Да ли је грех тежити богатству?

[Благовесник]

Medjutim, Apostol Petar je zahtevao da se porodice koje su postale deo crkve  odreknu licne svojine, da se svega odreknu u smilsu da SVE sto imaju zajednicki dele! Slicno potonjim monaskim zajednicama  kao najsavrsenijoj zamisli zajednice tj. projave Carstva Bozjeg i puta ka Bogu...  Jadna zena od nesrecnog Ananija,  pise u Delima Svetih Apostola,  zadrzala jedan deo, ali zaista mali deo za slucaj neke nevolje,  a onaj koji se odrekao Gospoda tri puta, bez sanse za iskupljenjem rekao joj da ce je momci izvuci mrtvu na vrata kao i nejnog muza,   jer  nisu sve predali pred noge apostola, vec deo zatajili! Poznato je da je sav taj skupljeni imetak i novac nestao, verovatno ne tako sto su novac i zemljiste pokrali sekretari i svestenici, i ocistili crkvenu kasu, verovatno je sve nestalo usled susnih godina i gladi,  pa je Apostol Pavle posle morao da skuplja po dijaspori novac jer je projekat "komune" izgleda propao.  Strah je, ocigledno, bio jedan od stubova rane crkvene zajednice, a ovaj dogadjaj je i zapisan da bi se ostali uplasili i da ne bi skrivali u slamarice a koristili "tudje" tj. zajednicko, drustveno. Ne kazem da je strah los metod, pocetak mudrosti je strah Gospodnji, strah od anateme, raznih  opisa paklenih muka, opise u detalje koje  je osobito bastinila crkvena zajednica u Rimu  (Apostol Petar i u svojim poslanicama naglasava ljubav prema Hristu, ali ipak strah od Gospoda stavlja ispred,   jer je  on po pririodi bio takav kakva je inace velika vecina ljudi, dok je  mali broj ljudi prirodom i karakterom  poput Apostola Jovana),  tu je pored straha koji je usao u ranu crkvu povodom dogadjaja sa Ananijem, i strah  od   apokalipsi i Stasnog suda, pomesan sa osecajem krivice. No, strah svakako  koristi za sapasenje zabludelih dusa, strah je veoma efikasno sredstvo i nije nesto obmanjujuce jer muke kakve su takve su, ali su muke ostati van raja, Strasni sud zaista hoce za nepokajane gresnike biti strasan, Ananija jetse pokusao da slaze Duha Svetog itd... No, da se ne udaljavamo od teme, poenta je, predati sebe u potpunosti Hristu, kako je Vedran naglasio - odreci se svega, u smilsu - da nam Histos bude sve. Medjutim, to je vecini ljudi apstraktno za poimanje te Hristos to u Svojim izrekama i poslovicama mora da  bukvalizuje...

[Аристарх]

On 8/5/2017 at 13:53, Vedran рече

Не знам колико је уопште корисно да водимо разговор тако што ће се убацити цитат без икаквог коментара. Мислим да сви ми сами читамо Јеванђеље, па нам није потребно на форуму да га читамо из цитата. Али ево будући да је набачен тај цитат Лк. 14.33 онда ћу рећи да је потребно прочитати претходне стихове да се правилно разуме. 

Наравно да овде Господ не говори само о материјалном имању, него да свега треба да се одрекнемо, чак и наших мисли, убеђења, знања. Тако тумачи, уосталом, и објашњавају овај стих. Свега се треба одрећи ради Христа, да нам Христос буде све. То је и порука Апостола. 

Другим речима, Христос нас учи да самоодрицањем, то јест, одрицањем ОД СЕБЕ ради ХРИСТА јесте остварење себе у Христу, то јест, то је живот вечни, и спасење. 

Он овде учи своје ученике да човек када треба да уради неку земаљску ствар саветује се и прерачунава, да ли може да је изведе до краја (видети претходне стихове), па тек онда ступа у акцију, и овде ученицима објашњава шта је неопходно да буду ученици његови, да се одркну свега, и да им Он постане све. А то нема баш директно везе са материјалним имањем уопште, што је овде тема. Човеку је потребан кенозис да би примио Бога, као одговор на кенозис Сина Божијег. О томе говори овај стих. 

Да, јер у супротном би смо живели не као Амиши већ као нека секта која није успела физички да опстане због селективног цитирања и буквалисања. Јер "Богат" самом својим речју означава да је од Бога дато. Друга је ствар што неко то искључиво гледа као папир или посебну врсту 

On 8/5/2017 at 12:15, Благовесник рече

,,Дакле, ниједан од вас који се не одрекне свега што поседује, не може бити мој ученик!" 

Лк 14, 33

,,Ако желиш савршен да будеш, онда иди продај све што имаш и подај сиромасима, па ћеш имати благо на небу, па дођи и иди за мном!" 

Мт 16, 21

Ја сам то схватио тако да: Христос-Бог или како га зваше апостоли "Рави" (учитељ) није сматрао да човек којега ће он да подучава, може да буде добар ученик ако је притом милионер у Јерусалиму и самим тим је везан за материјализам. Ипак се захтевала нематеријална слобода и јака воља. Апостоли су такав метод само наставили код својих ученика...