Претражи Живе Речи Утехе

Časopis Lanset: Devet miliona ljudi u svetu godišnje umre od zagađenja Beta, 18.5.2022. foto EPA/KOCA SULEJMANOVIĆ Prema istraživanju objavljenom u naučnom časopisu Lanset, svake godine od zagađenja umre devet miliona ljudi, od čega 75 odsto umre od zagađenja vazduha, javio je danas CNN. Prema nalazima istraživanja, koje je objavio Lansetov Odbor za zagađenje i zdravlje, zagađenje je u celom svetu tokom 2019. izazvalo svaku šestu smrt, što je više od broja poginulih u ratovima i umrlih od malarije, HIV-a, tuberkuloze, droge, ili alkohola tokom te godine. Broj umrlih od zagađenja vazduha i hemijskog zagađenja porastao je za 66 odsto tokom protekle dve decenije. Prema istraživačima, uzroci su nekontrolisana urbanizacija, rast populacije i zavisnost od fosilnih goriva. „Uticaj zagađenja na zdravlje ostao je enorman, a najveći deo tereta nose zemlje sa malim i srednjim prihodima. Uprkos ogromnim zdravstvenim, socijalnim i ekonomskim uticajima, prevencija zagađenja veoma je zapostavljena na spisku tema u vezi sa međunarodnim razvojem“, naveo je glavni istraživač Ričard Fuler. Prema istraživanju, više od 90 odsto smrti od zagađenja desilo se u zemljama sa niskim prihodima i srednjima primanjima koje nisu uspele da zagađenje odrede kao prioritet, poput Indije i Nigerije. Zemlje sa visokim primanjima uspele su da kontrolišu „najgore oblike zagađenja“. Posle zagađenja vazduha najviše života odnosi zagađenje vode, koje je tokom 2019. bilo uzrok 1,36 miliona prevremenih smrti. Sledi zagađenje olovom, pa opasnost od trovanja koje nose određena zanimanja. Novo istraživanje nadovezuje se na izveštaj Odbora iz 2015. godine, nastalog na osnovu podataka međunarodnog istraživanja Instituta za zdravstvenu metriku i evaluaciju. Od 2015. do 2019. godine, smrtonosni uticaj zagađenja na svet nije opao, i predstavlja najveći faktor rizika za bolest i preranu smrt. U istraživanju se navodi da je „nedostatak adekvatne nacionalne ili internacionalne hemijske politike“ dodatno povećalo broj umrlih. „Jasno je da je zagađenje planetarna pretnja, i da njeni pokretači, raširenost i uticaj na zdravlje prelaze lokalne granice i iziskuju globalni odgovor“, rekla je Rejčel Kupka, koautor istraživanja i izvršna direktorka Globalne alijanse za pitanja zdravlja i zagađenja.

Gornji MIlanovac i beogradski Dorćol ovog jutra su u ljubičastom, a brojke na meračima zagađenja vazduha idu do 220. To znači da građani koji žive tu udišu otrov. Ništa bolje nije ni u ostatku Srbije. Foto: Screenshot, AirVisual Ako živite na Dorćolu ili u Gornjem Milanovcu, bolje da ne izlazite napolje. U suprotnom, vrlo je moguće da će vam biti loše. Ova dva mesta od jutros su označena ljubičastom bojom na aplikacijama koje mere otrovne čestice u vazduhu. To upozorenje govori da je vazduh opasan, vrlo nezdrav – i za hronične bolesnike i za sve druge. Foto: Screenshot, AirVisual Tako uz Gornji Milanovac stoji brojka 220, a uz Dorćol 212. Dakle, ako ne biste da vas zaboli glava, da osetite stezanje u grudima, a posebno ako imate neku hroničnu bolest pluća, poput astme ili opstruktivne bolesti, ne mrdajte iz kuće. Slično je i u ostatku Beograda gde je brojka 153. Foto: Screenshot, AirVisual Pritom, sinoć je u celom Beogradu bilo još gore. U Nišu je takođe loše, merač pokazuje 178. Foto: Screenshot, AirVisual U Kragujevcu je taj broj 176. Foto: Screenshot, AirVisual Zapravo, kako vidimo na mapi aplikacije Airvisual, skoro cela Srbija je u alarmantnoj crvenoj boji. A koliko je zagađen vazduh opasan i ko ne bi trebalo da pomoli nos napolje dok se stanje makar malo ne popravi, za portal Nova.rs pričao je dr Petar Borović. “Pošto je zagađenje vazduha veliko, napolje ne bi trebalo da idu plućni bolesnici, ljudi koji imaju anemiju, zatim kardiovaskularni bolesnici, astmatičari, a nije dobro ni za decu.” Doktor je govorio i zašto su ove kategorije ugroženije od drugih kad je vazduh vidljiv golim okom. “Njihov organizam već ima svoje probleme, a sve ovo dodatno pogoršava postojeće stanje, tako da onda nastaju dodatni problemi – nema dovoljno vazduha, javljaju se glavobolja, nervoza, a mora čovek da diše…” Doktor kaže i kako izloženost od dan-dva nije veliki problem, ali jeste ako smo konstantno u smogu. Onda su moguće dugoročne posledice, pa i one najteže bolesti. I dr Dejan Žujović je za naš portal govorio kako nas otrovan vazduh ubija. “Tu je bronhitis, kao i pogoršanje hroničnih bolesti pluća, poput astme. Međutim, osim toga, moguća je veća pojava infarkta i moždanog udara u tim danima većeg zagađenja. Tada i otprilike ljudi 30 odsto češće završavaju u koronarnim jedinicama u bolnicama.” S druge strane, otrovi u vazduhu nas truju na duže staze, što dolazi na naplatu kasnije, s godinama, i to vrlo skupo. “To je svakko veći broj karcinoma pluća, po kom inače prednjačimo u Evropi. A otprilike svaki deseti karcinom pluća kod nas je od posledica zagađenja. Takođe, svako osmo dete koje oboli od astme obolelo je zbog nezdravog vazduha”, napominje doktor Žujović. https://nova.rs/magazin/zdravlje/srbija-se-i-jutros-gusi-od-zagadenja/