Jump to content

Srbija je pretposlednja po kapacitetu za zadržavanje talenata

Оцени ову тему


Препоручена порука

PASOS-ILI-INDEX-DANAS-1.jpg

Demostatova tribina “Pasoš ili indeks” Istraživačko-izdavački centar Demostat organizuje tribinu pod nazivom “Pasoš ili indeks – šta je na ceni” u petak od 15 sati na Fakultetu političkih nauka. Tribina je zamišljena kao razgovor među predstavnicima različitih društvenih struktura o pitanju “odliva mozgova” odnosno odlasku mladih iz Srbije. Među učesnicima naći će se i delegant Ministarstva omladine i sporta, Milan Krstić, asistent na Fakultetu političkih nauka, Dušan Jovčić, učesnik “Work and Travel” programa za razmenu studenata kao i predstavnici studentskih organizacija.

 

Piše: A. Popović

Pored brojnih sajmova zapošljavanja, programa praksi i sličnih ponuda koje pokreću lokalne samouprave, kao i obraćanja naših zvaničnika i predstavnika vlasti javnosti sa jasnim i nedvosmislenim stavom da je potrebno sprečiti masovni odlazak mladih ljudi iz Srbije najnoviji izveštaj Svetskog ekonomskog fouma (2016-2017) pokazuje da je Srbija po oba indikatora za “odliv mozgova”, a to su “kapacitet za zadržavanje talenata” i “kapacitet za privlačenje talenata”, na 137. poziciji od ukupno 138 zemalja koje su obuhvaćene ovim izveštajem.

Posebno je zabrinjavajuće to što, u sve većoj meri, odlaze mladi ljudi koji su u obrazovanju i radu postigli izvanredne rezultate, smatra Vladimir Grečić, stručnjak za dobrovoljne migracije.

– Dobitnicima nagrada na međunarodnim takmičenjima, multinacionalne kompanije, elitni univerziteti ili drugi akteri za vrbovanje nude stipendije i obećavaju sigurno zaposlenje po uspešnom završetku školovanja u najrazvijenijim zemljama – objašnjava Grečić za naš list.

Kako bi se pozabavila ovim problemom, Vlada Srbije je 26. decembra 2016. godine formirala Savet za populacionu politiku, sa premijerom Aleksandrom Vučićem na čelu, a u čijem sastavu su predstavnici svih institucija i ministarstava koji se bave ili mogu doprineti rešavanju demografskih pitanja.

I pored svih mera i strategija koje država donosi za kontrolu trenda emigracije, ova pojava, prema rečima Grečića, može se posmatrati kao barometar uspeha ili neuspeha nacionalne strategije privrednog razvoja.

– Masovni odlazak mladih, osobito talenata, predstavlja znak da država ne poseduje odgovarajuću strategiju razvoja sopstvene privrede i društva ili ako je poseduje takva strategija se ne primenjuje. U slučaju Srbije, kapaciteti za zadržavanje talenata i kapaciteta za privlačenje talenata iz inostranstva su tako skromni da se na kraći rok ne očekuje bitno smanjenje emigracionih sklonosti i de facto emigracije – ističe on.

Uzrok ovako nezavidnim brojkama, Grečić vidi prvenstveno u ekonomskim faktorima, zbog toga naglašava da bi nosioci javnih funkcija trebalo da utiču na podsticanje razvoja privrede koja bi talentovanim i obrazovanim ljudima ponudila adekvatan posao.

– Kreatori i nosioci politika snose veliku odgovornost kada je reč o zapošljavanju mladih. Ne da zapošljavaju mlade, što se često dešava sa pripadnicima stranaka na vlasti, već da stvore investicioni i svaki drugi ambijent koji će doprineti otvaranju novih radnih mesta i zapošljavanju; da obezbede funkcionisanje pravne države i primenu standarda koje najrazvijenije privrede koriste.

Da ne postoje mere koje mogu zaustaviti trend iseljavanja, navodi Jelena Predojević Despić, naučna saradnica Instituta za društvene nauke, ali objašnjava da je moguće primeniti mere kojima bi se stvorila dobra osnova za povratak mladih i obrazovanih ljudi u Srbiju.

– To je mogućnost da ostvare svoje poslovne i životne ambicije u svojoj zemlji. Naglašena emigracija mogla bi se ublažiti prepoznavanjem potreba mladog stanovništva, pre svega ubrzavanjem ekonomskog razvitka kao osnovnog preduslova za lakše zapošljavanje. Oni treba da budu adekvatno plaćeni za svoj posao a njihov naporan rad i doprinos cenjen od strane društva – ukazuje Predojević Despić.

Ona upozorava da Srbija mora mnogostruko više da uloži u obrazovanje svog podmlatka ukoliko želi da obezbedi dobru bazu za dalji razvitak zemlje.

– Usaglašavanje obrazovnog sistema (i srednjoškolskog i visokog obrazovanja) sa potrebama na tržištu rada, omogućilo bi adekvatnije zapošljavanje mladih ljudi u odnosu na njihovo obrazovanje, što bi doprinelo njihovoj dobroj integrisanosti i u ekonomskom i u socijalnom smislu. To bi značajno umanjilo njihova razmišljanja, planove i odluke o odlasku iz zemlje – objašnjava ova doktorka demografskih nauka.

izvor: dnevni list Danas

 

http://demostat.rs/2017/03/22/srbija-je-pretposlednja-po-kapacitetu-za-zadrzavanje-talenata/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 16 минута, Жељко рече

Kako bi se pozabavila ovim problemom, Vlada Srbije je 26. decembra 2016. godine formirala Savet za populacionu politiku, sa premijerom Aleksandrom Vučićem na čelu, a u čijem sastavu su predstavnici svih institucija i ministarstava koji se bave ili mogu doprineti rešavanju demografskih pitanja.

Е управо зато људи и одлазе... Ово је добар начин да их све отерају.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Slava Bogu, samo neka beze i spasavaju se, ko god moze!

Ne mogu prezaliti vreme koje sam izgubila u Srbiji (bez obzira i na fakultet i master i poslove i radno iskustvo i pozicije i trista drugih stvari) jer nismo mogli izaci iz zemlje zbog izolacije i sankcija.

Svih tih uspeha bih se sutra odrekla da mogu, samo ako bih u zamenu dobila sebe sa 18. godina i viziran pasos sa kartom u jednom smeru. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 часа, florenntina рече

Svih tih uspeha bih se sutra odrekla da mogu, samo ako bih u zamenu dobila sebe sa 18. godina i viziran pasos sa kartom u jednom smeru. 

ово ти верујем

Али опет некако није патриотски бежати

мислим, вероватно ћеш ме потпуно погрешно протумачити и овај пут( а и то ме баш брига), ово је више моја дилема

сад ми је касно дидем али често размишљам да ли би било добро да сам отишао

 

што ми рече један лик који је тв лице: "Ево сад да ми неко понуди да одем за Немачку, да радим било какав безвезан посао за неку пристојну плату од које могу без проблема да живим, сутра бих отишао, мада ме цела Србија зна и мада сам овде као неко медијско лице."

у Србији је увек било тешко. Сад је веровано лакше него икад у нашој историји. И ми смо народ СЕОБА како је то лепо закључио Црњански, на нашу жалост.

Вековима се одавде мигрирало, негде на исток, на запад, на север и ко зна куд.

Први Срби у Америкама се помињу већ 1600 и неке.

У Русији су имали своје две губерније, Новаја Сербија и Славјаносербија. Области по величини ко данашња Србија и још веће.

У Маџарској смо насељавали сва насеља уз Дунав од Пеште до Новог Сада и Панчева + Сент Андреју.

У Аустрији су Срби у Бечу практично староседеоци од преко 300 година.

Ђорђе Бранковић потоњи архиепископ Максим када је боравио у Северној Италији где му је отац био прогнан Стефан Слепи, сведочио је о присуству Срба и у тим крајевима, који су бежећи од Турака тамо доспели.

Нигде, где су Срби отишли нису опстали као Срби и престали су постојати.

То је за мене страшније од глади и немаштине коју сам годинама трпео у Србији.

Не могу бре да одем па да нестанем, то је равно смрти.

Нека мисли ко шта хоће али ја не могу. Приде, да се разумемо, знам ја шта је запад, јер тамо сам одрастао и провео детињство. Мој животни пут је обрнут. Јербо сам из дијаспоре доведен/дошао у Србију. Мени је више Србија страна земља него Аустрија или Немачка.

Друго ми уопште немамо јединствену дијаспору. Једина институција која би могла да сабере наше расејање је црква али је и онда растурена и споља и изнутра.

Немам појма, и нисам паметан по овом питању. Не могу никоме бранити да одлази и имам потпуно разумевање за све који одлазе,  али мислим да ја сад не бих могао.

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Жељко рече

Али опет некако није патриотски бежати

Не брини, нисам те погрешно разумео. :)

Само оћу ту да додам једну ствар - то стоји само уз један услов, када би "остајање" у Србији имало неку сврху и смисао. Када би постојало нешто везано за Србију географски, партија, макар некаква група људи, нешто, било шта, што би имало смисао и сврху. Није проблем страдати за неки виши циљ, многи људи и воле да се жртвују за неки виши циљ. То даје смисао животу, будеш и ти неки фактор на овом свету...

Али људи не воле да страдају безвезе. Ни за шта. Без икакве потребе, без икаквог циља, без икакве визије. То нит је патриотизам, нит је паметно.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Слажем се да млади па и стари таленти,треба да пале из ове пустоши,а ли са друге стране ,не будите толики лицемери,па да се као бринете за дешавања у бившој вам држави,у коју се никад вратити нећете...

Постоји један човек ,зове се Арно Гујон,француз по народности,сад живи у Србији , а сви ви гастабајтери и имигранти ,без увреде,нисте вредни црно испод нокта овог човека...

 

"Све оно што ми можемо да одлучимо јесте шта да урадимо са временом које нам је дато"

Гандалф

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 минута, Зосима рече

Слажем се да млади па и стари таленти,треба да пале из ове пустоши,а ли са друге стране ,не будите толики лицемери,па да се као бринете за дешавања у бившој вам држави,у коју се никад вратити нећете...

Постоји један човек ,зове се Арно Гујон,француз по народности,сад живи у Србији , а сви ви гастабајтери и имигранти ,без увреде,нисте вредни црно испод нокта овог човека...

 

„То је таква капларска ситница да ја њу не само да не могу него и не треба да памтим.”

Јачи од смрти и лажи

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 24 минута, Зосима рече

Слажем се да млади па и стари таленти,треба да пале из ове пустоши,а ли са друге стране ,не будите толики лицемери,па да се као бринете за дешавања у бившој вам држави,у коју се никад вратити нећете...

Постоји један човек ,зове се Арно Гујон,француз по народности,сад живи у Србији , а сви ви гастабајтери и имигранти ,без увреде,нисте вредни црно испод нокта овог човека...

Арно Гујон је дошо у Србију зато што му је у Француској било досадно, па му вероватно и годи што га Срби титрају ко да је принц.

Гризли Адамс је рођен у Србији, дао је Србији све што је имао. Ишо је у сваки рат у који су га звали, провео младост у злопаћењу и сиромаштву. Значи, дао је све најбоље што је у животу имао. Е, онда кад је напунио триес и кусур година, схватио је да нема право да туђу младост даје тим злотворима и уништитељима па решио да им ту прилику одузме. Ако су мој живот упропастили, мојој деци вала неће.

А ја још коју годину па нисам више ни за топовско месо, па им нећу недостајати. Можда ће Арно Гујон да се прихвати калашњикова следећи пут кад буде "требало" (...), мада сумњам...

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Јадан ти,е баш супер што си отишао и решио се мука...

Арно Гујон не треба ништа више да ради за Србију,урадио је више него ти и ја  за цео живот...

 

"Све оно што ми можемо да одлучимо јесте шта да урадимо са временом које нам је дато"

Гандалф

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Зосима рече

Јадан ти,е баш супер што си отишао и решио се мука...

Арно Гујон не треба ништа више да ради за Србију,урадио је више него ти и ја  за цео живот...

Фасцинантна је та особина неких код нас да величају сваког пајаца који дође и прича им бајке...

А што вређају друге који су практично стављали главу на пањ за Србију то и нема везе...

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...