Претражи Живе Речи Утехе

Aja Sofija ponovo postaje džamija: Poništena istorijska odluka Turski državni savet poništio je odluku Kemala Ataturka iz 1934. godine po kojoj je čuveno zdanje Aja Sofija pretvoreno u muzej. IZVOR: B92 PETAK, 10.07.2020. | 15:25

Ovu rečenicu kao iz topa, ali iz duše rekli su samohrani roditelji u Srbiji sa kojima smo razgovarali. Tačan podatak o broju samohranih roditelja u Srbiji ne postoji, ali se zna da ih ima više od 100.000. Oni su svakodnevno sami suočeni sa brojnim poteškoćama, od finansijskih do organizacionih, ali i sa strahovima među kojima preovladava "da će njima nešto da se desi i da će dete ostati prepušteno samo sebi". Samohrani otac Aduš Avdo iz Subotice ima problem više jer njegova ćerka ima Daunov sindrom. - Od tuđe nege i pomoći plaćam njene troškove, a od socijalne pomoći račune. Iz devojčice prerasta u devojku, što meni kao muškarcu donosi nove poteškoće i velike izazove. Svaka čast svim samohranim roditeljima, ali verujte da je muškarcima teže. Mojoj ćerki je zbog bolesti teško objasniti šta je dobro, a šta loše, zbog čega dajem sve od sebe da je izvedem na pravi put. Mene u svemu tome nema nigde. Pratim je u školu i do kuće, idemo na kontrole u bolnice. Moj život je podređen njenom - iskren je Aduš Avdo. Foto: Biljana Vučković / RAS Srbija Adus Avdo sa ćerkom Dobio je pomoć u vidu građevinskog materijala i sam popravlja kuću, ali zbog obaveza prema ćerki mora da uloži dodatne napore da sve završi na vreme. - Od trenutka kada sam saznao njenu dijagnozu, mislim o tome šta će biti sa njom kada mene više ne bude. Sve me to plaši. Bojim se da će neko da je iskoristi. Ne volim da se žalim, ali teško je - priča nam Avdo. Josip P. ostao je udovac kada je mlađe dete imalo samo godinu dana. Ponosan je na svoju decu i na to što su se osamostalili, ali put do toga bio je trnovit. - Odgovornost da ih treba izvesti na pravi put, a da nemaš sa kim da podeliš odluku je najteža. Sve moraš sam i često se preispituješ. Održavao sam stalno kontakt sa nastavnicima da bismo pratili njihovo ponašanje pošto mi je to bilo veliko opterećenje - ističe ovaj Subotičanin. Da je bilo neophodno, kaže, zasukao bi rukave i radio još više, ali nikada ne bi tražio pomoć države. - Od najmlađeg uzrasta sam razvijao sa njima odnos poverenja. Voleo sam da upoznam njihovo društvo da bih znao sa kime su. Možda je prepotentno što ću reći, ali uspeo sam. Sada kada se osvrnem, izgleda sve prirodno, a bilo je jako teško - priznaje Josip P. Tajana H. je pre četiri godine ostala udovica. Veliku ljubav prekinula je tragedija, a činjenica da je ostala sama sa malim detetom suočila ju je s brojnim strahovima. - Kao da nema ni mene više. Mnogo snage mi treba da potisnem tugu i budem pred sinom raspoložena, ali mi istovremeno on daje volju da idem napred. Obaveza je mnogo. Najveći problem su moji strahovi da će se i meni nešto desiti i da će mi dete ostati samo. Tu je rodbina, ali oni koji sami podižu decu znaju na šta mislim - kaže samohrana majka. Najviše brine to što sin, osim dede, nema pored sebe odraslog muškarca. - Hteo je da se šminka. A kada sam ga pitala zašto, rekao je da svako jutro vidi kako to radim i da je mislio da i on treba isto. Tada sam shvatila koliko je bitno da deca imaju oba roditelja i da dečaci ujutru gledaju očeve navike, kako se briju... - poručuje ona. U situacijama kada su roditelji razvedeni ili nisu ni bili u braku, ali su prisutni u životu dece najveći teret pada na onoga ko ima starateljstvo. - Otac moje ćerke i ja smo prekinuli vezu kada sam ostala u drugom stanju. Viđa je, ali retko. Stručnjaci su mi rekli da treba što češće da bude u kontaktu sa njom da bi ona znala da ima oca. To će za nju biti vrlo važno kada krene u školu pošto vršnjaci mogu biti surovi. U današnje vreme je problem ako vam dete nema "najki" patike, a kamoli oca da nema. Ne znam da li uopšte postoje pogodnosti za samohrane roditelje. Lično nisam osetila nijednu. Naprotiv, primorana sam da vodim dete, recimo, u poštu jer nemam kome da je ostavim. Niko neće zbog toga reći „pustite majku sa detetom“, već će vam odbrusiti da ste poveli dete da biste došli prvi na red - priča samohrana majka M. S. Plata odlazi na račune i troškove za dete, a najveću odgovornost samohrana majka nosi zbog odluka o budućnosti deteta. - Sve sam radiš i nosiš odgovornost odluka o vaspitanju. Stalno se preispituješ. Parovi dele troškove i obaveze. Ako ne platim vrtić, niko neće reći sama je i ima dete. To nikoga ne interesuje. Jako sam umorna. Mnogo toga sam potisnula i posvetila se detetu, ali to nije rešenje. Problemi su i dalje tu, a obaveza sve više - zaključuje ova samohrana majka. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/u-srbiji-zivi-vise-od-100000-samohranih-roditelja-a-svi-oni-dele-jedan-najveci-strah/f84g2vj

VRATA aviona "Er Srbije", u nedelju 6. avgusta, na letu Beograd - Tivat u 17.15, ostala su zatvorena za autističnog jedanaestogodišnjeg Vida Antića! Iako je trebalo da putuje u pratnji majke, bake i sestre, dečak nije otišao na more jer su, kako tvrdi njegov otac Čedomir, aerodromski supervizor, lekar i menadžerka leta procenili da Vidovo dugotrajno plakanje može da uznemiri ostale putnike. Kako saznajemo, Vid je već tri puta, bez ikakvih problema, avionom putovao do znatno udaljenijih odredišta - Tunisa, Turske i Egipta. Nijedna avio-kompanija mu do sada nije zabranila ulaz u avion, niti je postavljala posebne uslove zbog njegovog stanja. Zato, nezadovoljan ponašanjem osoblja Aerodroma "Nikola Tesla" i kompanije "Er Srbija", dečakov otac, istoričar Čedomir Antić, kaže, za naš list, da je rešio da presavije tabak. - Zbog ugrožavanja pravne države i ustavom zagarantovanih prava svih građana Srbije, podneću tužbu protiv Aerodroma i srpske nacionalne avio-kompanije - kaže Antić. - Razlog što je moje dete skinuto sa leta je, kako su objasnili, njegovo uznemirujuće plakanje. Naime, tog popodneva došao sam na aerodrom da ispratim suprugu, svoje dvoje dece i njihovu baku na more. Zbog velike gužve, vrućine, čekanja, Vid se u jednom trenutku mnogo rasplakao. Takve okolnosti ponekad kod autistične dece izazovu uznemirenost, ali ona je kratkotrajna i u granicama podnošljivog. Plakao je sedam-osam minuta. Vrlo brzo, po rečima našeg sagovornika, prišla im je supervizorka i pitala da li dete prvi put leti i ima li strah od letenja. - Odmah sam rekao da je Vid autističan, ali da nije agresivan i da je već nekoliko puta leteo bez ikakvih problema - objašnjava Antić. - Istog trenutka odlučila je da mu zabrani da leti, uprkos mojim tvrdnjama da nije neprilagođen takvim situacijama. Predočio sam da time krši Vidova ljudska prava. Zatražila je da ga supruga i ja odvedemo na pregled kod aerodromskog lekara. Lekar medicine rada im je rekao da dete mora da bude "psihijatrijski pripremljeno". Objasnio je značenje ove sintagme tvrdnjom da je pre leta trebalo da popije lekove za smirenje. - Da, mnoge autistične osobe primaju lekove za smirenje, ali je preporuka da se oni ne daju deci u razvoju bez velike nevolje - kaže Antić. - U najtežim Vidovim godinama nikada mu nismo davali lekove za smirenje. Uporno sam zato ponavljao da Vid nije ni agresivan ni opasan, da let traje svega 40 minuta i pitao da li izbacuju i drugu decu koja tokom leta plaču. Lekar, ipak, ostaje pri svome, a u izveštaju, između ostalog, navodi da je pacijent skinut sa leta od strane supervizora, kao i rečenicu koja me je posebno razljutila: "Rekli su mi da dete ima autizam." Doktor ovim praktično potvrđuje da dete nije pregledao. "ER SRBIJA": DEČAK BIO AGRESIVAN IZ Kompanije "Er Srbija" žale zbog neprijatnosti kroz koju je pre tri dana prošla beogradska porodica. - Odluka da se mladom putniku ne dozvoli ukrcavanje u avion doneta je nakon što je postao veoma uznemiren i počeo da se ponaša agresivnije dok je čekao u redu za prijavljivanje na let - kažu u "Er Srbiji". - Pojedini putnici, koji su takođe čekali u redu, izrazili su zabrinutost našem osoblju, kojem su bezbednost i dobrobit svih na letu prioritet. Po proceduri, svakog uznemirenog gosta mora da pregleda lekar na aerodromu da bi se utvrdilo da li je u stanju da putuje. Nakon procene doktora, obavestili smo porodicu da njihov član, nažalost, neće moći da putuje, i objasnili procedure o promeni datuma leta. Kao avio-kompanija ophodimo se jednako i nepristrasno prema svim našim gostima. AERODROM NE ODLUČUJE PRIHVAT i otpremu putnika na svim letovima avio-kompanije "Er Srbija", na našem aerodromu, obavlja "Er Srbija graund servisis" - kažu u Korporativnim komunikacijama Aerodroma "Nikola Tesla". - Svaki avio-prevoznik koji saobraća sa surčinskog aerodroma, u skladu sa svojim internim procedurama, ima pravo donošenja odluka o ulasku putnika u vazduhoplov i prijema putnika na let, koje nisu u domenu rada Aerodroma "Nikola Tesla". izvor