Russellova hipoteza - svijet nastao prije pet minuta

[Баба]

 

"Ne postoji logička nemogućnost hipoteze da je svijet počeo da postoji prije pet minuta, baš ovakav kakav je sad, sa populacijom koja se "sjeća" u potpunosti nerealne prošlosti. Ne postoji logički neophodna veza između događaja u različito vrijeme; stoga ništa što se sada događa ili će se dogoditi u budućnosti ne može opovrgnuti hipotezu da je svijet započeo prije pet minuta."

- Bertrand Russell, Analysis of mind, str. 159.-60.

 

Russellova hipoteza predstavlja skeptički argument protiv memorijskog znanja, svojevrsni reductio ad absurdum memorijskog realizma. Nekad se zove i argument u prilog memorijskog skepticizma. Prema toj Russellovoj hipotezi, svijet je u cijelosti nastao prije pet minuta, zajedno sa svim memorijskim indikatorima prošlosti odnosno podacima ili reprezentacijama prošlosti koja se zapravo nije dogodila: istorijskim izvorima, medijskim izvorima, arheološkim nalazima, fosilnim ostacima, individualnim sjećanjima itd. koji ukazuju na događaje posve jednake događajima kojih se "mi" sjećamo prema hipotezi da je svijet nastao mnogo milijardi godina prije i koji nam se memorijski reprezentiraju "kao da" su se dogodili na vremenskoj skali od više milijardi godina. Ništa što se događa sada ili što će se dogoditi kasnije ne pruža niti može pružiti dokaznu građu za to da svijet nije stvoren prije pet minuta. Naime, prvo, sve što se uopće može iznijeti kao suprotna dokazna građa nastalo je, sukladno Russellovoj hipotezi, prije pet minuta. I drugo, dokaznu građu u prilog Russellove hipoteze i dokaznu građu u prilog hipoteze o svijetu starom mnogo milijardi godina čini ista iskustvena osnova, kvalitativno isto memorijsko iskustvo. Te su dvije hipoteze dakle evidencijski nerazlučive. Stoga se ne može dokazati da Russellova hipoteza nije istinita, čak i u slučaju da stvarno nije istinita, jer se na svako iznošenje dokazne građe protiv nje ustvđuje bez mogućnosti opovrgavanja da je i ona nastala prije pet minuta. Taj se postupak može ponavljati u beskonačnost. No ako ne možemo znati da svijet nije nastao prije pet minuta, onda ne možemo znati niti išta drugo o prošlosti. Jer ako bismo znali nešto drugo o prošlosti, onda bismo (putem zaključka modus tollens) znali i da svijet nije stvoren prije pet minuta. No kako to ne znamo, jer to zbog naravi raspoložive dokazne građe (koja je mogla nastati prije pet minuta) ne možemo znati, ne znamo ništa drugo o prošlosti.

 

Iz Russellove hipoteze proizlazi dakle ne samo da zapamćena prošlost nije stvarna, da prošlost kao predmet pamćenja nije ništa više od memorijske pojave, nego i da o njoj nije moguće znanje (znanje kao opravdano vjerovanje, jer neopravdana vjerovanja ne mogu dobiti status znanja, u skladu s definicijom znanja i kriterijima za isto u epistemologiji). Dakle, prema tom skeptičkom argumentu nema "znanja" u strogom smislu te riječi u pogledu prošlosti (neki epistemolozi stoga znanje o prošlosti nazivaju "basic belief" tako da izbjegnu jaku skeptičku konkluziju).

Josip Jurić

[Кратос]

Ja to svo vreme pričam ovim evulotalibanima.

[Milan Nikolic]

пре 48 минута, Жељко рече

"Ne postoji logička nemogućnost hipoteze da je svijet počeo da postoji prije pet minuta...

Та је прича озбиљно разматрана у модерној физици, и као таква пала је у воду. Прича је била како је космос, услед ретке статистичке (квантне) флуктуације - аберантним скоком -, из чисте случајности, из хаоса прешао у стање ниске ентропије.

Дали су могућност да је космос настао управо сада, у сваком моменту, пре два минута. Међутим, уз помоћ инфлаторне космологије дошло се до увида како ентропија има полазиште од саме гравитације и стања изазваног Великим праском.

Укратко, други закон термодинамике, стрела времена и ентропија повезани су са стањем непосредно по Великом праску. Инфлаторна космологија је то објаснила помоћу изузетне улоге гравитације у формирању стања ниске ентропије.

Просто речено, показало се да је садашња уређеност космолошки реликт.

[Iulianus]

пре 2 часа, Кратос рече

Ja to svo vreme pričam ovim evulotalibanima.

To onda ima mnogo dublje konsekvence. Mogao bi se sutra probuditi obliven znojem i teško dišući jer si upravo u onom najlucidnijem trenutku, između buđenja  i "čiste svesti", otkrio konačno da je svo tvoje sećanje "utisnuto" u tvoj um pet minuta pre nego što si se probudio. U stvari, shvatio bi da si i ti sam "stvoren" pre pet minuta. (Časni Rasel trtlja pomalo ovde, mnijem)

пре 52 минута, Milan Nikolic рече

 

Укратко, други закон термодинамике, стрела времена и ентропија повезани су са стањем непосредно по Великом праску. Инфлаторна космологија је то објаснила помоћу изузетне улоге гравитације у формирању стања ниске ентропије.

 

Evo nešto za tebe - 

Цитат

Само са наивно метафизичке позиције креационизам носи већи негентропијски* потенцијал од еволуционизма. Уосталом, није реч о дисјунктивним таборима, ма колико то мислили припадници обе дружине. Креациониста ће покушати да докаже да човек има божанско порекло тврдњом да човек нема животињско порекло. Али то не води ваљаном индиректном доказу, јер постоји могућност да човек непосредно има неко друго ванбожанско порекло - на пример, да је његов ДНК стигао са неке друге планете. С друге стране, еволуциониста ће покушати да докаже да човек нема божанско порекло тврдњом да човек има животињско порекло. Ни то не води ваљаном индиректном доказу, јер постоји могућност да човек има и животињско и божанско порекло - уколико су све животиње божанског порекла. У првом случају се логички неосновано за еквивалентне узимају синтагме божанско порекло и ванживотињско порекло. У другом случају се логички неосновано еквивалентним називају синтагме животињско порекло и ванбожанско порекло! У ширем контексту, еволуционизам делује прихватљивије, јер је у разумевању ствари комплекснији, диференциранији, изнијансиранији, суптилнији, рафиниранији, и то тако да не губи ништа од метафизичке дубине и негентропијске креативности. У суштини, еволуционизам није ни атеистички ни вулгарно-материјалистички; могли би смо га назвати пантеистичким.

*негентропија - термин негентропија у употребу је увео Леон Николас Бријуен, скраћујући тако термин Ервина Шредингера негативна ентропија, којом је велики научник означио процес супротан ентропијском - меру реда и организованости система, квалитет енергије у систему.

(Никола Кајтез, "Филозофија ентропије", белешка на 57. страни; негентропија - белешка на стр. 31-32)

 

[cloudking]

Idemo deco prvo domaci da se uradi...

 

 

[GeniusAtWork]

пре 7 часа, Жељко рече

No ako ne možemo znati da svijet nije nastao prije pet minuta, onda ne možemo znati niti išta drugo o prošlosti. Jer ako bismo znali nešto drugo o prošlosti, onda bismo (putem zaključka modus tollens) znali i da svijet nije stvoren prije pet minuta. No kako to ne znamo, jer to zbog naravi raspoložive dokazne građe (koja je mogla nastati prije pet minuta) ne možemo znati, ne znamo ništa drugo o prošlosti.

 

пре 7 часа, Кратос рече

Ja to svo vreme pričam ovim evulotalibanima.

Само је мали проблем што се овде говори о потпуно различитим врстама сазнања. То да ли смо настали пре 5 минута је филозофско питање које је емпиријски необориво (исто као и да ли је Бог створио свет) и самим тим је ван домета науке. Еволуција и друге научне области функционишу на основу модела са доказима и ти модели имају своја предиђања. И докле год се та предвиђања испуњавају, теорија која их предвиђа је важећа. Без обзира да ли смо створени пре 5, 10 или 15 минута (а можда и не постојимо уопште, ко ће га знати  ).  Таква питања немају утицаја на природне науке јер ове уопште не могу - и не треба - да се баве тиме. Све фура као да нисмо настали пре 5 минута.

То што постоје неке филозофске дилеме око прошлости и постојања не значи да свако може да учитава шта му се ћефне у прошлост и да очекује да се његова идеја третира потпуно исто као и нека научна теорија која објашњава нешто из те исте прошлости.

[Баба]

[RYLAH]

Ово је нешто у фазону оне хипотезе симулације, која је постала популарна откад смо открили компјутере, али корени тога сежу још до старе Грчке, где су Грци разматрали да се може доказати само постојање једног бића, односно себе самога, и то не у облику у ком мислимо да постојимо, већ искључиво да постојимо јер смо свесни себе, а да је могуће да је све око нас производ наше уобразиље.

Елем, хипотеза симулације наводи да је наша стварност попут оних ликова у игрици Симс, да радимо, волимо се, свађамо, ратујемо и слично, али да не постојимо. Да смо сви само симулација у неком великом компјутеру а да тога нисмо нити икад можемо да постанемо свесни јер су параметри симулације такви да се не можемо освестити.

Раселова хипотеза, колко год да звучи да се не може порећи, је као и сви искази који су такви да хране сами себе, и који се не могу ни доказати ни порећи. А онда се једна страна хвата за то да не може да се оповргне, а друга страна се хвата за то да не може да се докаже.

И ето забаве доконим људима...

[Благовесник]

Ma da, lepo su ucili nasi predhriscanski oci (paganski Sloveni)

- sve i svja u ovom svetu se nalazi u Bozijem snu  , snu koji sanja nas vrhovni Bog, i kada se probudi docice do smaka ovog i ovakvog sveta.

Ljudi, Hriscanci, ostavite se tih paganomislecih hipoteza, starih i novih, sve su obicna paganstina, neznabostvo i povampireni gnosticizam,

drzite se Biblije!   

 

[Благовесник]

пре 18 часа, Iulianus рече

 Креациониста ће покушати да докаже да човек има божанско порекло

тврдњом да човек нема животињско порекло. ...

 

С друге стране, еволуциониста ће покушати да докаже да човек нема божанско порекло

тврдњом да човек има животињско порекло. ...

Medjutim,  tu i jedan i drugi previdja da je  telo  od Zemlje, dakle, zemljano je, pa sta god to bilo od cega ga je Bog na neki nacin sazdao, ali je od zemaljskog porekla, zemlje, bilo da je izveden iz zemljaskog blato ili bilo cega drugog od Zemlje ...). Covekovo dostojanstvo, stoga, ne dolazi od tela, vec duse. Gube iz vida da je Covek - produhovljena zemlja,  predavanjem (duvanjem) DUHA od Boga.

Mnogi evolucionisti, koji zele da ospore bozansko poreklo coveka, pogresno tvrde da covek nema bozansko poreklo  jer njegovo telo ima zivotinjsko poreklo, a s druge strane, mnogi kreacionisti staju s njima horski, podrzavajuci to misljenje, da ako covekovo telo ima zivotinjskog porekla to unizava covekovo dostojanstvo  i  OSPORAVA covekovo bozansko poreklo  (kao da je smrdljiva zemlja, bila to crvenica ili ilovaca, veceg dostojanstva).  Taj argument je primitivan, ali pre svega - neodrziv, prosto iz razloga sto nase dostojanstvo nije telo, vec dusa (covekovo duhovno ja, bozanska slovesnot u njemu, DUH koji je u coveku... sve sto cini njen identitet i prostor ...),  dusa cini  telo dostojnim.

[Milan Nikolic]

Не треба уопште филозофирати.

[obi-wan]

пре 5 часа, RYLAH рече

Ово је нешто у фазону оне хипотезе симулације, која је постала популарна откад смо открили компјутере, али корени тога сежу још до старе Грчке, где су Грци разматрали да се може доказати само постојање једног бића, односно себе самога, и то не у облику у ком мислимо да постојимо, већ искључиво да постојимо јер смо свесни себе, а да је могуће да је све око нас производ наше уобразиље.

Shodno recenom, ja uopste nemam nameru da placam nikakve racune. `El tako?... Mislim, sto bi plac`o nesto sam sebi... 

[Iulianus]

пре 35 минута, Milan Nikolic рече

Не треба уопште филозофирати.

Ne treba. Ponekad (najčešće) je potrebno (i) (samo)poštovanje & poniznost pred numinoznim.

(Svojevremeno prilikom registracije na jedan zen-budistički forum ostavljen sam nekoliko dana "pred vratima". Po jedan put, prva dva dana, pokušao sam "na silu" da uđem. Naravno, nisam uspeo. Tek nakon što su prošla /ta/ dva dana, setio sam se, na svoju veliku sramotu, da iskušenici koji žele da uđu u zen-budistički manastir budu ponekad ostavljeni nekoliko sati, nekoliko dana ili meseci, u pojedinim slučajevima /dešavalo se/ i po nekolko godina, pred kapijama manastira. To je najveći ispit poniznosti. Završni ispit na takvom mestu je obično samo beznačajna formalnost, koja se nikoga ne tiče, pa čak niti samog ispitanika- Primljen sam)

[Кратос]

пре 7 часа, GeniusAtWork рече

И докле год се та предвиђања испуњавају, теорија која их предвиђа је важећа.

Više sam mislio na uniformizam i primenu postojećih zakona na događanja iz daleke prošlosti.

[Џуманџи]

пре 15 часа, Жељко рече

Dakle, prema tom skeptičkom argumentu nema "znanja" u strogom smislu te riječi u pogledu prošlosti (neki epistemolozi stoga znanje o prošlosti nazivaju "basic belief" tako da izbjegnu jaku skeptičku konkluziju).

А шта ако је прошлост 'отворена' за измену?