Jump to content

Свети архијерејски сабор 2017. радни део

Оцени ову тему


Препоручена порука

Данас, када се Сабор, нажалост, приводи крају, могу да се већ сумирају неке околности у којима је одржан, и неке (не)одлуке:

- Већих политичких притисака, први пут послије више година није било. Постојали су неки напади на епископа Григорија због његовог ограђивања од Вучића и Додика, али владика херцеговачки је довољно политички вјешт да их амортизује. ("Стављање на тапет" у медијима (да ли и на Сабору?) епископа Максима, можда није само због приче о еволуцији, већ и због његове блискости са еп. Григоријем).

- Такође, послије више година, неће бити разрјешења владика због неправилности у раду. Ту епископ банатски може највише да честита сам себи.

- Није било директне комуникације са медијима, што је најгоре са црквеном јавношћу, која је код нас још увијек у фази формирања. Такав однос према медијима, нити се исплати Цркви као и друштвеној институцији, нити видим да нешто доприноси квалитетнијем раду архијереја "иза затворених врата", нити мислим да се дугорочно може одржати.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 317
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

пре 15 часа, Страле рече

Зашто се не би као  једно од тела уз Епархијски Савет, Епархијски Управни Одбор и Црквени Суд, на нивоу епархије увео Црквено-народни сабор, кад већч тп не пролази  на најбвишем нивоу?

И овако не знамо шта ћемо од жбирова и шпијуна само нам треба то да омасовимо

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 15 часа, Vladan3 рече

Какав став са рукама на "леђима" и цигаретом у муштикли...

Требало је имати дебело смирење и мудрост да се то поднесе...

То је став који говори следеће: Ми сад контролишемо вас, а не ви нас буржоазијо!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, александар живаљев рече

могу да се већ сумирају неке околности у којима је одржан, и неке (не)одлуке:

summa summarum, боље да се паре нису трошиле на пут. :)

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
On 17.5.2017. at 14:05, александар живаљев рече

Sabor raspravlja i o Fejsbuku

Prema rečima našeg izvora, postoji šansa i da će jedan od vladika tokom narednih dana pokrenuti diskusiju i o tome da je gotovo svim episkopima otvoren po jedan ili više profila na društvenoj mreži Fejsbuk, što je urađeno bez njihovog odobrenje, i gde se kače njihove fotografije i izjave.

- Jedan vladika, kome to najviše smeta, pokrenuće pitanje ko otvara te profile, da li neko iz njihovih eparhija ili neko sa strane - kaže naš sagovornik.

Ово је, искрено, смешно. Тај владика који жели да покрене питање очигледно не зна како те друштвене мреже функционишу.

Свако може да отвори страницу са ликом неког од њих, било да их цени или не, а да не причамо да постоји мали милион страница које исмејавају и епископе и свештенике.

Можда би било боље да се покрене питање где је Црква на интернету и шта може добро да допринесе а да не буде уштогљено, неинтересантно, неинспиративно...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 20.05.2017 at 13:33, Ђорђе Р рече

Не знам дал да коментаришем читав текст, или овај део.

Део проблема је добро препознат и набројан. Ал мислим да је критика професорима и теолозима промашај, у смислу да је Жељко греши када каже да је мотивација саопштења професора та да се додворе неком ("елити", "атеистима", "социјалдарвинистима", "првосрбијанцима",...).

Критика треба да буде усмерена на епископе, јер нама делује да су они тотално отуђени од реалног живота, као и наши политичари. Уопште не знају проблеме своје пастве (проблеме свештеника и верника), ил ако знају, чини се да не чине ништа како би их решавали. Делује да су у неком свом виртуелном свету, играју неке своје игрице, а сви ми (чланови цркве) од њих зависимо, а њих као да се то не дотиче.

Време ће показати...

Сајт Видовдан су рокнули милогорци, тачније цео сервер, тако да текста више нема, да ли ће га бити, видећемо, радимо на томе.

Епископи веома добро знају који су проблеми народа исто као и професори али се стиче утисак да и једне и друге то много не тангира.

Ја никад ажурнију реакцију у цркви нисам видео до ове "антипетиције", контра креационистима и то ми даје за право да сумњам да побуде нису просто у одбрани науке и положаја Богословског факултета унутар БГ универзитета већ баш оно што сам рекао а с обзиром на претходне критике социјалдарвиниста и осталих расиста и еугеничара на рачун "затуцаности" цркве.

Требало је у тој антипетицији напоменути да су креационисти управо реакција на социјалдарвинизам, који се у Србији у континуитету од комунизма до данас намеће као главно тумачење дарвнизма.

Оно што је такође битно овде нагласити а што сам покушао у тексту рећи јесте да овај фајт креационисти-социјалдарвинисти наметнут цркви са стране. Срби бију битке које их се у суштини не тичу и улазе у поделе и дубиозе све дубље и жешће без икакве потребе.

Црква је овде постављена да добије батина. Убачена је као аматер између два професионална боксера да од обојице истовремено добије нокаут. То пресађивање западних фајтова(идеологија и трипова) на српско тло на жалост показало се као веома успешно, и опет на жалост показало се као врло погубно по нас и показало се да нисмо спосбни да се с тим носимо.

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 28 минута, R2D2 рече

Ово је, искрено, смешно. Тај владика који жели да покрене питање очигледно не зна како те друштвене мреже функционишу.

Свако може да отвори страницу са ликом неког од њих, било да их цени или не, а да не причамо да постоји мали милион страница које исмејавају и епископе и свештенике.

Можда би било боље да се покрене питање где је Црква на интернету и шта може добро да допринесе а да не буде уштогљено, неинтересантно, неинспиративно...

А и за тај спин мислим да је подметачина а претпостављам и коме.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Жељко рече

Срби бију битке које их се у суштини не тичу и улазе у поделе и дубиозе све дубље и жешће без икакве потребе.

Апропо тога, нажалост, ни овај Сабор неће учинити ништа за враћање изворног  имена и средишта Помјесне Цркве, док друга страна интензивно ради на томе да тако нешто буде и неостварљиво:

Танасковић: Србија спремна ако Приштина обнови захтев за Унеско

Од ИН4С - 23 маја, 2017
 
 
 
darko-tanaskovic-s.jpg

Србија је спремна за дипломатску борбу ако Приштина одлучи да ове године обнови захтев за пријем у Унеско, како би такву правно, политички, културно и морално неприхватљиву акцију спречила, каже амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић.

Танасковић је за приштински лист на српском језику Јединство рекао да је предуслов за успешно наступање: свесрпско јединство, то јест да се, као у завршној фази кампање 2015, окупе и координисано делују све државне и друштвене институције, као и СПЦ.

„Има најава да се власти у Приштини носе мишљу да ове године обнове захтев за пријем тзв. ‘Косова’ у Унеско. Такву амбицију је, поред осталих, недавно у Комитету за спољне послове Европског парламента саопштио и министар иностраних послова Енвер Хоџај. То, наравно, још увек не значи да ће захтева и бити“, наводи Танасковић.

Према његовим речима, поједини тамошњи аналитичари, а и страни саветници, сматрају да би подношење захтева било крајње ризично, будући да на самом Косову* нису извршене неке правне и институционалне радње, првенствено у вези са институционалном заштитом српског културног и духовног наслеђа, које би захтев учиниле кредибилнијим.

„А и донекле промењене међународне околности, као и расположење у самом Унеску не погодују стављању на дневни ред Организације једне овако запаљиве политичке тачке. Ако у Приштини, ипак, буде одлучено да се покуша с подношењем захтева, Србија је наравно спремна за дипломатску борбу како би такву правно, политички, културно и морално неприхватљиву акцију спречила“, истиче амбасадор.

Како објашњава Танасковић, с обзиром на важећу процедуру утврђивања резултата гласова у Унеску, која предвиђа да се гласови уздржаних не узимају у обзир, па је она за Србију у овом случају неповољна, постоји могућност да Косово* добије потребне две трећине гласова.

Подједнако је реална, а можда у овом тренутку и реалнија, могућност да не добије. Оваква изјашњавања 195 држава чланица на заседању Генералне конференције Унеска увек су крајње неизвесна, што је показало и претходно, кад су ‘Косову’ недостајала само три гласа“, напомиње Танасковић.

Он каже да има наговештаја да би неке земље могле променити страну у односу на гласање од пре две године, чак и код неких држава за које се сматра да је њихов став у вези са питањем Косова, укључујући и његов пријем у међународне организације, непомерљиво утврђен.

„Јер, Унеско није исто што и Олимпијски комитет или Светска банка. Бар досад, у овој организацији није се могло баш све остварити политичким притиском, уцењивањем или, напросто, куповином“, појашњава амбасадор.

Евентуалним пријемом Косова* у Унеско, сматра он, била би свакако створена нова ситуација у погледу формалног статуса наших средњовековних светиња и универзално вредних културних споменика, али им тиме не би могла бити порекнута припадност српској културној традицији.

Како каже, у документима Унеска наше наслеђе би било третирано у складу са територијалном припадношћу, као културна добра на Косову и Метохији, у том смислу само условно косовска, а никако албанска.

„Био би то веома неповољан развој догађаја с потенцијално тешким последицама, јер би се приштинске власти и институције свакако упустиле у систематску злоупотребу измењеног административног статуса наше културне баштине ради њене ‘косовизације’, односно уграђивања у непостојећи, синтетички ‘културни идентитет Косова’, уз стални притисак на верничке, свештеничке и монашке заједнице“, истиче Танасковић.

Он указује и да је битан сегмент националистичког пројекта стварања албанске државе на КиМ – ретроактивно конструисање континуитета њеног културног идентитета који, као ни историјски и политички континуитет, не постоје.

Упитан какве би све последице по Србију и српски идентитет имао пријем Косова* у Унеско, одговара да су српски народ и његов идентитет преживели и тежа искушења.

Срби су у свему битном остали Срби и после пет векова османлијске, муслиманске власти. На то треба да рачунају сви они који би да избришу српско име или да укину српско постојање у историјским српским земљама“, закључио је Танасковић.

*јужна српска покрајина привремено окупирана

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, R2D2 рече

Можда би било боље да се покрене питање где је Црква на интернету и шта може добро да допринесе а да не буде уштогљено, неинтересантно, неинспиративно...

Имају, сада при Синоду а не при Архиепископији, квалитетан кадар у Центру за проучавање и употребу савремених технологија. Да ли њих неко уопште консултује?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Прва литургија које се сјећам (имао сам 3 године и 8 мјесеци) била је на Успење Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи. Служио је Свети Владика Василије (Костић). Чинило ми се да сам на Небу. Одмах сам рекао да ћу да постанем владика:) и по повратку у приватни пансион у коме смо били почео да "служим" и забрањујем бабама да се у цркви смеју. Тако да имам пуно разумјевање за оне који пате од "митратитиса". Нека је Бог у помоћи и њима и онима који као достојни буду изабрани!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Рилски рече

Најискреније мислим да је свима јасно зашто.. и чини ми се да се шалиш - малко .. :)

 

Мени стварно није јасно зашто. Ако је то нешто о чему не сме да се прича, ОК, ал стварно не тролујем ил тако нешто.

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, RYLAH рече

Мени стварно није јасно зашто. Ако је то нешто о чему не сме да се прича, ОК, ал стварно не тролујем ил тако нешто.

Ма какви.. па где има забрањених тема и питања у СПЦ..
Слобода, је оно што нас чини и дефинише људима, по слободи смо Богу слични и њом смо уподобљени као  деца Његова ..
А Слобода = Љубав .. А бог је Љубав .. дакле..

У дијаспори..су и храмови најчешће директно приватна својина одређеног физичког лица - ''члана Цркве'' ..Најчешће је целокупан живот одређене епархије те парохија директно финансиран од самих тих физичких лица на чијим се приватим својинама води све у епархији, парохији.. Неретко су на платним списковима истих тих приватних лица-чланова литургијске заједнице, и сами Епископи а камо ли Презвитери етц.. 

Па сад .. мислим да је очигледно..не?
;)

الحرية أو الموت

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Рилски рече

У дијаспори..су и храмови најчешће директно приватна својина одређеног физичког лица - ''члана Цркве'' ..Најчешће је целокупан живот одређене епархије те парохија директно финансиран од самих тих физичких лица на чијим се приватим својинама води све у епархији, парохији.. Неретко су на платним списковима истих тих приватних лица-чланова литургијске заједнице, и сами Епископи а камо ли Презвитери етц.. 

Баш незгодно, мислим за епископе и свештенике, а и генерално. Додуше, ова друга крајност како је код нас, чини да неки архијереји изгубе компас и брукају и себе и све нас...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

NESLOGA U SPC: Penzionisani episkop Kačavenda posvađao vladike

Srbija 23:45, 23.05.2017. 15
 

 

Na Saboru zatraženo da bivši episkop zvorničko-tuzlanski bude izmešten iz luksuznog dvorca u Bijeljini, ali su se pojedinci tome usprotivili

 

Vasilije Kačavenda, umirovljeni episkop zvorničko-tuzlanski, posvađao je vladike Srpske pravoslavne crkve na zasedanju Sabora!

Kako otkriva izvor Kurira, vladike su se podelile oko toga da li on i dalje treba da uživa u manastiru Svete Petke u bjeljinskom naselju Pet jezera, gde dane provodi u luksuznom dvorcu, ili ga treba premestiti u neku skromniju svetinju.
- Ovo pitanje je na Saboru izazvalo veliku polemiku. Deo vladika je bio izričito za to da se njemu dodeli skromniji smeštaj, jer je nedopustivo da uživa u raskoši dvorca koji se nalazi u sklopu manastira Svete Petke. Njemu se godinama na teret stavljaju teške optužbe, poput onih za pedofiliju i seksualno uznemiravanje, a mnoge od tih stvari nikada nisu osporene, pa je, kako su smatrale neke vladike, primerenije da grehe okajava u nekom smeštaju koji nije tako luksuzan - priča izvor Kurira:

vasilije-kacavenda-episkop-zvornicko-tuz
Zaslužio da ostane

- Međutim, drugi deo vladika SPC je podigao glas smatrajući da Kačavendu ne treba dirati, jer je decenijama verno službovao u tom kraju i vernici ga izuzetno poštuju, pa je zaslužio da tu ostane i sada.

Ide na Frušku goru

Sagovornik Kurira podseća da je i vladika Hrizostom, Kačavendin naslednik, nedavno tražio od Sinoda SPC da umirovljenog episkopa izmesti ne samo iz manastira Svete Petke već i iz čitave Eparhije zvorničko-tuzlanske, pa se tako pominjalo da bi on novi smeštaj mogao da dobije u Šišatovcu na Fruškoj gori. Takođe, Hrizostom je svojevremeno tražio od Kačavende da izmesti i grobnicu koju je za sebe napravio u manastiru Svetog Vasilija Ostroškog, u centru Bijeljine, ali on tu naredbu nije poslušao.

U SPC juče niko nije želeo zvanično da se oglašava ovim povodom, jer je dogovoreno da ne daju izjave dok traje zasedanje Sabora. Ni od Kačavende, koji je penzionisan 2013, nije bilo moguće dobiti komentar.
vasilije-kacavenda-episkop-zvornicko-tuz

O čemu se raspravlja
TEODOSIJU SMANJUJU ZADUŽENJA, JOVANA NE SMENJUJU

Vladika raško-prizrenski Teodosije je na zasedanju Sabora zatražio da bude oslobođen dela obaveza, saznaje Kurir. On je, osim upravljanja raško-prizrenskom eparhijom, zadužen i da se stara o niškoj eparhiji dok ona ne dobije novog episkopa, rektor je prizenske bogoslovije, a uz sve to je i jedan od petorice članova Sinoda. Budući da je to preveliki posao, zamolio je vrh SPC da bude oslobođen nekih zaduženja. Takođe, netačno je i da je, kako se pisalo u medijima, pokrenuta peticija da se smeni episkop šumadijski Jovan.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...