрквеним скуповима по питању ширења хришћанских мировних принципâ. Патријарх Максим је примио почасни докторат на Духовној академији “Св. Климент Охридски” и био је почасни члан Московске духовне академије. Објавио је три књиге проповеди и беседа под називом “На Господнята нива”. На пријему у Синодалној палати Бугарски патријарх Максим је удостојен звања почасног доктора Хришћанске богословске академије у Варшави. Такође, за време свога мандата, председник Бугарске Георгиј Прванов уручио му је највиши орден “Стара планина” I степена “за огромне заслуге у духовном животу бугарског народа и за мудро руковођење пословима Бугарске православне цркве”. Избор местобљуститеља и датум сахране патријарха Максима објавићемо благовремено. Информативна служба СПЦ Преминуо бугарски патријарх Максим Поглавар Бугарске православне цркве, патријарх Максим преминуо је рано јутрос у 99. години, саопштила је црква. "Поглавар Бугарске православне цркве, његов преосвештенство бугарски патријарх и епископ софијски Максим, препустио се Богу", наведено је у саопштењу Бугарске партијаршије. Патријарх је протеклих неколико седмица провео у болници због опште изнемоглости, пренио је Ројтерс. Патријарх Максим био је поглавар Бугарске православне цркве 41 годину, од устоличења 1971. године. Црква, стара око 1.100 година, преживјела је отоманску империју, као и деценије владавине комуниста у Бугарској. Свети синод ће се састати како би организовао припреме око сахране патријарха и како би, такође, изабрали његовог привременог насљедника све док велики Црквени савјет за четири мјесеца не буде изабрао новог поглавара Бугарске православне цркве. Патријарх Максим се није често појављивао у јавности, али је важио за утицајну особу, са конзервативном прошлошћу. Њему се приписују заслуге за јачање религије послије пада комунизма и обнову неколико десетина манастира и изградњу цркава широм Бугарске, у којој се око 80 одсто грађана изјашњавају као православни вјерници. Извор: РТРС

Особље болнице је почетком септембра саопштило да се предстојатељ Бугарске православне црква налази у много бољем здравственом стању. Патријарх Максим, који је 4. јула 1971. устоличен за Патријарха, 29. октобра ће напунити 98 година. Извор: Радио Светигора

Градоначелник је овом приликом обећао Рашидову да ће бугарској заједници уступити општинско земљиште за изградњу цркве. „Бугарска заједница нас обогаћује својом културом и са радошћу ћемо обезбиједити и храм и земљу за његову изградњу“, казао је он. Приликом сусрета договорено је да се у будућности организују и узајамни Дани културе у Софији и Барију, а покренута је и иницијатива за потписивање меморандума о превенцији шверца антиквитетима. Градоначелник Емилијано је Рашидову уручио копију најстаријег изображења светог Николе. Извор: Радио Светигора