Kako humanizovati odnose među polovima: da li je 'rat polova' zaista neizbežan?

[АлександраВ]

Нема квалитетне комуникације без емпатије. Емпатија је слушање главом и срцем.

[АлександраВ]

Када смо СТВАРНО у комуникацији са особом, ми имамо отворен став и градимо однос без процењивања, при чему морамо бити стрпљиви, морамо заиста бити заинтересовани за саговорника и његове проблеме, и најзад мора постојати обострано поверење, тако се изграђује однос, не пушта се речима да стихијски воде причу, то је онда ћаскање, није комуникација. Из ћаскања се смејемо и свађамо, из комуникације се приближавамо и успостављамо ОДНОС са особом. Када смо емпатични ми смо стварно присутни у разговору са особом, осећамо оно што осећа особа зато што се померамо из ЈА у ТИ, али само замишљањем, задржавајући јасну границу између себе и другог. То се вежба и учи. Невербална комуникација је необично драгоцена, а ми је готово и немамо, због све присутније комуникације где су нам визуелни контакти осујећени (седимо једно поред другог али гледамо у телефоне, екране итд). И најзад - СЛУШАЊЕ.

9 minutes ago, Suncokret54 рече

...да, колико сам глуп, тек скоро се сетих, размишљајући о послушању, шта му је корен, почетак, основа... Боже Благи, слушати, чути, прво треба чути онога ко нам се обраћа... изгледа лако, а није...

Не слушамо. Слушамо себе како смо нешто рекли и размишљамо унапред шта ћемо рећи док саговорник прича. Постављамо себе у центар комуникационог поља.

 

[АлександраВ]

Управо сада, Suncokret54 рече

... десетка, центар, тај сам, и није утешно превише што су такви многи...

Али ми можемо научити да слушамо Вежбајмо, свакога дана, то је тренинг. Када се најзад човеку отвори једно потпуно ново поље добре комуникације, она постаје природна, као дисање  

[Јелена011]

Evo mene da banem, nisam uspela da ispratim vise tema na ovu temu, izvinte oprostite al nemam zivci za to.

1. Iskreno, ovo je bio veliki problem u mom licnom zivotu u odnosima ne toliko sa mojim muzem nego sa daljom i blizom okolinom. Taj stav, zene su micaste, domacice, vakve nakve, a nije muski ne znam raditi po kuci, nije muski ovo ono, do stavova psihoterapeuta koje cenim na drugim planovima, cak i muskaraca, koji su mi davno bese u nekim neobaveznim razgovorima dizali kosu na glavi. Te muskarca moras da dresiras, pa prirodno je da se on ponasa ne znam kao retardirani idiot koji ne zna da ostavi stvari na mesto il raspremi za sobom, i sve u tom stilu, da je "mudrost" zene da "vaspitava" "okrece vratom glavu muskarca", "utice na njega da on pomisli da on donosi odluke, al da ona odlucuje" i tako redom. Te fore, zena treba da zadovolji muskarca, jer ce u suprotnom on da se pretvori u nasilnu zver koja tuce, siluje i napada, ali to da radi diskretno kako "samo zena moze".

Meni se takav stav pogotovo od muskarca toliko gadio, da ja nemam reci. Pa sta su koji klinac muskarci retardirani idioti nesposobni za normalnu odraslu komunikaciju i odnos, da ja moram da igram igrice sa njima, ucenjujem ih krevetom, igram psiholoske igre i ne znam ti sta, da bi se on od neandertalca pretvorio u princa iz bajke. Ne treba mi u zivotu takav princ, fala lepo dovidjenja.

Moj muz i svi oko nas su bili u tom fazonu i to im na momente i dalje nije jasno. Radije cu biti zahtevna zenturaca nego sto cu da se koristim psiholoskim igricama i manipulacijama. Izvini care, ali ako si deo zajednice sa mnom onda imas da se ponasas kao odrasla osoba clan te zajednice, ako neces idi mami pa se drzi za njenu sisu.

Ja ne pristajem da tretiram bilo koga kao debila, da mu govorim kao debilu i da se ponasam tako "e da bi dobila ne znam ti sta". To je za mene ponizavanje coveka kao takvog. I tu se prica zavrsava. To se ne svidja mnogim ljudima oko nas, koji su vecito puni saveta kako bi trebalo da budem mudrija jelte  nije me Bog stvorio za takvu mudrost, fala lepa.

Ne zelim da tretiram muskarce kao retardirane idiote koje ja moram da dovodim poznaniju prava. Ako te nije majka vaspitala kako treba, vaspitaj se sam, ako ti treba pomoc tu sam, al vala ja ti majku izigravati necu.

Da ti titram, biram nacine, prvo jelte skuvam rucak pa onda...il sta vec slicno, meni se to gadi. Odrasli smo ljudi.

Uzrok - ja u ovome vidim uzrok u patrijarhatu tj nekadasnjem nacinu zivota. Tj u odnosu muskaraca i zena nekada. U tim odnosima, zena nije se bas puno pitala, nije imala puno slobode kakvu mi danas imamo, i ona se koristila jako podmuklim sredstvima da postigne svoj cilj, olaksa svoj polozaj, utice na muza, vaspitava decu i ostalo. Sve te  "mudrosti", o tome kad kako zasto "davati muzu one stvari" da bi on bio dobar prema tebi i sve tako redom. I onda su zene pribegle necemu sto im je bilo na raspolaganju i sto su usavrsile, a to je mentalno ubijanje u pojam, kalkulacija, makar iz najbolje namere, iz straha, iz necega sto ona misli da je ljubav. Ne mislim da je to nuzno bilo lose, niti da su zene imale prvobitno za cilj da uniste muskarce, da im se svete i ostalo. Uslovi zivota su nekada bili jako surovi i to je sve bila borba na zivot il smrt.

Ja sam operisana od tih igrica u mz odnosima, ma u bilo kojim i meni to jako jako smeta. Nikad nisam imala problem da pridjem muskarcu i da mu kazem da mi se svidja, odmah care, da ti sad ocijukam, zavodim te, pa nisi konj da ti ja sada tu podilazim i sve tako redom. Ali moram priznati da je mnogim muskarcima to bilo cudno. Ne mogu ja care da gledam u pasulj da vidim sta ti mislis, sta oces, kad ti se piski kad ti se kaki.

Sada vidim puno majki muske dece koje su i dalje u tom fazonu, jadno njihovo milo cedo, tako prave nesposobne ljude za neki kvalitetan i svrsishodan odnos.

Ako si muskarac nisi kreten, niti sam ja nesposobna i bespomocna plavusica.

2. Ocekivanja drustva, porodice, okruzenja su danas cini mi se dosta surovija. Da li posledica mirnog perioda, koliko tolike sigurnosti zivota i ostalog, dokolice i cega sve ne. Osecanja su nekada bila ono uzgred, deca su umirala potpuno "prirodno", tj sasvim normalno, pa ratovi, nemastina, tezak rad. Ko je jos imao vremena da se osvrce na to kako se osecas, kako se neko drugi oseca. To je bio luksuz. Neki moral, kodeks, pravila drustvena i norme su od vremena do mesta odredjivala neke granicne slucajeve, ali u dubine i sirine tu niko nije ulazio. Sad u nase vreme se vise na tom planu vodi "borba" i cini mi se da je sve manje ljudi sposobno da se tome prilagodi, da izadje na kraj sa sobom pre svega, a tek posle sa drugim. Isplivavaju na povrsinu razni unutrasnji sadrzaji koji su se ranije drzali pod kontrolom ne zato sto je bio idealni period nego sto nije bilo bre kad

Ja nisam feministkinja iako se sa nekim stavovima slazem ako sam dobro ukacila tog prvog il drugog talasa kako god, doduse ne pratim to niti me zanima.

Ali znam da koliko god je bilo potrebno da se "zene izbore" za svoja prava toliko je potrebno da to bude obostrano tj i sa muske strane. Jer i ako je nekad zena mogla da bude iz naseg ugla posmatrana kao zrtva, sada to postaje muskarac ili bolje receno strejt porodicni sredovecni muskarac belac. I svi bre nekako imaju neka svoja prava, te pederi te manjine te zene te ovi te oni, ali to je rat svakog protiv svih, ponekad mislim da normalni imaju najmanje prava.

I uopste ne vidim resenje u podeli na muskarce i zene, ne zato sto smo svi isti, nego sto ti odnosi ne bi trebalo da budu odnosi jednog protiv drugog, nego jednog sa drugima. Odnos dvaju licnosti, sa svim razlikama koje proisticu iz toga ne nuzno uslovljene biologijom.

Za mene je sve ovo malo previse, u smislu, svih tih naucnika, svako objasnjava iz svog ugla, svako vidi problem iz svog prostora.

I svako je u pravu u svom delicu svemira, ali mi se cini da promice sira slika. 

Borba za prava "zena" ne sme da potire borbu za prava muskaraca i za prava dece i za prava radnika i za prava ovih onih, moramo poceti da saradjujemo i da shvatamo da ako recimo ja sam zena, pa zbog xzy okolnosti vise imam empatije i iskustva u radu sa ugrozenim zenama, ne znaci da mrzim muskarce i nipodastavam njihove muke. Ali ako je tu neki muskarac ili zena sve je jedno, koji ima vise empatije i iskustva u radu sa muskarcima, mi treba da radimo zajedno, a ne da ako jedan nesto kaze odmah ustane drugi "a kako je meni". To je nezrelo i decije ponasanje. 

Svako ima svoj "priziv" i svoj poziv i medju ljudima koji su tu da pomognu, da osveste, da ukazu na nesto...

Ja sam moj poziv izabrala spram mog licnog iskustva jer ja ne verujem u filozofiju niti ideje, ja imam iskustvo kakvo imam i mislim da mi ga Bog nije dao slucajno, nego da integrisuci to iskustvo i steceno znanje, mogu da pomognem nekome slicnog iskustva. I da je to moj poziv.

Ja nemam iskustvo kako je biti maltretiran muskarac recimo i ne verujem da cu se u psihoterapiji baviti time nesto posebno, ali mislim da ako nekome je potrebna pomoc konkretna i specificna te vrste, ima dosta kolega koji imaju prizic da se tim problemima bave i da oni mogu mnogo bolje pomoci.

Mi smo tu da radimo zajedno, a ne da upiremo prstom.

[АлександраВ]

3 hours ago, Јелена011 рече

Ja ne pristajem da tretiram bilo koga kao debila, da mu govorim kao debilu i da se ponasam tako "e da bi dobila ne znam ti sta". To je za mene ponizavanje coveka kao takvog. I tu se prica zavrsava. To se ne svidja mnogim ljudima oko nas

 

3 hours ago, Јелена011 рече

Ne zelim da tretiram muskarce kao retardirane idiote koje ja moram da dovodim poznaniju prava. Ako te nije majka vaspitala kako treba, vaspitaj se sam, ako ti treba pomoc tu sam, al vala ja ti majku izigravati necu.

Али Јецо, ако причамо о односима/рату полова, то није само брачни (љубавни) однос. Ти и ја смо изабрале наше мушкарце и делећи са њима хлеб створиле однос који се заједнички брусио. Сад, шта си ту наметнула или прихватила, питање је, обично је и једно и друго. То што имаш слободу да заузмеш такав став (горе написан), није само до твоје јачине и карактера него и до одређене подршке од стране твог мужа. Не треба заборавити да се ЈА у браку фино бруси под утицајем МИ. Вероватно би биле другачије жене да нисмо у тој МИ варијанти, ако имамо добар брак допуштамо партнеру да се утисне у нас. По мени, то је добро. Међутим, ако посматрамо све остале мушкарце (па и жене) на свету, укључујући и нашу децу, не можемо да се поставимо - ја сам таква и ако ти се не свиђа бриши. Мислим, можемо, али онда ту нема могућности препознавања другог човека од свог егоистичног става да не желим да се мењам и да сам задовољна собом и другима једино ако се наметнем као таква каква јесам. Постоји нешто што ми се често враћа као истина, а то су речи Милана Младеновића - сачувај себе од промене само путем промене. Не можемо бити крути у односима са људима, морамо стално да се гибамо и да изнова проналазимо удобан положај. Уколико желимо да будемо у интеракцији са другима. Иначе смо усамљеници. Из овога што си написала, чини ми се да ти недостају управо елементи емпатије, препознавање туђе потребе у комуникацији (односу), не твоје. То се неће испољити са твојим мужем, али хоће са неким ко те не познаје добро и кога ти не познајеш добро. Ми смо сигурне уз своје мужеве и можемо и да се тврдоглавимо, биће нам опроштено али не можемо од осталих да очекујемо да ће разумети и прихватити тај став - таква сам. Зато што су и они такви. И тако стижемо до краја сваког односа. Или чак и до конфликата. Имамо такве примере овде на форуму колико хоћеш. Нико не треба да васпитава никога у родитељском смислу, али је веома добро када можеш да прихватиш да те неко васпитава и када си слободна да неког васпитаваш, јер васпитање је облик социјализације којим се понашање уобличава у социјално пожељном смеру. Социолошки гледано, наша особина је васпитљивост. Многе особе тек кроз интеракцију са другим људима развијају свој потенцијал, зато што то из ко зна којих разлога нису постигли на време, у детињству. Ми у одностима треба да узрастамо, померајући своје ЈА према кружници односа, све док свима који граде тај однос не постане удобно.

3 hours ago, Јелена011 рече

Osecanja su nekada bila ono uzgred

3 hours ago, Јелена011 рече

Ko je jos imao vremena da se osvrce na to kako se osecas, kako se neko drugi oseca. To je bio luksuz. Neki moral, kodeks, pravila drustvena i norme su od vremena do mesta odredjivala neke granicne slucajeve, ali u dubine i sirine tu niko nije ulazio.

Са овим се не слажем. Људи су били дубоко емотивнији него сада али су били и трпељиви и тихи, нису се разбацивали емоцијама, нису се качили на фејс за сваку дневну промену у расположењу, зато што су били скромни, а данас су егоистични и размажени, са плитким, површним емоцијама и генерално без емпатије.

4 hours ago, Јелена011 рече

I uopste ne vidim resenje u podeli na muskarce i zene, ne zato sto smo svi isti, nego sto ti odnosi ne bi trebalo da budu odnosi jednog protiv drugog, nego jednog sa drugima. Odnos dvaju licnosti, sa svim razlikama koje proisticu iz toga ne nuzno uslovljene biologijom.

Za mene je sve ovo malo previse, u smislu, svih tih naucnika, svako objasnjava iz svog ugla, svako vidi problem iz svog prostora.

I svako je u pravu u svom delicu svemira, ali mi se cini da promice sira slika. 

Са овим се апсолутно слажем

Опрости што сам писала лично обојено, није ми намера да те на било који начин увредим, само разговарамо. Ако је проблем, замолила бих Дијану да обрише.

[Јелена011]

Naravno, ne ljutim se niti me vredjas, naprotiv.

Bojim se da nisam bila dovoljno jasna.

Nigde nisam rekla da ne zelim da se menjam, niti da sam zadovoljna sobom takva kakva jesam pa ono pljuni pa ostavi. Uopste nisam pisala na tu temu, niti mislila na to.

Ja sam govorila o odnosima muskaraca i zena u tom ljubavnom smislu, valjda je to tema, il vise ne znam koja je tema posto ima nekoliko zadnjih dana, a ja ne pratim svaku od pocetka do kraja.

U odnosima druge vrste, ne mislim da je toliko izrazena ta borba izmedju polova, a ako sam dobro Mladju razumela sve je ovo poteklo iz price o tome kako zene i muskarci nemaju isti tretman pa se razbuktalo na sto tema.

Zato je moj fokus bio na toj vrsti odnosa.

Nije poenta bila u nemenjanju ili menjanju sebe, ako se igde menjamo to i jeste u braku prosto zbog bliskosti i dugotrajnosti odnosa. Teze ce da nas promeni neko poznanstvo povrsnog tipa mada su takve blic promene cesto burnije kad se dese. 

Samo sam pricala o toj jednoj stvari o kojoj govori prvi klip na temi, a to je poimanje muskarca ko deteta debila kome treba mama.

I on jeste tako prikazan i tako se govori u sirokim krugovima.

Pa onda lako zglajzne ili u nasilje ili u neku potpunu pasivnost.

Imam puno poznanika, jako dobrih strucnjaka psihijatra\ologa\terapeuta koji su i sami u tom fazonu - muskarac je ko pavlovljev majmun, reaguje samo na nadrazaj, moras ga usloviti i nauciti da odredjeno ponasanje favorizujes, odredjeno suzbijas. Ne mislim pri tome cak ni na karakter, ni na neka dublja osecanja, bas na ponasanje, cista povrsina.

Meni je to frapantno, situacija u kojima muskarci sami sebe potkopavaju i smatraju se mladim majmunima i jos srecni ako naidje neka zenka da ih prevaspita. Svojevremeno su pokusali da mi objasne kako je to potpuno normalno, i prosto cinjenicno za svakog muskarca, da oni tako jednostavno funkcionisu i da ako hoces vezu il brak sa nekim prvo ga "nastelujes". Efekat koji je to ostavljalo na mene je slican onom koji proizvodi zvuk grebanja po tabli

I o tim "uslovljavanjima" i "vaspitavanjima" sam mislila. Nijedna zajednica ne moze opstati bez medjusobne promene, bez medjusobnog prilagodjavanja, anticipiranja, prepoznavanja, akcije na tudje potrebe, zelje, pa bile one dobre ili lose. Prepostavka zajednice je ne potpuno ostvarivanje toga, ali zelja i teznja za tim bice dvoje jedno.

Ali taj stav unapred, da je neko zato sto je musko prosto nesposobno da zrelo i svrsishodno reaguje, zivi, misli, oseca, dela, meni je suludo. 

Ako ja "moram" da uradim nesto da bi dobila nesto drugo, to je cista trgovina. Ja cu svakako kao svaki normalan covek (dakle nebitan pol), da radim ono sto znam i pretpostavljam da prija osobi koju volim, ali ne zato sto to "moram" da bi nesto dobila, nego zato sto to zelim i zato sto sam izabrala odnos sa tom osobom. Da mi nije stalo do toga kako se oseca drugi pored mene, ne bih ni bila tu.

Naslusala sam se prica o "mudrim" zenama koje "znaju kako da muz radi ono sto one hoce" i koje to rade samo da bi dobile nesto sto zele, i to je jedini nacin da to dobiju. O tome sam pricala.

Sto se mene tice, ne mislim da mi fali te vrste empatije, niti da sam tvrdoglava osoba kojoj muz pusta da isprati svoje ja sam takva hirove. Bas suprotno tome.

Samo sto ne dozvoljavam takav odnos u kome se favorizuje nesto zato sto je bilo ko jadni nemocni muskarac koji ne moze da predje granicu puberteta. Empatija i razumevanje ne znace i neodgovornost. Isto sa strane zena, ne ocekujem neku dodatnu empatiju zato sto...pa sad od pmsa do milion jedne stvari. 

Stvari su odredjene licnim pre svega afinitetima i tu se podrazumeva i razumevanje, i trpljenje i prilagodjavanje...al ne samo zbog toga sto neko piski stojecki. To kod mene ne pali

Kod nas moj dragi kuva kafu gostima, ne zato sto sam ja zenska hirovita pa hocu da mu pokazem njegovo mesto, ovo je vec citat pojedinaca iz familije , nego zato sto covek kuva najbolju kafu na svetu. I sve tako redom

 

[АлександраВ]

Изгледа да је Дијана опет померала постове из теме у тему  ни ја више не знам где сам, заноћим на једној а осванем на другој  изгледа да је и тебе померила  отуд неспоразум око написаног 

[Јелена011]

1 hour ago, АлександраВ рече

Са овим се не слажем. Људи су били дубоко емотивнији него сада али су били и трпељиви и тихи, нису се разбацивали емоцијама, нису се качили на фејс за сваку дневну промену у расположењу, зато што су били скромни, а данас су егоистични и размажени, са плитким, површним емоцијама и генерално без емпатије.

Ne mislim ni ja na fejs  To je tek cudo prirode

Mozda zavisi i od kraja do kraja, mozda je od porodice do porodice drugacije, ali u mom okruzenju i ljudima iz mog okruzenja, je bilo tako. 

Ne mislim ja da ljudi nisu nista osecali, naprotiv, samo da ih nisu vodila pretezno osecanja, da nisu obracali paznju zbog okolnosti zivota.

Prvo bilo je bilo mnogo vise dece, deca su umirala jako cesto u ranom uzrastu, hvala vakcinama. Roditelji nisu mogli sebi da dozvole luksuz da se kao sada pojedini vezu za decu i u njima vide smisao zivota ili da ih patnja zbog smrti deteta potpuno zaokupi i slomi. Trebalo je preziveti i odgajiti i prehraniti preostalu decu. Ko te pa pita kako se osecas. Drugo za razliku od danasnjeg vremena, deca su vise bila prepustena sebi, jedni druge su cuvali, zabavljali, pomagali pa i vaspitavali. Starija mladju i sve tako redom. Odrasli ako nisu ginuli po ratovima, borili su se za svaku krisku hleba i nije bilo vremena za neke izlive emocija. 

Te starije generacije koji su jos zivi mladje bas ne shvataju, u smislu da kao sto ti rece oni su sve tiho gurali i isli dalje i njima sad nije jasno kako to da mladi sada to ne mogu. To je ona prica o branku kockici i ne znam nevenu i cemu sve ne, kao sad deca odrastaju na pinkovim zvezdicama, ali upravo roditelji iz generacije koji su gledali kvalitetan program sada daju deci da gledaju takva cudesa. Dakle nije bas sve tad bilo tako idealno.

Tada se prosto samo cutalo. Il sto bi moja mama u sali rekla, resavalo ili na korzou ili iza zatvorenih vrata.

Ako izuzmemo urbane sredine, Bg, Ns,Ni, Kg, vecina ruralnog stanovnistva je tesko fizicki opterecena, i do skora cvetao je tzv seoski alkoholizam. Tako se tada zivelo, ali kao sto je njima to normalno, meni nije normalno da tebi dan pocne rakijicom i da uz svaki obrok ili kafu s komsijom ti moras da popijes nesto.

Sticajem okolnosti u alkoholizam se malkice vise razumem i videla sam gomilu ljudi sa sela koji su teski alkoholicari, ali su tako mirni, tihi, fini i ni mrava zgazili.

Nije to onaj tip alkoholicara iz grada, bahatih klinaca koji ne znaju sta ce sa sobom, ne, oni su ljudi koji zive tesko, i kojima je to nacin da izadju na kraj upravo sa svojim emocijama, jer nemaju pojma sta s njima, niko ih nikada nije naucio, nego je filozofija bila cuti i trpi idi dalje i guraj. Al emocije traze svoje, nepreradjene i potisnute vako il nako izadju napolje. Oni su to resili komsijskim pecenjem rakije i ostalog alkohola, ali sa stanovista savremenog coveka to je zatupljivanje osecanja,ili bolja rec je gusenje.

Da, oni nisu imali ni vremena, ni mesta, ni fejsa ni cuda, ali se prosto samo nije videlo koliko su nesrecni u mnogim slucajevima.

Tuzno je kad vidis dekicu od 70god koji dodje na lecenje od alkoholizma jer je vec ozbiljno fizicki bolestan, da on nema pojma sta mu govoris, da je to sto pije nesto sto radi citav zivot, da u zivotu nista lose nije uradio i da mu nije jasno od cega ga ti koji moj lecis i sta je zgresio, a mora recimo zbog srca ili secera da prestane da pije u tim godinama. Nije to isti motiv kao recimo kod mladog zavisnika, ali ja ne bih idealizovala starije generacije i nacine zivota.

Samo sto ne bih ni gazila po svemu tome, imao je takav zivot i mnogo prednosti i dobrih strana i mislim da nije resenje ni u okretanju novog lista, nego u mirenju, razumevanju onoga pre i gledanju kako da iskoristimo ono najbolje. Ne trebamo pljuvati po nasim starima i po nasoj tradiciji i kulturi, ali se ne slazem da su sada ljudi povrsni i plitki a da su nekad bili dubokoumni.

Jedino mogu da se slozim ako mislimo na prosto ostajanje i trajanje nekog odnosa, na borbu da neki odnos uspe, da se neki brak odrzi...

[Јелена011]

1 minute ago, АлександраВ рече

Изгледа да је Дијана опет померала постове из теме у тему  ни ја више не знам где сам, заноћим на једној а осванем на другој  изгледа да је и тебе померила  отуд неспоразум око написаног 

Ja sam sinoc zanocila na moru, od jutros eto me nazad u Bg, tek meni nista nije jasnooooo

Imalo je nekoliko tema, ako sam dobro ukacila sve je krenulo sa Mladjonijem i da li feminizmom il nasiljem nad muskarcima, ali to se sad rasirilo svuda

 

[АлександраВ]

5 minutes ago, Јелена011 рече

se ne slazem da su sada ljudi povrsni i plitki a da su nekad bili dubokoumni.

написала сам дубоко емотивнији, и са плитким и површним емоцијама, дакле емоције, не мишљење... и даље се не слажем са тобом по овом питању, мислим да су се итекако везивали, волели и патили и да непоказивање емоција нема везе са тешким радом и немањем времена. Били су једноставни, није било драме, кукања, а верујем и да су били много духовнији од нас па отуд и та некаква смиреност која се погрешно тумачи као емотивна хладноћа, као и прихватање живота са свим тешкоћама без роптања које је данас толико својствено људима. Моја баба је једно од двоје преживеле деце, а било их је шесторо а њена мајка је умрла на порођају са седмим. Довољне су ми бабине приче о њиховом животу да будем сигурна колико је тада било јаке али тихе, жилаве и безусловне љубави у породици.

Што се тиче генерацијског неразумевања, па није се са Бранка скочило на пинк, био је ту између поприлично дуг прелазни период.

Не разумем какве сада везе има алкохолизам  не бих о томе на Дијаниној теми, али можемо негде другде, с обзиром на то да се мој отац у 70 години лечи од алкохолизма, после читавог живота злоупотребе алкохола, можда могу некоме да се нађем за ту причу. Имају они итекако појма и веома добро знају шта им причаш и шта су радили, врло су свесни свог алкохолизма, и у највећем броју случајева остављају алкохол под старе дане и то баш када се уплаше у некој здравственој кризи. То како си ти описала тешко да има у реалној причи, осим ако није у питању деменција или неки психооргански синдром. Али, да не ширим причу...

[АлександраВ]

57 minutes ago, Јелена011 рече

 videla sam gomilu ljudi sa sela koji su teski alkoholicari, ali su tako mirni, tihi, fini i ni mrava zgazili.

Nije to onaj tip alkoholicara iz grada, bahatih klinaca koji ne znaju sta ce sa sobom, ne, oni su ljudi koji zive tesko, i kojima je to nacin da izadju na kraj upravo sa svojim emocijama, jer nemaju pojma sta s njima, niko ih nikada nije naucio, nego je filozofija bila cuti i trpi idi dalje i guraj. 

Не бих ја тако поетично о алкохолизму. У њему нема ничег и никога мирног, тихог и финог. 

Генерације које сада имају 70ак година, су генерације које су најбоље живеле у Србији икада

[Дијана.]

5 hours ago, АлександраВ рече

Изгледа да је Дијана опет померала постове из теме у тему  ни ја више не знам где сам, заноћим на једној а осванем на другој  изгледа да је и тебе померила  отуд неспоразум око написаног 

Ne, Jelin post je bio uduplan pa sam ga 'iskoristila' i ovde, a ona piše toliko iscrpno da je odgovorila na temu muško-ženskih odnosa i više nego na onu temu. Ne premještam tek tako postove - onomad sam počistila spam i bumping teme, a upozorila sam da se ne udara tu kontra-drugi pol priča, ne očlekujući da se pretvori u razbibirgu... 

[АлександраВ]

2 hours ago, Дијана. рече

Ne

[АлександраВ]

јесте, мало сам се грубо изразила

мислила сам у контексту правдања алкохолизма тешким животом... додуше, гледала сам уско, из свог окружења, када мало боље размислим, лупила сам

хвала

[АлександраВ]

4 minutes ago, Suncokret54 рече

учим и упоређујем

и ја ...мени не смета