BBC dokumentarac o transrodnosti kod dece

[Paradoksologija]

BBC je imao prilično dobar i objektivan dokumentarac o transrodnosti kod dece.

Napadi od strane aktivista su odmah usledili.

Sada je snimak dostupan i za nas van UK, ovde:

Transgender Kids: Who Knows Best?

[Juanito]

Можеш ли укратко да опишеш целу ту причу и ко шта заступа? Да ли је твој став да је промена пола увек погрешна и непотребна ствар (не код деце, него уопште)? Колико знам, медицина прихвата промену пола као легитимну у неким случајевима, а то чак чини и православна црква и прихвата транс особе као пуноправне чланове заједнице.

[Paradoksologija]

Dokumentarac je prosto dobro istražen sa svih strana, koliko shvatam, ima i kritičkih glasova, najpre jer su u pitanju deca, što je na više nivoa problematično (nesposobnost shvatanja dalekosežnosti posledica, rigidno kategorisanje svojstveno nezrelom mozgiću, opasnost blokatora). Do sada sam čitala samo sinopsise, sada i ja prvi put dobijam priliku da gledam.

A aktivisti su pokušali da spreče prikazivanje.

[Juanito]

пре 4 минута, Paradoksologija рече

A aktivisti su pokušali da spreče prikazivanje.

То видех. По ко зна који пут су показали да су фашисти. Али ме занима твој став о промени пола генерално, не за децу. Да ли мислиш да је увек непотребно?

[Paradoksologija]

Svakako, dopustila bih sasvim odraslim ljudima da modifikuju svoje telo na bilo koji način koji žarko priželjkuju. Sasvim je jasno da neki ljudi zaista imaju ono što se naziva dismorfijom - nepodnošljivu odbojnost prema polnim odlikama svog tela.

S druge strane, nimalo mi se ne sviđa pojava rodnih klinika za sasvim malu decu gde im se prilično lako lupi etiketa transrodnosti na osnovu toga što se ne uklapaju u očekivanja okoline od njihovog pola, što im se olako prepisuju blokatori puberteta i veštački hormoni, i što se tome pristupa potpuno iz ugla 'roda', dok je ispitivanje svih drugih mogućih faktora (šta za dete znači biti muško ili žensko i zašto; ima li nekog nasilja; ima li drugih psihičkih problema poput autizma, koji se često javlja kod transrodnih osoba; postoji li jak stav okoline da se zna šta smeju a šta ne smeju da vole dečaci; je li dete možda prosto gej, što okolina ne može da podnese itd.) prokazano kao 'conversion therapy', iako nije osporena statistika da 80% dece koja se osećaju transrodno to osećanje prosto preraste. Rano ustanovljavanje transrodnog identiteta može da dovede do toga da bi devojčica koja bi najverovatnije za koju godinu prihvatila svoje zdravo žensko telo, pa makar se nikad ne šminkala, sad ima identitet dečaka, tako je vaspitana, tako se okolina odnosi prema njoj, i njoj su opcije suženije, pa po automatizmu prelazi na blokatore i testosteron, što dovodi do neplodnosti, problema sa srcem, prerane smrti, a zašto? Zato što je volela autiće i robote?

Zanimljivo je da baš odrasli transseksualci (osobe sa dismorfijom koje su se operisale) često takođe bivaju napadnuti od aktivista transrodnosti jer ne prihvataju baš sve delove ideologije, posebno transiranje dece kao nešto neminovno što ako se odmah ne prihvati dete mora izvršiti samoubistvo.

 

 

[Juanito]

пре 4 минута, Paradoksologija рече

Zato što je volela autiće i robote?

Чекај, да ли стварно неко звог овога мења деци пол или само користиш хиперболу?

[Аурор]

пре 9 минута, Juanito рече

Чекај, да ли стварно неко звог овога мења деци пол или само користиш хиперболу?

Koristi hiperbolu.

[Paradoksologija]

пре 10 минута, Juanito рече

Чекај, да ли стварно неко звог овога мења деци пол или само користиш хиперболу?

Hiperbola. Niko nasilno ne menja deci pol, posebno ne na osnovu par igračaka.

Ali se dijagnostika i terapijski pristup u onim rodnim klinikama koje su prihvatljive transaktivistima umnogome svodi na ispitivanje detalja vezanih za očekivana ponašanja dečaka i devojčica. Jedna majka u dokumentarcu koja nije imala problem da sinu kupi haljinu kada je tražio bila je zbunjena što su ga terapeuti pitali isključivo stvari tipa: Koje cipele si nosio ove nedelje? Zašto plave? Je l' zato što se osećaš kao dečak?

Ovo je deo dijagnostike AAP (American Academy of Pediatrics) za transrodnost kod dece:

- in boys, preference for cross-dressing or simulating female attire; in girls, insistence on wearing only stereotypical masculine clothing
- strong and persistent preferences for cross-sex roles in make-believe play or persistent fantasies of being the other sex
- a strong rejection of typical toys/games typically played by one’s sex
- intense desire to participate in the stereotypical games and pastimes of the other sex
- strong preference for playmates of the other sex

Sporne su među aktivistima sada postale odrednice

- a strong dislike of one’s sexual anatomy
- a strong desire for the primary (e.g., penis, vagina) or secondary (e.g., menstruation) sex characteristics of the other gender

pa se često izostavljaju kada se citiraju, ostavljajući uglavnom prolazne ideacije bazirane na stereotipima.

[Аурор]

Najspornije od svega je sto ne misle da je rod socijalni konstrukt, koliko vidim. 

[uros]

Interesantno je kako slovenska rec "rod" dolazi od "roditi", "rodjenje". "Rodjak" isto, ("rod rodjeni, da li ti je on rod?, itd.") 

[Paradoksologija]

пре 11 часа, Аурор рече

Najspornije od svega je sto ne misle da je rod socijalni konstrukt, koliko vidim. 

Super, sad su ti najglasniji i najagresivniji SJW najbolji ortaci samo zato što se ni ja ne slažem sa njima

Daleko je spornije što se drastično povećava broj male dece koja se šalju u rodne klinike i što se dečija igra i maštanje posmatraju kroz prizmu dijagnoza; zatim, što se klinci na početku puberteta, kada teško da mogu da shvate sve implikacije za ceo život, relativno olako stavljaju na blokatore, a potom i na sintetičke hormone, koji se zatim moraju uzimati ceo život; zatim u tinejdžerskim godnama, kada je normalno da se mladi ljudi traže i u tom ispitivanju svog identiteta i guranju granica nekada rade i ishitrene stvari, relativno lako mogu uz podršku odraslih da za ceo život izgube zdrave polne organe i sekundarne polne karakteristike, što je (za razliku od drugih stvari koje tinejdžeri češće od drugih starosnih grupa rade - eksperimentisanja sa alkoholom i drogom, bežanja od kuće, poneke tetovaže i pirsinga, blesave frizure) nešto što ima ozbiljne posledice za ceo život.

Evo par linkova: o ogromnom povećanju broja prilično male dece koja idu u rodne klinike: novinski članci OVDE i OVDE; i, ako si u stanju da uopšte čitaš nešto na blogu jedne feministkinje (majke 'transdečaka', devojčice koja se ipak predomislila), priču majke devojčice koja se dugo identifikovala kao dečak pod uticajem društva i interneta, ali odlučila da ipak ne odseca dojke i uzima testosteron - ima dosta informativnih linkova - i o transiranju pre 18. godine koje se sada predlaže. Lično trenutno poznajem dve mlade devojke koje misle da moraju kroz operacije i hormone da postanu dečaci jer nisu 'ženstvene' i lezbejke su. Ranije nisam poznavala nikog ko misli da mora da ošteti svoje telo, samo lezbejke i gej muškarce koji su živeli u svojim zdravim telima. 

A već sam ti nekoliko puta objašnjavala šta znači a posebno šta ne znači društveni konstrukt, ali hajde, danas sam nešto darežljiva sa živcima:

Rod kao društveni konstrukt znači da društvo sklapa puzzle idealnog muškog i ženskog lika od raznih osobina u raznim razmerama (agresivan/nežan, ekstrovertan/introvertan, racionalan/emotivan, hrabar/bojažljiv), i ne radi to svako društvo isto, pa negde žene treba da budu ozbiljne, mudre i jake, puno rade teške poslove i ćutke trpe sve muke, a negde da budu frivolne kaćiperke; negde muškarci treba da budu galantni i dostojanstveni, negde agresivni individualisti, negde poslušni i disciplinovani. Očekivana ponašanja, izgledi, i uloga menjaju se kroz istoriju i geografiju.

To kako svako od nas sklapa svoj puzzle i odakle dolazi svaki od delića - genetika, epigenetika, prenatalni uticaji hormona, rani uticaj okoline, kasniji uticaji društva u celini, kasniji uticaj hormona - i zašto se neki ljudi lakše uklapaju u očekivanja, neki teže i samo delimično, a neki nikako, to je drugo pitanje, pitanje koje je teško i komleksno i na koje ja nikad nisam pokušala da dam neki konačan odgovor. Ako sam nekad insistirala na uticaju okoline u nekim temama, to je bilo zbog prethodnog preterano sigurno iskazanog stava da je nešto prosto biološka datost i tačka, bez dovoljno dokaza za to. Moj stav je da ne znam.

Ali najiskrenije mislim da bi za sve, uključujući potencijalno transrodnu decu, bilo najbolje kada bismo živeli u svetu u kome možeš da se igraš čime želiš, kako želiš, i sa kime želiš, i da samo zbog toga kako se neko kreće, ponaša, šta voli i šta ga zanima niko ne bi morao da oseti pritisak da, recimo, hirurški odstrani dojke i doživotno uzima sintetički testosteron. 

Ja ne znam da li mogu da budem jasnija.

[Juanito]

пре 7 минута, Paradoksologija рече

Moj stav je da ne znam.

Колико ми само недостају људи који не знају...

[Ronald]

 

пре 19 минута, Paradoksologija рече

 

"Ali najiskrenije mislim da bi za sve, uključujući potencijalno transrodnu decu, bilo najbolje kada bismo živeli u svetu u kome možeš da se igraš čime želiš, kako želiš, i sa kime želiš, i da samo zbog toga kako se neko kreće, ponaša, šta voli i šta ga zanima niko ne bi morao da oseti pritisak da, recimo, hirurški odstrani dojke i doživotno uzima sintetički testosteron".

 

Ovo si odlično rekla i to je suština po meni

[Кратос]

Prsotine obične.

[Natasa.]

Al su svi bre nešto postali osetljivi .

Rekla bih what a bunch of pussies, ali nije politički korektno . Moramo i psovke da korigujemo, još ćemo i batine da dobijemo od aktivista .