Старачки дом - да ли је хришћански сместити мајку у дом за старе?

[NinaSavic]

Моја бака је последњих пар месеци живота била у старачком дому. Имала је деменцију, алцхајмер и паркинсонову болест. Ми смо је кући неговали колико смо могли, али када је болест већ узела маха тако да није могла ни да седне, ни да хода, ни да једе како треба, сместили смо је у дом. Разлог томе је што је тамо увек била на оку лекарима, и тамо у дому је све прилагођено за њихову негу. Она је тамо чак мало и живнула, сети се понекад неког лица, лепо је јела... Мислим да нисмо урадили ништа нехришћански. Наравно, свако нека поступа по сопственој савести.

[Natasa.]

Ko kaže da je nehrišćanski "strpati roditelje u dom", taj se nije ogrebao pored starosti i demencije. To mora da je strašno. Samo sam slušala priče i svaki put pomislim-Bože uzmi me na vreme .

[Toma]

Kao i mnoga druga iskustva, ni ovo se ne može generalizovati.
Neki iz sebičnosti smeste roditelja u dom, a neki iz sebičnosti baš to ne urade.
Moje iskustvo sa mojim (s)pokojnim roditeljima je unikatno po mnogim parametrima,
i bilo bi sebično da moje iskustvo namećem kao mandatorno svima.
Teško mi je bilo u tim trenutcima da sagledam sve objektivne okolnosti i subjektivne
doživljaje sa nekakve distance jer radilo se mojoj mami i o mome tati.

Ono što, kao roditelj želim, a bojim se da je i to odraz moje sebičnosti, jeste
da ja skončam na način koji neće podrazumevati angažman moje ćerke oko mene,
tih poslednjih dana (meseci ili godina, Bog zna) ali - a šta ako će njeno 
maltretiranje oko mene njoj doneti strpljenje i spasenje?
Ko sam ja da sebi odredjujem gde ću, kako ću i od čega ću se rastati od tela?
Ima Bog za to a moje je da Ga volim i Njegovu volju prihvatim....
 

[Дидим]

Различитих примера има милион, није ни свако ко оде у дом тешко болестан, непокретан или неспособан да се стара о себи. Један од најбољих пријатеља мог деде и наш кућни пријатељ је као удовац сам отишао у дом, а свој стан оставио унуку и снајки који су дотад живели под киријом. Говорио је да је презадовољан, само је кукао што му не претекне нешто пуно новца од пензије. Није више бринуо о кувању, вешерају и сл., време је и даље проводио у шетњи и допадало му се што је стекао неколико нових познанстава и друштво за карте, јер је након смрти мог деде и још њих пар фактички остао без пријатеља. Проводио је време у шетњи и посетама, ишао викендом у свој стан на ручак, понекад причувао малог, укратко живео као дека Симпсон.

Сачувај Боже само тешких болести, деменције и сл... Бакина рођена сестра је била дементна, ми смо из наше породице видели само 10% онога шта су они са њом проживљавали и колико се сама мучила, оно је не дај Боже ником. Нашој баки је највећи страх био губитак разума или да остане везана за кревет, али јој се то никад није догодило, умрла је након краће болести убрзо након деде.

[Natasa.]

пре 15 минута, Дидим рече

отишао у дом, а свој стан оставио унуку и снајки који су дотад живели под киријом.

Ovo je često na zapadu. Odu sami starci u dom i ne razmišljaju o kući, kupovini, lekovima, imaju društvo, ostave kuću potomcima i bude fino svima. Nije to loša filosofija.

[Branka62]

пре 13 минута, Дидим рече

ми смо из наше породице видели само 10% онога шта су они са њом проживљавали и колико се сама мучила,

Pa to! Lako je platiti drugog da se brine a ja dodjem svremenana vreme, odmorna da malo proćaskam. Treba to proživeti.

 

пре 15 минута, Дидим рече

Проводио је време у шетњи и посетама, ишао викендом у свој стан на ручак, понекад причувао малог,

I ovo je prava stvar. Jedno je kada ih strpaš u dom pa zaboraviš na njih. Ali to možeš i u kući. Ko kaže da se, i kada su u domu, sa njima ne može provoditi vreme. Čak i ako su nepokretni bolesnici, uvek može neko od najbližih da bude pored - nije zabranjeno.

[Trifke]

Posto nisam temu pratio od pocetka vec sam je iscitao samo bih da naglasim da kao i za sve drugo u zivotu sto radimo trebamo raditi po savesti i ispitati iz kojih motiva radimo to sto radimo. Neko je ovde lepo naglasio da ima onih koji roditelje zadrze kuci iz sebicnih motiva i onih koji ih posalju u dom iz sebicnih motiva. Ja sam imao priliku da budem sa mojim ocem kada je umirao od raka na mozgu. Bio je izuzetno sposoban i pokretan covek a onda je poceo da se gubi. Onda sam ga odveo u bolnicu i dok su ustanovili sta mu je bilo je vec kasno. Hvala Bogu nije se mnogo mucio dve nedelje posle otpusta iz bolnice je umro na mojim rukama. Strasno je bilo zadnje nedelje kada nije vise mogao da jede. Hitnda pomoc dolazila davala mu vestacku hranu a onda prestali pa sam morao da se malo svadjam sa njima. Navodno da ustede. Nije mogao ni da pije. izgubio je i tu funkciju. 

 

[Ronald]

пре 11 часа, Снежана рече

(гадљиви и саблажњиви нека не читају)

моја остарела демнтна мајка је  носила пелене, хрну одбијала да једе, за мене је је мислила да сам јој сестра, а за мог сина (њеног унука који је са 24. године хранио, појио, давао терапију и пресвлачио као бебу) да је неки даљи рођак, понекада је по 8 сати без престанка (и ако смо ми били ту) могла да дозива комшије, мртве родитеље, мужа, сина... и не дозвољавам ни једном малом ђокици који шиљи по форуму да за било кога ко је доживео такве ствари у животу и ко зна са чиме је све морао да се суочи каже "шутнуо родитеља у старачки дом" или да је нашао изговор. Ја моју нисам ставила у дом, не зато што нисам хтела, него зато што нисам могла, наравно у дом где би имала адекватну негу.

Не дао вам Бог да доживите било шта од овога, а сад и теби и кордуну као родитељ да кажем (док сам још при чистој свести и здравој памети ), ја мојој деци никада не бих дозволила да ме негују као матору и болесну , и то баш зато што их волим, не желим да се жртвују за мене, не желим да жртвују своје породице, свој живот због мене јер то сматрам обичном људском себичношћу.

Identican slucaj je bio sa mojom bakom, sposobna zena koja je godinama imala blagu demenciju( zaboravi povremeno sporet da ugasi, zakljuca stan itd.) do progresivnije. Medjutim tumor na plucima i operacija istog su doveli do njegove metastaze i osam, devet mjeseci zakucanih za krevet, toalne demencije, pelena, pa i otvorenih rana. 

[kordun]

пре 9 часа, Natasa. рече

Ovo je često na zapadu. Odu sami starci u dom i ne razmišljaju o kući, kupovini, lekovima, imaju društvo, ostave kuću potomcima i bude fino svima. Nije to loša filosofija.

ja to ne podrzavam i mislim da nije fino, mislim da je ruzno i da je odsustvo ljubavi prema najbliznjem, slabo tu ima ljubavi, vise ima filozofije

[nikola888]

Ja sam da idem u staracki dom il u manastir kad ostarim ako dozivim naravno jer kad coveku prestanu seksualni apetiti onda pitanje i koliko tad vredi zivot osim ako nisi jos u snazi i mogucnosti da se pomogne deci pa onda jos neku godinu da se poceka ! Sloveni su nekad imali Lapot koji se kod nas dugo zadrzao u hercegovini,crnoj gori i istocnoj Srbiji skoro sve do posle prvog a negde i do posle drugog svetskog rata i na taj nacin su nekako resavali problem stare iznemogle populacije !! Nit su deca a nit su roditelji bozanstva pa prema tome tu treba da se covek odnosi realno i racionalno ! Ako zivot coveku daju samo roditelji onda on postaje njihov talac i prakticno duznik ceo zivot al nije bas tako nego zivot nam daje BOG a kroz roditeljsku strast dodjemo na ovaj svet ,drugo svud u svetu postoji porodiljsko odsustvo jer je to prirodno i normalno dok je covek mlad da odneguje decu a nigde ne postoji neko staracko il geronto odsustvo za negovanje roditelja jer je neprirodno !!! U Srbiji je mnogo zivota unisteno i unesreceno psihicki a onda i fizicki cuvenom recenicom JA SAM TE RODIO-LA gde se detetu il osobi odma namece to duznicko osecanje pa iz toga posle proizilaze i mnogi drugi problemi !! Cak i u zivotinjskom svetu svi roditelji se trude da svoju mladuncad sto pre postave na noge i da ih OSAMOSTALE da se sami probijaju kroz zivot a to cak ni mnogi ljudi ne rade iako je svet knjiga iz koje treba citati !!

[kordun]

пре 20 часа, Natasa. рече

Ne bi imao protiv da brine o roditelju...a da li bi uticalo na vaš odnos da se rasproda imovina, ode na selo, deca premeste u drugu školu...sve to zbog njenog bolesnog roditelja. 

ne vjerujem ja u uslovne ljubavi

[Natasa.]

Управо сада, kordun рече

ja to ne podrzavam i mislim da nije fino, mislim da je ruzno i da je odsustvo ljubavi prema najbliznjem, slabo tu ima ljubavi, vise ima filozofije

Zašto? Starci imaju ispunjeno vreme sa svojom generacijom, ne razmišljaju o kućnim poslovima i lekovima, tu im je društvo. I tu du svojom voljom. Šta fali?

[Natasa.]

пре 1 минут, kordun рече

ne vjerujem ja u uslovne ljubavi

Eh sad...da li bi ti rasprodao imovinu i otišao na selo sa decom zbog dementne tašte u pelenama? Tvoja žena hoće da se brine o majci/ocu i istumba ti ceo život? 

[kordun]

Управо сада, Natasa. рече

Zašto? Starci imaju ispunjeno vreme sa svojom generacijom, ne razmišljaju o kućnim poslovima i lekovima, tu im je društvo. I tu du svojom voljom. Šta fali?

fale im njihovi najblizi, sta cu se ja ravnati po trulim zapadnim standardima, za mene je zapad duhovno truo, oovi argumenti sa drustvom i kucnim poslovima ne stoje

[Natasa.]

Управо сада, kordun рече

fale im njihovi najblizi, sta cu se ja ravnati po trulim zapadnim standardima, za mene je zapad duhovno truo, oovi argumenti sa drustvom i kucnim poslovima ne stoje

Dobro, ako ih posećuju najbliži, šta fali? Imaju i stari potrebe za društvom, ne samo za potomcima. Normalno da hoćeš da popričaš sa nekim tvojih godina, ne samo sa decom. A i decu matori umeju da udave, nisu svi zanimljivi.