Нова православна теологија - без саблазни...

[Кратос]

Veli i ovo Atanasije Veliki:

ДУША ЈЕ БЕСМРТНА 

 

Из отачке литературе: Свети Атанасије Велики

          «Ово што следи може бити ваљан доказ против оних који се још држе безстидности и безсловесности.
Дакле, како то да човек, иако у смртноме телу, размишља о бесмртности, и често за себе изабира смрт ради стицања врлине? Или како то да човек, имајући привремено тело, машта о ономе што је вечно, па ово прво као какву сметњу презире, а за оним другим жуди? Наиме, тело неће на такав начин мислити о себи, нити је у стању да размишља о нечему изван себе самога, јер је оно смртно и привремено; према томе, мора постојати нешто друго што размишља о стварима које су супротне и које су противне природи тела. А опет, шта друго то може бити до словесна и бесмртна душа? Јер, оно што је најбоље, она удахњује у тело изнутра, а не извана, управо онако како и музичар чини са лиром. А опет, будући да је око по својој природи намењено за гледање, а ухо за слушање, како то да се они од неких ствари одвраћају, а друге су им по вољи? Ко је, дакле, тај који одвраћа око да не гледа? Или ко одвраћа ухо да не слуша, кад  је слушање у складу са његовом природом? Или ко је тај који чуло укуса, којем је природно да окуша, често одвраћа од његовог природног нагона? Ко ли је тај који руку, која по природи ствари треба да је делатна, одвраћа од тога да се нечега дотиче? Ко је тај који чуло мириса, које је такође саздано да би мирисало, спречава да мирис осећа? Ко је, дакле, тај који чини све ово што је противно природи тела? Или како то да се тело одвраћа од властите природе, те се окреће ка саветима неког другог, према чијем наклону се управља? Све ово не указује на нешто друго него на разумну душу која господари телом. Јер, тело и није саздано да управља над самим собом, него да други њиме руководи и господари, као што коњ сам себе не преже, него његов власник над њим управља. Због тога, дакле, и постоје закони међу људима, како би ови чинили оно што је добро, а клонили се онога што је рђаво. Неразумне животиње, опет, нису у стању да промишљају и расуђују о томе шта је зло, јер у њих нема словесности нити подобнога разума. Мислим да смо, овим што је речено, показали да је душа у људима разумна.

Да је душа створена бесмртна, то треба да увидимо из црквеног учења како бисмо тиме поткрепили оповргавање идола. Јер, познавању душе приближићемо се кроз познање тела и кроз сагледавање разлике између тела и душе. Наиме, пошто је наша беседа показала да је душа другачија од тела, а да је тело по својој природи смртно, сходно томе душа мора бити бесмртна јер није ни налик на тело. И опет, ако душа, као што смо показали, покреће тело, а њу саму не покреће неко други, може се закључити да душа саму себе покреће; па и након полагања тела у земљу, она и даље покреће саму себе. Јер, није душа та која умире, него умире тело зато што се она од њега одваја.

А кад би душу покретало тело, тада би било сасвим природно да и она умире када се њен покретач од ње одвоји; но, пошто душа покреће тело, природно је да она саму себе покреће. А пошто саму себе покреће, природно је да живи и после смрти тела. Јер, кретање душе  није ништа друго до њен живот; онако, без сумње, као што и за тело велимо да живи све док је у покрету, а велимо да умре онда кад престане да се креће. То се јасно може видети и по њеном деловању док је унутар тела. Јер, и кад пребива у телу и кад је повезана са њим, она није потиснута нити је у сразмери са маленкошћу тела, него често бива да тело лежи на постељи и не креће се, него спава као да је умрло, а душа је по својој сили ипак будна и превазилази природу тела; па иако у телу пребива, она, као да га је напустила, замишља и созерцава оно што је надземаљско,  па често бива да сусреће светитеље и анђеле који су изван овоземаљских тела, те им приступа због чистоте свога ума. А кад се раздвоји од тела, онда када то зажели Бог, који ју је са телом и сјединио, зар неће тада имати јасније познање бесмртности? Јер, ако је живела животом изван тела и док је била сједињена са њим, тим пре ће живети и после смрти тела и њен живот неће престати, јер таквом ју је саздао Бог кроз Свога Логоса, Господа нашега Исуса Христа. Због тога се, дакле, она сматра бесмртном и вечном, јер и јесте бесмртна. Па као што сматрамо, пошто је тело смртно, да су и његова чула смртна, тако мислимо да и душа пошто промишља и созерцава оно што је бесмртно, мора бити бесмртна и мора вечно живети. Јер, мисли и разматрања о бесмртности непрестано су присутни у њој, те постају као некакав њен жиг који јој јемчи бесмртност. Стога, дакле, она размишља о созерцању Бога и сама себи показује пут, те познање и схватање Бога Логоса не задобија споља, него из себе саме».

Свети Атанасије Велики, Против идола

[Volim_Sina_Bozjeg]

Управо сада, Жика рече

Не схватам.

Видим.

Ако једеш са дрвета Живота живећеш. ако ли пак узимаш са дрвета познања добра и зла умрећеш.

Умиреш зато што ти дрво живота обезбедјује континуирани вечни живот али само у доброме, као што су била и остала дрвећа и плодови у рају. Дрво живота се не зове ђаба дрво живота, ту је неисцрпна енергија живота, која ти стално пуни те твоје батерије а пуни ти их не знајући да ли си ти добар или лош. Кад су адам и ева појели и отроваали се лошом воћком и унели то зло у себе, јер су били непослушни, као такви кад би опет дошли да напуне батерије са дрвета живота, онда би наставили вечно да буду лоши.

Лоадинг....    (пуниш се а оно што те пуни не зна да ли си лош или добар)

Обожењем човека оваплоћени Божанствени Логос, присније речено Син Божји сједињујући се и физички са човеком, опраштајући му грехе и чистећи га од греха, може да га пуни чистог, јер он има власт опраштати, очистити пре него ли те напуни, док дрво живота у рају није имало ту снагу него је имало само пунити батерије животом.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 5 минута, Кратос рече

Veli i ovo Atanasije Veliki:

ДУША ЈЕ БЕСМРТНА 

А неко ускликнуо је: Христос васкресе радости моја смрт не постоји. и?

[Кратос]

Управо сада, Volim_Sina_Bozjeg рече

А неко ускликнуо је: Христос васкресе радости моја смрт не постоји. и?

Šta vaskrese?Pa telo.Duša ne.

[Жика]

@Kratos

На једном месту је писао једно, на другом друго. Познато ми је то. Мој цитат је из" О оваплоћењу Бога Логоса". Читао сам оба списа.

[Bokisd]

пре 11 минута, Кратос рече

Šta vaskrese?Pa telo.Duša ne.

Da, telo vaskrsava jer je primilo smrt i truleznost.

Pod smrcu  duse podrazumeva se, cinjenje greha koji je  i odvaja od Boga.  Postoji i termin, vaskrsenje duse, koje'  jeste , pokajanje i ciscenje od greha i zadobijanje one svetosti i cistote koje je ( dusa ) imala i pre pada. Tako sam procitao kod otaca. Menil icno, nema nesto nejasno kod ovih stvari.

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Управо сада, Bokisd рече

Da, telo vaskrsava jer je primilo smrt i truleznost.

Биће да је и личност примила мало смрти ако узмемо у обзир да је била непослушна Животу (Богу) и да се окренула од њега.

[Bokisd]

пре 10 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Биће да је и личност примила мало смрти ако узмемо у обзир да је била непослушна Животу (Богу) и да се окренула од њега.

Ne znam VSB, sta tacno podrazumevas pod licnoscu coveka ? Mozda dusu ? Ili kompletnog coveka ?

Ali, mislim da kada se uzme u obzir i drugi deo ( mog citata koji si citirao ), moze da se shvati  licnost, kao komplet,..... dusa i telo, oboje su zadobili smrt, telo kroz truleznost, dusa kroz duhovnu smrt, koja je greh i odvajanje od Boga. Ono, odvajanje od drveta zivota i blagodati.

Svaka od ovih priroda se vraca u prvobitno stanje, jedna putem vaskrsenja tela, druga , putem pokajanja i cinjenjem dobra kroz  ljubav itd.

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 2 минута, Bokisd рече

Svaka od ovih priroda se vraca u prvobitno stanje, jedna putem vaskrsenja tela, druga , putem pokajanja i cinjenjem dobra putem ljuabavi itd.

Мислим да човек не може погрешити ако каже да Христос васкрсава и тело и душу човека.

[Bokisd]

пре 30 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Мислим да човек не може погрешити ако каже да Христос васкрсава и тело и душу човека.

Pa, rekao sam u prvom postu.

Postoji termin kod otaca ( mislim , i u pismu ), 'vaskrsenje' duse. Ali, samo se postavlja  pitanje, u kom smislu ?

Za telo, koje se razgradjuje, jer je bilo materijalno i trulezno, moramo ocekivati i Vaskrsenje ( tela ), ponovno uspostavljanje . Ali, u drugacijem obliku , tj. duhovnom :

"И имају тјелеса небеска и тјелеса земаљска: али је друга слава небескима, а друга земаљскима.

...Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност. "

Ovde apostol govori o vaskrsenju nasih tela, nema pomena o vaskrsenju dusa.

Dusa kao nematerijalna i duhovna stvar, ne moze primiti smrt , kroz truleznost, kao telo. Ako bi primila  smrt kao i telo, ona bi prestala i da postoji. I, bilo bi potrebno , kao i za telo, da se ponovo uspostavi o Vaskrsenju. Medjutim, vidimo da apostol prica samo o vaskrsenju tela.

 Ona, kao duhovna i bestelesna, moze , logiicno je, primiti samo 'duhovnu' smrt, ....kroz greh, koje je odvajanje od Boga. Njeno ponovno 'vasksenje' jeste, pokajanje i ne cinjenje greha, i cinjenje dobra, kojim' putem ponovo stupamo u zajednicu sa Bogom.

Mislim, da je ta stvar, objasnjena apostolom :

"Зато говори: устани ти који спаваш и васкрсни из мртвијех, и обасјаће те Христос.

Гледајте дакле да уредно живите не као немудри, него као мудри;"

".....И нас који бијасмо мртви од гријехова оживље с Христом (благодаћу сте спасени). "

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 9 минута, Bokisd рече

Pa, rekao sam u prvom postu.

Postoji termin kod otaca ( mislim , i u pismu ), 'vaskrsenje' duse. Ali, samo se postavlja  pitanje, u kom smislu ?

Za telo, koje se razgradjuje, jer je bilo materijalno i trulezno, moramo ocekivati i Vaskrsenje ( tela ), ponovno uspostavljanje . Ali, u drugacijem obliku , tj. duhovnom :

"И имају тјелеса небеска и тјелеса земаљска: али је друга слава небескима, а друга земаљскима.

...Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност. "

Ovde apostol govori o vaskrsenju nasih tela, nema pomena o vaskrsenju dusa.

Dusa kao nematerijalna i duhovna stvar, ne moze primiti smrt , kroz truleznost, kao telo. Ako bi primila  smrt kao i telo, ona bi prestala i da postoji. I, bilo bi potrebno , kao i za telo, da se ponovo uspostavi o Vaskrsenju. Medjutim, vidimo da apostol prica samo o vaskrsenju tela.

 Ona, kao duhovna i bestelesna, moze , logiicno je, primiti samo 'duhovnu' smrt, ....kroz greh, koje je odvajanje od Boga. Njeno ponovno 'vasksenje' jeste, pokajanje i ne cinjenje greha, i cinjenje dobra, kojim putem ponovo stupamo u zajednicu sa Bogom.

Mislim, da je ta stvar, objasnjena apostolom :

"Зато говори: устани ти који спаваш и васкрсни из мртвијех, и обасјаће те Христос.

Гледајте дакле да уредно живите не као немудри, него као мудри;"

".....И нас који бијасмо мртви од гријехова оживље с Христом (благодаћу сте спасени). "


 

Не видим где није и душа у стању смрти. Духовна смрт је такђе валидан термин јер је душа духовна није материјална исто тако и телесна смрт је валидан термин јер је материјална и трулежна. 

Кад год се говори о бесмртности по благодати, све што пре тога напише било који отац, неминовно завршава Аугустином који вели да постојање створеног није исто што и живљење живот.

Дефинитивно да превладава веровање да ништа неће отићи у небиће (дакле постојаће све што је Бог створио) али није све бесмртно. Телесна и духовна смрт сигурно није повратак у небиће то се слажемо сви зар не?

[Bokisd]

пре 29 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Телесна и духовна смрт сигурно није повратак у небиће то се слажемо сви зар не?

Da, slazemo.  Cini mi se, da to pitanje nismo ni pomenuli.

Sta znam, mozda je ta stvar i najbitnija u celoj ovoj prici. Koliko se secam, oci su cak pricali i o tome, da covek kada se upokoji i telo se razgradi i dusa ode u duhovni svet, ...nekako, na neki nama mistican i neobjasnjiv nacin, dusa covekova ostaje 'privezana'  sa svojim telom i ceka da se ponovo sjedini sa ( svojim ) telom. Zbog toga i potrebujemo vaskrsenje, osim zadobijanja 'novog' nebeskog i nevestastvenog tela. Samo sa telom, coevek je 'kompletan' kao licnost .

Tumacenje je, da je Hristos, dok je bio Svojom dusom u duhovnom svetu, svojom bozanskom Ipostasju, koju cini i telo, bio vezan za to svoje telo u grobu. Tako nekako sam procitao i shvatio iz ucenja otaca, nije bas tako lako  prepricati i objasniti njihove reci.
 

[Bokisd]

пре 9 часа, Bokisd рече

Преподобни Јован Дамаскин: Душа је биће слободно, обдарено делатном и желатељном способношћу,  вољом и умом, не као нечим одељеним од ње, већ као саставним њеним делом. Што су очи на телу, то је ум у  души.

 Душа је сједињена с телом и обухвата га као огањ железо. Душа је проста, жива, бестелесна, телесним очима невидљива, бесмртна, словесно-разумна, дејствујућа посредством телесних органа којима се помоћу ње дарује живот и узрастање, способност осећаја и моћ рађања. Душа је умно свагда покретна, слободне воље у избору добра или зла. "

 Jos neki citati od otaca. Mozda se na kraju, malo razbistri situacija oko svih ovih teskih pitanja o prirodi duse. U svim ovim tekstovima, koje sam postavio, po mom misljenju,  na jasan i lep nacin, se predstavlja ucenje o prirodi duse i njenoj preuzvisenosti u odnosu na ovaj vidljivi materijalni svet.

" Блажени Августин: Душа је створена невидљива,  разумна, бестелесна, бесмртна, богоподобна, образ свога Створитеља - Који говори да се образ Божији у човеку јавља у души боголикој. Човек је саздан по образу владичества, господства, и произвољења Његовог.

 Свештеномученик Иринеј Лионски: Душа је од  Бога створена и има сопствену природу која се разликује од природе ангелске. Изглед и обличје душа поприма од њеног блиског општења с телом. Изглед душе  јесте изображавање унутрашњег лика који је различит  код свих људи.

 Свети Андреј Критски: Душа се одређује умом који созерцава Бога.

 Праведни Јован Кронштадтски: Душа је човечија одраз лица Божијега; уколико је одраз јаснији то је душа светлија и спокојнија; слабији одраз душу чини тамнијом и неспокојном. А како је душа наша - срце наше, наравно, ако би се у њој кроз осећај благодарности одражавала свака красота и истина Божија, то одраза лажи у души не би било уопште.

 Душа је саставни део духовног света. Бог се одра-жава у благочестивој души као сунце у капљи воде; у  чистијој капљи одраз је јаснији, док је у мутној капљи одраз нејасан, а у сасвим црној, грехом помраченој души, одраза Божијега нема, а душа пребива у стању духовнога мрака, у стању безосећајности свега Божијег.

 Душа је проста као мисао, брза као муња. Душа  благочестивог човека јесте пребогата духовна ризница. Душа се управо и зато зове душом, јер она душе Духом Божијим, тј. има почетак од Духа животворног.

 Свети Теофан Затворник: Душа је делатна жива  сила, умна и чисто духовна. Својом физичком стра-ном она устројава тело, оживљује га, покреће, и дејствује кроз тело, а другом, вишом страном она се усавршава, спознаје себе, делује слободно, созерцава небеско, размишља о земном и стреми ка Божанственој  вечности. "