Претражи Живе Речи Утехе

После призива Светога Духа, кад су сва деца потврдили учешће речју Амин, прешло се у црквену салу на послужење. Први часови веронауке и српске историје одржали су свештеници Петар Дамњановић и Владислав Шиповац, као и ђакони Дејан Милошевић и Веселин Сворцан. Радило се у три групе. Деца су упијала речи Светога и Божанскога Писма учећи о стварању света и човека, о Господу Богу који нас све воли и призива у Своју заједницу, тј. Цркву, као и о пророку Мојсију и десет Божјих заповести. Кроз дијалог са децом предавачи су пренели православно схватање живота где Господ Бог позива свакога човека да се придржава заповести Господњих ради вечнога живота и спасења. Час српске историје је захватио светородну лозу Немањића и њен најлепши изданак - Светога Саву, првог српског архиепископа, коме је и храм у Гринзбари посвећен. Деца су изнела своја искуства у смислу да некад доживљавају тешкоће у свакодневном животу због лоше слике Срба у данашњем друштву, али су поносно кренули са часа са знањем да је српски народ имао многе великане и просветитеље који су ударили чврсте хришћанске темеље у српској историји. Ручак и ужину су спремиле вредне чланице Кола српских сестара "Огњена Марија" - Гордана Станимировић, Весна Кашемовић и Невенка Шиповац, а помагали су им Недељко Божић и родитељи из Кизбаре и Рокбенка који су били са својом децом. Многоочекивана радионица (Art & Craft) испунила је срца младих Срба и Српкиња који су бојили, цртали и украшавали иконе светитеља и светих догађаја из повести спасоносног живота Господа нашег Исуса Христа. Под вођством спремне председнице Савеза кола Српских сестара, гђе Милице Козлине из Сиднеја, деца су показала добро познавање православне иконографије. Ореоли око светитеља били су златом украшени, светла боја одежди као и благи ликови светитеља задивили су и одрасле који су помагали. Инспирисани предивним живописом у самом храму Светога Саве, сва деца су положила свој први задатак. Не смемо изоставити чланицу СКСС Славицу Јеремић и младу чланицу СОYА-е, Радмилу Савић које су радиле са децом и обавиле регистрацију и вршиле надзор целога дана. Дечјег летовалишта никада није било без песме и игре, а први дан Кампа је био спој српског и аустралијског. Наиме, деца су научила и отпевала прве строфе Светосавске химне "Ускликнимо с љубављу", као и божићну песму "Ој бадњаче, бадњаче". Млади гласови су се брзо претворили у мали дечји хор захваљујући труду сестре Милице Козлине. А спорт? Ту су се деца вратила "домаћем" терену, играјући крикет на прелепој порти поред цркве. Час крикета је водио парох Владислав Шиповац, који је и сам некада играо овај "џентлменски" енглески спорт као дете у овој предивној земљи. Пред растанак за први дан дечијег летовалишта, или летње школе, деца су своје радове представила једни другима и разишли се у миру, једва чекајуци да се поново састану у Кизбари, у храму светог архиђакона Стефана. Светосавско летовалиште је настављено у цркви св. архиђакона Стефана у Кизбари, 25. децембра 2012. Деца широм Мелбурна су прво упалили воштанице у светоме храму где је служен акатист Пресветој Богородици. Деца су „једним устима и једним срцем" одговарала на песме посвећене Богомајки речима Алилуја и Радујсја Невјесто неневјестнаја. Пре примања благослова од старешине храма, проте Чедомира Видеканића, предводник кампа, о. Владислав Шиповац је позвао децу да се поклоне икони Богородице, што је била припрема за данашња предавања која су била посвећена великом предстојећем празнику, Рођењу Христовом. У три учионице деци је излагано о Рођењу Христовом, спасоносном догађају за цело човечанство, да је рођен у Витлејему, да су га мудри и прости људи дочекали у свет и да је Господ тај које је дошао у свет да донесе мир, радост и спасење. У наставку, деца су учила о древним божићним обичајима који су богати у српскоме народу, и притом им истакнуто да ми у Аустралији и даље можемо и морамо одржати ове обичаје наших предака, па и у врелој и сунчаној Аустралији. И овога пута предавачи су били о. Милић Ракић, о. Владислав Шиповац, ђакон Дејан Милошевић и његова супруга Нада, свршени педагог. Радост на претходној радионици украшавања икона је била сенка радости данашње радионице када су деца узела да праве своје бројанице. Сестра Милица Козлина је свима објаснила да се бројанице праве са 33 свезака, на сећање на 33 године које је Господ Исус Христос провео на земљи, и онда предала деци да по своме избору украсе конце. Од велике помоћи су биле ђаконица Нада Милошевић и чланица СОЈЕ Горица Аврамовић. Нека ових неколико фотографија опише атмосферу деце учесника. Пре и после радионице деца су вежбала божићне песме уз помоћ професионалног диригента хора "Корнелије Станковић", Сање Дрљача. Одмах се запазио напредак. Млађи су постали храбрији и гласнији, а старија деца им пружали подршку, све са надом да ће се први камповски концерт успешно да одржати у четвртак 27. децембра у цркви Свете Тројице у Брансвику. Морамо похвалити вредне чланице КСС "Жене мироносице", под вођством протинице Ђује Видеканић, које су припремиле храну за децу, свештенство и остале. И порука деце? "Оче, једва чекамо да стигне јутро да се окупимо у Рокбенку, новој светињи српској..." Четврти и завршни дан Светосавског летовалишта за 2012. годину одржан је у мелбурншком Саборном храму Свете Тројице у Брансвику, 27. децембра 2012. Молитва благодарења је принесена Господу Богу, а деца су на молитве одговарали гласније и храбрије, што се дало видети из дана у дан. Камп је настављен са часовима у три групе, где су предавачи,протојереји-ставрофори Мирослав Хаџи-Поповић и Петар Дамњановић и протонамесник Владислав Шиповац, говорили о Васкрсењу Христовом и о нашем учешћу на светој Литургији, и изнели резиме историје српскога народа у 20. веку и њиховог доласка у Аустралију. Вредне сестре КСС "Мајка Јевросима" спремиле су посни ручак. Деца су имала прилику и да "на кашику" нешто поједу, неки први пут ван својих кућа. Посебну захвалност упућујемо гђи Бранки Лукић и сестрама, као и председнику ЦО Светозару Михајловићу који су неуморно радили око дочека и прихвата деце. Радионица у Брансвику је деци поново пружила прилику да нешто корисно направе својим рукама. Тесто за славски колач и украсе за децу је припремила сестра Милица Козлина уз помоћ протинице Јелене Поповић, а затим су њих две показале како се праве и састављају разни мотиви за украшавање славског колача не изостављајући славски печат ИС ХР НИ КА. Пажљиво пратећи излагаче, деца су прионула на израду својих украса за славске колаче. Неки су украшавали крстове, неки српске грбове, девојчице су се трудиле око цветова и птичица као и плетеница. Сви су нешто допринели да се два славска колача украсе. Неколико фотографија славских "шара" наше деце дочараће атмосферу 4. дана Кампа. Поред сестре Милице Козлине, радионицу је водила и млада Горица Аврамовић из СОЈЕ, а присутни родитељи су прискочили да такође помогну. После додатних вежби, деца су тачно у 16,30 ч. својим родитељима и пријатељима представил оно што су научилА на Летовалишту 2012. године. Позвали су све присутне да устану и очитају Оченаш. Онда је најмлађа група ученика отпевала песму "Кажи мени, ђаче учениче", а остали су одговарали на питања из веронауке која је постављао предводник Кампа о. Владислав Шиповац. Свима присутнима се обратила сестра Милица Козлина захваливши родитељима на поверењу, а за децу је рекла да су била добра и да ће, ако Бог да, бити будуће вође наше заједнице. Следиле су песме "Ој бадњаче, бадњаче" и "Божић, Божић, благи дан". Као деца Светога Саве и учесници Светосавског летовалишта, програм су завршила химном "Ускликнимо с љубављу". Будући поздрављена бурним родитељским аплаузом, деца су примили своја сведочанства, а као поклон свима је уручена црквена књига, као и фотографије са сваког дана овогодишњег Кампа. "Све је свето и честито било и миломе Богу приступачно...", па настављамо и током године и догодине у ово доба. Предавање Младена Спасића У четвртак 20. децембра у сали ЦШО Свете Тројице у Брансвику омладина Мелбурна имала је изузетну прилику да присуствује предавању из историје младог наставника Младена Спасића. У организацији омладинског удружења "СОЈА", чији је и Младен члан, предавање је било насловљено "Српски идентитет и историјски смисао". Предавање се састојало од дискусије у вези идентитета српског народа и како се тај идентитет развијао кроз историју, од критика претпоставки о српском идентитету и закључака о развојном процесу. Дефинисани су концепти идентитета, нације и историје и критички преиспитани како се ти појмови уклапају у наше историјске наративе, почев од 6. века и закључно са 19. веком. протојереј-ставрофор Милан Милутиновић Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска http://www.spc.rs/sr/australija_srpska_crkva_mladi

Ово је двадесет пето масовно крштење које је обавио лично поглавар Грузијске православне цркве. Патријарх Илија Други сада има око 14 хиљада кумчади. Подсјећамо да у сагласности са родитељима, поглавар Грузијске православне цркве постаје кум трећем или следећем дјетету у породици чији су родитељи вјенчани у цркви. Дан великомученице Варваре, покровитељке дјеце, је један од омиљених у Грузији. Извор: Радио Светигора Погледајте нашу тему https://www.pouke.org/forum/topic/18994-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BE-915-%D0%B4%D1%98%D0%B5%D1%86%D0%B5-22-%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80-2012/

„Средства за изградњу игралишта на територији храмова биће издвојена из градског буџета. Према ријечима Јурија Артјуха, „изградња нових храмова је добар примјер изградње, а дјеца су наша садашњост и будућност. Ми смо дужни да васпитавамо у њима духовност, моралне вриједности, понос према својој земљи и њеној историји“, убијеђен је он. Радио Светигора

У вријеме хришћанског сабрања екстремисти су разбили врата и почели да пуцају. Наредили су да се прекине богослужење и да сви напусте просторију, осим пастора и његове породице. Пошто су вјерници изашли, исламисти су стријељали пастора са породицом. Извор: Радио Светигора

Кратким приказом о самој Библији и преводима на разне језике протођакон Радомир Ракић је присутне поново подсетио на потребу читања Библије и на живи дијалог са Библијом. Износећи чињенице о преводу Библије на српски језик (превод Ђуре Даничића и Вука Караџића) протођакон Радомир Ракић није пропустио да у кратком времену обавести посетиоце и о новом преводу Светог Завета Комисије Светог Aрхијерејског Синода Српске Православне Цркве. Библијско друштво је, иначе, организовсало превод Јеванђеља од Маека на ромски језик. Када је у питању превођење библијских текстова, али и других, на ромски језик, због разних дијалеката, морало би се водити рачуна о тачности превода, истакао је протођакон Ракић. Бајрам Халити, члан Удружења књижевника Србије, указао је на положај Рома и истакао чињеницу недовољног ангажовања преводилаца на ромски језик, као и на недостатак публикација на ромском језику. Само на изглед мала књига по обиму, Дечје Јеванђеље на ромском језику, у ствари је и "збирка православних молитава и правила и начина на који се оне изговарају, а један посебан део посвећен је припреми за исповест и свету тајну причешћа, употпуњена Божјим заповестима посредством којих се, одговарајући на питања, дете на прави начин припрема да приступи светим тајнама", наводи, између осталог, Бајрам Халити, аутор једнотомног Речника српско-ромско-енглески језика. Преокупација преводиоца Златомира Јовановића као председника Скупштине Међународне организације Рома представља развијање и неговање сарадње међу националним културама, а посебно зближавање и разумевање стваралаца из разних земаља и народа. О самим Ромима, који данас немају верску заједницу и већином су православни, говорио је преводилац Јовановић, као о слободном народу који је свугде слободан, јер носи Бога у срцу и са Богом живи, обраћајући му се директно за све што му је потребно, без сумње и не са "условном" молитвом. Проповедање хришћанства код Рома је било на бази симболичких слика и зато је велики број Рома у православљу, иако је због социјалног статуса, стално изложен и другим утицајима и искушењима савремене техничке цивилизације. Представљање ове за Роме значајне књиге Јовановић је завршио речима Меше Селимовића: "Човек није оно што мисли да јесте, него оно што ради." Зорица Зец Извор: СПЦ

Упркос тешкој финансијској ситуацији у којој се област налази, школа се преселила у ново здање, пославши тиме јасну поруку наде да Црква живи у свим условима и временима. Нови комплекс налази се близу храма Христовог Васкрсења у изградњи. Овим је пројављена једна од идеја Архиепископа Анастасија да Православна црква треба да доприноси на пољу образовања, као и да храмови нису само мјеста за богослужење, већ треба да буду центри који ће ширити зраке мира, друштвеног напретка и, посебно, знања и образовања. Школа у Ђирокастри је отпочела са радом академске 2008/2009. године, и сада је достигла до петог разреда, са бројем ђака преко 140. Извор: Радио Светигора

Међу узвицима који су се чули издвајало се „мама, мама”. Зато је било пуно загрљаја, седења у крилу и ношења „на кркаче” јер деци без родитељског старања то увек највише недостаје. Васпитачице су одмах поделиле слаткише који су донети деци, а крушке и грожђе су им послужиле за ужину. У Дому је тренутно двадесет петоро деце предшколског и млађег школског узраста. Зато је и реч „мама” тако често на уснама. Сва деца носе трауме из најранијег детињства због лоших породичних односа и преживљеног психичког, а често и физичког малтретирања. Многа деца тек у Дому стичу основне културне и хигијенске навике и социјализује се захваљујући бризи и великом труду особља Дома које поред професионалног има и топли људски однос према деци. Резултати су видни нарочито код деце која похађају редовну школу. Дечак Елвис, који је прошле године као првак показао прве „пчелице” у свесци. У септембру је уписао други разред. Он је научио да пише и рачуна и опет добија похвале и „браво” за свој рад. Време дружења је брзо прошло нарочито деци са којом су мушки чланови Милосрдне секције играли фудбал, трчали и носили их. Заједничко дружење и игра били су радост за све јер радост увек прати љубав и кад се она даје и кад се љубав прима. Невидљиви суграђани Волонтери Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке су на позив Црвеног крста Палилула учествовали на трибини „Невидљиви суграђани” која је одржана 22. септембра 2012. године у оквиру Првог уличног фестивала активизма „Врева“ у Београду. На Теразијској тераси, код хотела Москва усред градске вреве било је врло живо. Разговор се одвијао у импровизованом простору на две међусобно повезане трибине. Прво се чуо „глас бескућника” и са њима водио разговор, а затим су представници организација и институција које се у пракси баве овим проблемом говорили о начину свог ангажмана. Трибине је водила новинарка Ана Раца. Два бескућника са вишегодишњим „стажом“, који су се представили као Миша историчар и Бода економиста говорили су о себи и свом животу на улици. Мишу је једног дана док је прегледао контејнер неко потапшао по рамену и тако је захваљујући младићу, активисти Црвеног крста Палилула, ступио у контак са овом организацијом од које је добио помоћ, као и многи други па и његов друг Бода. - Већина нас који смо у овој ситуацији, рекао је историчар Миша, је поражена, има изгубљене битке. Реченица из романа „Ана Карењина”: „Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна породица несрећна је на свој начин” односи се и на нас. Наше животне приче су различите, заједничко је да смо поражени као људи, да смо изгубили битку. Већина нас за то никог не криви. Ја само немам више ни снаге ни воље да се извучем из овога. Кад сам први пут пришао контејнеру било ме је срамота, после је све ишло лакше. Спавао сам у полусрушеним кућама, напуштеним вагонима, испод мостова. Живим овако шест година. Немам више снаге да губим, зато не желим ништа да имам. Оно што немам не могу да изгубим. За нас су највећи проблеми: где преспавати, где и како се окупати, јер нема јавног купатила, и како извадити документа кад немамо адресу становања, а то нам је потребно да би користили народне кухиње.” Други учесник трибине економиста Бода је радио као власник фирме двадесет четири године. Бескућништво је сада његово опредељење, његов одговор на животни пораз и на изгубљену битку. Није против тога да поштеним радом заради за себе и он повремено као и Миша ради као ноћни чувар. Сналази се, нарочито кад контејнери, њихове „самопослуге” закажу. „Једино нам је” рекао је, „Српска Православна Црква помогла: манастири Фенек и Сланци и помоћ коју сам добио у Француској улици (у Верском добротворном старатељство које се ту налази). Значили су нам и пакети Црвеног крста Палилула. Живот бескућника је суров. Не бих могао поново да живим као некада. За децу и жене је овај начин живота страшан и њих би прво требало склонити са улице. Нама би највише значило отварање јавног купатила и свратишта да би могли да се окупамо и преспавамо”, рекао је између осталог Бода. На другој трибини су учествовали представници Прихватилишта за одрасла лица у Кумодрашкој, Центра за социјални рад Палилула, Црвеног крста Палилула, Београдског Хаусинг центра (Belgrade Housing Center), Центра за унапређење становања социјално угрожених група и Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско карловачке. За ове институције и организације наши „невидљиви” суграђани су видљиви, јер оне својим активностима настоје да им помогну и олакшају положај у складу са својим могућностима. Али то је недовољно, потребе су велике, истакнуто је на трибини, јер у Београду живи преко хиљаду одраслих особа и исто толико деце који смештај проналазе под отвореним небом, у шахтовима, вагонима, испод мостова... Проблем бескућника је сложен и тражи системски приступ. Одржавање ове трибине и целог фестивала и има за циљ да скрене пажњу најшире јавности на проблеме суграђана који живе без крова над главом. Урош Станковић је говорио како ВДС са преко седам ресора помаже социјално угроженим особама и посебно о Црквеној народној кухињи у којој се не траже документа да би се добио топли оброк у чистој и светлој трпезарији како доликује. Верско добротворно старатељство ће, уз Божју помоћ, наставити ово што сад ради уз свесрдно ангажовање волонтера који очима срца „виде” своје „невидљиве” суграђане, наше ближње који су у невољи, као што то од нас тражи Господ: “Кад учинисте једном од ове моје најмање браће мени учинисте” (Мт 25,40). Прихватилиште за одрасла лица „Уколико се „одвојите“ од уобичајеног читања Јеванђеља и прочитате га новим очима, ако погледате како је оно грађено видећете да у Јеванђељу нема ничег другог осим сусрета. То је сусрет Христа са апостолима, апостола са неким људима, неких људи са Христом, неких људи у Христовом присуству, неких људи ван Христа, поред Христа, против Христа.“ (Митрополит Антоније Блум, О сусрету). Нови сусрет са људима у Прихватилишту за одрасла лица имали су чланови Милосрдне секције Верског добротворног старатељства после недељне службе 7. октобра 2012. године, на празник светог Симона. Обишли смо собе у којима су корисници прихватилишта и попричали са њима. Прихватилиште је тренутно попуњено, али се гужва тек очекује са доласком зиме. Тада запослени дају све од себе да заштите од ниских температура свакога ко им се обрати, а атмосфера у прихватилишту постаје напетија. У једној од соба дочекали су нас разним питањима: који је број канцеларије ВДС-а , да ли и даље у ВДС-у постоје бесплатне зубарске услуге, којим данима се у црквеној кухињи служи одређена храна, да ли у ВДС-у неко може помоћи при тражењу посла. Сви су жељни разговора и свакоме треба информација. Људи су се навикли на наше посете, поручују црквене календаре, иконе њихове крсне славе и питају када долазимо поново. На крају посете Сузана Миловановић, координатор Прихватилишта, позвала је чланове Милосрдне секције на кафу у просторијама за запослене. Била је то идеална прилика да разменимо мишљења о недавно одржаној трибини „Невидљиви суграђани“ на тему бескућништва на којој су се срели представници ВДС-а, Дома за бескућнике, Центра за социјални рад и Хаусинг центра. Обрадовало нас је ово мало дружење као и уобичајена гостољубивост запослених у Прихватилишту. Ако се сада вратимо на речи митрополита Антонија Блума закључићемо као и он, да „човек треба да развије способност да сваког човека којег сретне - сретне, да види сваког човека, да чује сваког човека и осим тога да призна да и он има права да постоји, а то се опет веома ретко дешава. У сваком правом сусрету дато нам је да видимо нешто у човеку што није мрак, већ истински човек у њему. Иначе до сусрета није дошло.“ У свакој нашој посети учимо да сретнемо, видимо и чујемо људе које посећујемо. Да видимо истинског човека у њима јер као што су оци пустиње говорили, онај ко је видео брата свог видео је Бога свог. Извор: ВДС

Гватемала, земља централне Америке, чије већинско становништво чине племена Маја, у наредним годинама ће, ако Бог да, постати стуб Православља у западној хемисфери. Тренутно је то најправославнија земља у западној хемисфери ако се узме у обзир проценат у односу на укупан број становника. Тужно је да док људи у Србији читају књиге и гледају филмове са наводним мајанским пророчанствима о крају света током ове, 2012. године, не знају да Маје … постају Православне! Хајде да кренемо од почетка. Гватемалци су млад народ, народ који испуњава заповест Господњу: „Рађајте се и множите се, и напуните земљу“ (1 Мојс.1:28). То је народ са највећим наталитетом у западној хемисфери. 1900. године их је било 885 000 хиљада, а 2011. године 13 824 000 (13 МИЛИОНА 824 хиљада људи). Сиромашни, али радни и вредни људи, простосрдачни, једноставни. Припремљена земља срца за благу Христову реч. „Гле, изиђе Сијач да сије…“ (Мт. 13:3) Мати Инес и о.Михаил Семе Православља је у Гватемали Господ посејао преко мати Инес. Мати Инес је искрен човек, жељан Истине. Ради Истине је и напустила римокатолицизам и ушла у „стуб и тврђаву Истине“ (1 Тим.3:15) – Христову Цркву, Православну Цркву. Она је са још две монахиње (мати Маријом и мати Ивон) 1986. године основала манастир Свете Тројице недалеко од престонице Гватемале, Гватемала Ситија. Њихов манастир је од 1995. године у окриљу Антиохијске Православне Цркве. Тренутно се при самом манастиру гради ново сиротиште. Манастир Свете Тројице (Антиохијска Православна Црква) Ново сиротиште које се гради при манастиру Свете Тројице „Ви сте свјетлост свијету; не може се град сакрити кад на гори стоји. Нити се ужиже свјетиљка и меће под суд него на свијећњак, те свијетли свима који су у кући“ (Мт. 5:14-15). Мати Инес је вршећи заповести Господње показала да је верна слушкиња Господња, а Господ је учинио да власти препознају њену врлину. Државне власти су највеће сиротиште у земљи у престоници Гватемале предале на управљање мати Инес и њеним монахињама. Мати Инес тој деци дарује сигурно уточиште, храну, образовање, али што је најважније – дар живе вере у Господа, љубав према Њему. Кроз сиротиште је прошло око 1000 деце, преко 300 је усвојено од стране православних породица у Америци. Плод рада мати Инес види се у томе да ова деца и након одласка из сиротишта (нека од њих која су напуштена, враћају се родитељима) настављају да воде редован литургијски живот. „Подигните очи своје и видите њиве како се већ жуте за жетву…“ (Јн. 4:35) о.Андрес Жирон Све је кренуло са оцем Андресом Жироном. Истакнути римокатолички свештеник, брижан за своју паству, борио се да најсиромашнији слојеви добију земљиште од државе да би преживели. 80-их година прошлог века предводио је чувени марш („La Marcha“) по целој Гватемали у борби да најсиромашнији добију земљиште и тако преживе. Био је посланик у скупштини Гватемале и представник Гватемале при Уједињеним нацијама. У својој борби успео је да својим рукама подигне 42 села и подигне 338 храмова за Гватемалце. Зато су му Маје безгранично лојалне и одане. „Молитве твоје и милостиње твоје узиђоше на спомен пред Богом.“ (Дела ап. 10:4). Међутим, што је још важније – о.Андрес је, поред тога што је човекољубац, пре свега – Богољубац. У својој потрази за Истином (у корист тој потрази биле су и околности да је о.Андрес због своје борбе за сиротињу дошао у сукоб са римокатоличким црквеним властима), изашао је из римокатолицизма и основао неканонску православну цркву Гватемале. Митрополит Атинагора мексички (Васељенска Патријаршија) Након неколико година, овај истинољубац са својом паством улази у Христову Цркву –улазе у окриље Васељенске Патријаршије, у састав митрополије мексичке на челу са митрополитом Атинагором. о.Андрес, Апостол Гватемале са собом у Цркву доводи и 200 000 људи! (две стотине хиљада људи!) Оно што радује је да ће, ако Бог да, у наредним годинама још десетине хиљада људи ући у Лађу Спасења, прећи из смрти у живот. Парохије у Малаги и Пинули… Свети Инокентије Московски, апостол Америке и Сибира је проповедајући на Аљасци говорио: „Видим у овоме један од путева Промисла да Православље уђе у Сједињене Америчке Државе.“ Надамо се да Дух Свети преко Гватемале отвара врата за велику мисију Православља у целој Латинској Америци. Надамо се једино да ће назив „Латинска Америка“ у будућности бити само споменик који подсећа на прошла времена, да ће у ускоро тај огромни континент дисати и живети Православљем, вером Апостола, вером Отаца… Ускоро ћемо Вам представити како изгледа живот Цркве у Гватемали… * Како им ми, њихова старија браћа, можемо помоћи? Они тамо немају ни најосновније. Немају ни делић онога на шта смо ми овде навикли. Реткост је и радост за њих ако имају иконицу или напрсни крстић. Можемо им послати џепне иконе Христа Спаситеља и Мајке Божије које би на полеђини имале Исусову молитву и „Достојно јест“ на шпанском. Такође, можемо им помоћи ако бисмо им, например, послали неколико стотина Јеванђеља од Марка на шпанском језику. Помозимо им да би нови Христови војници знали да нису сами, да су ушли у велику породицу и да их ми, иако далеко, иако другог језика, боје коже, менталитета, љубимо и волимо, да се за њих Пречистој молимо – јер смо једно у Христу Исусу, Господу нашем. Ако желите дасе прикључите пројекту „500×100“ пишите на [email protected] да бисмо Вас прикључили листи приложника. Чујмо великог Христовог апостола, светог Макарија Невског: „Не може свако да буде проповедник Вере међу невернима. Нису сви Апостоли, нису сви благовесници. Међутим, сваки верујући човек може да помаже проповедницима. Православни хришћани! Покажите Вашу љубав према Христу. Помозите нашим мисијама вашим појачаним прилозима за дело Христово” Станоје Станковић Уредник ПМЦ „о.Данил Сисојев“ Штићеници м.Инес Сирочићи мати Инес певају тропар Педесетнице