Ćaskanje o ljubavi (muško-ženskim odnosima)

[Данче*]

Вала баш. Кад би имали квалитетне ноћне активности бар толико пута још би се и исплатило...

Немој да си на крај срца, шта фали квалитетним дневним активностима..мислим усисивач, пегла, прашина, судови итд..

[Grizzly Adams]

Немој да си на крај срца, шта фали квалитетним дневним активностима..мислим усисивач, пегла, прашина, судови итд..

 

Е сестро, ако ми не одговоримо ове младе од брака нико неће...

[Дејан]

Žena koja pored sebe ima nekog istaknutijeg muškarca, samim tim dobija vrednost u očima okoline zato što je njegova žena.

Moram priznati da za sve ove godine sam video da u većem delu ljudske populacije ono šo se naziva ljubavlju je u stvari puki ego i interes.

Neverovatan je procenat žena koje kao harizmatične i pune humora smatraju muškarce koji na podrugljiv način ismevaju druge kako bi sebi digli cenu. Mislim da je to vrlo zabrinjavajuće a i jedan od pokazatelja uzroka zašto je porodica ugrožena i zašto su ljudi nesposobni da istraju u stvarima za koje su, u današnje vreme, sposobne samo zrele ličnosti.

[Grizzly Adams]

Ja se pravim blesav, pa ne pomaže. Samo steknu utisak da sam neozbiljan. Ne tretira se isto kada različiti ljudi urade istu stvar.

 

Па није то да се "правиш блесав", већ да се мало "опустиш". Да се понашаш са женом као што би се понашао са неким добрим пријатељем. Без страха (то жене посебно одбија, ако их се плашиш), већ спонтано, обично, без непотребних "кочница". На пример, једна од првих ствари које ти женско гледа (из мог скромног искуства) је да ли ћеш бити превише "услужан". Јер то се тумачи као слабост. Треба да будеш фин и културан, али да не будеш "сервилан". Да знаш и да "задиркујеш" - умерено, не безобразно и грубо. То одмах привлачи пажњу, јер показује самопоуздање и да немаш страх од жена. На то сам мислио када сам рекао "блесав", не да човек прави будалу од себе.

 

 

Meni se jedna požalila da joj svaki novi muškarac brzo postane dosadan. Kad se to desi, onda nađe drugog. Dok ne nađe drugog, ne raskida.

 

Са тим ћеш се борити цео (брачни) живот...

[Danijela]

Dejane i Tvrtko, koliko se vi krecete u losem drustvu to je cudo jedno.

Ja nisam skoro upoznala takvu zensku i musku osobu a i u mom sirokom drustvu nema takvih.

 

I idalje mi nije jasno sto se druzite i koegizistrate sa takvim ako vam toliko to sve smeta. Idite i druzite se sa slicinim. I nemojte mi reci da ih nema jer ih ima.

[Никола Поповић]

ма.. можемо ми да причамо шта оћемо, али... мисмо све визуелнији и хоћемо оно што хоћемо (лепе жене, објективно, домаћице, врцаве, даме, нежне мазуље, а опет јаке...) а то се лако распрода... тако да, грабимо прилику кад стигнемо!

 

Да будем јасан, мислим да се потпуно иста ствар дешава и са женским полом. 

 

Расту нам апетити људи! 

[Danijela]

Dobro Tvrko i sta ces sada? Da ostanes tako ozlojedjen i dzangrizav do svog poslednjeg daha?

[Милан Ракић]

Sve su one zagledane u tamo neke zgodne i privlačne muškarce

 

Нит` сам привлачан, понајмање згодан, а са новцем тек не стојим... А ето, ожених се, двоје деце и проче...  

[Дејан]

Ja se ne krećem u lošem društvu, ja pričam o evolucionoj psihologiji, nauka je dokazala kako se ljudi urodjeno ponašaju.

Postoje oni koji prevazilaze prirodu, oni koji je zamaskiraju i sl.

[Danijela]

Onda se ne kreces u losem drustvu nego medju onima koju nose maske i pretvaraju se.

[Дејан]

Da bi Hrišćanin bio Hrišćanin, potrebno je da upozna svoju prirodu akko bi mogao da je usmerava.

Važno je znati da je čovek po prirodi poligaman, važno je znati i svesne i nesvesne impulse kod čoveka, a i pomaže dosta um odnosu sa ljudima, lako ih proceniš.

[Danijela]

Poligamnost kao i monogamnost je indivudalna.

[Никола Поповић]

Океј... идемо ручна! 

 

Дакле, спамујете тему сада. Сви. 

 

Ово су савети и молим да се то поштује. 

 

Ту стајемо. 

 

Хвала на пажњи, пустите лепу музику (до даске) и сређујте кућу. Савет за вечерас!  

 

И наравно - ђускајте! Ко ђуска, па.. он ђуска и све је лепше!  

[Милан Ракић]

Da sam imao para i ja bih bio već oženjen. Ovako ne mogu ni devojku da imam. Kod mene je situacija takva.

 

Мислим да хандриш... А то није лепо! 

[Јанко]

1 hour ago, Tvrtko рече

 

Znači ako želiš ženu, treba da zaboraviš na veru i ljubav inače od "veze" nema ništa?

Vidim da ovde sve priče idu u smeru: da će žena sa nekim biti ne zato što ga voli, nego zato što joj je potreban seks i da će biti uz muškarca dok ovaj ispunjava tu njenu potrebu. Ako to ne radi na način kako to ona želi, ljubav i sve ostalo možeš okačiti mačku o rep, jer će ona potražiti drugog. Zato mnogi koji to znaju, ne haju za ljubav nego se bave "praktičnijim rešenjima".

Ne znam tačno šta su neofiti. Pretpostavljam da su nešto kao ekscentrici. Ekscentričnih ljudi ima dosta, u svemu, a ne samo u shvatanju vere.

Nisam oženjen. Finansijski jako loše stojim, tako da ni od devojaka nema ništa. Obično me gledaju sa visine. Sada već i ne verujem više da ljubav ima bilo kakvog značaja za ženu, iako baš od žena čujem, pa i sâm ističem da je važna, a ne znam zbog čega to radim. Jednu sam toliko zavoleo da samo o njoj mislim, ali uzalud kad joj ne mogu pružiti materijalnu sigurnost. Kada je postala toga svesna, izgubila je interesovanje.

Na osnovu pisanja i tumačenja pojedinih ovde na forumu, stiče se utisak da je osnova zajedničkog života u pravoslavnoj veri seks, a ne ljubav. A i žene kada govore o ljubavi, ustvari obično misle na seks. Za mene su to dva potpuno različita pojma.

Значи, ако желиш жену треба да заборавиш на црно-белу представу да ће да вам буде идеално само са вером и љубављу. Јер прво дође питање колика је твоја вера и биће иста милион пута на провери (мислиш да ће женско једном да ти поверује да је волиш и тако до краја живота? Бато, има сваки дан да доказујеш ). Друго, питање је колико заиста знате шта је љубав и колико неко меша љубав са заљубљеношћу, страшћу, пожудом. Треће, старе погрешне навике ће вребати иза ћошка и нећете бити имуни на неке раније грешке (или мислиш да нађеш идеалну жену? Онда није ни чудо што ниси ожењен...).

Жена ће наравно бити са неким зато што га воли, само то није једина ствар у животу. Сви смо ми огреховљени и имамо своје лоше навике, погрешна схватања, тешке моменте, потребе које понекад нису рационалног порекла, па ПМС и остали синдроми...

Неофити - новообраћени у веру, али тај синдром може код неких да потраје и годинама па и деценијама. Код неких никад ни не прође. Нпр ја сам први део свог живота провео као неверујући, и за себе ћу бити неофит до краја живота (иако сам у Цркви активно већ 20 година), јер то је једини начин да бдим над старим навикама, грешкама, заблудама - да се не понове. Већ моја деца - која су у Цркви од рођења - они су неко ко би требало да чини здраво ткиво. Ја му дођем као бенигни тумор на Телу Христовом . Са надом да никад не пређе у мали малигнитет.

И ја финансијски лоше стојим, сваке године радим на одређено 12 месеци а шта ће бити даље не зна се. Кад смо се венчали ниједно од нас двоје није радило. Супруга не ради, тј сналази се помажући повремено пријатељима, лети беремо туђе малинице за кинту, зими радим у ски-школи да попунимо рупе у буџету. Ипак, то нас није спречило да имамо 3. деце, да живимо предајући се сваки дан у Његове руке јер сигурности у овом свету нема нигде сем - у Његовом наручју. И уживамо гледајући како ова три вечна бића расту, знајући да смо учествовали у креирању вечности кроз њих. Дакле, мање бриге, више вере. И мање заблуда. Свако добро од Бога.