Jump to content

Свети Грација и Злославни Ава Римски, Зоран Ђуровић

Оцени ову тему


Препоручена порука

Пре него што одем да спавам, хтедох још ово да кажем. 

Строги буквализам по питању временских категорија и форсирање тога буквализма у стварима које се тичу есхатологије неминовно доводи до искривљивања богословских (можемо рећи и строжијим јуридичким речником, догматских) истина.

Тај буквализам, у својој пуноћи, између осталог, негира у потпуности тајински живот Цркве. Празници, нарочито Господњи, постају пуке комеморације у којима се "сећамо" онога што је "било" а не учествујемо у тим догађајима. Сама Света Литургија са Причешћем Телом и Крвљу Господњом, по овом буквалистичком "богословљу", не бива ништа друго него лепа комеморација.

Али није тако. Ми не вршимо комеморацију Распећа и Васкрсења Христовог, него бивамо саучесници у овим догађајима. И сваке године изнова обнављамо ту спасоносну тајну, која се једном збила.   

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Јелена011

Много ти сад питаш, знаш! Ја знам за мраве и то ти рекох. А не знам за аљине и прочеје.

:D

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 47 минута, Велизар рече

"На божанственој Литургији будућност доживљавамо као садашњост.

Ovo neko čudo ili?

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 39 минута, Велизар рече

@Volim_Sina_Bozjeg

Давно сам ти рекао, али ево подсећам те: твоје поруке не читам, не занимају ме, и не одговарам на њих.

a rimokatolici te zanimaju a ?

A brat pravoslavac jock, nit te zanima nit mu odgovaraš?

To je nepravda.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 17 минута, Vedran рече

@Јелена011

Много ти сад питаш, знаш! Ја знам за мраве и то ти рекох. А не знам за аљине и прочеје.

:D

Hehe, mnogo znam :D 

Nisam ja bre drmrf nego ti :D ucen covek bre :D

ja mogu da se vadim da sam samo laik, jos i zena, pa idi begaj :) i stvarno bre kad ces na spavanje vec ti je ponoc :D

Mi obicno procenjujemo sebe na osnovu namera, a druge na osnovu akcija

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 33 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Ovo neko čudo ili?

Da, ali, samo na liturgiji i samo kao predukus , kao u ikoni. Kako bese ono od sv.Maksima, SZ ogleda u NZ, a taj NZ je ikona buducih dobara.
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Велизар рече

Тумачење Литургије Григорија Светогорца, на крају цитира самог Златоуста

Ревнитељу без разума, ако ти је тако милије, ја нисам стручњак за овог тумача еухаристије, него сам стручњак за оце. Доктор сам у тој материји. Других ради ћу се на моменат осврнути на најгори могући протестантизам који би да потуриш.

Мнемосине је богиња која обједињава и оприсутњује догађаје који су ван нашег домета јер су били, али нас кроз мит и обред чини њиховим учесницима (знам да немаш никакве предуслове да разумеш 3 именице које сам употребио, али нису сви необразовани као ти). Литургијски акт нема ништа са протестантском комеморацијом. Зато су нас оптуживали да смо пагани и да смо од литургије направили пагански мистеријски обред. То исто ти чиниш. И нећеш да прихватиш оно што је записано у нашим светим текстовима. Ми читамо у Анамнези: Сећајући се дакле ове спасоносне заповести, и свега што се нас ради ЗБИЛО: крста, гроба, тридневнога васкрсења, узласка на небеса, седења са десне стране, и другог и славног доласка, Твоје од твојих Теби приносећи због свега и за све!

Ми када се "сећамо" уствари учествујемо у једној јединој и истој вечери која се збила. Навео сам био већ текст из Златоустог: „Верујте стога да је чак и данас то та иста Вечера, за којом седи Он Сам. Јер ова вечера ни у ком смислу није различита од оне прве“ (In Matt., hom. 50, 3). „Он који је тада учинио оне ствари за том Вечером чини их и данас. Ми имамо улогу служитеља. Он који их је освећивао и претварао је исти. Ова трпеза је иста као и она трпеза, и ни по чему није мања и неважнија. Ствар није у томе да је Христос чинио оно онда, а да човек чини ово данас, већ Христос дела такође и ово данашње. To је та горња одаја, у којој су они тада били“ (Ibid., hom. 82, 5).

Кроз то мистичко сећање, ми смо у вечери Великог Четвртка. Размишљај и медитирај ти ван литургије колико хоћеш, то је твоја приватна ствар, али је Литургија стварање света, искупљење, васкрсење и вазнесење истог. Литургија није медитација о нечему, неко концентрисано филозофирање. Она је мистеријско или таинствено сједињење природа. И није добро рећи да је икона Царства будућег, јер га онда немаш; није добро рећи ни да је семе јер семе може и да буде јалово; чини ми се да треба казати да је она Царство овде на земљи, у својој пуноћи, али које ми окушамо у нашој темпоралности и из кога у ствари живимо ако смо живи. Ако нисмо, били смо на позоришној представи. Царство, али као пуно и право нам се даје у том акту, јер је оно недељиво, али је оно тај суд, тако да ко недостојно једе и пије, је осуђен, као и онај који не једе и не пије, јер Ко не једе тела...

Логос се оваплотио ради нас, сећамо се тога, али како? Како је то ради нас, pro nobis? Како неко може да се крсти у твоје име? Не може. Само у случају да је тај неко Бог који је у својем лицу сјединио и твоју природу. И то на мистички начин. Не као модел о коме ћеш ти да размишљаш. Није Бог предмет твоје медитације! У њему се или учествује или не учествује!

Сећамо се, односно чинимо присутним то крштење, страдање, васкрсење, вазнесење и други долазак. И свега се сећамо као онога што се збило. И то се збило само једанпут, нема понављања! Зато је и литургија, као рекапитулација божанског домостроја једна и непоновљива. Наша је учествовање кроз молитву Та литургија. Неће бити у тамо некој будућности неке друге литургије. Зато се ми "сећамо" Другог доласка. Јер тим термином означавамо завршетак неке наше историје. Јер ми не можемо а да се не сећамо тога што се нас ради збило! Тако је литургија цело Царство Божије на земљи, оно што је ВЕЋ, јер не би ни могла да буде ТО ИСТИНСКО ЦАРСТВО У КОМЕ РЕАЛНО УЧЕСТВУЈЕМО, ДА ОНО НИЈЕ ВЕЋ! Није литургија сенка тог Царства, него то исто царство, али нама приступачно у другачијем модалитету јер смо условљени темпоралношћу.           

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ево сад сам дошао кући и немам времена као на послу да пишем,нисам све ни прочитао,само ми је у превозу пало на памет да разјасним једну недоумицу.Наиме реч талибан није ништа погрдно то на језику који се говори у афганистану а сличан је иранском и пакистанском значи Ђак богословије.Што би Руси рекли семинарист или Гогољ на украјинском бурсак.Наиме тамо су неки војници напастовали жене и талибани као добри верници су се побунили заједно са професорима.И Мула Омар који је после био шеф државе био је професор медресе.Истина није имао једно око и једну ногу вероватно од подвига и држао је државну касу под креветом ,а опрез је врлина као што знамо.Дакле Ђуровић називајући Велизара талибаном хтео је да каже да он учи да се труди.Да је хтео да га увреди назвао би га Велијалом.Некако личи.Нисам кажем видео шта сте писали у мојој одсутности али ћу ноћас прегледати.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 43 минута, Bokisd рече

Da, ali, samo na liturgiji i samo kao predukus , kao u ikoni. Kako bese ono od sv.Maksima, SZ ogleda u NZ, a taj NZ je ikona buducih dobara.
 

А литургија је теби САМО благо мајци која Те је родила.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 44 минута, Zoran Đurović рече

Сећамо се, односно чинимо присутним то крштење, страдање, васкрсење, вазнесење и други долазак. И свега се сећамо као онога што се збило. И то се збило само једанпут, нема понављања! Зато је и литургија, као рекапитулација божанског домостроја једна и непоновљива. Наша је учествовање кроз молитву Та литургија. Неће бити у тамо некој будућности неке друге литургије. Зато се ми "сећамо" Другог доласка. Јер тим термином означавамо завршетак неке наше историје. Јер ми не можемо а да се не сећамо тога што се нас ради збило! Тако је литургија цело Царство Божије на земљи, оно што је ВЕЋ, јер не би ни могла да буде ТО ИСТИНСКО ЦАРСТВО У КОМЕ РЕАЛНО УЧЕСТВУЈЕМО, ДА ОНО НИЈЕ ВЕЋ! Није литургија сенка тог Царства, него то исто царство, али нама приступачно у другачијем модалитету јер смо условљени темпоралношћу.

Ma definitivno sam poloodeo i sve mislim da nas je Hristos udostojio da učestvujemo u Božjem stvaranju čoveka i to po slobodnoj volji.

Otuda temporalnost a već je sve stvoreno a naše prihvatanje večne stvorene zajednice sa Bogom uvodi nas u to Božje Carstvo, jedino koje je neuslovljeno postojanjem, nego se u njega čovek uvodi i stvara i po čovekovoj slobodnoj volji.

Dakle prihvatanje večne zajednice Boga sa čovekom ukida taj toliko naglašen pad starog Adama, jer izgleda matori nije verovao da je još nezavršen te se tražila njegov pristanak na večnost, što smo izgleda kasnije preveli na poslušnost ili neposlušnost.

Dakle definitivno imamo starog Adama koji se odriče Carstva Božjeg koji je već u starom Adamu i to nazivamo pad.

Matori Adam je izgleda hteo da vidi kako smrt izgleda, nije verovao da je toliko strašna, ne zbog muka nego zbog toga što time prekida večnu zajednicu. Nije ni čudo da je greh toliko težak tek kad se stavi na vagu koja ima sa jedne strane postojanje koje odbija večno življenje i postojanje koje prihvata večno življenje.

Stari Adam je bio ubeđen da već postoji kao gotov čovek, jer nije razumeo Boga koji za večnost traži i adamov pristanak. Adam i Eva nisu pristali, nisu dovoljno verovali da postoje ali da nisu večno već živi.

Poznanje dobra i zla nije ništa drugo nego odabir da li si spreman da iz ljubavi DOVOLJNO VERUJEŠ onome koji te stvorio da ovako sada ŽIVAHAN umreš i rodiš se konačno po SLOBODNOJ VOLJI u Stvoritelju svom?

E pa nije ta vera tako jednostavna rabota ovde je već prvi Adam pao i polomio kičmu.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

E pa nije ta vera tako jednostavna rabota ovde je već prvi Adam pao i polomio kičmu.

На добром си путу, али и клизавом. Имаћу још неке ствари да додам. Оног Августина што обећах, али и неке опсервације. јер су заиста православни теолози осетили потребу да се мит о првородном греху преформулише. А вековима су била нуђена разноразна тумачења од сијасет отаца (довољно видети Катихизис Ростовског, где он вели: Оци су мислили, ово, ово и ово, а ја мислим -;  и остаде светац у нас, а кад је то рекао и био "новотарац" не заврши на ломачи, коју нам желе ови наши ревнитељи).   

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Zoran Đurović рече

На добром си путу, али и клизавом. Имаћу још неке ствари да додам. Оног Августина што обећах, али и неке опсервације. јер су заиста православни теолози осетили потребу да се мит о првородном греху преформулише. А вековима су била нуђена разноразна тумачења од сијасет отаца (довољно видети Катихизис Ростовског, где он вели: Оци су мислили, ово, ово и ово, а ја мислим -;  и остаде светац у нас, а кад је то рекао и био "новотарац" не заврши на ломачи, коју нам желе ови наши ревнитељи).   

Pa vidi sami oci su nam ostavili klizav put jer definitivno je stari Adam uradio neki greh.

Koji?

Ako verujemo a nema šta da ne verujemo, da je sam Hristos postradao i uzeo grehe čovekove na sebe (dakle definitivno postoje) i prolio svoje telo i krv za otkup (dakle definitivno smo ušli i u fizičku smrt), ostaje mi da promišljam da je Hristos Vaskrsenjem PODIGAO sve koji u Carstvu imaju biti ali da je pre toga govorio o NEVERI I IZGUBLJENIM OVCAMA.

Dakle nije stari Adam napravio frku jer se drogirao sa jabukom ili nekom drugom materijom, nego je bio definitivno začetnik jedne NEVERE koja je verovatno ako zastupam tezu da Bog traži SLOBODNU VOLJU I PRISTANAK na večnu zajednicu sa Njim, to učinio lično stari Adam. (otkazao je po slobodi zajednicu).

Ukoliko NE POSTOJI ČOVEK KOJI ĆE BITI U STANJU U SVOJOJ SLOBODI DA ODBIJE VEČNU ZAJEDNICU, onda stari Adam nije nosilac takvog greha, ali onda ne vidim nijedan jedini razlog što nas Hristos nije odmah naštancovao u Carstvu svome. 

Koji razlog može biti za temporalnost, osim ako nije u pitanju direktan udeo stvorenog u njegovom stvaranju od strane Boga i mogućnost da se to ne desi, tj. da stvorenje ne bude večno osudjeno da MORA postojati kao ličnost?

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 44 минута, Августин рече

А литургија је теби САМО благо мајци која Те је родила.

Nesto si pomesao sa tom sintagmom 'samo', nije to' tako kako tumacis.  :((

Ako Ti imas neka vanserijska i misticna osecanja na liturgiji, okey, ....ali, pusti druge da je sozercavaju kako mogu i umeju.
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Bokisd рече

Ako Ti imas neka vanserijska i misticna osecanja na liturgiji, okey

A ti nemaš vanserijsku veru i vanserijska osećanja prema Hristu gledajući i mereći sa ljudima koji prema Hristu po slobodi niti žele šta da osećaju niti im to pada na pamet?

El treba da hodamo po vodi da bi imali neki još jači osećaj ili nam je ova ogromna vera dovoljna?

Ko će se spasiti Sine, pita Bogorodica Hrista? Onaj koji veruje u mene reće Hristos? A Marija začuđeno pita: Samo to?

Da, to je to.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Volim_Sina_Bozjeg рече

A ti nemaš vanserijsku veru i vanserijska osećanja prema Hristu gledajući i mereći sa ljudima koji prema Hristu po slobodni niti žele šta da osećaju niti im to pada na pamet?

El treba da hodamo po vodi da bi imali neki još jači osećaj ili nam je ova ogromna vera dovoljna?

Ko će se spasiti Sine, pita Bogorodica Hrista? Onaj koji veruje u mene reće Hristos? A Marija začuđeno pita: Samo to?

Da, to je to.

Onda daj da pomeramo planine, nije tesko, samo nam treba vere kao zrno gorusice, zar ne ?
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...