Хрватска редакција Радио Ватикана залаже се за "повијесни ревизионизам" о Јасеновцу

[александар живаљев]

Уочи подгоричког сусрета Комисије о Степинцу, Хрватска редакција Радио Ватикана објавила је овај "знаковит" "епистемолошки" текст у о одбрану повјесног ревизионизма, у коме се тврди да је и службена хрватска бројка о 83 000 страдалих у Јасеновцу претјерана и најављује "ревизија мита" о страдању дјеце.

O žrtvama jasenovačkoga logora i povijesnome revizionizmu – Marito Mihovil Letica

Predsjednica Republike Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović u Jasenovcu - RV

04/06/2017

O političkoj, ideološkoj i afektivnoj podijeljenosti hrvatskoga društva s obzirom na određena mjesta i događanja iz Drugoga svjetskog rata – više nego jasno govore tri odvojene komemoracije koje su krajem travnja 2017. održane u Jasenovcu. Koordinacija židovskih općina i Židovska vjerska zajednica ″Bet Israel″, Srpsko narodno vijeće i Romsko nacionalno vijeće te Savez antifašističkih boraca Hrvatske odbili su sudjelovati na službenoj komemoraciji koju je uz pokroviteljstvo Sabora Republike Hrvatske organizirala Javna ustanova spomen-područja Jasenovac.

Razlog je bojkotu službene komemoracije, kako se moglo čuti, ″povijesni revizionizam te relativizacija i revitalizacija ustaštva″. Predsjednik Koordinacije židovskih općina Ognjen Kraus k tome je rekao da postav muzeja u Jasenovcu ″ne prikazuje punu istinu o holokaustu i strahotama nekadašnje Nezavisne Države Hrvatske te ublažava istinu o ustaškome režimu″.

Nije posve jasno na što je Ognjen Kraus mislio govoreći o ublažavanju istine o ustaškome režimu. Jer istina o bilo kome i bilo čemu, pa i ustaškome režimu, postojano se opire ublažavanju. Istina se po svojemu metafizičkom i logičkom ustrojstvu suprotstavlja svemu što bi je htjelo iskriviti i sakriti, pomutiti i rastočiti, razrijediti i ublažiti. Martin Heidegger, jamačno jedan od najvećih filozofa 20. stoljeća, rabio je za istinu izraz ″Unverborgenheit″, što je vjerna i prikladna njemačka prevedenica grčke riječi ″a-létheia″, koja znači ʹneskrivenost, nezastrtostʹ. Drukčije kazano, istina je skidanje velova, razotkrivanje. A da bismo dospjeli do istine, potrebno je pomno motriti predmet koji istražujemo, o kojemu tražimo istinu. Često se valja ponovno navraćati na ono što je razmotreno površno i pogrešno; bilo da se to zbilo nenamjerno, bilo s predumišljajem da se istina zamuti i sakrije te da iz tog muteža izroni istinolika laž.

Usuprot onima koji se nesmiljenom žestinom obrušavaju na svaki revizionizam smatrajući ga nedopustivom činidbom – jer se navodno protivi povijesnoj i znanstvenoj istini, toleranciji, demokraciji, europskomu liberalnom društvu, antifašizmu, progresizmu i tomu slično – treba reći da je revizionizam epistemološki temelj i uvjet mogućnosti rasta i razvoja svih znanosti, a na poseban način povijesti. Štoviše, povijesna je znanost bez revizionizma ne samo realno nemoguća nego i logički nezamisliva. Ne će biti zgorega podsjetiti da latinskoga podrijetla glagol ″revidirati″ ne znači ništa drugo doli ′ponovno gledati′, ′pregledati, ′preispitati′, ′prilagoditi novim spoznajama′ i sl.

Bit će uputno podastrijeti jedan, recimo to nekovrsnim stilskim pleonazmom, paradigmatski primjer povijesnoga revizionizma. Naime, novinarka Hrvatskoga radija Smiljana Šunde objavila je 2006. podatak da se u njujorškoj ustanovi nazvanoj ″Jasenovac Research Institute″ nalaze imena 102 žrtve rodom iz Podgore, mjesta na Makarskome primorju – a da je taj broj, uzmemo li u obzir faktografiju, doslovno stotinu puta manji. Bivajući dobro upoznata s imenima koja se nalaze na njujorškome popisu, jer je i sama rodom iz Podgore, novinarka Smiljana Šunde rečenu je veliku laž o Podgoranima stradalima u Jasenovcu obeskrijepila i dokinula argumentiranim podatcima odnosno činjenicama od kojih je sazdana povijesna istina. Članak je Smiljana Šunde objavila u ″Glasu Koncila″, ″Hrvatskome fokusu″, ″Makarskoj kronici″ i drugdje. Citiram dio tog članka:

″Pogledajmo malo taj primjer male Podgore, mjesta koje je u vremenu Drugog svjetskog rata imalo 1500-1600 stanovnika. Prema [tobože] ʹznanstvenomʹ popisu iz New Yorka u Jasenovcu je stradalo ukupno 102 (stotinuidvoje) Podgorana. Tu su osobe koje su stradale na raznim mjestima i na razne načine: partizani koji su poginuli širom ondašnje Jugoslavije (od Biokova, Brača i Hvara, preko Bosne i Crne Gore do Trsta), oni koji su umrli u zbjegu (neki na Visu, neki u Italiji, a najviše njih u El Shattu), tu su i žrtve četničkih pokolja, te žrtve talijanskih fašista. Na tom ʹznanstvenomʹ popisu je i jedna žrtva savezničkog bombardiranja Splita, te jedna žrtva bombardiranja Podgore. No, ʹznanstvenoʹ su svi oni stradali u Jasenovcu. U stvarnosti: u Jasenovcu je stradao jedan jedini Podgoranin [...]. Svaka pojedinačna žrtva nepravedna je i vapije Bogu. No, tako vapije i onih 18 žrtava – Podgorana koji su stradali od partizanske ruke i čija imena do 1990. nisu nigdje bila niti su smjela biti zapisana (zanimljivo je da se ni jedna od tih 18 žrtava nije našla na ʹznanstvenomʹ popisu njujorškog Instituta).″

Protiv takve znanosti ili, bolje rečeno, pseudoznanosti koja se utječe nesmiljenim i bezobzirnim lažima da bi hrvatskomu narodu utisnula što je moguće veću i dublju stigmu povijesne krivnje, zločinaštva i genocidnosti – možemo se i smijemo boriti jedino istinom. U razotkrivanju istine i raskrinkavanju laži valja nam posegnuti za revizionizmom. Otkriće novinarke Smiljane Šunde dobar je tomu primjer: revizionizam kao put k istini. A svima koji se protive takvom, na činjenicama utemeljenom revizionizmu, treba bez krzmanja odbrusiti da su protivnici povijesne istine i pobornici laži.

Često se govori o jasenovačkome mitu – a tu treba biti vrlo oprezan. Nije mit da je postojao zloglasni jasenovački logor i da su u njemu ustaše činili teške zločine. (Postojanje ″trostrukoga logora Jasenovac″ – prije 1941., od 1941. do ʹ45. te nakon 1945., o čemu se mogu naći povijesni podatci koje ne bismo smjeli zanemariti – druga je priča, koja nije tema ovoga radijskog osvrta.) Da nije bilo ustaških zločina u Jasenovcu, zar bi 24. veljače 1943. nadbiskup Alojzije Stepinac napisao pismo poglavniku Anti Paveliću u kojemu oštro prosvjeduje riječima da je ″sramotna ljaga čitav Jasenovac za Nezavisnu Državu Hrvatsku″!? Dakle, postojanje jasenovačkoga logora smrti nije nikakav mit – nego je mit da je tamo stradalo 700.000 ili čak 1.000.000 ljudi, a treba reći i to da je i službeni podatak o više od 83.000 žrtava vrlo vjerojatno pretjeran.

Posebno uvredljivima i opasnima iskazuju se dvije krajnosti: prva želi sugerirati da je u Jasenovcu skončalo stotine tisuća ili milijun ljudi (što su i nedavno, u travnju, klicali srbijanski predsjednik Aleksandar Vučić te poglavar Srpske pravoslavne Crkve patrijarh Irinej); a druga da je u Jasenovcu bio radni logor u koji nitko nije došao zbog svoje vjerske, etničke i rasne pripadnosti, nego zbog pobune protiv NDH, te da je dolazak u taj logor, gdje su tobože bili humani uvjeti života i rada, bio zapravo spas od smrti (što je početkom 1990-ih govorio višenamjenski političar Stipe Mesić, a takvo mišljenje danas nažalost dijeli i određeni dio nekritičkih apologeta NDH, kojih je srećom iznimno mali broj).

Poštovani slušatelji Vatikanskoga radija, u sljedećemu prilogu bit će riječi o knjizi ″Kako je nastao mit (o 20.101 ubijenom djetetu u jasenovačkome logoru)″, publikaciji koju je napisao Tomislav Vuković, novinar ″Glasa Koncila″, a istoimena novinsko-izdavačka kuća objavila 2016. godine.

[Justin Waters]

Jedno pitanje za upućene:

Kako se zna da je u Jasenovcu stradalo 700.000 Srba, i koliko procentualno na ovu brojku je potvrđeno i popisano stradalih imenom i prezimenom? Postoji li neka uporedna analiza najkasnijeg popisa prije rata i najranijeg popisa poslije rata gdje bi se okvirno vidjelo da nedostaje brojka koja se može mjeriti stoinama hiljada ljudi?

[александар живаљев]

пре 6 минута, Justin Waters рече

Jedno pitanje za upućene:

Kako se zna da je u Jasenovcu stradalo 700.000 Srba

Не зна се. По свему судећи, хвала Богу није толико страдало у Јасеновцу. Тек сада се врше озбиљнија истраживања, на основу раније прикупљане грађе, којима ће моћи да се процјени број страдалих у самом Јасеновцу (рецимо најновије истраживање историчара Душана Никодијевића за годину најбројнијих убистава 1942., без Старе Градишке, даје процјену о 50-120 000 жртава те године. Тек по тим истраживањима, моћи ће да се приступи попису имена јасеновачких страдалника. Он ће очигледно да буде већи од броја који сада службено даје хрватски Музеј Јасеновца (који сад оспорава Радио Ватикан!), а мањи, опет подвлачим, хвала Богу, од 700 000.

Тај попис имена је суштина посла, али тешко да ће икад бити могућ потпуно: Јад Вашем је до сада именом и презименом утврдио 4 500 000 жртава холокауста, од 6 000 000 процјењених жртава. Са усташким геноцидом имамо проблем што он није био само логорски, него и тзв. "геноцид на прагу", тако да су размјере његове много веће него што је то сам број жртава у Јасеновцу, рецимо да сада је пописано 70 000 дјеце млађе од 14 година побијене од усташа (не рачунајући дјецу која су се "извукла" католичењем, Дијаном Будисављевић и слично).

Е, сада, имамо Србенде који из мени нејасних разлога се "осјећају угрожено" ако у Јасеновцу није побијено 700 000 Срба, и ове каптолске повјесничаре ревизионисте...

[Justin Waters]

пре 13 минута, александар живаљев рече

Е, сада, имамо Србенде који из мени нејасних разлога се "осјећају угрожено" ако у Јасеновцу није побијено 700 000 Срба, и ове каптолске повјесничаре ревизионисте...

Onda po svemu sudeci, ta mitska brojka je ugravirana na mnoge spomenike, vec je usla u narodno predanje, sto je najgore od svega usla je i u crkveni kalendar. Ako se dogodi da konacna brojka bude potvrdjena i utvrdjena da je manja, i da onda popis zrtava bude tezio ka toj brojici, onda se tih 700.000 komotno moze izbaciti iz kalendara sto ce onda biti nevjerovatan presedan. 

[АлександраВ]

Дотакли смо те бројеве и на другој теми

 

[александар живаљев]

пре 38 минута, Justin Waters рече

Onda po svemu sudeci, ta mitska brojka je ugravirana na mnoge spomenike, vec je usla u narodno predanje, sto je najgore od svega usla je i u crkveni kalendar.

Заправо није ушла у црквени календар, нити у Тропар и Службу Новомученицима Јасеновачким (писао их владика Атанасије Јевтић, а званично су прихваћене од 2015). Али има ту више проблема: заиста та бројка је постављена на Доњој Градини (дјелу јасеновачког комплекса који је са савске стране Републике Српске). Друго, хрватски медији и наши, па чак и неки црквени су је преносили приликом службе васељенског патријарха г. Вартоломеја у Јасновцу прошле јесени, што се испоставило као превара: ниједном у служби и у говору патријарха није поменута та бројка.

Још један проблем црквеног прослављања Светих Новомученика Јасеновачких, од 2015. званично им се служи Служба, био сам на обје прве Службе 22. априла на дан ослобођења логора и 13. септембра када се Новомученици обиљежавају у црквеном календару (то се отприлике поклапа са временом оснивања логора у Јасеновцу). Многи, међутим, по инерцији служе "обичан" помен, и такве вијести најчешће стижу приликом обиљежавања годишњица у Доњој Градини. Очигледно, још није установљена редовна богослужбена пракаса Службе Светим Новомученицима Јасеновачким, која, понављам, нема везе са њиховим бројем.

[Justin Waters]

пре 3 минута, александар живаљев рече

Заправо није ушла у црквени календар, нити у Тропар и Службу Новомученицима Јасеновачким (писао их владика Атанасије Јевтић, а званично су прихваћене од 2015).

U stvari sad se sjecam nesto, bilo je neko brisanje tog broja pa sjecam dok su bile aktuelne diskusije novotarci - starotarci ovi prvi su bili optuzeni za potonju izdaju jer su uklonili jasenovacke mucenike. 

[Аурор]

пре 5 часа, Justin Waters рече

Kako se zna da je u Jasenovcu stradalo 700.000 Srba, i koliko procentualno na ovu brojku je potvrđeno i popisano stradalih imenom i prezimenom?

Podatak iz 1942.

 The Ustaše committed their deeds in a bestial manner not only against males of conscript age, but especially against helpless old people, women and children. The number of the Orthodox that the Croats have massacred and sadistically tortured to death is about three hundred thousand.

— Gestapo report to Reichsführer SS Heinrich Himmler, 17 February 1942.

[Зосима]

пре 4 часа, Justin Waters рече

Onda po svemu sudeci, ta mitska brojka je ugravirana na mnoge spomenike, vec je usla u narodno predanje, sto je najgore od svega usla je i u crkveni kalendar. Ako se dogodi da konacna brojka bude potvrdjena i utvrdjena da je manja, i da onda popis zrtava bude tezio ka toj brojici, onda se tih 700.000 komotno moze izbaciti iz kalendara sto ce onda biti nevjerovatan presedan. 

Колико ти цијениш да их је побијено,100,10 000, 100000 ?

И какве везе има број страдалих са уношењм у календар?

Зар ти није довољан попис настрадале деце у Ндх, да би скапирао да је извршен можда највећи геноцид у Европи,може само онај турски над Јерменима да се пореди...

Одакле вам бре тај порив,не само  да минимизрате страдање српског народа,већ да га анулирате,ко да не постоји...