Прави хришћани у процепу

[Lore]

Време изазова. Тешко за разумевње; код многих. Црква у превеликим искушењима. Колективно смо полудели. Ал опет није све тако црно. Све док има наде.

Апостасија гази неуморно. Расцепкани смо на на 5 фракција од којих је само једна права. Она македонска ту и тамо, за њу некако најмање бринем, јер је била политича одлука шесдесетих прошлог века.  Некако није то паралелна структура, него гледам је као  изгубљено парче. Бар тако оставља утисак. Ал је непризната. Ова црногорска, патуљаста, наизглед не представља опасност, али шта кад једног дана Амфилохије оде. Имам утисак да због незаинтересованости за веру локалног становништва доле да ће преко ноћи загосподарити на силу. Артемијева је прва парелелна црквена организација на тлу Србије у историји српског народа. Самим тим што је то тако, значи да су се велики проблеми појавили који би оправдали њен узрок. Иако је препуна људи са сумњивим менталним склопом, доста је наивно добрих тамо. Зилоти су ектремна варијанта "одбране Истока", такође су патуљаста групација. Мржња, бес и осуде доминирају.

СПЦ каква год да је, ипак је црква. Преко ње смо привезани за живо ткиво Цркве и са русима, бугарима, грузинима, грцима, сиријцима, ... Иако се и ту дешавају тешке ствари, ми бар у њеним процепима се можемо остваривати.  И опстати јер је врата пакла неће надвладати. Мада је пакао напада у разним формама и облицима од клерикализма до непоштовања канона.