Расправе о бесмртности душе и о свесности душе након смрти

[marija]

ok, ali ako ej duša po prirodi svojoj besmrtna, što bi reklo nestvorena, onda šta će ateistima uopšte Bog?

[Guest O.Ugrin]

Lepo, drago mi je sto se svi dopunjujete, prozimate u zakljucivanju, nadogradjujete u razmisljajnu....

Dakl,e ko ce sumirati pitanja - da li je dusa smrtna i ko su sveti?

Bog vas blagoslovio - Ugrin

[marija]

moje lično mišljenje

duša nije besmrtna po svojoj prirodi jer je stvorena,  već po blagodati Božjoj, sve što ima početak ima i svoj kraj, duša je stvorena i umire sa smrću , a Bog je ponovo vaskrsava i udahnjuje joj život večni

da li smo sveti, da, jer smo u svetu, od sveta, za svet

[Guest Настасија]

Е, да, и да живиш само за потребе свога ''Ја'' - без смисла.

[marija]

pa dakle poenta je upravo u tome da nije besmrtna sama po sebi već po volji Božjoj, dakle čekamo drugi dolazak i vaskrsenje mrtvih, a šta će dotle biti sa dušama Prvi sud će da odluči

[Guest O.Ugrin]

Na kakva mitarstva mislite? To je relativno nov fenomen u Crkvi, Zapadni uticaj - ekvivalent njihovom purgatorijumu. I, da! Dusa je smrtna zato sto je stvorena i nema mogucnost da crpi zivot iz sebe, zato ni ne moze da ima posotjanje po sebi. Primer toga je Adamov izbor da odbije zajednicu sa Bogom kao predpostavku zivota te da sam iz sopstvenih sila, dakle zajednice sa materijom, potrazi taj impuls zivota. Epilog nam je svima poznat. Takodje, ne bi trebalo deliti dusu od tela jer covek je covek jedino kao celina ta dva principa a zato i jeste provsvestenik tvorevine jer je sobom spasava, odnosno, svojim izborom zajednice sa Bogom kao impulsa zivota. Zato se Logos imao ovaplotiti i da Adam nije pao. Materija nema mogucnost zivota po sebi - jedino u odnosu sa Nestvorenim ta se mogucnost ostvaruje. Sta je dusa bez tela - avet i sta je telo bez duse - les - tako je govorio jedan sv. Otac a vi mi recite koji.

Bog vas blagoslovio - Ugrin

[Guest O.Ugrin]

Sto se tice svetih - da, mi smo sveti jer ucestvujemo u Telu Svetog!!! Zato na svestenikov vozglas Svetinje svetima, pevinca, odnosno narod, odgovara - Jedan je Svet, Jedan je Gospod... kao zakljucak pitanja zasto smo sveti, dakle, jer je Jedan Svet a mi sami udovi tog Jednog - Crkve - Tela Hristovog.

Vidite koliko je sve Liturgijski, svi odgovori su tu, treba ih samo svojim ucescem aktuelizovati u sebi, potvrditi... jer - sta je Vera bez dela i sta su deal bez vere? Nista. Zato vam kazem - Liturgija, Liturgija, Liturgija... kao pocetak i kraj naseg poimanja!

Bog vas blagoslovio - Ugrin

[Guest O.Ugrin]

Duh je jak ali je telo slabo; ah, ja jadni covek; ko ce me izbaviti iz tela smrti ove... 

Mir Vam - Ugrin

[w.a.mozart]

Sta je dusa bez tela - avet i sta je telo bez duse - les

о. Георгије Флоровски???

[Guest O.Ugrin]

Ne, ne, Nil egiaptski mada nije usamljen  utoj konstataciji, isto su rekli i Isak Sirin kao i Maksim Ispovednik

[Guest свештеник Иван Цветковић]

Мислим да овде многима није јасно ово ( а то је само изношење погрешног закључка): Ако је душа смртна, то значи да после човека који је умро, не остаје ништа (погрешан закључак), или да спава до дана Васкрсења (такође погрешно). Из тога се погрешно закључује да нпр. светитељи којима се ми молимо не чују наше молитве, да самим тим нема ни сврхе молити се за упокојене. Волео бих да се мало ова врло интересантан разговор мало продужи и на ову страну. Дакле, шта остаје од човека после његог пресељења са овог света.

Волео бих да скренем пажњу и то, да се ми не само молимо светитељима да моле Бога за нас, већ и за светитеље ( обратите пажњу на Литургији: Особито за Пресвету, Пречисту...).  Шта мислите о свему овоме? Како то, да се ми молимо за некога ко је свет? Како то да приносимо словесну и бескрвну службу за све светитеље, као и за оне који сеу преминули у нади на васкрсење и живот вечни? Ево, овде опет долазимо до онога ко је свет и шта је светост. Ово су врло озбиљне теме за сваког мислећег и литургијског човека.

[Guest Светлана]

Све постоји по вољи Божијој и без Њега ништа не постоји само по себи, нити може постојати само по себи. Цела творевина постоји јер је Бог одржава у постојању.

Што се тиче душе, Свети Оци никад нису користили реч смртна говорећи о души, о њеним својствима, увек само бесмртна.

Свети Јован Дамаскин - Тачно изложење Православне вере

"Јер нити је тело бесмртно већ пропадљиво, нити је душа смртна већ бесмртна."

[Guest Светлана]

ПРЕПОДОБНИ МАКСИМ ИСПОВЕДНИК

О ДУШИ

ПРЕДГОВОР

У новије време (крај прошлог и почетак овога века) у животу наше Цркве, како у практичном животу (богослужења, правоживља и др.) тако и у теологији, појавиле су се многе девијације, па и отворене и очигледне заблуде (да не кажемо јереси, иако је то прави назив за многа новачења). Најизразитије, и нешто што је верни и благочестиви народ прво уочио, и против тога се спонтано (и оправдано) побунио било је учење о смртности душе. Велика се прашина дигла око тога. Полемисало се, као у стара времена, како на највишим нивоима (црквене пуноће), међу епископима и свештенством, тако и у обичном народу, по трговима, улицама, пијацама. Свак је у свом мишљењу и веровању упорствовао. Свак је износио доказе и аргументе, како је знао и умео. И, нико никога није успео да убеди у супротно. Стварала се деоба у народу. И продубљивала.

У жељи да допринесемо превазилажењу тог нездравог, и за многе душе пагубног стања, одлучили смо да позовемо у помоћ једног од најпознатијих теолога Свете Цркве Православне, Преподобног Максима Исповедника, који је несумњив и непоречан ауторитет по питањима вере. Стога овде предлажемо читаоцу кратко дело тог Светог Оца: О ДУШИ (трактат), у преводу са грчког оригинала, уверени да ће његова реч затворити уста "измишљачима нове вере". Ово дело, као и многа друга из пера овог великог Исповедника Цркве Православне написано је пре више од хиљаду и триста година, али ништа није изгубило од јасноће и своје богословске дубине.

Поред овог кратког дела, Преподобни Максим се бавио питањем душе и у два своја писма. Тако у шестом писму Епископу кизичком Јовану (PG 91, 424), он поново и свестрано истражује питање бестелесности душе, док у седмом писму презвитеру Јовану (PG 91, 433), Преподобни истражује питање стања душе после смрти и доказује да душа и после смрти задржава своју разумну енергију и не лишава се ниједне своје природне силе, што такође, непобитно сведочи о бесмртности душе, као што је и овде, у овом трактату, показано и доказано.

Епископ + АРТЕМИЈЕ

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje//DusaMaksimIspovednik/DusaMaksimIspovednik01.htm

[marija]

ne mislim da spava, i ne mislim da ne ostaje ništa, neću navoditi citate jer je to najlakše, šta je ko rekao, ovde je cilj da razumemo to što je rečeno,  da shvatimo svojim umom i da to znanje pretvorimo u saznanje, ne vrši crkva uzalud pomen u 3, 9 i 40-ti dan

sećam se svog prijatelja, pokoj mu duši, sanjam kako prolazimo nekom ogromnom nedovršenom zgradom( ja se patološki bojim visine) mrak je svuda i moramo proći usku gredu do sledećih vrata iza kojih se vidi toliko blještavo svetlo da u njega gledati ne mogu, pruža mi ruku i ja sakupljam hrabrost da krenem, na pola puta on se okreće, nasmeja se i reče...ti dalje ne ideš, tamo me čeka otac ( otac mu je umro kada je on imao 10 godina), odlazi nasmejan, ja se budim  u trenu sa mišlju Miroslav je umro.Supruga nije mogla da ga identifikuje, pa sam ja to učinila.

Vreme smrti zapisano tačno u minut kada sam se probudila..ne znam kao bivstvuju,,,mislim da duša oseća i bol i radost i tugu posle fizičke smrti..kao što zaista mislim da mi svi imamo svog Anđela čuvara...mislim da svi mi...i živi i mrtvi čekamo Drugi Hristov dolazak i konačni sud...valjda Bog po promsili svojoj ponekad dopusti da nam se jave

[karadjordje]

Оче Иване мене интересује да ли можете то да објасните?